Izvestaj sa svirke Six Pack-a i Tea Break-a u Livingroom-u
Drugi deo – nastup Six Pack-a
Rodjendanski nastup, sjajna svirka, atmosfera kakvu samo oni umeju da naprave… Ništa neobicno kada su u pitanju Miki i ekipa iz Smederevske Palanke. Buduci da svi znaju kakav bend je Six Pack (oni koji ne znaju, neka saznaju), mislim da nema potrebe da pišem više da su neprevazidjeni. Cak ih ni problemi sa zvukom nisu omeli da prirede još jedno vece kog ce se ljudi sigurno rado secati. Uspeli su da nateraju ljude da sat i po vremena pevaju, skacu… Izostale su jedino šutke u meri u kojoj ih uglavnom ima. Pogrešno je reci da su veliki bend – Six Pack je jedan od najvecih.Prvi deo – nastup Tea Break-aE,sad…Znam da ide prvo prvi deo, pa drugi, ali momci su mi dali dobar povod sinoc da preokrenem redosled. Cuti dobar bend kao predgrupu sjajnom bendu – dobar pocetak. Cuti sjajan bend kao predgrupu sjajnom bendu – još bolji pocetak. Cuti vise nego sjajan bend kao predgrupu više nego sjajnom bendu – vece za nezaborav. U zadnje vreme, tacnije od finalnog takmicenja u SKC-u, moglo se cuti mnogo prica po raznim forumima o nezasluzenoj pobedi na nacionalnom finalu GBOB-a. Momci su sinoc pokazali da ljudi koji to pricaju nemaju pokrice u realnosti. Drugim recima – bili su fantasticni. Energicnost, usviranost, zestina, talenat = bend vredan svakog poštovanja. Kada se na to doda iskrenost koju momci poseduju, dobija se eksplozija zvana “pauza za caj”. Momci zasluzuju svaku vrstu podrške. I mnogo više od toga.Zakljucak i ukupan utisak sinocne svirke:
Six Pack – standardno neprevazidjeni.
Tea Break – tezak zadatak koji ima bend kao predgrupa jednom od najboljih punk bendova sa ovih prostora obavili tako dobro, da je cak i Miki rekao “Sledeci put Six Pack predgrupa Tea Break-u”. Ne verujem da ce baš tako biti, ali da momci imaju buducnost – imaju. Tea Break je došao u Livingroom kao pobednik GBOB takmicenja, i kao naš predstavnik u Londonu.Da li su zasluzeno dobili taj put?Da.Da li imamo cemu da se nadamo pred njihov nastup u Londonu?O,da!Njihov bubnjar, Kuki, mi sinoc rece da jedino moze da obeca da ce u Londonu bubnjevima srušiti Londonsku Skalu. I da ce dati sve od sebe. Dobro, mozda nece srušiti Skalu… Ali, ukoliko u Londonu budu zvucali kao sinoc – granice hoce. To je sigurno.
Autor izveštaja: Strahinja Nikolic
Neki Noviji Klinci Uzivo – izvestaj
Iako sam prostor nije zahvalan za koncerte, odnosno za postavljanje ozvucenja (uzasan zvuk ukoliko je malo posetilaca, jer se zvuk odbija o silni beton i metal), ekipa zaduzena za ovaj sektor nije zakazala. Organizacija je bila u rukama iskusnih volontera (onih ozbiljnih starijih), a i onih mladjih koji su rado pomagali u kontaktima sa akreditovanim novinarima, oko garderobe ali i oko kampanja kao što su – “Reci ne plasticnim kesama”, “Recikliraj” i “Pomogni kolezi”.Pesma “Neki novi klinci” (sa albuma “Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu”, prvenca grupe “Rani mraz”), po kojoj cela kompilacija nosi ime, predstavljena je prvi put široj publici. Album je vec doziveo svoju promociju ranije ove godine za zainteresovane novinare, producente i sl.
Pesme na kompilaciji:1. Tizzies – “Mirka” 2. TetraPank – “Lepa profina kci” 3. Pinknik – “Nikad kao Bane”4. DJarma & Metkovi – “Moj stari frend” 5. Zbogom Brus Li – “Jadna i bedna 2007” 6. Lost Propelleros – “Pesma o jednom petlu” 7. Drum ‘n’ Zez featuring Zagor & Piknik – “Al’ se nekad dobro jelo”8. Pero Defformero – “Jaroslava”9. Cucuk Stana HC Orchestra – “U razdeljak te ljubim”10. Super S Karamelom – “Pa dobro gde si ti”11. Prolece – “Oprosti mi Katrin”12. Nekropolis – “Ziveti slobodno” 13. Šinobusi – “Zivot je more” 14. Sing Sing Singers – “Baby Blue”15. The Groovers – “Predlog” 16. Crosspoint – “Devojka sa cardaš nogama” 17. Lee Man – “Limanska” 18. Signum – “D Mol” 19. Mitesers – “Palava balada” 20. Crash 2 – “Crni labud” 21. Highway – “Neki novi klinci”
Zaista bi bilo sumanuto dovesti 21 bend, i dozvoliti svakom da svira samo po 2-3 pesme, pa su organizatori odlucili da u dva dana nastupi 18 bendova. Svaki bend je nastupao po pola sata a koncerti su pocinjali u 19 sati. Mali nesporazum je bio oko plakata, jer je lajnap bio izmenjen.
Prvi dan:
Osim što sam morala da se bavim sa birokratama na svom fakultetu (pošteni diplomac mora da moli za diplomu), preuzimanje pressica je proteklo u savršenom redu + uvid u instrukcije oko organizacije. Oba dana koncerta su zakazana za 19h, što je po novosadskim merilima prerano, a i malo teze za postizanje. Sa spiska bendova izdvojili su se posebno Cucuk Stana i HardCore Orchestra, Drum’n’Zez, Piknik, Prolece, Pero Deformero.
Cucuk Stana i HardCore Orchestra su skupina od dva vokala, negde na prekretnici izmedju Cromags i trash zvuka. Jedan pevac je klasicni njujorški hardcore, sa nabildovanim telom i stavom – sve cu da vas polomim, pozitivnom energijom prisutan svuda po bini, dok drugi vocal više dominira košarkaškom visinom. Neverovatan spoj tvrdog zvuka, cukanja (otud verovatno i ono Cu(k)cuk Stana i HardCore orkestar) i neponovljivih (sva sreca) hitova iz grozne dekade. Masa je neverovatno bila oduševljena ovakvim inovacijama, te je bez srama pevala i “Jugoslovenku”, Marijinu “Molitvu”, te obradu balaševiceve “U razdeljak te ljubim”. Mislim da je jedino nedostajala koja stvar od Pilota. Bravo momci! Publika se okupila u zadovoljavajucem broju na Drum’n’Zezu i Pikniku, koji predstavljaju lokalne pojave, s tim što su se Drum’n’Zez okušali i na Beoviziji (izbor Srbije za pesmu Evrovizije). Pesma “Palacinka”, grupe Drum’n’Zez je vec kult, te su objavili / reizdali svoj prvenac i za PGP-RTS. Ovaj vojvodjanski agro-rege-kor bend sa svojim pesmama asociraju me na suncokrete, Dunav, dobro jelo. Pesme koje su izabrali za ovaj nastup mozda nisu one najbolje sa njihovog albuma ali su uspeli da izvuku stvari sa “Al’ se nekad dobro jelo”.
Novosadski projekat “Piknik” nastupa vec godinu dana. Pridruzeni klavijaturista Sava uspeva da reprodukuje sve one zvuke sa albuma, dok pevac, covek-projekat, peva hiticne mracne stvari: “Studentkinja”, “Miš, puz i ker”, “Ruzan sam ko ker” i obradu zbog koje su i došli: “Nikad kao Bane…” “Ruzan sam ko ker” je bila propracena šutkom i pogo plesom. Predivno!
Prava stvar je videti par klinaca kako se vrzmaju Zapadnim holom, dok se srednjoškolici drze za ruke, smeljuje i cupkaju uz ritam. Pozitivna atmosfera je svakako bila izazavana u svim ljudima u zelji da pomognu i da se zabave (ko kako voli). Kada vec govorim o zabavi, pošto se u nekim kulturama cuga smatra zabavom, šank je bio dobro organizovan za te potrebe. Guzva se retko stvarala, nije bilo haosa u cekanju reda, za pohvalu sa te strane. Naravno, uvek ce se naci neko da te cimne ili gurne laktom, i propala stvar…
Posle energicne provale “Piknika” usledila je turbo-treš pojava pod imenom “Pero Defformero”. Novokomponovana skupina poznata je po obradama kafanskih hitova pod šatrom sa akcentom na zenska imena i ljubavni bol. Oni su obradili DJoletovu “Jaroslavu”, a izveli su i svoj hit “Silvana” i mnoge druge. Junacke grudi pevaca krasio je ogromni zuti medaljon od zlata i to preko belog sakoa ukomponovanog sa belim špic cipelama. Potpuni treš je glavni na meniju metal publike, verovatno zbog odlicnih solaza gitariste Friša, dok su simpaticni ostatku publike zbog koketiranja sa nasledjem kafanica sa Ibarske… Mene to straši, cak i da me neko drzi za ruku i ponavlja da ce sve biti u redu.
Nakon Pere Deformiranog, malo pre ponoci na binu se popeo bend “Prolece” koji je uspeo da iskoristi vreme na bini. Njima je ostalo nešto manje od pola sata da otprze svoje hc stvari. Pored fenomenalne mracne obrade “Oprosti mi Katrin” zaredjali su krace pesme sa svojim dobro poznatim, blago morbidnim tekstovima. Od svog ponovnog okupljanja “Prolece” uspevaju da ubace u trecu brzinu, pokupe novu publiku, ali i da zadrze svoje stare prijatelje iz demo dana. To bi predstavljao prvi dan humantiranog dogadjaja.
Drugi dan:
Drugi dan je prošao u slicnom uzurbanom organizovanju dana (što pre stici na cert, ako je moguce) i propadanju plana do poslednjeg trenutka. Kolega fotograf i ja stigosmo da se adaptiramo i još jednom informišemo. Pozdraviti se sa pristutnima, rukovanje, vjui, fotkanje i sve što ide po redu i zadatku. Druge veceri istakli su se “Tetrapank”, “Zbog Brus Li” i “Super s Karamelom”.
“Grooversi” koji su bliski rokabili zvuku, i pored razigrane publike i Marte (bubnjarke na trajnom zadatku), nisu uspeli da ostvare u potpunosti ocekivanja – energicni nastup. To bi se moglo objasniti periodom koji je potreban za zagrevanje, i cinjenicom da je publika dolazila tek oko 21h, što se smatra optimalnim za pocetak vikenda. Sve u svemu, publici su ponudili zanimljive obrade rokenrol i punk klasika, Balaševiceva obrada, reviltalizirani zvuk iz modernih filmova sa Elvisom, šarene košulje, poigravanje sa kontrabasom. Iako je ovaj zvuk je u mnogome ponovo zaziveo kao andergraund u USA i Švedskoj, mi domaci smo upoznati samo sa Cikinim Bombonama. “Sing Sing Singersi” su se izdvojili klasicnim bluz zvukom usne harmonike i Gretsch gitare (correct me if I’m wrong). Sledeci su se pripremali “Tetrapank”, koji su pred nastup iskoristili priliku da se predstave, barem gitarista. Gitarista Oliver rece da napišem da je Tetrapank jedan izuzetan bend, koga u stvari gritarista izvlaci i ja ga ovom prilikom pozdravljam. Gde je ono pivo koje je obecao ako ovo napišem? Bend “Tetrapank” je aktivan vec trecu godinu i svake godine uspevaju da evoluiraju jednu stepenicu više. Bend je cudna mešavina “The Ramones”-a (pevac svakako svojom visinom, stasom i frizurom podseca na Dzoija Ramona) i “Sex Pistols-“a (basista Nikola poznat kao Roten ili samo Dzoni, što zbog maslacka na glavi, što zbog imena), a sa konceptualnim pristupom “The Clash-a” i energijom “The Stoogesa”. Ovakav miks u stvari je ništa drugo do pank, bez ikakvih podela. Energicni pevac peva tekstove pesama na srpskom, što je za svaku pohvalu, zbog znanja da više bendova u gradu peva na “inglišu”. Pesme o “Kariranoj ovci”, o ruznjikavim devojkama, “Lepoj profinoj kci” uz energicno kretanje po bini, bacanje konfeta, deljenje ‘leba narodu su ono što je “Tetrapank” – iskrenost sa puno zajebancije i pomalo konceptualizma. Balaševicevi smerni obozavaoci su se verovatno postideli profine kci koja pije i puši.
Na sledeca dva benda Crosspoint i Lee Man ispred bine se okupilo nešto manje mase. Publika se malo promuvala i opuštala uz pop-rok ritmove Crosspointa, benda koji je delom sacinjen iskusnih hard korera, vidjenih u nekim bivšim novosadskim bendovima, i dva zenska vokala, studentkinje arhitetutre. Iako mi se nije svideo njihov izbor zvuka i repertoara, uradili su zanimljivu obradu “Devojke sa cardaš nogama”, doduše nešto sporiju i manje energicnu od DJoletove.
Limen se predstavio sa svojom skupinom u klasicnom rokenrol izdanju, koje je pojacano dugackom kosom, levi’s maramom, koznim cizmama i ostalim rekvizitima potrebnim ovom ponovo rodjenom rokeru. Balaševiceva Slovenska postade “Limanska” sa licnim pecatom. Ako nekom treba oprostiti sve promašaje iz 90-ih, to je Lee Man sa Limana. Tako se iz Amerike prosvetljen vratio i Milan Moomin. Pod hitno slati muzicare na prosvetljenje u inostranstvo! Najavljeno je da “Lost Proplelleros” nece nastupiti zbog zdravstvenih problema jednog od clanova. Medjutim, kasnije je Neša, najavio neplansku i iznenadnu izmenu u programu, popevši se na binu. Tako da su “Zbogom Brus Li” i “Super s karamelom” preuzeli udarni deo programa.
Kao i uvek pankburaška banda u originalnim kostimima oduševila je publiku. Super Slavko sa najavom prve pesme prosledio je odluku da planiraju da sašiju oko 15 pesama za pola sata i tako prirede nezaboravni haos. Usledili su: šutka, deljenje mikrofona uz dobro poznate pesme “Politika”, “Zaseda za Zvonka Bogdana”, “Vaterpolo” i obradu “Jadna i bedna 2007.” Ovim nastupom najavili su i novi album ZBL-a “Ukleti salaš” (izdao PGP RTS -pe-ge-pe re-te-se) koji je dugo prireman. Promocije albuma u obliku koncerta ce uskoro uslediti po pozivu (emisije, svirke). Pojavivši se sa kacigom na glavi, Slavko rece da je spreman za staklene caše ako polete ka bini, ali u toku je akcija za recikliranje plasticnih caša…
Zurka se nastavila uz zvuke pop-panka simpaticnih Becejaca “Super s karamelom”. Clanovi ovog benda nastupaju i bez zenskih vokala pod nazivom “Infarkt”. Albumi prvenci obe grupe su poznati publici, te ih je publika docekala pevanjem u glas “Kondorovog leta” “Debele devojke“ i veoma uspešne obrade “Pa dobro gde si ti” koja je jedan mali pop-pank uragan. Najavili su sledeci album sa kojeg su otpevali par pesama.
Moja vidno umorna ekipa odlucuje da povrati energiju nakon koncerta u LT Streetu (centar, lokacija hiper novosadski korzo) sokicima i klopom. Jedina mana – teško je izdrzati izlazak kad je vreme za veceru.
Sutra kafa, razmena fotki, opet kasnim i tako sve iz pocetka…
Detaljnu foto galeriju sa Nekih Novijh Klinaca Uzivo pogledajte ovde:https://rockserbia.net/rsgalerija/NNKZHS/default.htm
Izveštaj za RSN napisala: Jelena Tipšin
Block Out u Livingroom-u 11. oktobra – izvestaj
Muzicki zvuce besprekorno, neke pesme sa prvog albuma su produzene, zvuce nešto drugacije, dodata im je neka cudna atmosfera, definitivno ne umem da docaram recima… Mitin glas je zvucao nešto dublje, hrapavije verovatno zbog prehlade.Od pesama bile su to: Tri Korne Penal, Raskorak, Andrej, Vertikalno Gledano, Protiv Sebe, Kad Hodam, Dan Koji Nikad Nije Došao, Tezak Slucaj Pakla, Sudopera kao i druge sa poslednja tri albuma. Set lista je bila genijalno sastavljena i dosta se razlikovala od prolecne svirke takodje u Livingrumu.Posle kolaca, Mita je delio publici unapred pripremljene cašice votke, a kasnije pri samom kraju nastupa krece kafa i ratluk. Teške note, savršeni Vranjkovicevi rifovi, Mitin prodoran glas, bilo više nego dovoljno za sinocnje carobno vece. Prepun Livingrum i ovog puta je pokazao najvecu manu, a to je nedostatak kiseonika. Publika kao i obicno sve pesme pevala zajedno sa bendom, primetno je zenske populacije, pogotovo u prvim redovima.
Poslednja pesma „Nevremena“ i poslednje Vranjkoviceve reci: „Vidimo se 27. decembra u Domu Omladine“ završavaju nastup. Svirali su nešto više od dva i po sata. Ostaje nam cekamo njihov novi album najavljivan za kraj godine.
Fotoreportazu sa koncerta pogledajte ovde: https://rockserbia.net/rsgalerija/BlockOut/default.htm
Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic
American Music Club u SKC-u – izvestaj
Osnovani su daleke 1982. godine u San Francisku. Vremenom grupa je cesto menjala postavu. 1994. Mark je rasformirao bend zarad solo karijere, da bi pre pet godina ponovo okupio American Music Club kada i nastaje povratnicki album Love Songs for Patriots. U Beograd su došli kako bi nam prezentovali poslednji album izdat prošle godine pod nazivom The Golden Age. Izdali su do sada 9 albuma, ne racunajuci Markovu bogatu solo karijeru. AMC je trenutno na turneji po Evropi.
Da se ne bi dosadjivali cekanjem benda, publiku je zagrejao bubnjar AMC Steve Didelot uzevši gitaru i odsviravši par pesmica. Ubrzo se pojavljuje kompletan bend nagradjen ovacijama iz publike. Stvarno je divno slušati ih uzivo. Toliko emocija, tolika iskrenost, tolika energija, ali i tezina recima je neopisiva.
Mark Eitzel na svoj nacin preuzima svu nepravdu, sve ono što nas cini nervoznim iskazuje gorcinu. Pokazao je zašto ga smatraju za jednog od najboljih rock poeta današnjice. Depresivna nota, ali i specifican humor dominiraju u njegovim tekstovima. Mark je pre pocetka svake pesme objašnjavao kako je nastala ili o cemu govori. Duhovitost nije izostala. Bio je vidno nasmejan, osmeh nije skidao sa lica. U pojedinim trenucima, kada su u sred nastupa imali manji tehnicki problem, on nije stao, vec je uzeo gitaru i sam odsvirao i otpevao pesmu. Muzicki zvuci savršeno. U nekim trenucima daje cisto neku podlogu, a negde su gitarski rifovi toliko izbaceni u prvi plan da se Mark i ne cuje jasno.Lepo je videti pun SKC publikom prosecne starosti oko 35 godina. Masa je bila umerena, uglavnom tiha, nagradjivala je ponekim vriskom i aplauzom Markove pesme.
Koncert je trajao sat i po, sasvim dovoljno. Publika je izvukla dva bisa, prosto im nije dala da prekinu nastup. Nagradjeni pozorišnim aplauzom, AMC se povukao sa bine, ostavili su nas sa samim sobom da odemo tiho u još jednu oktobarsku noc.
Fotografije sa koncerta pogledajte u našoj foto galeriji:
https://rockserbia.net/rsgalerija/AmericanMusicClub/default.htm
Nemanja DJordjevic
Novi val – koncert u Tvornici, izvestaj
Ponekad nam se moze i uciniti kako i danas zivimo u 80-ima. Zagrebacke radio-postaje vrte jako mnogo glazbe iz 80-ih, inozemni izvodjaci iz te dekade, kad dodju u Zagreb, imaju izvrsno posjecene koncerte, klubovi po gradu odrzavaju 80’s partije, vec godinama se javno i tajno prisjecamo novoga vala i 80-ih kao posljednje dekade pravog gradjanskoga zivota nakon koje su naše zivote i snove porušili rat, tranzicija i privatizacija bez ijedne cvrste vrijednosti u koje smo vjerovali. Kao da se nakon 80-ih ništa u nas nije primilo kako valja. Ipak, ima li “zivota od sjecanja”, kako nam je nekoc pjevao Jura Stublic. I, kako je zapravo bilo u Tvornici, “30 godina poslije” mesijanskog dolaska Pankrta u Zagreb? U kakvoj su danas formi nekadašnje zvijezde novoga vala?
Pocelo je mlako i mlitavo, kao na nekom slavlju Nove godine na kojem bi se svi trebali zabaviti, ali nam ne ide, iako ovakvu postavu novovalnih legendi nismo imali priliku vidjeti na zajednickom koncertu cak ni prije cetvrt stoljeca. Zvijezde su zatreperile slabašnim sjajem, a ni n-ta postava Filma na celu s Jurom Stublicem nije se odmotavala kako treba i sve je zamirisalo na debakl i nepodnošljivi zadah slinave nostalgije. A, onda smo u pet savršeno poslozenih i izvedenih pjesama – “Konobar”, “Krokodili dolaze”, “Leptir”, “Nebo”, “Zlatni papagaj” – kolektivno svršili s Elektricnim orgazmom u cije se redove odnekud vratio klavijaturist Ljubo.
Nerazmrsivo klupko ljute psihodelije, buntovnog punka i nervoznog funka u cas nas je podsjetilo zašto je nastao novi val. Opasan nastup Orgazma koji je zazvucao poput najzešceg psychedelic-punk benda iz Los Angelesa bio je vrhunac veceri u kojoj su zagrebacki izvodjaci uglavnom podbacili, slovenski korektno odradili prigodnicarski kratke nastupe, a beogradski zasjali neocekivanim sjajem, sve po onoj staroj – Ljubljana fura punk, Beograd rock’n’roll, a Zagreb pleše. Zoran Predin i Lacni Franz u Tvornici su imali i boljih izdanja, ali njihove pjesme doista su neuništive iako ni u vrijeme novoga vala nisu zvucale kao novi val nego kao kantautorski rock 70-ih. Publika se prikljucila pjevanjem, a Rundek je bio dobar koliko je to mogao uz Hakunu Matatu koja, unatoc trudu i htijenju, ipak nije ni Haustor ni Cargo Orkestar. No, Tvornica se rasplesala i sve je pocelo namirisati na dobru zabavu, a ne na karmine da bi Vlada Divljan potpuno raspametio publiku “Kenozoikom”, “Retko te vidjam s devojkama”, “Ona to zna”, “Zašto su danas devojke ljute” i “Malenom” u maniri najboljih americkih college-rock bendova.
Zajednicko ukazanje Davorina Bogovica i Jasenka Houre slavljenog virozom bilo je ocekivano simpaticno. Njihove dvije njuške u istome kadru izgledaju neodoljivo – poput ostarjelih londonskih punk-prvoboraca zakacenih za ska-glazbu susjeda s Jamajke. Tako su i zazvucali u kratkom setu pjesama s prva dva albuma. Pero Lovšin ovaj put je nastupio s mladim punk-rock bendom Španski borci, nije to bilo kao s Pankrtima, ali bilo je dovoljno zustro i zestoko pa je “Bandieru Rossu” publika odurlala od pocetka do kraja.
Jednom panker, uvijek panker. “Maljciki” i “Mi plešemo” na bisu su okupili Divljana, Predina, Lovšina, Bogovica, Metessija i Gileta i to je bilo to. Još smo se jednom podsjetili na novi val, ali i na to kako ipak “nema zivota od sjecanja” nego od toga koliko danas vrijediš i mozeš, uprkos tome što su “krokodili” iz “zlatnog papagaja” koji nisu podnosili ni pankere ni hipije odavno došli i naše “nebo vezali zicom”.
Piše: Aleksandar Dragaš Izvor: Jutarnji.hr & B92
Izvestaj sa mini punk-rock festivala u Zvecanu
Novembar? Przenje bez premca. Kosta je ponovo sa svojim bendom dokazao da i dalje drzi prva mesta na nasoj r’n’r sceni, kao i to da zaista nema nameru da se preda još dugo, dugo vremena, ako ono uopšte moze uticati na ovog coveka. Zaista nema potrebe više reci bilo sta.
Korozija? Neki bi se zapitali da li ovaj bend jos uvek postoji? Da, da, prijatelji dragi, evo ih ponovo!!! BC, Mladja, Joje i Goran su jednostavno zapalili binu. To je bilo takvo przenje u bukvalnom smilu reci sve dok gospodin JMP100 nije poceo da se dimi. Ali, to ih nije zaustavilo, nastavili su dalje kao da se nista nije desilo. BC je toliko drao svoju novu gitarcinu da je pokidao zice. Ma ljudi – ko god je ovu svirku propustio umrece a da nije video jedan od najboljih bendova naše scene.
Publika? Oko 150 ljudi (ajde?). Luda i nezaustavljiva mladost sa rokenrolom u svojim zilama. Pevali, peli se na binu, Kosti otimali mikrofon, prskali pivom, ma sve ono sto publika i treba da radi na jednom ovakvom dogadjaju. Zeleo bih da naglasim da je u publici bilo i naroda iz Novog Sada i Niša koji došli da podrze svoje bendove – svaka im cast!!!
Bendovi? I vise nego zadovoljni. I jos vise od toga. Na pitanje da li bi ponovo došli da ovde sviraju, odgovor je od svih bio: “Uvek, bez obzira na uslove. Ovakva publika bendu zaista daje dobar razlog da svoj performans izvedu najbolje sto mogu.”
Organizacija je bila na zavidnom nivou. Pice, klopa, mesta za spavanje, svega i svacega. Ma ni jedan šraf nije falio. Bendovi su zaista bili ugošceni sa maksimalnom dozom poštovanja i udovoljavanja. Ako ne verujete meni – pitajte njih. Ovo je još jedan poziv svim r’n’r bendovima da se opuste i prestanu da izbegavaju ove prostore.
Drobac Boris05.okt.2008.Kosovska Mitrovica
Izvestaj sa koncerta Thin Lizzy u beogradskom Domu Sindikata
Neko bi rekao da takav broj publike danas bend ima i u vecem broju gradova gde nastupa, ali sam misljenja da su o oni u Beogradu mogli imati punu salu, dakle oko 1600 gledalaca, samo da je kampanja makar malo prosla i van granica Beograda. No, sta je tu je. Za one koji nisu toliko upuceni, nekad jedan od najcenjenijih hard rock sastava, koji je svoje zlatne trenutke imao u periodu od 1976-e do 1983-e godine, predvodio je harizmatski lider, basista, autor i pevac Phil Lynott. I pre njegovog okoncanja zivotnog puta, bend se raspao, da bi krajem 90-tih godina, prvo kao neku varijantu tribute akta, a kasnije i pod originalnim nazivom ponovo pokrenuli gitaristi John Sykes i Scott Gorham. Sykes je svirao u poslednjoj fazi karijere Lizzy-ja, a Gorham mnogo duze, prakticno kompletna druga i treca fazu delovanja koincidirala je njegovim prisustvom i znacajnom ulogom koju je imao kao Lynotova desna ruka. Inace kroz redove benda, prosla su cenjena gitarska imena kao sto su: Eric Bell, Gary Moore, Brian Robertson, Snowy White, a sama muzika grupe bazirala se i na duelima dvojice gitarista koji su bili u postavi.Thin Lizzy su krenuli sa neznatnih 11 minuta zakasnjenja i do prvog i jedinog bisa njihov nastup je trajao 1 sat i 10 minuta, sve ukupno nakon “odradjenog” poziva publike da se vrate nekih sat i 22-25 minuta. Bend se na samom koncertu oslanjao na oproban i proveren materijal koji je sa otprilike 90% predstavljao opus preuzet sa “Live & Dangerous” u ono vreme dvostrukog live albuma. Nije bilo nikakvih iznenadjenja, sve numere su otsvirane u ocekivanom raspolozenju, ali takodje bez ( takodje ocekivanog ) zara, energije ali i svega ostalog pozitivnog sto je krasilo postavu kad ju je predvodio pomenuti Lynott. Bila je to jedna klasicna tezga, neintersantna, na momente dosadna i bezvoljna, a sam bend sa svoje strane se nije posebno trudio da udovolji publici zeljnoj provoda i secanja na pretpostavimo lepse zivotne dane. Bolji deo samog nastupa je pevanje gitariste John Sykesa, koje se znatno “popravilo” od dana kada je krenuo sa tom ulogom u Lizzyju, a losiji bubnjanje legendarnog Tommy Aldridge-a, ciji isuvise “tvrd” pristup, nije lezao brojnim “kulerskim” Lynotovim kompozicijama. Slag na torti, predstavljao je katastrofalan sound u samoj sali “Doma Sindikata” i za sada ne mogu tacno da preciziram cija je to generalno krivica bila. Ali, los zvuk predstavljao je realnost, koja je pratila nastup grupe od prvog do poslednjeg takta. Publika je cula veoma dobro poznate hitove grupe kao sto su: “Jailbreak”, “Don’ t Beleive A Word”, “The Boys Are Back In Town”, “Cold Sweat”, “Waiting For An Alibi”, “Dancing In The Moonlight”, “Southboand”, “Suicide”… ali krajnji utisak u svakom slucaju ne moze biti pozitivan. Lizzyjevo otaljavanje sigurno je razocaralo veci deo publike starosti 50+ godina kojih je najvise bilo na ovom koncertu, iako je ruku na srce bilo i nesto mladje populacije dobro upoznate sa opusom benda. Misljenja sam da danas brojni “tribute” sastavi daleko intersantnije izvode materijal benda, nego sto su to tokom ove subotnje veceri cinili etablirani profesionalci .Da rezimiram, bila je to klasicna tezga, lose, neinventivno i bezvoljno odradjena. Svi oni ovdasnji die hard stariji fanovi koj zale za propustenim, sto nisu bili u prilici da posete subotnji koncert, nemaju razloga za tugu, jer je bolje ukoliko su na bilo kakav drugaciji nacin proveli slobodno vreme.
Autor teksta: Branimir Bane Lokner
Autor fotografija: Aleksandar Zec
Tea Break pobednik GBOB-a
FakeFreedom www.myspace.com/fakefreedombgd Maron Sho www.rockserbia.net/maron-sho.html Tea Break www.rockserbia.net/tea-break.html Meda,Vuk i Sandokan www.rockserbia.net/meda-vuk-i-sandokan.htmlDestination www.rockserbia.net/destination.html Roadhill www.rockserbia.net/ognjencc.html E.K.G www.rockserbia.net/ekg.html Filthy Rich www.rockserbia.net/filthy-rich.html Impostered https://rockserbia.net/Impostered.htmlMortero www.rockserbia.net/mortero.html Band 72 www.myspace.com/band72 The Bite www.rockserbia.net/thebite.html Mechanism www.rockserbia.net/mehanizam.html The Dark Ocean www.rockserbia.net/sinisaa.html Face Off www.myspace.com/faceoffbend
Ziri nije imao nimalo lak posao, trebalo je izabrati najboljeg izmedju ovih 15 bendova. Takodje, i publika je glasala za svoje favorite. Nagrada publike je bio odlazak benda na veliki medjunarodni MUSIC EUROPE FESTIVAL 2009. godine u Rumuniju.
Po oceni zirija, potpuno zasluzeno prvo mesto osvojio je bend Tea Break. Drugo mesto zauzeo je energicni bend Mortero iz Backe Topole, a trece bend sa 3 zenska vokala – Maron Sho. Pobednik Tea Break ima cast da predstavlja našu zemlju na internacionalnom GBOB Challenge-u u Londonu, izmedju ostalih 36 drzava.
Najvise glasova publuke osvojio je bend Destination iz Beograda.
Kompletnu statistiku (ziri – publika) ocekujemo od organizatora, i bice uskoro objavljena na nasem portalu. Vazno je napomenuti da je na GBOB takmicenju ucestvovalo skoro 50 bendova, od kojih je 15 proslo u finale. Pet kvalifikacionih veceri odrzane su u klubu Danguba u toku septembra meseca.
Nama ostaje da cestitamo pobednicima, i da im pozelimo puno srece u Engleskoj i Rumuniji, i da se nadamo jos boljem takmicenju iduce godine.
Prenosimo vam i zvanicno saopštenje organizatora festivala:
Nakon 3 meseca rada, 5 kvalifikacionih veceri, nastupa 41 benda, slusanja 82 pesme i nakon finalne veceri odrzane pre tri dana u punoj sali SKC Beograd, Srbije je dobila svog predstavnika na Svetskom Finalu koje ce se odrzati u Londonu 14. i 15.decembra u Londoskoj Skali.Rezultati su konacni i sledeci:POBEDNIK JE:TEA BREAK – 71
Redosled ostalih bendova:MORTERO – 58MARON SHO – 53DESTINATION – 41FILTHY RICH – 40FAKEFREEDOM – 37THE BITE – 37FACE OFF – 35MECHANISM – 30IMPOSTERED – 26E.K.G. – 16ROADHILL – 14THE DARK OCEAN – 8BAND 72 – 6MEDA, VUK i SANDOKAN – 1
POBEDNIK PO ODLUCI ZIRIJA DOBIJA PUT U LONDON NA SVETSKO FINALE!!! POBEDNICKOM BENDU ZELIMO PUNO SRECE U LONDONU I STO BOLJI PLASMAN NA SVETSKOM FINALU!!!Tea Break on myspace:http://www.myspace.com/teabreak
Takodje, na finalnoj veceri, publika je odlucivala o putnicima za Rumuniju, koji ce ucestvovati na MUSIC EUROPE FESTIVAL u martu 2009!Prvih pet pozicija :
1. DESTINATION – 1092. Maron Sho – 973. FakeFreedom – 754. Band 72 – 695. Meda,Vuk i Sandokan – 47
Hvala svima koji su dosli na finalno vece i podrzali finaliste!Hvala svima koji su bodrili svoje favorite kroz kvalifikacije!Hvala svim revijalnim bendovima koji su svirali u kvalifikacijama:SUZI WONG, LJUBICICE, PLEME, SEXTASY, AETAR!Hvala bendovima koji su ucestvovali na finalnoj veceri u revijalnom delu:ART DILER i GRIMUS !!!Hvala ziriju na ucescu na ovom velikom takmicenju!Hvala svim ljudima koji su pomogli organizaciju ovog takmicenja!Hvala svim medijima koji su podrzali GBOB!
i za kraj, NAJVECE HVALA SVIM UCESNICIMA GBOB SERBIA 08 TAKMICENJA JER, BEZ VAS, OVOG TAKMICENJA NE BI NI BILO!!!
Vec sada se okrecemo organizaciji GBOB Serbia 09, a pobednickom bednu, jos jednom, CESTITAMO!!!
TEA BREAK ON WORLD FINAL!!!
Filip Petrovic
Majke Unplugged, 27.09.2008. – Stereo Dvorana, Rijeka – izvestaj
Zbog organizacijskih propusta (citaj: zapeli na Green Festu u Harteri), zakasnili smo na predgrupu, garage-country rockere My Buddy Moose (tko zeli, moze ih chekirati na www.myspace.com/mybuddymoose ). Vjerujem da su bili odlicni, ali o njima mozda nekom drugom prilikom. U Stereo dolazimo upravo u trenutku kada je cijeli band vec na stageu; Bare se pokušava popeti na barsku stolicu, nerazgovijetno mrmljajuci u mikrofon. Pojedinci ce kasnije tvrditi da je, umjesto ”Dobro vecer, Rijeka!”, rekao ”Dobro vecer, Zagreb!”, ali kao da je to bitno? Nismo došli slušati small-talk s bine, vec smo došli cuti ono najbolje od cistog rock’n’rolla što Majke mogu izvuci na površinu.Covjek na barskoj stolici s tamnim naocalama, mršav i ispijen poput aveti, pali cigaretu… Uzima duboki dim i širi ruke… Zovem se Grešnik koji se probudio iz dubokog sna, sve ima svoju cijenu – to se odavno zna… Pitam se, ima li u ovom trenutku vece istine od toga? Kod Majki sam oduvijek, osim prejebene ‘zike, najviše cijenila cinjenicu da njihovi tekstovi nisu samo uglazbljene prazne rime, vec refleksija na neka osobna iskustva i razmišljanja covjeka koji je više puta dotaknuo dno, dizao se i opet padao.Odmah nakon prve stvari je bilo ocito da snaga Majki ne dolazi iz gitarskih pojacala i mastodontskih razglasa, vec iz energije koju Mršavi Psi stvaraju na bini i karizme koju Bare, cak i u ”dotak’o-sam-dno-zivota” fazama širi oko sebe. Zoki i Kruno na gitarama nas vode ”tamo preko rijeke’, gdje southern rock i delta blues još uvijek dišu punim plucima. Skoro da ih mogu vidjeti na raskrizju kako sjede tik u Roberta Johnsona i jammaju. Bero (bivši klavijaturist Parnog valjka) na Hammondu savršeno upotpunjava sve one prazne hodove koji bi manjak struje eventualno mogao prouzrociti u zvuku. Na bubnju Tibljaš, još jedan u nizu bubnjara Majki koji svirku odradjuju profesionalno i kamenog lica. Kilmister. Jedini ”uštekani” clan banda (uz Hammond) i gotovo jednako karizmaticna pojava poput Bareta. Sjedi na niskoj stolici s elektricnim basom u rukama, stisnutih ociju i s dogorenom cigaretom u kutu usana. Sjecam se njegovog bijesa na zadnjem koncertu Majki ’98., kada je taj isti bas (sad si uzimam malo pjesnicke slobode, najvjerovatnije je ipak bio neki drugi) bacio na pod i otišao s bine. To je bilo to. Nema više Majki. Razdor. 10 godina kasnije, Kilmister opet sjedi tamo gdje je uvijek bilo njegovo mjesto, s desne strane na bini i samozatajno ”ubija” svoj instrument.Iako ištekana, ova unplugged svirka i dalje ostaje na razini starih koncerata iz vremena Razdora, Razuma i bezumlja i Milosti. Nešto više od sat vremena starih pjesama kojima je unplugged udahnuo novi zivot. Osobno sam najviše odvalila na Zbunjen i ošamucen. Uvijek mi je baš ta stvar bila posebno draga, ali u subotu je zvucala tako jebeno garazno gola i iskrena; prljava, teška i razvaljena da sam na tren u sebi osjetila dio one alkoholno-narkoticne izmaglice o kojoj pjeva.Koncert završava s Ja sam buducnosti, a nakon glasnog pljeskanja i skandiranja, Majke se vracaju na bis i stavljaju krunu na nastup s himnicnim Mršavi pas, Daj mi i Odvedi me. Sa svakom stvari odsviranom u Stereu, Majke su me još jednom uvjerile u ono što odavno znam, da su band koji udiše zrak, a izdiše cisti rock’n’roll.
SET LISTA1. Grešnik2. Krvarim od dosade3. ’89.4. Milost5. Zaboravi 6. Fantasticna vatra7. Zauvijek8. A ti još placeš9. Putujem10. Ša na na11. Zbunjen i ošamucen12. Mala ima sliku13. Iz sve snage14. Budi Ponosan15. Baretov Blues16. Vrijeme da se krene17. Mene ne zanima18. Ja sam buducnost19. Mršavi pas20. Daj mi21. Odvedi me
Izvestaj za RSN: Jelena
Izvestaj sa koncerta povodom 20 godina Hladnog Piva
Scena 2. – Karte smo kupili u pretprodaji, tri tjedna prije koncerta. Mislim si: „Mamu im, 100 kuna za punk band koji ima klavijaturista? Nisu normalni ni sekunde!“. Karte cijele neke zajebane. Na prednjoj strani slika gajbe s logotipima 10ak sponzora, a na poledjini lista stvari koje se smiju i ne smiju raditi za vrijeme odrzavanja glazbene manifestacije, uz upozorenje „Glasna glazba moze oštetiti vaš sluh“. – NO SHIT?!
Nakon pretresa na ulazu, marširamo naprijed, odlucni u namjeri da se infiltriramo medju ljude i suvereno zavladamo svojim mjestom na travi. Pocetni šok: Otok hrvatske mladezi na zagrebackom Jarunu puca po šavovima. Otok je mjesto odzavanja najvecih festivala u drzavi koje je zadnjih sezona ugostilo poprilicno zvucnija imena od Hladnog Piva, ali pred daleko malobrojnijom publikom od mase koja nas je docekala. Vucem paralele u glavi i uz pomoc integrala (koliko je to vec moguce nakon par cuga u obliznoj birtiji) pokušavam usporediti koliko je tu ljudi bilo na Iggy Popu, Sonic Youth, Nick Caveu, Serj Tankaianu, Wireu, Lemonheadsima,… Zakljucak: Jbt, nikad ovoliko! (OK, priznajem, ne idu mi brojevi, ali po glazbenim portalima se pisalo da je bilo cca 20.000 ljudi. Ako ne vjerujete meni – vjerujte njima!).
Na stagu su vec hiperaktivni Obrint Pas, ska punk band is Seville. Nisu loši, mislim si, ali necu sad skakutati. Treba cuvati snagu za HP, ipak sam ja zena u godinama. Palim cigaretu i koristim vrijeme da snimim situaciju. Impresivna glavna bina s razglasom kojeg bi se i Wembley teško posramio. Ispred nje most koji vodi do manje bine, tik ispred nas. Svuda okolo video zidovi s porukama sponzora, štandovi s cugom kokicama, dugacki red kemijskih Wcova. U sebi razmišljam koliko se toga promijenilo u zadnjih 12-13 godina, tj. u odnosu na Scenu 1. s pocetka teksta. Ako ništa – barem se mogu popiškiti kao covjek! A i stara me konacno moze vidjeti na televiziji (naime, direktan prijenost koncerta je išao na HRT2. Drzavna televizija! Ehej – brateee!) Obrint Pas pozdravljaju za kraj koncerta, uz obecanje da se vidio opet. Ne sumnjam… Decki su vrhunski odradili zadatak zagrijavanja publike.
Opet malo gledam oko sebe, pokušavam snimiti profil ljudi koji se skupio. S naše slijeve strane, hrpica turbo zgodnih cura, malo predotjeranih za ovakvu priliku (da vidim kako ceš se pogat’ u tim štiklama, sestro!). S desne strane, grupa maloljetnih punkera, pijanih taman koliko treba za koncert. Iza nas stariji tip sa trogodišnjim sinom na ramenima. Kontam u glawi: „Ok, ovo nije dobro. Fanovi HPa su vec poceli dovlaciti potomke na koncerte. I’m getting to old for this shit!“.
Šok br. 2: Cujemo zvuk helikoptera! Koji K?! Vec si mislim da slijedi: „Vadite sve iz dzepova, ovo je racija!“. I onda se na video zidu krenu prikazivati snimke koncerta iz zraka. Dobro je… Odjednom vatromet. 20 ispaljenih raketa za 20 godina na sceni. Zgodno… Manje pirotehnike nego na mojoj zadnjoj rodjendanskoj torti, ali dobro… Lagano shvacam da su Hladnog Pivo odavno prerasli image banda iz Scene 1. i da je eru pecenih bataka zamijenila era helikoptera i vatrometa. Ruku na srce, decki su pripremili jebacki spektakl.
Konacno, izlaze na stage. Masa urla, skandira: „Mile, Mile!“. Ocekujem opet „Dobro vece“, kao i na svakom ‘certu do sad. Umjesto nje pocinje „Pjevajte nešto ljubavno“. Raspizdilo me malo, ali za 20.000 ljudi x 100 kuna po glavi, mozda ih se i moze razumjeti. Nizu se hitovi, uglavnom nove stvari. Za one koji ne izgube strpljenje, set-lista je na kraju clanka. Rulja pjeva od rijeci do rijeci. Gosti iznenadjenja: uvijek rado vidjeni i simpaticno naduvani TBF. Sviraju Alles Gut i Genije + veselu rodjendansku cestitku uz glasnu podršku publike.
Konacno, dogodio se i moj osobni vrhunac veceri. Decki pretrcavaju na mali stage, oblace stare kozne jakne iz vremena dok su jos uvijek imali kosu i sviraju set starih stvari s „Dzinovskog“. Nakon Treninga za umiranje, Buba Švaba, Princeze i Für Immer Punk, vracaju se na glavni stage i redaju nove stvari do kraja koncerta.
Zakljucak: Na hrvatskoj glazbenoj sceni trenutno ne postoji „alternativni“ band koji moze skupiti šarolikiju i mnogobrojniju publiku. 2,5 sata odlicne svirke + 2 bisa = isplatilo se biti na Jarunu, 20.09.2008.
Set Lista1. Pjevajte nešto ljubavno2. Nema više3. Kaze stari4. Ne volim te5. Backizagre stuhpa šej6. Cekaonica7. Šank8. Politika9. Biološki Sat10. Pijan11. Debeli12. Rigoletto13. Mlohava cuna14. Konobar15. Ljetni Hit16. Dobri prijatelji17. Ranjeni i ludi18. Jednim osmijehom19. Zimmer Frei20. Alles Gutt – TBF21. Genije – TBF22. Teško je ful23. Sreca24. Trening za umiranje25. Fur Immer Punk26. Buba švabe27. Princeza28. Roštilj29. Nije sve tako sivo30. Ikea31. Odjava programa32. Soundtrack33. Šamar34. Par pitanja35. Superman36. Samo za taj osjecaj37. Pitala si me38. Planeta
Izveštaj za RSN: Jelena