The Offenders u Novom Sadu – reportaza

Subota, 1. dan novembra u alternativnom omladinskog klubu CK13 su zasvirali prvi put italijanski Offendersi, u organizaciji Zgroa iz Studentskog kulturnog centra Novog Sada i Miljanove (The Bayonets) bed & breakfast podrške. Zgro dovodi još jedan bend sa kojim bi se domaca publika trebala upoznati i dobro iSKAkati. Mala (ne)zgoda zvana pocetak svirke na vreme i ovog puta se nije desila. Buduci da Offendersi nisu imali predrupu u Novom Sadu, nisu imali obavezu da pocnu do 22h, jedina obaveza je vezana za kraj svirke – odmah posle ponoci.

Tek posle 22h se napunio prostor masom i dobrom atmosferom. Pozitivna cinjenica je da nije bilo kiše, da sam se brzo našla sa pankcevackim frendovima, (i na kratko sa prijateljima po diskove nove muzicke kolekcije) i produzili korak ka klasicnoj kavani „Venac“ i teta-Ljilji u istom. Volim metalne pepeljare, karirane stonjake, orondjale cenovnike/menije i konobarice opasane iskustvom uterivanja duga na crtu, umirivanjem redovnih cugera i osmehivanjem naivnim posetilacima – nama. To su pravi primeri crne rupe, citiracu sebe. Posle šolje vruceg caja, malog piva i nestanka trecine trojca ka djus votki otisnuli smo se ka surovoj realnosti van birtije. A napolju je ipak savršeno vreme i prazan klub, poluprazan šank i dvorište sa klupama samo za nas. Društvo su nam bili – koga drugog tada sresti, tonci, tehnicari, the staff…  Posle povratka benda sa hasa, uskoro je i svirka pocela.

Svirka The Offendersa je klasicni ska, bele košulje, kravate i nezaobilazni zulufi. Zanimljivo je da, kao što je oubicajeno za ovaj talas, nije bilo limenih duvaca, saksofona i/ili truba, te su ovde mesto zauzele klavijature, i izrazena bas gitara. Iako svi clanovi benda ne govore engleski, pevac koji je i fronmen raspolaze solidnim vokabularom, tako da je i tekstopisac. Tekstovi su najblizi Specialsima (što izgubih njihov bendz na afteru ???ccc), a još blizi Symaripu, sa time sebe klasifikuju kao hooligan reggae. Svirka se sastojala od njihovog prvog singla i albuma koji su izdali za nemacku izdavacku kucu. Sledeci album se sprema za pocetak 2009. u februaru, za izdavacku kucu Groover Records. Jedan singl cak mozete skinuti sa njihovog myspace.com/offendersit profila. Valerio, pevac benda povodom toga kaze: „Moguce je daunloudovati singl, mozda smo ludi što stavljamo singl na profil, ali barem mogu svi da nas cuju.“

Posle energicne svirke, tokom koje sam uspela da uganem clanak, da me pošteno izgaze (sutra dan nesnosni bol mojeg levog stopala) i pomalo sprze ruku, za rockserbia.net Valerio je, oduševljen publikom, podelio utiske: „Bilo je potpuno neverovatno, velika je cast svirati veceras. Obicno ne sviramo obrade, imamo samo jedan album i mlad smo bend, tako da smo svirali i par obrada. Nismo hteli da jednostavno završimo šou i odemo.“ Medju obradama našle su se i „Sally Brown“, „Moonstomp“, „Skinhead Girl“. Valerio dalje kaze: “Hteli smo malo da produzimo zabavu veceras. Otprilike znamo koje pesme ljudi vole. Tu su i naši prijatetelji iz benda The Bayonets, mozda cemo ponovo po pozivu nastupati u ovim krajevima sledece godine.“ Fenomenalna svirka malog benda nije za podcenu, vecina ljudi je došla zbog provoda koji je neizostavan na ska svirkama, jer je i cilj samog benda da se bobro provede, a publika još bolje. Pridruzicu svoja uganuca i povrede onim ostalima sa raznih svirki. Ova barem zarasta velikom brzinom.

Nakon krace price tokom aftera sa klavijaturistom benda, koji je bio rad da podeli sa nama procenu ludila u Italiji, dali smo i mi procenu domaceg ludila, Madnessi nisu igrali veliku ulogu ni u jednoj. After se nastavlja ispred radnje sa delom benda i njihovim koferima/prtljagom.

Klasicno vece ulicnog ska, huliganskog rege izlaska… Nazad na ulici

Jelena Tipšin a.k.a rudegirl

 

Izvestaj sa svirke Izabranog Benda u klubu Milano

 

Svirka je, što je standardno za naše uslove, pocela sa nekih sat vremena zakašnjenja, odnosno negde izmedju pola jedanaest i jedanaest. S obzirom da je,po mom mišljenju, bend napravljen radi klasicnog tezgarenja, mogao se i  predvideti veci broj pesama koje je su odsvirali, a sa time se moze sloziti i bilo koji redovni posetilac svirki gde se obradjuju domace stvari. Dakle, pesme Generacije 5, Riblje Corbe, YU grupe, Bajage, Partibrejkersa… itd, su se smenjivale kao na traci uz aplauze i ovacije malobrojne publike (70-80 ljudi). Kada bi se sumirali utisci, zakljucili bi da je svirka odradjena na visokom nivou, pa bi se i postavilo pitanje zbog cega je odrzana u neadekvatnom klubu „Milano“. Naime, sama organizacija svirke nije protekla u najboljem redu, bend nije placen, odstupalo se od dogovora (od strane kluba), a na sve to još i dodajte nenormalno visoke cene pica. Svaki clan benda je dao svoj maksimum, ali cini se, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Na kraju, izvodi se zakljucak da se samo sviranje moze oceniti visokom ocenom, za razliku od atmosfere u klubu koja je bila daleko lošija. Pored odlicne ventilacije, klub verovatno ima još nekih prednosti koje ja u cetvrtak nisam primetio. Ispostavilo se da je najverovatnije namenjen za rejvove, narodnjake ili slicno, ali nikako za rock svirku.

Nikola Jurišic

Gruvanje Popecitelja 31.10.2008.

Njihova muzika se moze definisati kao sudar funka, rocka i na trenutke post punka obojena etno motivima koji su u svakoj pesmi karakteristicni. Odmah posle debi albuma „Ko radi?“ iz 2004. stvorili su autentican i upecatljiv zvuk kojeg najbolje prenose publici uzivo, preko nastupa.

Pre i posle nastupa Popecitelja, masu su zagrevale Disko Jedinke. Prepun DNK nestrpljivo ceka Popecitelje. Svirka krece negde posle 23h. Od samog pocetka bend je krenuo zestoko. Cinele nemilosrdno odzvanjaju, kidanje zica na basu i gitarska deonica najavljuje pesmu „Ljudi.“ Poznati po jedinstvenom spoju energije i tradicije i ovog puta su objasnili publici zašto su jedan od boljih live bendova na našoj sceni.

Svirali su uglavnom stvari sa oba albuma, mada su zacinili nastup i nekim neobjavljenim pesmama. Popecitelji nisu skroz instrumentalan sastav, kao što ih mnogi opisuju. Pesme imaju na momente  vikacke, a na momente horske glasove gde „ministri“ daju posebnu atmosferu. Energija i zarazan zvuk od kojeg sam pomeraš telo, igraš na potpuno svoj nacin.

Neumorna publika ih ne pusta da olako završe svirku, i posle par pesama na bis, bend se srdacno zahvalio na toplom prijemu. Videcemo se mi još… Fotografije sa svirke pogledajte ovde

 

Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic

Koncert grupe Queen iz ugla Jovana Baranina

Gledam Arenu,na TV-u je izgledala vece al dobro. Srce krece opasno da djuska vec. Opet onaj cudan osecaj sad jos jaci. Zauzimamo dobru poziciju, blizu bine, bitno je da nema dvometrasa ispred inace bi bilo svasta. Cekamo…. cekamo… cekamo… i jos malo cekamo… tehnicari izlaze na binu, probaju instrumente, masa se lozi naravno… Okrecem pogled,j*** majku prazno… Kontam u sebi, dolazi Queen, jedan od najuticajnijih bendova u istoriji Rock’N’Roll-a, Arena polu-prazna, a vec je pola devet!! Pa dal je moguce da smo seljacine tolike?! Gde god su nastupali bile su reke i reke ljudi, pogotovu sada posle toliko pauze. Dodju prvi put u Beograd a on prazan! Pa ukazali su nam cast, jer od svih zemalja u okruzenju oni su izabrali Beograd! I tu vec krenem da pizdim i proklinjem celu naciju. Jebem majku naglas i Ceci,Lukasu,Grandu i ostalim govnima!… Medjutim, sto se kaze, u pet do dvanaest krece da se puni! Uf dobro je, necemo se obrukati. Popunjeno sve osim gornjih tribina koje su delimicno pune… I krece… Mrak… cuje se grmljavina… na bimu idu munje i gromovi… krece dim… kontam u sebi, to je to, nema nazad, idemoooooo… grmljavina traje i dalje… uf… prasak… krecu slike kosmosa i zum na nasu majku zemlju… baaaaaaaaaaam… izlazi Bryan i krece Hammer to Fall!!! To je to ljudi. Krece polako jedan po jedan instrument da se ukljucuje u celu pricu i onda Paul Rodgers. To je to… Kao da nastupa sa njima hiljadu godina… smesak, otpozdravlja publiku i uplovljava u pesmu…

Here we stand or here we fallHistory won’t care at all!!!!!!

Ne verujem svojim ocima. Masa skace. Svi smo jedno. I krece da se redja hit za hitom… emotivna eksplozija u svima nama… ja ne znam gde da gledam, hocu da vidim sve!! Osecam se ko dete kad udje u prodavnicu igracaka… I onda Bryan uzima akustaru u ruke, seda na stolicu… A sada jedna pesma koju je napisao nas prijatelj koji veceras nije sa nama, Freddie… Prolamaju se krici, hala skandira Freddie, Freddie, Freddie… Bryan se zahvaljuje, krece da trlja oci, kao place, nema veze, ja sam mu poverovao… Imao sam osecaj u tom momentu da ce se stvarno pojaviti na bini! Jezim se po ko zna koji put.. Krecu dobro poznati akordi…

Love of my life, you hurt me,you broken my heart, now you leave me….Oci mi pune suza… svi pevaju hoce krov da odleti… emocije eksplodiraju polako, ekstaza. Zovem ortaka, pustam mu da cuje sta propusta… Jeza traje i dalje, hoce svaka dlaka da mi iskoci iz koze! Kraj pesme, ludilo traje i dalje… A onda donesose i bubnjeve na sred bine, jos jedne… i krece ludilo… sve dobro smisljeno i ne verujem sta se desava… Pa onda blok novih pesama, koje mi se moram reci nisu dopale kad sam ih slusao prvi put al sinoc su bile fenomenalne!! Ulece opet Paul da peva… Kako je samo pevao… Pa onda opet hitovi svima dobro poznati i dugo iscekivani. Usi svima gladne i zeljne dobrih starih nota. Radio Ga-Ga, I want to break free, Crazy little thing called love, Another one bites the dust, I want it all, It’s kind of magic… Haos… Gledam,atmosfera kao sa Vemblija ’86, samo fali ON… Pa krece Bad Company, Paul sedi za klavirom,nisam ni primetio kad su ga izneli. Na bimu idu Paulove slike. On deckic, slike sa Woodstock-a… Ej bre,pa on je u Beogradu i peva deset metara od mene!!… I onda, po meni najjaci i najemotivniji deo veceri. Bryan krece sa solom. Kakav je to samo solo bio. Prati ga klavijatura. Tonovi dusu lome, hoce srce da eksplodira.

Na bimu oko, koje zmirka blago… traje i traje… Malo je falilo do herca minute i da svi krenemo da lebdimo po hali… oko se otvara… na bimu Freddie za klavirom i krece Bohemian Rhapsody. Masa u euforiji! Ide jedna od ne samo njihovih najboljih vec od rock pesama uopste. Horski krecemo svi, hocemo da nadjacamo ozvucenje…

“Mama,just killed a man,Put a gun against his head,Pulled my trigger,now he’s dead,Mama,life had just begun,But now I’ve gone and thrown it all awayMama ooo,Didnt mean to make you cryIf I’m not back again this time tomorrowCarry on,carry on,as if nothing really matters…”

Ja placem, nema veze nisam jedini… Pesma se zavrsava, Freddie se sa bima poklanja publici… strasno… masa se ne smiruje… Imao sam osecaj da je proslo sat vremena, kad ono 11h!! Dva sata proslo,ej bre!! U nama snage za jos toliko al kraj se nazire vec blizu… Show must go on!!! Glas vec krenuo da me izdaje, nema veze, vredi… Pa opet malo stvaralasta Paul Rodgersa, All right now… We will rock you… i za kraj We are the champions!!! Znamo svi da je gotovo. Ruke ne mogu da stanu da aplaudiraju a i zasluzili su stvarno! Pale se svetla, krece God save the Queen… Poklanjaju nam se sa bine. Gotovo je… Magija je zavrsena… Stvarno je bila magija!!!!Gledam ljude oko sebe. Od 7 do 77 godina… Dve zene malo starije usrale se od plakanja, muzevi pored njih, i oni pokunjeni… Svi srecni i puni neke energije napustamo arenu.

To je bilo to… Najbolji koncert na kom sam bio.

Scenografija, energija, emocije sve je bilo na jednom mestu!!! Dali su domaci zadatak svima kako treba da se odradi posao! Jedino sto je falilo da sviraju je These are the days of our lives i Who wants to live forever, al tu bi vec bilo mrtvih 🙂

HVALA VAM!!!!

Jovan Baranin

Svirka benda Odium u klubu Danguba

Ni ovaj petak (17.10.2008) nije bio ništa dugaciji od ostalih. Sam pocetak svirke protekne u tzv. „zagrevanju“ pred polupraznom Dangubom, da bi vec negde oko pola jedan, jedan, bilo nemoguce prolaziti od mase koja neprestano pristize, bez namere da napusti objekat.No, srecom, obicno sa društvom rezervišem sto pa mi guzva ne smeta da u kolikom-tolikom miru (dok ne popijem malo (malo više)) uzivam u muzici. Sa pravom kazem „uzivam“ jer bend, iako bez druge gitare, sa neverovatnim uspehom i lakocom obradjuje razne hitove, na cemu mogu da im pozavide i mnogi drugi bendovi (na primer moj). Veoma je nezahvalno komentarisati svakog izvodjaca pojedinacno, ali je potrebno spomenuti neverovatnu slap tehniku basiste Predraga koji uz Miloševu podršku za bubnjevima stvara više nego solidnu ritam sekciju; Filipovu odlicnu improvizaciju prilikom solaza i neverovatne vokalne sposobnosti mlade Milice (otuda i ne cudi zašto neki ljudi posle svake pesme uzvikuju „bravo Milice!“).  Što se samog pevanja tice još treba napomenuti da i ostatak benda fantasticno odradjuje pratece vokale, pri cemu se Filip istice jer je zaduzen za velik broj pesama sa muškim vokalom (prilicno dobro menja boju glasa!). Sve ovo što sam napisao nije nikakvo preuvelicavanje (mogao sam samo još više da ih nahvalim) o cemu svedoci i 500 posetilaca (gde svi stanu Boga pitaj..) koji svi kao jedan pevaju domace hitove uz Odium. S obzirom da sam se veoma pomucio da iskopam neku lošu stranu ovih svirki, mogao bih da kazem da je jedina mana mozda prostor. Takvom bendu je potreban svakako veci (prostor), ili da se eventualno broj karata koji je u prodaji prilicno smanji.  Ono što slušaoci obicno zameraju jeste cesto ponavljanje odredjenog repertoara, ali se da primetiti da su clanovi benda ozbiljno i na tome poradili, pa sada imaju pozamašan broj pesama koje mogu da izvode.

Sve u svemu, svi ljubitelji Filma, Corbe, Bajage, Baba, Idola, Generacije 5, Negativa, Zabranjenog Pušenja, YU grupe, Smaka, Kerbera, Van Goga,  …. (znam ja još grupa!) nece zazaliti ako skoknu petkom do Dangube. Ali, i ako ne skoknu nema veze – više mesta za nas!Zaboravih da spomenem da je i ozvucenje prilicno poboljšano, što još više doprinosi dobroj svirci.

                                                                                                                   Nikola Jurišic

Animal Collective u Beogradu – izvestaj

Ubrzo zatim, negde posle 22h izlaze clanovi AC i krecu sa svojim autenticnim zvukom. Bez preterane komunikacije sa publikom, uspeli su muzikom da udju pod kozu svim onim koji ih na poseban nacin dozivljavaju. Animal Collective psihodeliji daje poseban duh koji pokazuje da za muziku granice ne postoje. Zvuk je bio perfektan, ozvucenje na trenutke prenaglašeno. Publika je bila u pocetku stidljiva, ali su se ubrzo razmrdali pesmom „Peacebone“ sa poslednjeg albuma. Koristeci najsavremeniju digitalnu opremu, neobicna skupina muzicara je uspela da sveopštom psihodelijom i eksperimentisanjem naprave pravi jedan pravi šou koji se u Srbiji retko vidja. Pred kraj nastupa vracaju se na zasluzeni bis i polako privode kraju njihovo specificno poigravanje sa instrumentima. Bend koji je trenutno na vrhuncu svoje popularnosti od januara najavljuje novu evropsku turneju.

fotografije sa svirke: https://rockserbia.net/rsgalerija/animalcollective/default.htm Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic

Izvestaj sa Oktoberfist-a u Novom Sadu

Prvi Dan

Prvi dan je bio dan cvršceg zvuka. Prvi nastupili hardcore bend Lets Grow, a za njima i osjecki emotivniji core Debeli Precjednik, te punk-rock skupina Argies. Lets Grow su takoreci pokidali svucni sistem cepajuci grubim glasom, pomalo zaboravljenim prvobitnim americkim HC stilom. Prevac Dario u jednostavnom izdanju (citaj jednostavni stil a la Vošington), poput Ijana MakKaja iz prvih dana Minor Threat-a, se penje na binu i svu energiju prenosi na publiku uz energican ritam. Sledi neverovatni moshpit i pokušaj zbunje-dajvinga, ali pošto je u pitanju klub manjih dimenzija ovakav vid zabave se ne odobrava. Publika se zadovoljila i najjednostavnijim mošovanjem. Par pokušaja da se napravi par fotografija su osujeceni, te ostatak svirke provodim u masi, daleko od mogucih udara na displej, na bezbednoj udaljenosti/blizini od bine.  Lets Grow su ovdašnjoj publici naveliko poznati, sa raznih kompilacija i singlova, posebno u izdanju HA-KO bastardsa, ali i u izdanju americkog preduzetnika za ploce/cd Know Records. U Novom Sadu retko sviraju, tako da je ovo bila jedinstvena prilika pogledati HC, bez uticaja metala, emo-kora i svih slicnih pravaca. Zanimljivo je i da imaju zenu za gitarom, s obzirom da sam navikla da cure vidim na bas gitari.Debeli Precjednik je bend koji novosadska publika dobro poznaje, zbog redovnih nastupa i sviracke razmene na relaciji NS-OS. Nekada cvršceg zvuka, Debeljaci, kako ih mnogi nazivaju, su stekli nepopravljivu bezkompromisnu publiku zbog svog HC i emotivnijeg zvuka, melodicnih pesama i energije. Pevac Tin je bio u potpunom izdanju, zapalio je ne samo prve redove, nego i moje baš pristigle frendove. Pre Debelog Precjednika kolicina ljudske mase je kulminirala, jer su mnogi došli samo da cuju njih. Hibernirala sam pored šanka – mesto sa koga se ne moraš pomerati ni levo ni desno, a ni ne mozeš. Eh, radosti zagušljivih prostora su šank ili guzva u wc-u.

Nakon krace pauze usledio je i bend koji je proputovao dva kontinenta i došao po cetvrti put u Novi Sad. Navikli smo u ovo doba da argentinski pankrokeri sa šmekom The Clash-a na španskom posete i hladne krajeve na svojoj turneji. Pored izmenjenog sastava, Argies nisu menjali puno od svog dobitnog zvuka – za pravdu, pankrok, sa mešavinom ska zvuka, predstavili su se i ove godine. Svake godine se susrecu sa domacom publikom, „i uvek se osecaju kao kod kuce“, kako je pevac izjavio. „Ne znam zašto, ali ljudi u Srbiji nas se sete svaki put kada smo na turneji. Verovatno imamo istu predstavu o muzici i iste politicke stavove. Naravno, tu je i muzika koja nije samo pank iz 1977. Da, ska je prilicno univerzalan.“ Uz malo otezanu komunikaciju sa ostalim clanovima benda zbog njihovog slabijeg znanja engleskog, i mog španskog (citaj, ne znam španski osim teksta iz Spanish Bombs), došli smo do zakljucka da iako su novi clanovi benda prvi put na velikoj kros-kontinetalnoj turneji, što je i uslov sviranja u bendu, oduševljeni su publikom. Pevac dodaje: „Danas je bila za nas prva svirka u Srbiji na turneji, veoma nas podsecaju na svirke kod kuce, ljudi su pozitivni. Prilicno je bilo toplo i zagušljivo, trude se ljudi… Da, srecemo iste ljude svake godine, i vaše bendove Red Union, The Bayonets. I u ostatku Evrope imamo krug ljudi sa kojima se cesto srecemo.“ Na pitanje da li im je sajber svet pomogao u proboju do nove publike pevac odgovara: „To je novi oblik komunikacije, za nas je dobar. Moraš znati kako da koristiš instrumente interneta i myspacea, naravno ne slazem se sa svim tim stvarima 100%.“ Ostavicemo ih da se spakuju u backstageu, …. sutra nastavljaju turneju koja ukljucuje još gradova u Srbiji (Becej, Zrenjanin, Beograd, …).

Drugi DanDrugi dan Oktoberfista ce proci uz nešto drugacije zvuke Tizzies-a, Grupe tvog Zivota, te Tito’s bojsa iz Istre, tj. Rovinja. Nakon što sam pokupila sitnu ekipu (drugarica iz PA specijalno pristigla radi GTZ-a i Tito’s bojsa) ispred CK13, ušli smo u gotovo prazan klub. I pre samog pocetka svirke Tizziesa, klub je bio poluprazan, što govori  mozda o nespremnosti publike da cuje drugaciji zvuk od redovnog Oi! Oi! Pankroka. I pored ove cinjenice Boris nije gubio vreme te je zaurlao u mikrofon i tako je bez puno pompe svirka pocela. Tizzies su jedan od bendova koji zvuk temelje na sirovom njujorškom zvuku, cvrstoj gitari, energijom Motorheada i The Clash-a. Iako još uvek nemaju zvanicno izdanje okupili su kvalitetnu publiku (redovnu u podršci i pracenjem demo materijala). Re-aranzirali su neke svoje pesme dajuci im, za mene, cudan zvuk. Vecinu pesama pevaju na engleskom, što je po mnogima velika zamerka. Zbog kvaliteta pesama i svirke, neke pesme su preveli na srpski, i tako dali opet drugaciji šmek. Što se mene tice, podjednako su dobre i one verzije na engleskom. Pomalo mrtva atmosfera je uspela biti podignuta Borisovom kreativnom koreografijom po kojoj je poznat – specijalni kostim za svirku od fluorescentnog djubretarskog odela, skakanje sa bine, deljenje mikrofona sa publikom. Tizzies su svakako jedan od bendova koji zasluzuju širenje van lokalnih granica, s obzirom na cinjenicu da se uvek dobro provedu u okolnim gradovima. Kao redovna na njihovim svirkama, vidim pomak u samom sviranju, ali mogu reci da su ovog puta malo zaškripeli u pozitivnoj energiji, verovatno zbog male posete publike. Ne bih da sudim o tome, ali vidim da se njihov jedinstveni pravac nece promenti nadam se. Kako bi Lemi izgledao da je trezan na bini? A da su Black Flag ’85. kojim cudom prešli na njujorški cvrst indi zvuk? Pa, baš tako…

Nakon Tizziesa su usledili pozitivni blesavci Grupa tvog zivota tj. GTZ iz Osjeka. Još jedan osjecki bend koji funkcioniše na temeljima panonske unije OS-NS-PA i uvek privuku veliki broj publike, što zbog svojih otkacenih tekstova, što zbog prijemcivog melodicnog zvuka. Njuhov zvuk je daleko od Debelog Precjednika, GTZ su blizi ismevanju popa sa elementima melodicnog pankroka i jednostavnim tekstova sa stilom “dodji da ti objasnim sve po redu”, koji uvek predstavljaju jednu celu pricu o dozivljaju ili celu istoriju kritike odredjenog fenomena. Nezaobilazne stvari “Vera iz nebodera”, “Voda leti”, “Morski jez” “Motovun” su se našle na plejlisti. Publika je uzivala uz mali spektakl otkacenjaka, a posebno cinjenicom da se pevac Mrak odenuo u duks Arsenala, a preko helanki u crveni spotski šorc, obuo lagane patike i ‘ajd vozi… O samoj plejlisti koju je bilo nemoguce protumaciti zbog šifrovanja, Mrak kaze: “To je Hadzo, bubnjar pripremao plejlistu, cirilicom, naravno da to razumem. Kada sam dobio popis, nisam znao koja je koja pesma . Za ovo što piše “Jutro” to je “Nocas”, “Zemlja pada”-“Voda leti”, “Golac” je puz, ali trebalo bi biti “Morski jez” i tako dalje. To je sve kontra od onog što bi trebalo da bude.” Na pitanje da li je ovo uradjeno iz posebnih razloga da publika ne provali listu odmah, pošto zna vec sve pesme, ili je u pitanju neka interna šala medju vama, Mrak kaze: “Mi smo otkacena ekipa koja ima svoje interne pošalice. To je odraz našeg unutarnjeg kretenluka, imamo neki obicaj u zadnje vreme da sve obrcemo. To je interna šala našeg bubnjara koji priprema plej listu.” Sledeci planovi benda su pripremanje novog materijala, nove stvari su gotove, te se priprema simultano izdanje na ex-Yu prostoru. Publika ih ocekuje raširenih ruku. Za one koji su zainteresovani da cuju ranije stvari mogu to da ucine preslušavajuci prvi album “Kolo je spojilo ljude” u domacem reizdanju.

Pred nešto manjim brojem publike, u zagradi, moglo se kvalitetno prodisati i ne prosipati pivo po ljudima slucajno, prvi put su u Novom Sadu svirali Tito’s bojs. Titovci su klasicni pankrokeri sa neocekianim obrtima u nešto manje melodicne vode i kombinovanjem sa hardkorom. Na komentar drugarice da je svaki clan benda u nekom svom fazonu, i da svaki od njih nosi majicu nekog benda, zakljucili smo da pevac nikako ne moze da se ugura u tu pricu oko imidza, stila. Pevac Neno jednostavno bez ikakvih pretencioznih pank kultova peva opušteno. Posle slušanja par stvari sa njihovog myspace profila nisam ocekivala tako nešto. Tito’s bojs su bend koji svira od 1999. godine, izdali su dva albuma i kod nas su poznati samo u uskim festivalskim krugovima. Ovo je bila šansa videti malo uvrnutiji pank sa mora. Ja sam mislila tj. imala predrasudu, da na primorju ispijaju kapucino ili zive od anarho, anti-fa festivala, lepo je biti u krivu.

Do sledece godine, kada ce Deja “dovesti” još raznovrsnije bendove na Oktoberfist 3,… uzivali smo u našem svojstvenom Oktoberfestu, sa ciljem odrzanja i širenja, po najviše pankrok, vidika.

Jelena Tipšin

Izvestaj sa koncerta Kraljevskog Apartmana u Smederevu

Na zalost, nisam imao prilike da prisustvujem koncertu koji je bio dan pre Smedereva, u beogradskom KST-u. Prema recima Aleksandra Tirmenštajna, pevaca benda Aeternia, koji je overio oba koncerta, u KST-u je bilo fenomenalno. To je potvrdio i Lotke recima: „Bila je izvanredna atmosfera, svi su pevali. Prava zurka, pošto je KST mali mi smo namerno hteli da krenemo iz te price, na takav malo, inkognito nacin. Nismo nešto posebno najavljivali koncert i došli su oni pravi, oni otrodoksni. Svi su pevali. Bilo je zaista dobro.“ Dotakli smo i pricu o bendu Lavirint i Lotke najavljuje album do proleca.  

No, vratimo se povratnickom koncertu Apartmana u Smederevu. Kazem povratnickom, jer uz svo poštovanje prema DJeri koji je otpevao zadnji album, ipak se Kraljevski Apartman i Lotke ne mogu posmatrati kao dve odvojene strane.

Cast da bude predgrupa i u Beogradu i u Smederevu pripala je bendu SpidFrik iz Banja Luke. Ovaj kvartet postoji tek nekoliko meseci, ali imaju vec devet autorskih pesama, koje su i odsvirali u Smederevu. Energican nastup, kvalitetna svirka i dobre autorske stvari na srpskom jeziku pristojno su zagrejali publiku za „zvezde veceri“. SpidFrik su: Oliver Dejanovic gitara, Dejan Tamindzija bas gitara, Maksim Erbez na bubnjevima i Mirko Ponjevic, vokal. Više o bendu mozete saznati na myspace strani koja je u izradi www.myspace.com/spidfrik .  

Par minuta posle SpidFrik-a stejdz je „okupirao“ Kraljevski Apartman i prosto nas oduvao. Iako vidno umorni, nisu se štedeli nijednog trenutka. Nastup su poceli velikim hitom sa prvog albuma „Mracan grad“. Publika je horski pevala „koji su vetrovi, tebe ovde doneli, ovde su ljudi, sasvim drugaciji, koji su vetrovi, tebe ovde doneli, ovde su samo, crni djavoli…“. Redjale su se pesme sa svih albuma, ukljucujuci i „Cuvar tajni“. Istina, Lotke nije znao napamet tekstove, ali publika nije zamerila, cak šta više, pripomagala je Lotketu drzeci papire sa tekstovima. Pošto nije bilo nultog reda, publika je bila tik uz bend, tako da je Lotke cesto pruzao ruke i pozdravljao se sa fenomenalnom publikom koja je sve, od prve do poslednje, pesme horski pevala sa njim. U pojedinim momentima mikrofon se šetao kroz publiku. Tokom cele veceri Lotke se zahvaljivao „divnoj“ smederevskoj publici, koja je zaista bila divna. Ipak, u subotu, u moto clubu nije bilo samo smederevske publike, vec su verni fanovi došli i iz Pozarevca, Šapca, Beograda itd. Treba napomenuti da su podršku na bini Lotketu pruzili braca Brankovic, Mikica i Srdjan, i mladi pevac Aeternie, Aleksandar Tirmenštajn, kog je Lotke u više navrata pozivao na binu i tako dokazao svoju velicinu i pravi primer podrške mladim kolegama.

Posle brzeg dela svirke, na bini ostaju samo Zoran Zdravkovic i Lotke. Slede „Jesen“, zatim „Slike“ i „Dama iz kraljevskog apartmana“. Na pola „Dame“ Lotketu i Kizi se pridruzuje ostatak benda i privode kraju ovu odlicnu baladu.  

Bend nastavlja sa pesmama brzeg tempa, a publika posle gotovo svake pesme skandira „Kraljevi, kraljevi“, što dodatno motiviše „Kraljeve“ da izvuku svoj maksimum. U pesmi „Gore digni glavu“ bubnjar Baki demonstrira umece na bubnjevima što je naišlo na ovacije kod publike. Dva puta je odsvirana „Ruka pravde“, a pri drugom izvodjenju atmosfera u publici je dovedena do usijanja. Svirka se završila u velikom stilu, pesmom „Long live rockˋ nˋ roll“ koja odlicno zvuci i u izvodjenju Apartmana. I poslednju pesmu publika horski peva sa Lotketom i uz ovacije odpozdravlja bend.  

Ovim koncertom Kraljevski Apartman je potvrdio da sa Lotketom na celu pripada prvoj ligi domace rock’n’roll scene. Sada, kada su se „odmorili“ jedni od drugih, ocekujemo još puno dobrih koncerata i albuma.

Dragiša Radulovic

foto: Anamarija Vartabedijan

Izvestaj sa svirke Six Pack-a i Tea Break-a u Livingroom-u

Drugi deo – nastup Six Pack-a

Rodjendanski nastup, sjajna svirka, atmosfera kakvu samo oni umeju da naprave… Ništa neobicno kada su u pitanju Miki i ekipa iz Smederevske Palanke. Buduci da svi znaju kakav bend je Six Pack (oni koji ne znaju, neka saznaju), mislim da nema potrebe da pišem više da su neprevazidjeni. Cak ih ni problemi sa zvukom nisu omeli da prirede još jedno vece kog ce se ljudi sigurno rado secati. Uspeli su da nateraju ljude da sat i po vremena pevaju, skacu… Izostale su jedino šutke u meri u kojoj ih uglavnom ima. Pogrešno je reci da su veliki bend – Six Pack je jedan od najvecih.Prvi deo – nastup Tea Break-aE,sad…Znam da ide prvo prvi deo, pa drugi, ali momci su mi dali dobar povod sinoc da preokrenem redosled. Cuti dobar bend kao predgrupu sjajnom bendu – dobar pocetak. Cuti sjajan bend kao predgrupu sjajnom bendu – još bolji pocetak. Cuti vise nego sjajan bend kao predgrupu više nego sjajnom bendu – vece za nezaborav. U zadnje vreme, tacnije od finalnog takmicenja u SKC-u, moglo se cuti mnogo prica po raznim forumima o nezasluzenoj pobedi na nacionalnom finalu GBOB-a. Momci su sinoc pokazali da ljudi koji to pricaju nemaju pokrice u realnosti. Drugim recima – bili su fantasticni. Energicnost, usviranost, zestina, talenat = bend vredan svakog poštovanja. Kada se na to doda iskrenost koju momci poseduju, dobija se eksplozija zvana “pauza za caj”. Momci zasluzuju svaku vrstu podrške. I mnogo više od toga.Zakljucak i ukupan utisak sinocne svirke:

Six Pack – standardno neprevazidjeni.

Tea Break – tezak zadatak koji ima bend kao predgrupa jednom od najboljih punk bendova sa ovih prostora obavili tako dobro, da je cak i Miki rekao “Sledeci put Six Pack predgrupa Tea Break-u”. Ne verujem da ce baš tako biti, ali da momci imaju buducnost – imaju. Tea Break je došao u Livingroom kao pobednik GBOB takmicenja, i kao naš predstavnik u Londonu.Da li su zasluzeno dobili taj put?Da.Da li imamo cemu da se nadamo pred njihov nastup u Londonu?O,da!Njihov bubnjar, Kuki, mi sinoc rece da jedino moze da obeca da ce u Londonu bubnjevima srušiti Londonsku Skalu. I da ce dati sve od sebe. Dobro, mozda nece srušiti Skalu… Ali, ukoliko u Londonu budu zvucali kao sinoc – granice hoce. To je sigurno.

Autor izveštaja: Strahinja Nikolic

Neki Noviji Klinci Uzivo – izvestaj

 

Iako sam prostor nije zahvalan za koncerte, odnosno za postavljanje ozvucenja (uzasan zvuk ukoliko je malo posetilaca, jer se zvuk odbija o silni beton i metal), ekipa zaduzena za ovaj sektor nije zakazala. Organizacija je bila u rukama iskusnih volontera (onih ozbiljnih starijih), a i onih mladjih koji su rado pomagali u kontaktima sa akreditovanim novinarima, oko garderobe ali i oko kampanja kao što su – “Reci ne plasticnim kesama”, “Recikliraj” i “Pomogni kolezi”.Pesma “Neki novi klinci” (sa albuma “Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu”, prvenca grupe “Rani mraz”), po kojoj cela kompilacija nosi ime, predstavljena je prvi put široj publici. Album je vec doziveo svoju promociju ranije ove godine za zainteresovane novinare, producente i sl.

Pesme na kompilaciji:1. Tizzies – “Mirka” 2. TetraPank – “Lepa profina kci” 3. Pinknik – “Nikad kao Bane”4. DJarma & Metkovi – “Moj stari frend” 5. Zbogom Brus Li – “Jadna i bedna 2007” 6. Lost Propelleros – “Pesma o jednom petlu” 7. Drum ‘n’ Zez featuring Zagor & Piknik – “Al’ se nekad dobro jelo”8. Pero Defformero – “Jaroslava”9. Cucuk Stana HC Orchestra – “U razdeljak te ljubim”10. Super S Karamelom – “Pa dobro gde si ti”11. Prolece – “Oprosti mi Katrin”12. Nekropolis – “Ziveti slobodno” 13. Šinobusi – “Zivot je more” 14. Sing Sing Singers – “Baby Blue”15. The Groovers – “Predlog” 16. Crosspoint – “Devojka sa cardaš nogama” 17. Lee Man – “Limanska” 18. Signum – “D Mol” 19. Mitesers – “Palava balada” 20. Crash 2 – “Crni labud” 21. Highway – “Neki novi klinci”  

Zaista bi bilo sumanuto dovesti 21 bend, i dozvoliti svakom da svira samo po 2-3 pesme, pa su organizatori odlucili da u dva dana nastupi 18 bendova. Svaki bend je nastupao po pola sata a koncerti su pocinjali u 19 sati. Mali nesporazum je bio oko plakata, jer je lajnap bio izmenjen.

Prvi dan:

Osim što sam morala da se bavim sa birokratama na svom fakultetu (pošteni diplomac mora da moli za diplomu), preuzimanje pressica je proteklo u savršenom redu + uvid u instrukcije oko organizacije. Oba dana koncerta su zakazana za 19h, što je po novosadskim merilima prerano, a i malo teze za postizanje. Sa spiska bendova  izdvojili su se posebno Cucuk Stana i HardCore Orchestra, Drum’n’Zez, Piknik, Prolece, Pero Deformero.

Cucuk Stana i HardCore Orchestra su skupina od dva vokala, negde na prekretnici izmedju Cromags i trash zvuka. Jedan pevac je klasicni njujorški hardcore, sa nabildovanim telom i stavom – sve cu da vas polomim, pozitivnom energijom prisutan svuda po bini, dok drugi vocal više dominira košarkaškom visinom. Neverovatan spoj tvrdog zvuka, cukanja (otud verovatno i ono Cu(k)cuk Stana i HardCore orkestar) i neponovljivih (sva sreca) hitova iz grozne dekade. Masa je neverovatno bila oduševljena ovakvim inovacijama, te je bez srama pevala i “Jugoslovenku”, Marijinu “Molitvu”, te obradu balaševiceve “U razdeljak te ljubim”. Mislim da je jedino nedostajala koja stvar od Pilota. Bravo momci! Publika se okupila u zadovoljavajucem broju na Drum’n’Zezu i Pikniku, koji predstavljaju lokalne pojave, s tim što su se Drum’n’Zez okušali i na Beoviziji (izbor Srbije za pesmu Evrovizije). Pesma “Palacinka”, grupe Drum’n’Zez je vec kult, te su objavili / reizdali svoj prvenac i za PGP-RTS. Ovaj vojvodjanski agro-rege-kor bend sa svojim pesmama asociraju me na suncokrete, Dunav, dobro jelo. Pesme koje su izabrali za ovaj nastup mozda nisu one najbolje sa njihovog albuma ali su uspeli da izvuku stvari sa “Al’ se nekad dobro jelo”.

Novosadski projekat “Piknik” nastupa vec godinu dana. Pridruzeni klavijaturista Sava uspeva da reprodukuje sve one zvuke sa albuma, dok pevac, covek-projekat, peva hiticne mracne stvari: “Studentkinja”, “Miš, puz i ker”, “Ruzan sam ko ker” i obradu zbog koje su i došli: “Nikad kao Bane…” “Ruzan sam ko ker” je bila propracena  šutkom i pogo plesom. Predivno!

Prava stvar je videti par klinaca kako se vrzmaju Zapadnim holom, dok se srednjoškolici drze za ruke, smeljuje i cupkaju uz ritam. Pozitivna atmosfera je svakako bila izazavana u svim ljudima u zelji da pomognu i da se zabave (ko kako voli). Kada vec govorim o zabavi, pošto se u nekim kulturama cuga smatra zabavom, šank je bio dobro organizovan za te potrebe. Guzva se retko stvarala, nije bilo haosa u cekanju reda, za pohvalu sa te strane. Naravno, uvek ce se naci neko da te cimne ili gurne laktom, i propala stvar…

Posle energicne provale “Piknika” usledila je turbo-treš pojava pod imenom “Pero Defformero”. Novokomponovana skupina poznata je po obradama kafanskih hitova pod šatrom sa akcentom na zenska imena i ljubavni bol. Oni su obradili DJoletovu “Jaroslavu”, a izveli su i svoj hit “Silvana” i mnoge druge. Junacke grudi pevaca krasio je ogromni zuti medaljon od zlata i to preko belog sakoa ukomponovanog sa belim špic cipelama. Potpuni treš je glavni na meniju metal publike, verovatno zbog odlicnih solaza gitariste Friša, dok su simpaticni ostatku publike zbog koketiranja sa nasledjem kafanica sa Ibarske… Mene to straši, cak i da me neko drzi za ruku i ponavlja da ce sve biti u redu.

Nakon Pere Deformiranog, malo pre ponoci na binu se popeo bend “Prolece” koji je uspeo da iskoristi vreme na bini. Njima je ostalo nešto manje od pola sata da otprze svoje hc stvari. Pored fenomenalne mracne obrade “Oprosti mi Katrin” zaredjali su krace pesme sa svojim dobro poznatim, blago morbidnim tekstovima. Od svog ponovnog okupljanja “Prolece” uspevaju da ubace u trecu brzinu, pokupe novu publiku, ali i da zadrze svoje stare prijatelje iz demo dana. To bi predstavljao prvi dan humantiranog dogadjaja.

 

 Drugi dan:

Drugi dan je prošao u slicnom uzurbanom organizovanju dana (što pre stici na cert, ako je moguce) i propadanju plana do poslednjeg trenutka. Kolega fotograf i ja stigosmo da se adaptiramo i još jednom informišemo. Pozdraviti se sa pristutnima, rukovanje, vjui, fotkanje i sve što ide po redu i zadatku. Druge veceri istakli su se “Tetrapank”, “Zbog Brus Li” i “Super s Karamelom”.

“Grooversi” koji su bliski rokabili zvuku, i pored razigrane publike i Marte (bubnjarke na trajnom zadatku), nisu uspeli da ostvare u potpunosti ocekivanja – energicni nastup. To bi se moglo objasniti periodom koji je potreban za zagrevanje, i cinjenicom da je publika dolazila tek oko 21h, što se smatra optimalnim za pocetak vikenda. Sve u svemu, publici su ponudili zanimljive obrade rokenrol i punk klasika, Balaševiceva obrada, reviltalizirani zvuk iz modernih filmova sa Elvisom, šarene košulje, poigravanje sa kontrabasom. Iako je ovaj zvuk je u mnogome ponovo zaziveo kao andergraund u USA i Švedskoj, mi domaci smo upoznati samo sa Cikinim Bombonama. “Sing Sing Singersi” su se izdvojili klasicnim bluz zvukom usne harmonike i Gretsch gitare (correct me if I’m wrong). Sledeci su se pripremali “Tetrapank”, koji su pred nastup iskoristili priliku da se predstave, barem gitarista. Gitarista Oliver rece da napišem da je Tetrapank jedan izuzetan bend, koga u stvari gritarista izvlaci i ja ga ovom prilikom pozdravljam. Gde je ono pivo koje je obecao ako ovo napišem? Bend “Tetrapank” je aktivan vec trecu godinu i svake godine uspevaju da evoluiraju jednu stepenicu više. Bend je cudna mešavina “The Ramones”-a (pevac svakako svojom visinom, stasom i frizurom podseca na Dzoija Ramona) i “Sex Pistols-“a (basista Nikola poznat kao Roten ili samo Dzoni, što zbog maslacka na glavi, što zbog imena), a sa konceptualnim pristupom “The Clash-a” i energijom “The Stoogesa”. Ovakav miks u stvari je ništa drugo do pank, bez ikakvih podela. Energicni pevac peva tekstove pesama na srpskom, što je za svaku pohvalu, zbog znanja da više bendova u gradu peva na “inglišu”. Pesme o “Kariranoj ovci”, o ruznjikavim devojkama, “Lepoj profinoj kci” uz energicno kretanje po bini, bacanje konfeta, deljenje ‘leba narodu su ono što je “Tetrapank” – iskrenost sa puno zajebancije i pomalo konceptualizma. Balaševicevi smerni obozavaoci su se verovatno postideli profine kci koja pije i puši.

Na sledeca dva benda Crosspoint i Lee Man ispred bine se okupilo nešto manje mase. Publika se malo promuvala i opuštala uz pop-rok ritmove Crosspointa, benda koji je delom sacinjen iskusnih hard korera, vidjenih u nekim bivšim novosadskim bendovima, i dva zenska vokala, studentkinje arhitetutre. Iako mi se nije svideo njihov izbor zvuka i repertoara, uradili su zanimljivu obradu “Devojke sa cardaš nogama”, doduše nešto sporiju i manje energicnu od DJoletove.

Limen se predstavio sa svojom skupinom u klasicnom rokenrol izdanju, koje je pojacano dugackom kosom, levi’s maramom, koznim cizmama i ostalim rekvizitima potrebnim ovom ponovo rodjenom rokeru. Balaševiceva Slovenska postade “Limanska” sa licnim pecatom. Ako nekom treba oprostiti sve promašaje iz 90-ih, to je Lee Man sa Limana. Tako se iz Amerike prosvetljen vratio i Milan Moomin. Pod hitno slati muzicare na prosvetljenje u inostranstvo! Najavljeno je da “Lost Proplelleros” nece nastupiti zbog zdravstvenih problema jednog od clanova. Medjutim, kasnije je Neša, najavio neplansku i iznenadnu izmenu u programu, popevši se na binu. Tako da su “Zbogom Brus Li” i “Super s karamelom” preuzeli udarni deo programa.

Kao i uvek pankburaška banda u originalnim kostimima oduševila je publiku. Super Slavko sa najavom prve pesme prosledio je odluku da planiraju da sašiju oko 15 pesama za pola sata i tako prirede nezaboravni haos. Usledili su: šutka, deljenje mikrofona uz dobro poznate pesme “Politika”, “Zaseda za Zvonka Bogdana”, “Vaterpolo” i obradu “Jadna i bedna 2007.” Ovim nastupom najavili su i novi album ZBL-a “Ukleti salaš” (izdao PGP RTS -pe-ge-pe re-te-se) koji je dugo prireman. Promocije albuma u obliku koncerta ce uskoro uslediti po pozivu (emisije, svirke). Pojavivši se sa kacigom na glavi, Slavko rece da je spreman za staklene caše ako polete ka bini, ali u toku je akcija za recikliranje plasticnih caša…

 Zurka se nastavila uz zvuke pop-panka simpaticnih Becejaca “Super s karamelom”. Clanovi ovog benda nastupaju i bez zenskih vokala pod nazivom “Infarkt”. Albumi prvenci obe grupe su poznati publici, te ih je publika docekala pevanjem u glas “Kondorovog leta” “Debele devojke“ i veoma uspešne obrade “Pa dobro gde si ti” koja je jedan mali pop-pank uragan. Najavili su sledeci album sa kojeg su otpevali par pesama.

 

Moja vidno umorna ekipa odlucuje da povrati energiju nakon koncerta u LT Streetu (centar, lokacija hiper novosadski korzo) sokicima i klopom. Jedina mana – teško je izdrzati izlazak kad je vreme za veceru.

Sutra kafa, razmena fotki, opet kasnim i tako sve iz pocetka…

Detaljnu foto galeriju sa Nekih Novijh Klinaca Uzivo pogledajte ovde:https://rockserbia.net/rsgalerija/NNKZHS/default.htm

Izveštaj za RSN napisala: Jelena Tipšin