Intervju sa Soletom iz benda Busmani

Proslo je godinu dana od izlaska albuma “Izgubljeni svet”. Po tvojoj oceni, kako su ljudi prihvatili drugi album?

Drugi album je nastao veoma brzo posle izdavanja Tamnice, tako da je publika vecinu pesama vec cula uzivo. Elem, tu ima jedna caka, pošto u našoj zemlji uvek mora nešto da fali pa tako i kvalitetno ozvucenje, pa u vecini slucajeva do publike ne dopire jasan vokal. Mozemo reci da se publika bolje upoznala sa našim  pesmama slušajuci CD. Pesme su odlicno pruhvacene.

Na koje pesme publika najbolje reaguje?

Publika najviše reaguje na Srpski san, Trube Jerihona, Prodajem sve. Nekako se ”cudno pogodilo” da svi sanjamo manje više slican san.

Moram da primetim, po tekstovima, da ste u vremenu dok ste “bili” u “Tamnici” imali vise optimizma, verovatno ste se nadali izlasku i boljem svetu, a onda ste izasli iz tamnice u “Izgubljeni svet”. Dalje nema, mora se ostati u takvom svetu, nazalost…

Tamnica je nastajala u vreme kada nismo imali nekih obaveza, sem da sviramo. Tada su nam više bile blize neke lokalne, samo nama bitne stvari. Izgubljeni svet je rezultat zivljenja i borbe da se o nekim stvarima jace i oštrije progovori. Naravno, tu su i masnije gitare i malo cvršci rifovi koji samom albumu daju mracniji ton.

Gde je manje lose, u tamnici ili u izgubljenom svetu?

Pa, iz tamnice postoji mogucnost da se spasiš ili bar ne umire nada o slobodi iz iste. A, iz izgubljenog sveta to malo teze ide.

Vas odgovor na pitanje “da li da sledim nove ideale” je uvek negativan…

Naravno. Ti novi ideali nisu nam ništa dobrog doneli. Oni uvek u sebi imaju dozu tuposti, gluposti i blage kopije prethodnog ideala. Na kraju kao narod ili uopšte kao ljudi pojedemo jedno veliko g….

Je l’ se desava nesto po pitanju novih pesama?

Mi imamo gotovih pet novih pesama koje za sada ne sviramo na koncertima. Ljudi se još uvek nisu zasitili starih pesama, a i bilo bi glupo da ih zatrpavamo novim, pa za sada ih samo sviramo na probama, tj. samo ih mi slušamao.(smeh)

Da li ste koncertno aktivni? Gde Vas mozemo videti?

Do sada smo svirali oko stotinjak svirki, od kojih 42 samostalna koncerta u Srbiji, RS i CG. Prestali smo da jurimo festivale, a u poslednjih mesec dana smo išli sa starim prijateljima i saborcima 202kom na svirke. Napokon smo skrpili pristojno ozvucenje i od maja krecemo na pravu udarnicku promociju “Izgubljenog sveta”. Kako kod nas ništa nije sigurno nemamo konacne termine, ali su u pitanju mesta u Vojvodini i Istocnoj Srbiji, kao i Nikšic, Podgorica, Herceg Novi, Banjaluka itd.

Dugo ste na sceni, punih devet godina. Kakva je sadasnja situacija na srpskoj rock sceni u odnosu na period kada ste Vi pocinjali?

Pa, kod nas se ništa ne menja. Isto je bilo kad smo pocinjali. Scena, nazalost, ne postoji. Sve se radi po principu „kako se snadješ“, a da se snadješ ti moraš da, u najmanju ruku, budeš madjionicar.

Koji su glavni problemi nase scene? Izdavaci su konstantni problem, mediji su i dalje okrenuti nekim drugim “vrednostima”, cini mi se da je i sama publika “gluva” za domace bendove…

Glavni problem naše nepostojece scene je to što neki vrlo loši ljudi koji su se drznuli da sebe nazovu menadzerima i vuku se još iz osamdesetih nemaju sluha za mlade bendove, tj. ne mogu da maknu kintu na njima kao što mogu na bendovima koji sviraju na racun stare slave po trgovima i festivalima priredjenim za dan opština širom zemlje. Slican problem je i sa novim omladincima koji su iz nekih partijskih kasa dobili pare da organizuju festivale pa sa ovima gore pomenutim kroje laznu rok licnu kartu Srbije i po sopstvenom nesluhu i dzepu prave to da publika ogluvi na rok uopšte. Cela ta situacije se odrazava i na izdavace i na medije koji nemaju cemu da se okrenu.

Imas li ideju kako promeniti stvari? Na koji nacin?

Stvari mogu da se promene samo cistim srcem i obrazom. Ovaj vaš portal je odlican pocetak. On daje mnogim bendovima šansu da uopšte neko cuje za njih.

Hvala ti na razgovoru Šole, i veliki pozdrav od portala Rock Serbia!

            Veliki pozdrav od benda koji je umesto saginjanja i puzanja izabrao istinu na celu. Mozda nekom bar damo dobar primer.

            Svako dobro Vam zelim.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic