Pomenutog dana u vecernjim casovima otpoceo je na hipodromu u Velikoj Plani, muzicki deo bike show-a. Najpre je nastupio lokalni sastav H.H. blues band, koji je odlicnom svirkom podigao raspolozenje kod par hiljada prisutnih posetilaca.
Centralni dogadjaj veceri bio je koncert Atomskog skloništa. Iskusni pulski bend predvodjen Brunom Langerom nastup je otpoceo pesmom „ U vremenu horoskopa“. Narednih nešto više od 90 minuta redjali su se hitovi ove sjajne grupe, praceni snaznim zvukom mocnih motora prisutnih „bajkera“. Raspolozenje u publici dostiglo je vrhunac kada je grupa odsvirala pesme „ Johny“ i „ Zuti kišobran“. Oficijalni deo nastupa Atomsko sklonište okoncalo je pesmom „ Devojka broj 8“. Usledio je bis na kome smo ponovo mogli cuti i hit „ Za ljubav treba imat dušu“. Profesionalno odsvirani koncert, sasvim je zadovoljio prisutne.
Na binu je oko 1 cas posle ponoci izašao Band X, koji je prisutnima priuštio tribut grupe AC-DC. Obuceni poput slavnih australijskih muzicara, momci iz Band X-a, su se potrudili da podignu adrenalin, vec pomalo umorne publike. Fantasticne numere kao što su „Thunderstruck“, „ Let there be rock“, „T.N.T“ izmamile su ovacije najvernijih gledalaca. Zalaganje Band X-a, je za svaku pohvalu, posebno kada se uzme u obzir da se broj posetilaca prilicno smanjio nakon nastupa Atomskog skloništa.
Za posustali rock’n’ roll-u u Srbiji ovakvi dogadjaji su od velikog znacaja. Naime, oni pruzaju priliku poklonicima rock-a da barem par dana uzivaju u svojoj omiljenoj muzici. Uz to citav karakter bike show-a pruza mogucnost za pridobijanje novih slušalaca navednog muzickog pravca.
izveštaj za rockserbia.net: Miloš Ivanovic
Samo ozvucenje, rasveta, i live snimci na bini, ispunili su ocekivanja i stvorili još bolju atmosferu.Regularni deo koncerta zavrsen je pesmom “Can’t Stand Loosing You”. Bend je sišao sa bine i nakon kratke pauze vratili su se i krenuli sa još vecim hitovima kao što su “Roxanne”, “Every Breath You Take”,…Koncert je trajao sat i 40 minuta, jeste bio odradjen, ali na jako profesionalan, njima jedinstven nacin.Publika je uzivala a najveci fanovi ( bilo ih je iz raznih delova Evrope ) su bili oduševljeni. Sve u svemu, koncert nikoga nije ostavio ravnodušnim.
Pored grupe The Police, kao predgrupa nastupili su “Counting Crows”, americka rok grupa. Svirka u stilu muzike iz americkih tinejdz serija opuštala je publiku sat vremena. Otišli su zadovoljni, a publika ih je lepo, velikim aplauzom pozdravila, naravno u velikom iscekivanju nastupa legendi rock muzike, grupe The Police.
Gabriel Radatovic
Deca, da, bukvalno deca iz osnovne škole znala su gotovo sve tekstove. Grupica lokalnih buntovnika, necu ih zanrovski definisati, jer rec buntovnik ih najbolje opisuje, skakala je, polivala se pivom, pevala, pravi rock’n’roll, ništa cudno, ali revolucionarno za Zagubicu. To su momci koji ne pripadaju klišeima malog mesta. Puni energije, vole gitare. Uh, ponelo me pisanje. Necu da smaram više. Rezime: svi su pevali, skakali što znaci da malom mestu treba rock’n’roll, ali nazalost ti mladi ljudi nemaju alternativu. Tamo se jednom godišnje odrzi rock svirka. Zalosno…
Pocinjem sve više da verujem da bilo koje “rockerske” akcije prvo treba sprovoditi u manjim mestima, jer tamošnji “zitelji” imaju sirovu, neiskorišcenu energiju koju treba pravilno usmeriti. Slozio bih se ovde i sa konstatacijom idejnog tvorca ovog sajta Radukom da ljudi iz “provincije” imaju potpuno drugacije poimanje rock’n’roll-a od “ljudi iz gradova” koje se moze definisati kao pogrešno, ili je pak ono samo drugacije. Naravno, odrasta se u razlicitom okruzenju, sa potpuno razlicitim problemima i mogucnostima. Ne bih dalje da ulazim u ovu pricu. O tome nekom drugom prilikom. Ono što je po meni najvaznije je to da su klinci iz provincije poceli da iskazuju zelju za necim drugacijim od izvodjaca turbo dzihada. To je ono najbitnije i ono što treba iskoristiti.
Susret sa Galetom i Najdom sam iskoristio da napravim kratke intervjue.
Dragiša RockSerbia.net: Da li su tacne price o velikoj, povratnickoj turneji Kerbera?
Gale: Turneja ne, ali veliki koncerti da. Jedan siguran, tj. Niš koji mora biti odsviran.
Dragiša RockSerbia.net: Beograd?
Gale: Ne mogu ništa za sad sigurno da kazem, ali Novi Sad je takodje gotovo siguran pored Niša. U Nišu ce biti mesta za sve koji hoce da dodju, u planu je jedan jako veliki prostor. Cak su mi svi kojima sam pricao koji je prostor u pitanju rekli da sam lud.
Dragiša RockSerbia.net: Kolike su šanse da Kerber snimi nove pesme?
Gale: Radimo na njima, ali ne mogu ništa za sada da kazem. Bice nadamo se uskoro.
Nazalost, samo ovoliko od Galeta, jer je nemoguce bilo više pricati, fanovi svih uzrasta okupirali su Galeta. Na svu srecu Najda je imao više prostora tako da sam poprilicno dugo pricao sa njim. Deo razgovora mozete procitati.
Dragiša RockSerbia.net: Tvoji utisci o vecerašnjoj svirci…
Najda: Pa, super je bilo. I vreme nam je išlo na ruku, nije padala kiša tokom svirke iako je padala neposredno. Gale i ja gde god dodjemo donesemo sunce i lepo vreme, tako je bilo i veceras. Vidim da je publici bilo lepo, nama još lepše na bini.Dragiša RockSerbia.net: Publika je bila mozda i preterano “divlja”, došlo je do oštecenja opreme…
Najda: Pa, dobro sve je to normalno, mi nosimo energiju i prirodno je da tako reaguju, i dobro je što je tako. Neko je malo više slobodniji, neko malo više se uzivi i to je to, rock’n’roll je to…neko dodje da sluša muziku, neko da se napije, sve u svemu sve je to ok.
Dragisa RockSerbia.net: Svirate maltene svaki dan, da li ima u Srbiji rock publike i zanima me tvoja komparacija prethodnog perioda i sadašnjeg?
Najda: Ne bih da uporedjujem, naravno da ima rock publike. Treba pustiti mlade bendove da sviraju, dati im više prostora, tada ce bendovi više i da stvaraju. Treba im dozvoliti više prostora na radiju, televiziji na mestima gde mogu da promovišu svoje autorske stvari. Znaš, lako je svirati tudje stvari. To moze maltene svako, na dobar ili loš nacin, sasvim je nebitno. Kad neko cuje neku pesmu koju voli on ce bez obzira kako neko svira da odreaguje pozitivno. Ali je svakako bolje svirati svoje pesme, jer one ostaju iza tebe, sve ostalo se zaboravlja.
Dragisa RockSerbia.net: Da li ti pratiš domacu scenu?
Najda: Ne preterano, ali pratim. Mogu da izdvojim Plug’n’Play, izdvojio bih još puno, ali necu da nabrajam da ne bih nekog izostavio. Eto pogledaj i na vašem sajtu koliko bendova ima. Nazire se neko bolje vreme. Bendovi treba da budu hrabri i da guraju svoje pesme. Jbg, mala je zemlja, ali ima potencijala.
Dragisa RockSerbia.net: Najdo, hvala ti puno i puno srece sa tvojim autorskim bendom Deliverance Inc.
Najda: Hvala i tebi i dobro radite svoj posao, samo napred!
Dragiša Radulovic
U-TA-TA (S.Palanka)
Grupa sa izuzetnim potencijalom, originalna u svakom pogledu. Imaju drskost ranih Floyda (nadamo se samo da ce ipak ici Gilmourovim a ne Syd-ovim putem.) i sirovu snagu pravih new wave grupa. Nikola Pantic, gitarista i pevac , zaista poseduje „ono nešto“ (za konstataciju da je harizmatican sacekacemo još neko, nadamo se ne dugo,vreme). Cvrsta ritam-sekcija Aleksandar Srbu (bas) – Filip Stojanovic (bubnjevi) pravi majstorsku podlogu po kojoj Nikola wah-wahom vešto šara minijature. Da li ce oni biti novi dragulj na rock kruni ili samo oblutak koji je zavarao svojim sjajem, zavisi iskljucivo od njih. Imaju samo 51 godinu. Sva trojica zajedno.
DON KIHOT (Velika Plana)
Da ovaj bend spustite u neki pub East Enda, ne verujem da bi iko primetio razliku. Energija, energija, energija…prosto duvaju sa scene jaki punk-riff vetrovi. Daca jednostavno izgleda kao da se rodio sa gitarom na sceni pored brace Ramone. Švaks prosto cepa bubnjeve, terajuci sve elemente baterije na igru u iskonskom ritmu. Kao balans izmedju dva hiperaktivna clana grupe, Sandra na bas gitari dopunjava nedostajuce tonove. Drzimo palceve da i njihove autorske pesme dobiju snagu zivog nastupa.
BLACK GEORGE (Topola)
„Budim se…“ „Grad…“ „Reci…“ peva Sara Gajic, budeci emocije. Da, baš ovako ja zamišljam pravi rock-band. Lepi, mladi, kvalitena gitarska svirka, odlican vokal, akcenat na autorskim pesama, atraktivan nastup. Slušljivo, do bola… Svaki ton je brizljivo odabran. Gitarski tandem Uroš Stojic – Nikola Miljkovic vešto nalazi put kroz brzake harmonija dok ekipa sa donje (uslovno receno) palube Lazar Jovanovic (bas) – Petar Todorovic (bubnjevi) odrzava pravi ritam. Treba im samo jaci vetar u ledja (tj. adekvatna podrška), da bi brod sa Black George zastavom uspešno plovio rock-morima.
U.P.S.(Petrovac)
Punk-bend. Mislim, zašto samo toliko. Pa evo: „nema potrebe da ucestvujemo na tribini, mi znamo sve o rocku, neka slušaju oni koji ne znaju“ . Koje cete pesme svirati?- pitah ja. „…nemamo pojma ,covece, dok ne izadjemo na scenu, mi smo punk-bend ! .“ To mu je to. Mislim, praše oni dobro, ali malo više komunikativnosti ne bi naškodilo. Pogotovo što je kvalitet svirke obicno obrnuto proporcionalan aroganciji .
THE SOCKS (Carapice) (Velika Plana)
Ako ova funk-ska-reggae ekipa ne uspe da napravi nešto više na sceni, onda stvarno neko treba da skoci u Moravu tj. Jasenicu il’ da se ’besi o kvaku. Šalu na stranu, zar pojava tri lepe devojke na sceni, koje stvarno dobro sviraju i pevaju, uz podršku (sad ja ne mogu da govorim o zgodnim mladicima , da me ne optuze za svašta nešto) pevaca Uroša i basiste Vuka… Ne, nije štamparska greška – NISU bubnjar i gitarista. Ova mesta su rezervisana za sedamnaestogodišnje sestre bliznakinje Janu (gitara) i Jelenu (bubnjevi) koje vas bukvalno opcine svojom pojavom, a i umecem. Na sceni im se pridruzila, kao vokal, još jedna devojka, kojoj nisam uspeo da zabelezim ime (mislim da je Nadja), što je sve doprinelo poboljšanju ukupnog utiska. Sudeci po reakcijama publike, oni imaju kultni status u gradu. Za moju konacnu ocenu, sacekacu njihove autorske pesme. Valjda nece uprskati…
HH BLUES BAND (Velika Plana)
Sedim ja tako u pauzi , celavim od rokenrola (što bi rekao hippy-lik iz Orašja, nezadovoljan tribinom) odvajam zvaku sa nekim likovima , mojim ispisnicima, pijuckamo pivo i sl. (dobro dobro, predji na stvar-prim ja). Kad oni ustadoše. – Gde cete, bre ,sad? „Idem da sviramo!“ -Gde da svirate? „ Pa, ovde bre, sad ceš da cuješ!“ –Aj’ da vidim ,baš i to cudo. I bi cudo. Odavno nisam ovakav cover- band. “Whipping post”, “All along he watchtower” itd. A da napraviš kviz – zatvoriš ljudima oci i pustiš svirku, pa ih posle pitaš da odaberu svirace izmedju sto ljudi, mozda bi jedino uboli Deju (vokal). Ali zato Rile (solo gitara), Zoka (ritam i solo), Zoka (bas) I Vlada (bubanj), odgovorno tvrdim, spadaju red najboljih rock-muzicara sa ovih prostora. Kazu da spremaju autorske pesme. Ako je kvalitet upola, onda ce to biti mnooogo dobro. Ali da ne ureknemo. Mnogi se opekoše na toj vatri.
MOONCHILD (Velika Plana)
Cast metalaca na ovom skupu branili su, i to vrlo uspešno: Mare, Stex, Harris, Dzoni i Boki. Mozda najuvezbanija ekipa od svih. Ciljevi koje su postavili pred sebe su visoki, muzika koju sviraju – veoma zahtevna. Oni su toga svesni i koracaju cvrstim rifovima napred. Entuzijazam ne nedostaje, zelja za uspehom, i pored poteškoca oko sastava benda – ogromna. Uz kvalitetan pristup sopstvenim kompozicijama, rezultati nece izostati. Veceras su se popeli za još dva stepenika više u pohodu ka vrhu rock-piramide.
Opšta ocena – sudeci po kvalitetu svirke mladih bendova, ne bi trebalo propustiti predstojeci Festival mladih bendova Balkana.
Epilog: Cekajuci prvi bus na stanici u Plani, pošto smo se rastali sa “Unucetom”, Dragiša i ja primetismo da je svanulo Novo Rock-Jutro nad Srbijom.
autor: Vladimir Pešic
Pored konstruktivnog izlaganja ucesnika tribine na kojoj je ucešce uzela i ekipa sa rockserbia.net u sastavu Aleksandar Radukin i moja malenkost, mene je oduševila svirka. Svi bendovi su pokazali dozu originalnosti i energije, a svakako to je jedan od osnovnih preduslova da se uradi nešto više. Ne mogu a da ne primetim poprilican broj devojaka koje sviraju ili pevaju. Pohvalno je i to što je tribina podrzana i od strane afirmisanih muzicara i uopšte ljudi iz sveta rock’n’roll-a.
Portal RockSerbia.net je dobio podršku vecine prisutnih, jer su ljudi prepoznali naš cilj. Naravno, podršku sajtu su pruzili i Branimir Lokner i Dušan Antonic kao i organizator tribine Dejan poznatiji kao Unuce i postoje indicije oko saradnje sa ovim renomiranim imenima.
Da je tribina uspela rekao je i Branimir Lokner po završetku: Po meni je tribina bila sasvim ok. Nije cilj da jedna ekipa prica, a druga da sluša, vec da se medjusobno razmenjuju pitanja i da svako izrazi svoje mišljenje i svoj stav. Tribina je uspela i zato što je prilicno veliki broj ljudi ostao do kraja i što je veliki broj prisutnih imao svoje mišljenje i razlog za diskusiju, što je svakako dobro, jer mogucnost izbora mora da postoji, citiracu Dzonija Štulica „prokleta mogucnost izbora mora da postoji“.
Dragiša RockSerbia: Definitivno, ima li Srbija potencijala i u smislu bendova i u smislu publike?
Lokner: Srbija ima potencijala u smislu bendova. Što se tice nove publike, ja imam tu jednu dilemu da kod novih generacija postoji mali broj publike koji prati novije bendove i to predstavlja ozbiljan problem. Taj problem ne postoji samo u Srbiji. Citam preko nekih foruma i casopisima, Nemacka ima slican problem sa novim izvodacima jer nema adekvatne podrške publike. Dakle, ovde nije problem kvantiteta novih bendova, ali je kvantitet publike veliki problem. To je realan problem i to mozemo videti po koncertima.
Dragiša RockSerbia: Cini mi se da je publika u provinciji aktivnija što se tice i odlaska na koncerte i podrške novijim bendovima…
Lokner: Cinjenica je da je publika iz vecih gradova razmazenija. U samom Beogradu je sve na dohvat ruke i postoji veliki izbor, tako da u tom smislu to nije dobro.
Dragiša Rock Serbia: Onda ovde treba korigovati Dzonijeve reci u: prokleta mogucnost izbora mora da postoji, ali sa limitima.
Lokner: Da, izbor ali sa limitima. Opet bih istakao kvantitet bendova, što je svakako dobro jer iz kvantiteta svakako proizilazi kvalitet i mogucnost izbora.
Rokerski manifest i 10 rock zapovesti mozete procitati ovde:
https://rockserbia.net/dopisnistvo/rokerski-maifest-i-10-rock-zapovesti.html
Dragiša Radulovic
1. dan
Prvi dan festa je poceo nastupom lokalne grupe Bomber koja je kao i uvek imala ekipu svojih vernih fanova koji su ispratili svaku pesmu grupe iako je prostor sablasno prazno.Bomber nam je pruzio pola sata energicnog street punk-a.Posle njih na binu je izasla trojka okupljena oko grupe Concrete Worms.Imali smo priliku da vidimo jednu zrelu punk grupu, a najviše simpatija izazvala je devojka na bas gitari. Grupa je svojim nastupom napravila dobru uvertiru za novosadjanima dobro poznatu nišku grupu Novembar.Dugo nismo bili u prilici da ih cujemo i koliko smo ih se zazeleli pokazala je i publika koja je vec bila okupljena u velikom broju.Odlicna svirka najboljeg niškog punk benda, nadamo se da cemo imati prilike da ih uskoro ponovo vidimo.Posle Novembra na red su došli i stari novosadski pankeri, grupa 2 Minuta Mrznje, koji su se ponovo okupili i agresivno krenuli sa svirkama.Kiša koja je pocela da preti sva sreca trajala je kratko i nije omela bend da fanovima prenese energiju koju i posle toliko godina poseduje.Vrhunac veceri naravno, bio je nastup ovdašnjoj publici veoma poznatih Peter And The Test Tube Babies-a, koji su prošle godina imali cak 2 nastupa u Novom Sadu i ostali su zaljubljeni u ovaj grad i naravno naše pivo.Peter je bio zedan kao i uvek, a uz pivo krenulo je i punk przenje. U tom momentu bilo je i najvise posetilaca, po mojoj slobodnoj proceni oko 800 ljudi.Peter-i su finiširali prvi dan festivala na pravi nacin, što se od njih i ocekivalo.Mislim da su svi posetioci otisli sa svirke zadovoljni i zeljni nastavka sutradan.
2.dan
Drugi dan festa trebao je da pocne nastupom osijeckih devojaka Leave Me Alone. Zbog problema sa pasošem jedne od devojaka, nisu uspele da dodju u Novi Sad pa je umesto njih svirao jedan lokalni bend koji je takodje imao svoje verne fanove. Pevali su uglavnom navijacke pesme.Posle njih na scenu je stupio Red Union, koji je pruzio odlicnu svirku ali nazalost pred malo ljudi.O kvalitetima benda se dosta zna i oni su jedan od retkih novosadskih bendova koji imaju zavidnu inostranu karijeru.U svakom slucaju odlicna uvertira da sledece grupe.Posle Red Union-a na red je došla novosadjanima dobro poznata HC/Punk grupa Prolece, ekipa je bila u punoj snazi i izvela jedan energican nastup koji je bio propracen oduševljenjem vernih fanova grupe iako je prostor još uvek delovao prazan.Vredelo bi napomenuti da su clanovi grupe poveli i svoju decu sa sobom tako da je to bio na neki nacin i porodicni nastup.Sledecu grupu smo dugo cekali u Novom Sadu, beogradski SMF je zasvirao kao u najboljim danima grupe i bili smo u prilici da cujemo stare hitove ove grupe i njihove specificne reci pesama.KBO! je nastavio u tom maniru sa snaznim gitarskim distorzijama i podelio je oduševljenje svojim nastupom sa fanovima kojih je sad vec bilo podosta.Fenomenalna svirka legendi kragujevackog panka, atmosferu su doveli do usijanja. Nastup su propratile i velike šutke i mogu da kazem da je KBO! izveo jedan od najboljih nastupa na festivalu.Svaka cast momci, nadamo se još nekoj svirci uskoro.Najveca nepoznanica bio je hedlajner 2 dana, grupa Gold Blade iz Mancestera. Vecina posetilaca nisu znali šta ih ceka.U prolazu culi smo da je pevac, velika rok novinarska faca u Britaniji, da radi u prestiznim britanskim listovima Observer i NME. Takodje, on je prvi covek koji je intervjuisao Kurt Kobejna.Cim se Gold Blade popeo na binu, poceli su da emituju snaznu energiju prljavog rockˋnˋroll-a. Bilo je tu skakanja, pevanja sa publikom, izvodjenja publike na binu.U svakom slucaju velika punk zurka koju nije trebalo propustiti.Divan nacin za finiširanje dvodnevnog punk festivala!Jedina mana je bila slabija posecenost nego 1. dana festa, bilo je oko 400-500 ljudi.
opširne foto galerije sa festivala pogledajte:
1. dan:
https://rockserbia.net/rsgalerija/2bpunk1/default.htm
2.dan:
https://rockserbia.net/rsgalerija/2bpunk2/default.htm
Aleksandar Radukin
DAN 1
Došao je napokon i taj dan. dugo ocekivani i najavljivani Legacy festival je otvorio vrata Expo centra i dva dana puna dobrih koncerata mogla su da pocnu. Po ocenama mnogih drugi dan je po imenima bendova bio dosta bolji od prvog ali je jasno da je vecina to rekla zbog cinjenice da je Testament drugog dana. Ali imalo je mnogo toga da se vidi i prvog dana. Stekao se utisak da je 16 casova mnogo rano za pocetak festa. To su na svojoj kozi najbolje osetili momci iz benda Septic Flesh koji je bio odreden da otvori ovaj dogadaj. Jako mali broj ljudi je bio tu da vidi ovaj bend koji je stvarno pruzio dobru svirku i pokazao znacenje profesionalizma u muzici. Za vreme njihove svirke ljudi su polako ulazili tako da se prava atmosfera ocekivala tek kasnije.
To “kasnije” se ispostavilo da je vec na sledecem bendu. Cim je Vader stao na binu Expo Hala je delovala dosta punijom i atmosfera se dobro ugrejala. Velikani death metala iz Poljske su zeljnim fanovima pruzili sve što su trazili a ljudima koji nisu imali prilike da ih cuju ranije su se prestavili onako kako im i dolikuje. Pored mnogih svojih hitova kao poslasticu za kraj svirke odsvirali su obradu Slayera “Raining Blood” što je publika adekvatno i ispratila 🙂 . Kad su završili svoj nastup spremao se Threshold. Iskreno mene je ovaj, uz još nekoliko bendova, najviše interesovao.
Cinjenica jeste da je generalno ovaj festival više orijentisan za ljubitelje malo extremnijeg zvuka pa se moze reci da su malo zalutali na fest. Ipak, meni je drago da jesu jer sam zaista uzivao u njihovoj svirci i bilo je sjajno gledati ih uzivo. Pevac Damien je pokazao svoju velicinu i posle sišao u publiku gde se slikao sa fanovima i potpisivao sve što mu stavilo pod ruku.
Mali broj ljudi koji je bio ispred bine se sklonio nakon kad je Threshold završio i odjednom se napred pošela praviti guzva. Zatim je pocela da se iznad bubnja dize velika zastava “Destruction”. Moj utisak je da je ovaj bend najviše ljudi ispratilo ovo vece. “Moš pit” koji je bio ispred bine se nije smirio kroz celu svriku a oduševljenje nije krio ni frontmen Marcel Schrimer koji dosta kroz svirku zabavljao publiku svojim (ne)poznavanjem srpskog jezika kao i time što je “naredio” da se publici baci pivo što je jedan njihov tehnicar i uradio.
Njihova svirka je dosta istrošila masu koja se ponovo razišla i onda je na binu izašao još jedan nemacki sastav – RAGE! Iako se ocekivalo da ce njihov nastup proci kao i Threshold-ov oni to nisu dozvolili i svojom svirkom su prakticno privukli ljude bini. Heavy metal i to kakav ostavio je prisutne odusevljene. Malo ko je tamo znao da ovaj bend ima cak 18 albuma iza sebe a na ovoj svirci su pocastili publiku hitovima kao sto su “Down”, “Higher Then The Sky”, “Soundchaser” kao i mnoge druge. U jednom trenutku je frontmen Peter “Peavy” Wagner rekao kako sviraju besplatno i to samo zbog ljudi koji su tu. Zbog ove izjave su pocele da kruze price medju publikom oko mogucih problema organizatora sto je i moglo da se nasluti s obzirom na mali broj ljudi koji je bio u hali.
Nastavak je doneo jos brutalnog zvuka a Obituary je sigurno pravi bend za tako nesto. Uz Destruction sigurno bend koji najvise podigao publiku mada ih bilo neshto manje nego na pomenutom bendu. Ljudi su pevali, skakali ali se nakon nekog vremena cinilo kao da sviraju ipak nesto duze nego sto je bilo predvidjeno. Da je ovo tacno potvrdio je pevac benda Pain Of Salvation koji kad je izasao na binu rekao “Sjajan je bend ovaj Obituary. Sad cemo zbog njih svirati 13 minuta”.
Naravno bilo je u pitanju preterivanje i bend je odsvirao 10 pesama i prakticno oduvao publiku mada su se za pocetak jako dugo namestali i delovali nervozno sto je opet publiku dovelo do zakljucka da nesto ne stima oko odnosa pojedinih izvodjaca i ogranizacije Legacy, pogotovo nakon jos jedne izjave frontmena POS-a Daniela Gildenlow-a da oni veceras sviraju za dzabe i da se unapred izvinjavaju ako se njihovi problemi koje su imali ceo dan odraze na svirku. Ali koliko je moglo da se vidi ne da se nije odrazilo vec sam ja ostao zapanjen. Odradili su svirku vrhunski i profesionalno i podrska oko 400 ljudi je bila najmanje sto su zasluzili za taj trud (iz ove podrske treba izbaciti pojedine fanove Dark Funeral koji su dobacivali bendu ne bi li ih sto pre skinuli sa bine).
Kasnije sam imao priliku da razgovaram sa bubnjarem Pain Of Salvation-a koji mi nije rekao kakve su probleme imali ali je rekao da se te stvari nekada desavaju i da je sve to rock’n’roll. U to vreme svoj koncert su poceli Dark Funeral koji su svirali dosta kratko s obzirom da zbog kasnjenja nije mnogo vremena ostalo do 4 kada je moralo da se zavrsi prvo vece ovog festivala.
Oko stotinak fanova ovog Svedskog black metal benda je uzvalo u zestokoj svirci gde zvuk nije bio bas najsjajniji ali cini mi se da je to najvise zasluzan sam bend. Oni su ujedno bili i poslednji bend koji je nastupao taj dan i time je stavljena tacka na jedno sjajno vece prepuno dobrih bendova.
Kad se rezimira ovaj dan moze se reci da je zapamceno ostalo po tome sto je svaki bend koji je svirao uprkos odredjenim problemima dao sve od sebe i potrudio se da publika ode iz hale gluva i promukla (ovo je u pozitivnom smislu naravno). Losa strana koja je bila najociglednija je neocekivano mala poseta. Po nekoj mojoj proceni bilo je oko 700 ljudi sto je za bendove ove velicine jako malo ali drugi dan, koji je po mnogima bio kvalitetniji, ocekivalo se da ce ispraviti i ovu stavku.
DAN 2
Ovaj dan je poceo dosta pesimisticki jer se pricalo da Fintroll nece svirati i da ostali bendovi slediti njihov primer jer su nisu hteli da prodju sa honorarom kao neki bendovi od prethodne veceri. Da ovo nisu prazne price videlo se odmah na pocetku drugog dana jer je sama svirka kasnila skoro 2 sata. Ipak nakon dosta razgovora tonci su upalili opremu i domaci Simargal je mogao da pocne a s obzirom da je raspored takav bio napravljen prva 4 benda su bila jedan mali domaci blok gde su svoju velicinu na ovim prostorima najvise pokazali Amon Din i Bombarder.
U to vreme vec je bilo potrvdjeno da od Fintroll-a nece biti nista i da oni nisu ni doputovali. To je unelo strah medju ponovo malobrojnu publiku da ce nastupi velikih zvezda veceri Amorphisa i Testamenta, ali i ostalih, izostati. Ipak u medjuvremenu se dobila potvrda da ce svi bendovi koji su tu bili svirati i da nema potrebe za brigom.
Kada je posle nasih bendova Unleashed stao na binu svi problemi su bili zaboravljeni i moglo je da se nastavi sa dobrim provodom. Ljudi su bili prosto odusevljeni i zeljni ovakve svirke pa stoga i ne cudi velika podrska koju je ovaj bend dobio za vreme svojih sat vremena svirke koliko su imali na raspolaganju. Ipak bilo je svima jasno da je dosta ljudi samo ubijalo vreme cekajuci velike headliner-e.
Na redu je bio Amorphis na koji necu trositi mnogo reci. Ovo je bend koji je mene licno najvise interesovao i meni je njihov nastup bio savrsen. Prosto se kroz njihovu svirku videlo da je u pitanju svetski bend i da nisu slucajno trenutno jedan od najvecih finskih bendova. Ono sto su oni prikazali uz sjajan izbor pesama je nesto sto cu ja dugo pamtiti a verujem da je utisak ostavljen i na one koji ih nisu slusali ranije. Njihova svirka je bila sjajna uvertira za nesto sto su skoro svi zeljno iscekivali. Skoro sat vremena je trajalo spremanje za ovaj bend a za to vreme hala je bila daleko punija nego u bilo kom trenutku u toku celog festivala. I onda napokon velikani su izasli na binu a odusevljene u hale je bilo neopisivo.
Legenda Testamenta, Chuck Billy nije skidao osmeh sa lica a publika je ispratila svaku njihovu pesmu i nije spustala ruke dole. Energija je pucala na sve strane i nije se smirila dok se oni napokon nisu zahvalili svima na podrsci i obecali da cemo uskoro da se vidimo opet. A nadamo se da ce tako i biti mada je i Metallica rekla nesto slicno pa ih nesto nema. Elem stvarno dozivljaj za pamcenje iako licno ne slusam Testament. A ono najgore sto moze da zadesi jedan bend je da svira posle Testamenta a to je odlukom Legacy-a zapalo Belphegoru. Dve trecine hale je prakticno izaslo posle koncerta americkih legendi i jako je malo ljudi ostalo da cuje ovaj bend koji jako uspesno svira pod etiketom Nuclear Blast-a. Ipak nisu ostavili neki utisak jer im je zvuk (po meni) bio katastrofalan i nista se nije razaznajalo. Ipak stotinak ljudi, koliko je ostalo, je zadovoljno mlatilo glavama i uzivalo u ovom bendu koji ima iza sebe sest studijskih i jedan live album.
Za kraj jos jedne divne veceri bio je zaduzen italijanski gothic/doom bend The Foreshadowing koji je nakon propasti Adria festa naisao na razumevanje Legacy promotions-a i dobio priliku da se predstavi malobrojnoj domacoj publici.
Kad se sve lepo zaokruzi ova dva dana su bila sjajna. Drugo vece je skupilo dosta vise ljudi (po mojoj proceni oko 1000) i iako nije bila puna hala provod je bio nesvakidasnji. Da je bilo nekih problema bilo je, ali za jedan festival koji je pregurao svoju premijeru mozemo biti i vise nego zadovoljni. Vecinu ljudi sad interesuje sta se to desilo sa bendovima ali verujem da ce Legacy izaci sa zvanicnim saopstenjem za javnost i sve lepo objasniti. Do tada oni imaju puno obaveza jer se za njih festival jos nije zavrsio a sto se nas tice ova dana ce nam duuuuugo ostati u pamcenju.
fotke sa festivala mozete videti ovde:
https://rockserbia.net/rsgalerija/Legacy/default.htm
reportazu za rockserbia.net napisao: Marko Capljic – Max
Koncertni repertoar grupe se sastoji od izbora A1 pesama sa „The best of “ kompilacija najboljih svetskih i domacih rock-grupa, vešto upakovanih u oblandu karakteristicnog Art Diler Hard Rock Sound, serviranih uz pitke autorske pesme sa izlazeceg albuma „Miris jeseni“ (naslovna pesma je izabrana za Hit godine 2007. na Radiju 202 – prim.aut.) . Najlepše od svega je što se ne oseca pad u isporuci pozitivne energije sa scene, na prelazu sa autorskih stvari na obrade. „Oci crnog andjela“ još više dobijaju na snazi posle izvodjenja „Sympathy For the Devil“, recimo, ili „Moj zivot si ti“ izmedju EKV i Purple standarda. Uostalom, nisu li Magi i Milan pili vodu sa istog rock izvora kao i Deep Purple? Opravdanost izbora repertoara se potvrdi kada pogledate publiku. Vecinom mlade devojke i mladici koji nisu bili ni rodjeni u vreme kada su veliki rock band-ovi harali planetom. „Dileri“ ne pokušavaju da to vreme vrate, jednostavno zele da na iskustvima pravljenja starog maca iskuju novi, britkiji, vršeci pri tom edukativnu rock – misiju.
Oficijelni sajt grupe:
Art Diler su:
Marko Blagojevic “Grga”- vokal, bas gitara
Marko Veljkovic “Velja” – klavijature
Nenad Stojkovic “Shix” – ritam i solo gitara
Bojan Stevanovic “Stole“- bubanj
autor teksta: Vladimir Pešic (Hexagram)
Pobeda benda na ovakvoj gitarijadi mozda ne znaci nešto posebno. Ipak, za Devet zivota koji je, kako kazu clanovi, prvi put nastupio negde van Beograda mozda je i bitno – proba svojih kvaliteta na nekom drugom mestu.
Iskreno, posle nastupa desetak bendova bila sam u nedoumici kom bendu moze da pripadne I nagrada, i konacno…. su se pojavili …Kada je zenski vokal, Bojana pre prve pesme publici rekla “Ajde ljudi baš ste smor”, shvatila sam da bi oni mogli biti ti…prvi…i nisam se prevarila. Ostalo sam vec rekla.
Kao I nagradu dobili su po ex–Yu rock enciklopediju Petra Janjatovica i snimanje tri pesme u tonskom studiju u Pozarevcu, kao i preporuku za ušešce na zajecarskoj gitarijade (šta god to znacilo).
Nadam se da ce nastaviti sa još vecim optimizmom i gurati napred svoju pricu.
Ovogodišnja gitarijada me je najviše oduševila zbog bendova u kome su nastupali mladi, baš baš mladi.
Bend “Danger zone” iz Kostolca koji je dobio drugu nagradu sastavljen je od cetiri decaka od 13 do 15 godina. I klinci su svirali, i przili, i oduševili publiku…
Nadam se da ce im lokalna televizija snimiti spot, jer to spada u drugonagradjeni bend. Oni su još dobili po knjigu o Stonsima, Ivana Ivackovica.
“Testicni aorist”, Smederevo, III nagrada. Jadni momci….svi skoro dugokosi , a nagrada je besplatno šišanje u muško zenskom frizerskom salonu…naravno, šišanje nije obavezno. Plus gajba piva (slistili gajbu pre nego što su otišli u Smederevo. Svaka cast momci!)
Ko je još svirao?
Takmicarski deo:
1. Drazen i Dule- Kostolac
2. Zero Damage- Arandjelovac
3. Fire –Kostolac
4. Moon Child – Velika Plana
5. Stari Sloveni – Kragujevac
6. Devet zivota – Beograd
7. Danger Zone –Kostolac
8. Le modern – Pozarevac
9. Testicni aorist – Smederevo
10. Indolence – Pozarevac
11. Pijemo iz prve – Pozarevac
12. Voodoo Dolls – Svilajnac
13. Brain Seekers – Svilajnac
14. Tribute to Pekinska patka – Smederevo
Revijalni deo:
gosti gitarijade: ELEKTRICNI ORGAZAM – Beograd
Apartman 69
Dunavska lira –Kostolac
Static – Kostolac
New Hornets – Beograd
Impuls –Pozarevac
Stop Kostolac (proslogodisnji pobednici)
Sanja Zivkovic, novinar radija “Boom 93”