Turneju su na kratko prekinuli polovinom februara, kako bi na Berlinskom filmskom festivalu prisustvovali premijeri filma „Filth and Wisdom”, koji je rezirala Madonna, a u kojem glavnu ulogu ima Eugene Hütz, frontmen Gogol Bordella.
Album „Super Taranta!” magazin Rolling Stone smestio je na 14. mesto 50 najboljih albuma u 2007. godini, dok je numera “Ultimate” na 82. mestu najboljih pesama prošle godine – „Najpametnija pesma koju je Gogol Bordello ikada snimio i najpametnija ovogodišnja pesma” – piše Rolling Stone za „Ultimate”.
The New York Times o Gogol Bordello piše: „Iggy Pop je susreo Kafku”. Britanski komicar Phill Jupitus opisuje bruklinske pankere recima: „Nešto kao kada bi se The Clash i The Pogues potukli… u istocnoj Evropi”, a ako mu je za poverovati onda je Exit festival pravo mesto za Gogol Bordello.
Prenosimo sa: punkmusic.about.com
Intervju sa Eugene Hutz-om iz Gogol Bordello-a
Razgovor o Gypsy Punk revoluciji
Intervju: Ryan Cooper
” Eugene Hutz je harizmaticni Ukrajinac, frontmen grupe Gogol Bordello, koja se smatra osnivacem novog pokreta u punk rock muzici, Gypsy Punk. Razgovarao sam sa Hutz-om dok je bio na putu o turneji i o uticaju i poruci ovog novog punk stila.
RC: Kako je na turneji?
EH: Je**no dobro covece.
RC: Gde se trenutno nalazite?
EH: U Lorensu, drzava Kanzas.
RC: Da li je Kanzas uzbudljiv?
EH: Zapravo je iznenadjujuce OK. Ovde je uvek bilo odlicno. Vec smo bili u ovim krajevima. Skoro svuda gde smo do sada nastupali na neki nacin smo pustli korenje.
RC: Zanima me šte zaista oznacava Gypsy Punk revolucija s obzirom da vas ljudi smatraju osnivacima iste?
EH: Pa mislim da dobro smatraju (smeje se). Kasnih 90’tih, kada smo se poceli okupljati u Nju Jorku, imali smo slicne frustracije u pogledu dominantnih vrsta muzike ali i stanja u kom se kultura, uopšteno nalazila. A i, znaš, buduci clanovi Gogol Bordela, pre svih Sergej-naš violinista i ja, bili smo glavni pokretaci cele te price jer smo romskog porekla. Prema tome, to za mene nije bio samo muzicki hobi vec zlatni rudnik inspiracije od samog pocetka.
Mislim da je Zapadna civilizacija i kultura samu sebe kopirala i previše do sada, znaš? To je stvarno neka vrsta kulturnog i ekonomskog problema, nazalost, zato što favorizuje produkte belaca pa se tako samoizolavala od uticaja drugih kultura.
Na primer, u Evropi, mozeš cuti nemacku pesmu na italijanskoj radio stanici i obratno i francusku na ceškoj i to se stalno dogadja ali stvari na stranim jezicima nikad ne postanu popularne ili se pak ne probiju u Engleskoj ili Americi. Mislili smo da nešto nije u redu sa tom situacijom i posebno sa romskom muzikom, kao rudnikom autenticne energije, za koju sam otkrio da je jedna od poslednjih rezervoara takve energije. Energije koja budi ljude i pokrece stvari.
Tako da, cini mi se da smo imali zajednicki stav o tome, znaš, sve je vuklo ka tome, ne ni vuklo vec zapravo postavilo bazu Gogol Bordela. Od tada mnogi klinci, od kojih su neki druga generacija Isticno-Evropljana, a neki su baš Amerikanci, svi oni su inspirisani time jer je romska muzika jedan od poslednjih autenticnih rudnika zlata koji je preostao pre nego što jednolicnost u potpunosti preuzme planetu, tako da je ona jedan od poslednjih utvrdjenja. Mislim da je stvarno zadivljujuce to da što smo više na turnejama, ta socijalna i kulturna tendencija dobija na znacaju.
RC: Znam da je vaša poslednja turneja bila sa Flogging Molly. Da li je to što ste bili sa Irskim bendom bio deo etnickog paketa? Ili je to jednostavno bila turneja sjajnih bendova?
EH: Zapravo je mnogo jednostavnije.I mamo zajednickog menadzera a i prijatelji smo..Ista nam je izdavacka kuca i to je to (smeje se). A to nije bila poslednja turneja, posle te smo imali još-Evropu 2 puta pa Kanadu a sada radimo SAD. Mi smo uvek hedlajneri na svojim turnejama ali smo tada pravili izuzetak jer je nekako imalo smisla da idemo sa njima na turneju i predstavimo se njihovim fanovima.
Flogging Molly se u suštini dosta razlikuje od nas ,ali se naša muzika svidja njihovim fanovima i obrnuto. Postoje drugi bendovi sa kojima smo poceli da saradjujemo a što predstavlja udruzivanje snaga kao što je”Kultur Shock”iz Sietla, bosansko-srpsko-japanski bend koji svira svoju vrstu Balkanskog metallo-punk-a a koji je vrlo, vrlo snazan tako da smo sa njima dosta nastupali. Takodje i grupa”Outer National”, i znaš, grupe sa otreznujucom porukom.
RC: Poceli ste u Nju Jorku a vecinom niste iz SAD?
EH: Pa vecinom smo iz razlicitih krajeva sveta. Jedini Amerikanac trenutno u bendu je Eliot,bubnjar.
Juri i Sergej su Rusi, u stvari iz dalekog istoka Rusije. Juri je iz Sakhalin-a, iza Sibira, blizu Japana. Sergej je iz srednjeg dela Rusije, tako da je Gogol Bordello veliki internacionalni centar. Svako donosi svoje informacije i razmenjuje ih sa ljudima iz benda. Ne samo muziku vec i sve druge podatke vezane za njegovu kulturu.
Poslednja osoba koja nam se pridruzila je Pedro Erazo koji je iz Ekvadora, on je naš MC sada. Tu je i Oren Kaplan, gitarista iz Izraela koji na neki nacin i odrzava ovu kompleksnu druzinu na okupu.
RC: Sa svim tim uticajima koji dolaze iz celog sveta, da li ipak postoji muzicki zanr koji je zajednicki svima vama?
EH: Apsolutno. Glavna pokretacka snaga dolazi od istrazivanja mog odnosa sa romskim kulturnim nasledjem. To nam, u suštini i odredjuje pravac. Ja pišem sve pesme, to nam daje zajednicku notu. Kada aranziramo zajedno, to nam je sledeci stepenik u stvaralackom procesu. Tada se dešavaju stvarno kul stvari jer se mogu dogoditi nepredvidivi nacini tretiranja pesme. Ali duša Gogol Bordello-a ce uvek biti vezana za Istocnu Evropu. Mi cemo uvek flertovati sa raznim elementima ali, dodjavola, naše sidro je pušteno u krajevima oko Crnog mora.
RC: Prema tome, da li ti, kao neko ko stoji iza pesama i iza pesme “Immigrant Punk” misliš da ta pesma definiše ono što Gogol Bordello predstavlja?
EH: Pa ima mnogo pesama koje mozeš uzeti i reci “OK,ovo je suština Gogol Bordello-a”. Na primer “Start Wearing Purple”, ili da je sve receno u pesmi “Baro Foro”. Ima tu mnogo slojeva ali “Immigrant Punk” je esencijalna.
Ta pesma govori o meni. U ovom trenutku ja imam sredjene papire i sve to ali mnogi moji prijatelji još uvek pokušavaju da srede svoj status. Toliko je mnogo birokratije svuda. Na primer u Nju Jorku, svako koga upoznaš je stranac (smeje se). Ne znam nikog ko ima sredjene papire. To je apsurdno na neki nacin.
Toliko je frustrirajuce. Zeliš da budeš prihvacen kao individua. Izgleda da moramo da smislimo sopstveni generacijski bit koji bi nas odredio. To je je**no frustrirajice.
Proveo sam 7 godina kao lice bez drzavljanstva. Odrekao sam se ukrajinskog drzavljanstva da bih mogao napustiti zemlju a primio sam drzavljanstvo SAD-a tek 1996. Tako da znam kako je to.
Kao što sam rekao vecina mojih pesama su autobiografske. Ne mogu da pišem o poljoprivrednim problemima Angole jer ne znam ništa o tome (smeje se). “
Prevod za rockserbia.net: Jelena Pavlovic