Kako je nastao Maron Sho?

Sve je pocelo kao zezanje u Filoloskoj gimnaziji, cak su me zezali da sam dosao u gimnaziju da bi nasao ljude za bend. Kao profesor u Filoloskoj gimnaziji, poceo sam da okupljam ucenike za priredbe i sve ono sto ide u okviru skole.U pocetku smo poceli da sviramo na priredbama, bilo je tu svega, i violina, i flauta, kako vec ide na tim priredbama. Malo posle toga smo poceli da radimo za Francusko pozoriste, svirali smo 5-6 pesama, koje su se kasnije nasle i na albumu. Ljudima se to svidelo, ali tad niko nije ni razmisljao o bendu, sve je bilo totalno spontano.U pocetku su kroz tu grupu prosli mnogi ucenici, ali je vremenom pocela da se formira jedna grupa, da bi 2003 godine u novembru prvi put, pod ovim imenom, svirali u Festu. Imali smo sest pesama, sve su bile na francuskom, iz tih predstava. Imali smo tri gitare, bas, bubanj i tri devojke. Iz te postave ostale su samo dve devojke.Dan-dva pre te svirke, predlozio sam im da odemo u neki studio i da probamo, i tad sam shvatio da je ovo bend, tacnije da nije vise samo zezanje, vec je preslo na neki ozbiljniji nivo.Posle toga je doslo i do odredjenih promena, otisla je jedna devojka, dosle su dve, otisla je bubnjarka, dosao je bubnjar, novi gitarista… menjala se postava.

Kada je snimljen prvi album?

Kada se postava malo ustalila, snimljen je prvi album, u novembru 2006.Album se zove “Yellow magic can”.    

Primetio sam da na njemu imate i dve pesme na francuskom?

Da, vec sam rekao da smo radili sa Francuskim pozoristem, neke pesme iz tog perioda su se nasle i na albumu.

Koji bendovi su uticali na muziku Maron Sho-a?

To je drugi razlog zbog kog su pesme uglavnom na stranim jezicima.Uticaji Franka Zappe, Rolling stones-a, Led Zeppelina… rezultirali su time da vecina pesama bude na engleskom.Ali, Maron sho nije vezan samo za jedan pravac. Ima tu svega, od bluza, preko rocka, fankija, punka, metala do popa.Zaista, mnogo toga je uticalo na nas zvuk, sto se meni licno svidja, buduci da ne volim striktno vezivanje za jedan pravac. Sve nas vodi jedna zvezda vodilja, tako da je od svega toga uzeto po nesto.

Inace, pravac kom Maron Sho pripada je AOR Melodic Rock. Tako nas je opisao Bane Lokner, buduci da smo kod njega u studio snimili prvi album, za izdavacku kucu Active time.

Ko pise pesme za Maron Sho?

U pocetku sam ja pisao pesme, sada su mi se prikljucili dve pevacice i bubnjar. Svako donese nesto svoje, pa onda to razradjujemo, nadovezujemo se… Zato i zvucimo ovako.

Planovi za drugi album?

Pa, za razliku od prvog ne zelimo da zurimo. Pri snimanju prvog smo svi bili u fazonu “jao, snimamo album”, tako da neke stvari nismo uradili mozda kako je trebalo. Sa drugim ne zelimo da zurimo, hocemo da ga odradimo onako kako treba. Zelja nam je da taj album zvuci bolje od prvog, i mislim da cemo u tome i uspeti.Jedna pevacica nam nece biti tu neka dva meseca za vreme leta, tako da cemo to vreme iskoristiti da sa basistom i bubnjarem uvezbamo stare pesme. Vec imamo spremno nekih petnaestak pesama, tako da cemo u septembru verovatno krenuti sa snimanjem.

Hoce li biti nekih novina u odnosu na prvi album?

Hoce. Za razliku od prvog albuma na kom je samo jedna pesma na srpskom jeziku, na drugom albumu ce ih biti vise.Uradicemo verovatno pesme i na srpskom i na engleskom, tako da, ako nam se ikad ukaze neka prilika za strano trziste, imamo i jednu i drugu varijantu.

Pamtite i doba kada je rock bio na svom vrhuncu. Kakva je danasnja scena u poredjenju sa tadasnjom?

Pa, ima potencijala, ali…Glavni problem je, po meni, u izdavackim kucama. Niko nece da ulaze u ono sto ne donosi pare, a ono sto ne donosi pare nije zanimljivo za ulaganje.Drugi problem je u medijskim kucama, niko i ne prati tu rock scenu.Kada se nekome pomene pitanje sunda i kica, svi se brane recima “Narod to voli da slusa”. Ne slazem se sa tim, buduci da narod slusa ono sto mu se servira.Mada, cini mi se da se sve to polako pokrece,da se radi… da se nesto dogadja. Ide sporo, ali se krece. Na nama je da guramo dalje, da se medjusobno bodrimo…Imali smo par puta svirke sa dva-tri benda, to zelimo da nastavimo.Ta ideja mini-festa od tri-cetiri benda je idealna, buduci da dolazi do mesanja publike. Ljudi koji dolaze da cuju tebe, cuju i druge, tako da se prica siri.

Imate li u planu neku svirku? Kad cemo moci da cujemo Maron Sho?

Pa pazi, za leto sigurno ne. Vec sam rekao da nam za leto jedna pevacica nece biti tu, tako da cemo praviti pauzu sto se svirki tice.Posle leta, tacnije 9. 9. cemo svirati u Dangubi, na kvalifikacijama za GBOB. To ce nam biti prvi nastup posle letnje pauze. Posle toga cemo videti, mozda napravimo nesto u septembru, sa jos nekim bendom. Ako ne u septembru, onda ce sigurno u oktobru biti neka varijanta tipa KST, Danguba… videcemo.

Kako vam se cini ta akcija vezana za GBOB?

Nisam preterano upoznat sa time, ali ono sto sam cuo i citao mi se dopada, buduci da je to opet vrsta druzenja, prilika da nas ljudi cuju.Ne razmisljam o tome da pobedimo tamo, idemo da sviramo i da prikazemo nas zvuk.

Nadam se da cete uspeti da ostvarite ono sto ste zamislili na drugom albumu, i da cemo uskoro imati prilike i da ga cujemo.

I ja se nadam…

profil benda: https://rockserbia.net/Maron_Sho.html

intervju za rockserbia.net: Strahinja Nikolic

Dakle, ponovo ste aktivni i spremate se za ulazak u studio. Znam da je nezahvalno prognozirati, ali kada se po grubim procenama moze ocekivati album?

Prvo moramo da imamo nešto snimljeno, a onda da nadjemo izdavaca za jednu takvu akciju, ne znam, nadam se da cemo do kraja godine imati nešto. Imali smo dve ponude do sada, jednu od našeg ortaka iz Avlijaner Records, drugu od  coveka  iz ONE records, ali eto, takav kakav sam, gubim kartice, telefone. Videcemo.

Predpostavljam da se Vas trojica i privatno druzite. Na ciju ideju je nastao bend i kako su nastajale prve pesme?

Kao u svim manjim sredinama, tako i u Mladenovcu, svi smo se znali od ranije, svirali smo svako u svom cover bendu, dok se meni jednog dana nije smucilo to sve, a pošto volim da sviram, odlucio sam da sviram nešto što mi nece biti dosadno, pa sam krenuo da eksperimentišem, pridruzio mi se Isidor, a onda i Jakša. Stvari su krenule same od sebe, na probama uglavnom, nadješ ritam, nadješ rif, i to ti je to.

Zanimljivo je da ste se oformili 2006. godine i da ste posle samo par nastupa iste godine bili pobednik GBOB takmicenja za podrucje Srbije…

Prijavili smo se ne ocekujuci mnogo, nismo mislili da cemo proci i prvi krug, a kamoli drugi, medjutim desilo se da smo ostavili dobar utisak na ziri, mada bendovi koji nisu prošli misle da smo ostavili dobar keš, sujeta nazalost.

Nastupali ste u kultnom Astoria clubu u Londonu i uzeli nagradu za „Best new band“. Kakvi su utiscu sa ovog takmicenja?

Astoria nam je bila sedma ili osma svirka po redu i najbolje iskustvo do sada. Sve i svi su tamo izuzetno profesionalni, bina, ozvucenje, tonci, neverovatno dobra organizacija. Osecali smo se kao svetski bend, sve placeno, hotel kod britanskog muzeja, avioni, kamioni, zurke, ovo-ono, meni licno je bilo mnogo drago što sviramo na istom stejdzu na kojem je svirala Nirvana, Motorhead, Radiohead (kad smo kod hedova) i mnogi drugi veliki bendovi, vidiš London i to sve za dz. Mogao bih o svemu da pricam tri dana. Naravno, nismo pobedili, jer bilo je tu bendova sa neverovatnim boigrafijama i pristojnom kilometrazom u odnosu na nas. Momci iz Black Friday, irskog benda sa kojim smo se sprijateljili su bili u fazonu, “dosta vam je, šest meseci svirate zajedno, vec ste svirali u Astoriji, mi sviramo šest godina pa smo tu gde i vi, dosta vam je. U pravu je covek, nije sve u pobedjivanju.

Cudno je to da ste zadovoljili, da tako kazem, engleske kriterijume, a domace niste. Naravno, ovde mislim na odbijanje od strane Exit-a i Zajecarske gitarijade…

Dobili smo jako dobre kritike od ljudi koji su nas culi tamo, bili su prijatno iznenadjeni, jedan njihov novinar je uradio i pozitivnu recenziju benda, sve to nas je mnogo ohrabrilo. A onda Srbija. Exit nas je otkacio uz obrazlozenje da zvucimo kao prosecan bend iz Srbije, a organizatori gitarijade su nas pozvali da se prijavimo pa nas otkacili,  pretpostavljam zbog toga što se u našoj muzici ne cuje Iron Maiden i Yngwie Malmsteen.  Ponosan sam na to, jer ovde je to retkost. Cini mi se da vecina pokušava da bude nešto što nije i ne moze da bude, a  to je baš jadno. Gubljenje vremena.

Posle odbijanja gore navedenih festivala i nastupa pred nekolicinom ljudi u Vršcu, revoltirani, odlucili ste da napravite pauzu. Ponovo ste aktivni. Da li se to situacija nešto promenila u Srbiji i to Vas je ohrabrilo da nastavite ili?

Ne bih rekao da se situacija promenila. Za nas nije sigurno. Jednostavno  treba da se radi ono što se voli, jer kad se voli, onda nešto i vredi, a sigurno ce se naci par ljudi kojima ce se svideti to što radiš i koji ce uzivati u tome i onda nije  uzalud. Bio bih blesav da ocekujem da cu zaraditi od muzike koju sviramo, put, pice, klopa i to ti je, a ako kapne neka lova, super. Voleo bih da mozemo da zivimo od muzike koju sviramo, ali to nece da moze. Ovo je Srbija, zna se, narodnjaci, yu rock nostalgija, tezga, tu je lova, ali ja više nemam stomak za to.

Ponovo ste aktivni, da li to znaci da ste i koncertno aktivni? Gde Vas mozemo videti?

14. jun smo svirali u Mladenovcu sa lokalnim bendom ALL THE TIMER`S u mestu na kojem smo i poceli  pre dve godine, mislim imali prvu svirku. Imamo nešto novih stvari koje treba još malo doraditi, ali u principu sve je to zrelo i imamo materijala dovoljno za sat, sat i po dobre svirke. Trebalo bi da ugovorimo par svirki po Beogradu, ali to je sve na stand by. Ako bude nešto objavicmo to na my space strani, a javicemo i vama, pa da dodjete.

I ove godine odrzace se GBOB takmicenje u Srbiji. Da li preporucujete mladim, neafirmisanim bendovima da se prijave i šta mogu ocekivati od ovog takmicenja?

Svi koji misle da imaju nešto dobro, i da to vredi, obavezno  da se prijave jer se nikad ne zna, kao u našem slucaju. A ono što ceka potencijalne pobednike ce im se sigurno svideti. Mi cemo se verovatno prijaviti i ove godine, to još nije sigurno, videcemo. Ljudi, treba probati, jer kad razmisliš, nemaš šta da izgubiš, a mozeš da dobiješ jedno iskustvo više, svaki autorski bend zasluzuje poštovanje, svi koji rade nešto svoje, iskreno i svoje.

profil benda na rockserbia.net: https://rockserbia.net/HOUSE_OF_GHOSTS.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic 

Na pocetku price, reci mi kako je nastao bend, kada je odrzana prva proba, a kada prva svirka?

2004. godine Mrki (gitarista) je napisao svoju prvu pesmu i u dogovoru sa Stevom (bubnjar) došao na ideju da napravi bend koji bi se bavio autorskim radom. Ubrzo su se prikljucila još tri clana i pocele su probe. Medjutim, bend u prvobitnom sastavu nikada nije imao svirku jer je klavijaturistkinja, a potom i pevacica napustila bend, tako da je pravljena pauza od jeseni 2005. do marta 2007. godine kada je ponovo poceto sa radom . Prva svirka je bila 01.juna 2007. godine i do sada ih je bilo okruglo pedeset.

Imate poprilican broj autorskih pesama, ko su autori?

Najveci broj pesama je napisao Mrki, ja sam napisao dve,  medjutim, u stvaranju pesama ucestvuje ceo bend, neko donese ideju na probu, pa je razradjujemo.

Kao i vecina neafirmisanih bendova u Srbiji krenuli ste mozda i jedinim putem kojim neafirmisani bendovi mogu da idu, a to je saradnja sa radio 202. Kao rezultat toga pesma „U snovima“ našla se na petom kompilacijskom disku najboljih demo bendova u zemlji…

Saradnja sa 202-jkom jeste doprinela tome da neki novi ljudi cuju za nas, ali mislim da je jedini pravi put za neafirmisan bend da ima što više samostalnih svirki, a samim tim i da što više para ulozi u opremu, album, itd. No, da se vratim na temu, izuzetno nam je drago što ljudi sa 202-jke vide u nama kvalitet i što nas vide kao jedan od perspektivnijih bendova nakon samo par meseci saradnje sa njima

Takodje, za pesmu „U snovima“ ovih dana pojavio se spot. Da li Vam neko pomaze ili ste sami sebi „vetar u ledja“  i da li je u planu spot za još neku pesmu?

Oko spota nam je jako pomogao Milan Romanjuk, student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji je bio zaduzen za snimanje i postprodukciju, a i dobavio je kvalitetnu opermu za snimanje i našao dobrog montazera. Ima dosta ljudi kojima se svidimo i onda nam pomognu tako što nas izreklamiraju, puste naše pesme svima koje znaju, i slicno. Naš prijatelj Aleksandar nam je cak kupio mikrofon kao znak vere u nas. Ipak, najveci deo posla radimo sami. Što se tice sledeceg spota, on ce verovatno sacekati album, tako da momentalno ne planiramo novo snimanje.

Šta bi izdvojio kao najveci dosadašnji uspeh benda, odnosno šta je to što Vama kao bendu najviše znaci?

To što se sve cešce dešava da dosta ljudi peva naše pesme kad ih sviramo, što se razumemo unutar benda u potpunosti, što smo za godinu dana kupili kompletnu opremu zahvaljujuci svirkama, što se profesionalno pristupa obavezama – od proba, oblacenja za svirku, preko ponašanja na bini, snimanja demo snimka, snimanja spota, i svega ostalog.

Kao što je vec napomenuto, imate znacajan broj autorskih pesama, pa i spot je snimljen, pitanje koje verovatno i Vas muci, kada mozemo ocekivati album?

Sacekacemo sigurno jesen/zimu za snimanje, da bi mozda uradili još neku novu pesmu. I da bi skupili pare za ulazak u studio, naravno. Pošto je vrlo bitno da prvi album produkcijski bude na visokom nivou. E sad, za izdavanje albuma videcemo kad dodje vreme.

Vaša muzika ide od „zdravog“ popa, preko rock-a i do nekog malo cvršceg zvuka. Ko su, da tako nazovem, muzicki idoli clanova benda Misty i pod cijim uticajima nastaje Vaša muzika?

Sve novije pesme su malo cvršce, dok starije imaju naglašeniju pop crtu. Ono što je zajednicko za sve pesme je da su melodicne, lako ulaze u uši, ali nisu puno sladunjave. Nas petoro slušamo totalno razlicite stvari, od Steve koji voli Maidene, Toto, Rush, Nemanje koji voli Muse, Tool, RATM, Mrkija koji obozava Him, Jovane koja voli Ekv, Stinga, i mene koji volim Anathemu, Paradise Lost, takodje, Ekv. Sad kad se sve to spoji…ima tu svega.

Vrlo ste aktivni što se tice svirki. Gde mozemo videti bend Misty u narednom periodu?

9.jula u Novom Sadu – klub “ London ”. Svakih par nedelja u Indjiji, barem tokom leta. Prijavili smo se i za još neke festivale, pa cemo videti. U svakom slucaju, na www. myspace. com/grupamisty uvek uredno piše kad i gde sviramo. A tamo se moze videti i spot. Pa, navratite. (smeh)

E, hvala ti na izdvojenom vremenu i nadam se da cemo uskoro slušati prvi album!

Hvala tebi na pozivu za intervju, a za album se i ja isto nadam. (smeh)

profil grupe na rockserbia.net:

https://rockserbia.net/misty.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Prvo, sve cestitke za osvojeno prvo mesto na ovogodišnjem Šumadijskom demo festivalu! Kakvi su utisci?

Posle osvojenog prvog mesta, utisci ne mogu biti loši,zar ne? Mene je stvarno zacudilo što je mali broj ljudi prisustvovao ovom dogadjaju, pre svega sto u Kragujevcu ima dosta onih koji slusaju takvu muziku, jer je oduvek bilo velikih bendova, Smak, Osvajaci, Debela Nensi itd. A posle sam uvideo da se mnogo insistira na tom nekom Heavy i Punk zvuku. Ja licno mislim da vise nema toliko publike kao što je nekada bilo i da su valjda sad stvari malo mirnije, što se tice politicke situacije i cele osnove za Punk muziku. Ljudi više nemaju toliko bunta protiv svega i danas je alternativnija muzika daleko prihvatljivija i slušanija od Punk i Heavy muzike, što ne znaci da ti pravci treba da se ugase, daleko od toga, pa ja sam odrastao, moze se reci na Heavy zvuku. Prezadovoljan sam odzivom bendova na ŠDF i raznovrsnošcu zanrova na Demo festu, to samo ukazuje da ljudi još imaju zelju da isteraju neku svoju pricu i da kazu “ne”, nazalost najslušanijoj muzici, ne muzici kvazi muzici,u našoj zemlji, turbo folku.

Kada je nastao bend, ko su clanovi?

Bend je nastao polovinom novembra 2006. godine kao Dzonijeva (Nikola Miljkovic) i moja ideja. Ja nisam ni razmišljao da bih mogao biti bubnjar. Sticajem okolnosti zbog nemogucnosti da nadjemo bubnjara, kupio sam bubanj i tako je pocelo. Decko iz komšiluka i najmladji clan benda Uroš Stojic koji je u to vreme pohadjao muzicku školu za gitaru i ubrzo se prikljucio bendu, a za njim je došla i Sara. Za basistom smo tragali neko vreme dok nije došao Dzonijev drug iz klupe, Lazar Jovanovic. Svi smo osim Sare, koja je upravo završila gimnaziju srednjoškolci. Uroš ima samo 15 godina.

Ono što je meni bilo interesantno i što smatram Vašim velikim plusom je što stavljate akcenat na autorske pesme…

Od samog pocetka smo okrenuti autorskom radu jer mislimo da nešto imamo da saopštimo ljudima. Nismo muzicari koji sate provode pored racunara skidajuci tablature sa neta. U pocetku su to bile jednostavne pesme koje smo mogli da odsviramo a da ipak na nešto lice. Uz podršku Zorana Stojadinovica gitariste i Zorana Radojkovica bubnjara (ex-grupa GETO iz Topole) koji su sa nama od samog pocetka preskocili smo nekoliko stepenika i vec u prolece 2007. nastale su prve ozbiljnije pesme ,,Ponovo sama,, i ,,Budim se,, koja se sada aranzmanski dosta razlikuje od prve verzije, što ste mogli da cujete u Velikoj Plani, teška i zahtevna. Do sada je kompletno uradjeno 7 pesama, a još 4-5 privodimo kraju i bice ,,sklopljene,, do kraja leta.

Gde ste do sad sve nastupali?

Prvi ozbiljniji nastup Black George je zabelezio u Kragujevcu na ,,Šumadijskom demo festu,, u junu prošle 2007 godine gde smo nastupali u revijalnom delu. I bili primeceni. Tom prilikom je zabelezen video zapis koji je poslat za Crvenku kao prijava na ucešce za C.M.O.K. festival. Nismo se ni nadali da mozemo da prodjemo, jer je audio kvalitet snimka bio poprilicno tanak. Ipak na insistiranje Dada Topica kao predsednika, i još nekih ljudi iz zirija pozvani smo da ucestvujemo. Prošli smo polufinale i u finalu uzeli drugo mesto. I tada smo dobili sve pohvale za naš autorski rad. Pobedio je bend koji je sviracki bio najiskusniji Antologija, a iza nas je osta Highway iz Novog Sada. Mislim da smo od svih bendova najbolje bili prihvaceni od publike koja je te finalne veceri pevala sa nama refrene naših pesama. Sve to je zabelezila i RTS Vojvodine i to je do sada na toj televiziji nekoliko puta emitovano. Onda su na red ponovo došli Topola, Mladenovac, sve do Velike Plane i neprocenjivog iskustva u smisli upoznavanja sa Banetom Loknerom, Duškom Antonicem, Vladimirom Pešicem i sa tobom.

Kvalitet svakako postoji, godine su na Vašoj strani, potencijal benda je veliki, koji su planovi?

U pitanju se krije i odgovor. Pre svega zelimo da uzivamo u stvaranju muzike, koju su neki ovde sveli na puku jeftinu zabavu prodavajuci je u prodavnicama uz krompir i šargarepu. U planu je i ove godine Crvenka (ako prodjemo). Zelimo da sviramo svuda gde ljudi imaju zelju da nas cuju. Još uvek nismo ulazili u studio, ali i ne zurimo. Svesni smo da je muzika koju stvaramo kompleksna i da ne zelimo da je upropastimo nekim jeftinim i nedorecenim snimkom. Mislim da svi mi koji se bavimo rok muzikom na ovim prostorima moramo da se izborimo za bolje uslove. To je ultimatum onima koji u zemlji odlucuju o svemu.

ispricaj pricu

koju nisam cula,

a ipak je znam

razmišljaj!!!

refren pesme ,,RECI,,

Drago mi je da smo se upoznali i nadam se da se vidimo uskoro. Veliki pozdrav i puno srece Vam zelim!

Hvala svima vama koji podrzavate Black George!

https://rockserbia.net/Zec.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Kako je nastala cela prica zvana Divert? Od kada bend postoji, ko su clanovi?

Lepo si to rekao: prica zvana Divert. Divert znaci prekretnica. Tako da je naziv benda naša prica o okupljanju. Bicu kratka, radila sam emisiju o demo bendovima “Regeneracija” i, izmedju ostalog, intervju sa tadašnjim “Brain damage”. Nakon nekog vremena stvara se damage u tom bendu i lancanom reakcijom  nastaje “Divert” sa dva nova clana,  Stupy – perkusionista i ja – vocalistica. Eto, tako je to bilo “davne” 2005. godine.  “Brain damage” se regenerisao u “Divert”, Gojko – gitara, Milan – bas, Petra –bubanj, perkusije i vocal vec znate.

Zanrovski, kako bi okarakterisala muziku koju svirate?

Zanrovi više ne postoje.  Divert je kompaktna smesa uklopljenih “zanrova”. Poceli smo sami da izmisljamo “zanr”.  Otprilike  funky hard core drive = Divert.

Snimljen je album, ali nazalost kao i u vecini slucajeva izdavaci su problem. Ko su autori pesama i kako uopšte nastaju pesme Diverta?

Izdavaci se javljaju kada namirišu novac….smells like teen spirit! Autori smo Petra i ja.  Meni je lakše da uklopim svoj tekst, (logicno, zar ne?) ali je super što se dobro “slazem” i sa Petrinim tekstovima (znam šta je autor hteo da kaze). A, pesme nastaju cudnim spletom okolnosti. Mislim da je zenama lakše za pronalazenje inspiracije i kriticko postavljanje, nisam feministkinja, samo tako zvuci.

Sve pesme su na engleskom, da li imate u planu neku na srpskom, jer cini mi se da pesme na “maternjem” jeziku imaju bolju prodju u Srbiji?

Tako je, to je i logicno. Znam kako razmišljaju ljudi, otprilike ovako: …”Pa ljudi u Srbiji ste…znaci srpski”. Mozda, ne znam. Za sada ne mogu sebe da zamislim da bilo koju našu stvar otpevam na srpskom. Pokušala sam i pukla od smeha. Zbog izgovora, muzike… Mozda neka nova pesma, cisto da eksperimentišemo. Mislim da naša muzika zahteva pesme na engleskom. a planiramo da se probijemo na strano trzište, a tamo im srpski baš i ne treba. Nisam patriota, to mi nije ni vazno, samo smisao. (smeh)

Vi ste prošlogodišnji pobednici Šumadijskog demo festa. Da li mozemo da ocekujemo Divert i ove godine na nekom od festivala i uopšte koji su planovi Diverta, ako uopšte bend u Srbiji moze da dozvoli sebi da unapred planira nešto uzimajuci u obzir nestabilnost društva?

Prijavili smo se na par festivalcica, cekamo odgovor. Prijavili smo se i na Exit, ali je to uzaludno trošenje vremena, poštanskih koverti i markica. Dobro da nije i zivaca, jer znamo kako to tamo funkcioniše.  Da se zove Enter bila bi druga prica. Nestabilno je…i uvek ce biti…i društvo…i vreme…i…mi….i…situacije. Mislim da moraš biti strpljiv, uporan, ponekad dosadan. Zavisi šta zacrtaš, dokle putuješ.

Svirali ste na festivalu “Rastok” u Bosni i Hercegovini. Kako Vas je publika prihvatila tamo i uopšte kakvi su utisci o festu?

Na Rastoku u Bosni je bilo sjajno. Ljudi su tamo fenomenalni. Prijatni, druzeljubivi, iskreni, zaista.  Kad smo mi nastupali pljuštala je kiša. Nikad mi nije bilo lepše na koncertu, stotinak ljudi skace po pljusku dok mi sviramo. 

S’obzirom da i sami imate problema sa izdavanjem albuma, po tvom mišljenju, šta je problem u Srbiji, izdavaci ili publika koja nema razumevanja za neafirmisane bendove ili mozda i jedno i drugo?

Problem je u glavama, u ljudima. Od nas sve zavisi koliko smo spremni da se guramo, borimo, radimo, sadimo, šta crtamo, gde idemo. E, kad se skockaš sa mozgom i znaš šta hoceš onda krece borba za opstanak u svetu muzicke mašinerije. A, izdavaca ce uvek biti i publika je još tu, samo trebaš da je prodrmaš.

Profil benda mozete videti ovde https://rockserbia.net/Shri.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

1. Bend postoji od 2001 godine. Da li po vašem misljenju u toku proteklih 7 godina ima promena na punk/rock sceni? Kako i u kom pravcu teku te promene?

Svakako se dosta stvari promenilo. Ne mogu da se otmem utisku da u poslednjih par godina vidno izostaje medijska podrška kako bendovima tako i u svim ostalim sferama kulture. Ranije smo imali podršku u vidu emisija koje su emitovale top liste, gde su klinci imali prilku da se upoznaju sa radom i poznatih i manje afirmisanih bendova. Malo stariji ce se sigurno setiti kultne emisije Dodatno Ubrzanje (3 kanal) koju je vodio Marko Stolica, zatim tu je i emisija Paket Aranzman sa TV Politike i Kiza Betmen i da ne nabrajam dalje. Danas takve emisije više ne postoje i na moju veliku zalost sve je manje prostora da se mladi ljudi upoznaju sa novim muzickim sadrzajem.  Sa tim u vezi, bojim se da ukoliko nadlezne drzavne institucije ne preduzmu neki znacajniji korak, nece ostati ništa od domace rock scene….Od postojecih medijskih kuca izdvojio bih TV METROPOLIS i MTS jer pouzdano znam da su ljudi koji rade u ovim medijskim kucama uvek izlazili u susret mladim i kreativnim ljudima .

2. Po vašem mišljenju kakvo je stanje muzicke industrije u Srbiji sada?

 Jako mršavo, ako mogu da primetime. Postoji nekoliko aktivnih bendova koji se trude i cekaju da se nešto pozitivno dogodi, da se pojavi neka podrška, medjutim to “nešto” sto svi cekamo,  vec godinama izostaje.  Kada tome dodamo da muzicari ne postaju mladji,  situacija uopšte ne obecava… Mnogo dobrih bendova je zbog loše situacije u muzickoj industriji prestalo sa radom, jer ljudi moraju da se bore sa egzistencijalnim pitanjima i tu nema mnogo prostora za kreativan rad. Jedan od najociglednijih primera je beogradski bend DOGHOUSE. Podseticu da je taj bend napunio beogradski Dom Omladine sa, cini mi se, 1500 ljudi. Malo današnjih bendova moze da se pohvali time. Dakle, ja sam ubedjen, da je situacija u muzickoj industriji bila drugacija, ti momci bi i dalje svirali i što je najvaznije, ziveli bi lepo od muzike. Mnogo je takvih primera i ja sam svestan da ne govorim ništa novo, ali takodje smatram da moze i mora bolje. Da me neko ne shvati pogrešno, reci cu još i ovo, i bendovi i muzicari snose deo krivice za ovakvo stanje. Tu pre svega mislim na neslogu izmedju bendova, neprofesionalan pristup poslu, lenjost i NEORGANIZOVANOST. Mislim da je krajnje vreme da muzicari formiraju neku vrstu udruzenja ili sindikata koji ce štititi naša prava i intelektualnu svojinu i sprecavati zloupotrebe klubova, diskografskih kuca i raznoraznih “nazovi” promotera. Takodje je od presudnog znacaja da bendovi kontinuirano rade.

3. Da li su vecinom sve svirke skoncentrisane u Beogradu i Novom Sadu ili ima i dobro posecenih svirki i po drugim gradovima u Srbiji?

Ovo je zaista interesantno pitanje, a evo i zašto. Beograd i Novi Sad su dva centralna grada u Srbiji, naravno da je prirodno da kao takvi imaju i najveci broj mladih ljudi koji slušaju ovu muziku, te samim tim i najposecenije koncerte, medjutim to ipak nije tako… Beograd ima mnogo razlicitih sadrzaja da ponudi mladim ljudima, a cesto se dešava da u Beogradu, isto vece, svira više bendova i dolazi do podele kod publike. Dakle, publika mora da se opredeli na koji ce koncert otici, jer u vecini slucajeva, nema novca da ode na oba koncerta. Treba imati u vidu da zbog nedostatka medijske podrške, mnogo ljudi i ne sazna za koncert na vreme. Takodje, mislim da je ponuda kada se radi o inostranim bendovima preterana za naš standard. Da budem jasniji, isuviše mnogo dobrih koncerata i festivala, a premalo para da na njih odemo. Sa druge strane u manjim sredinama ima mnogo manje dešavanja i kada se konacno organizuje neki dobar koncert, niko ne zeli da ostane kod kuce. Skoro sam razgovarao sa kolegama iz benda SWEEPER i ljudi mi kazu da su imali veoma posecen koncert u Kruševcu, znaci ipak moze. Sve bi bilo lakše kada bi se umešala i lokalna samouprava, i za promenu uradila nešto za grad i omladinu.

4. Pošto znam da svirate i po zemljama u regionu (Hrvatska, Bugarska), kakve su tamo svirke u odnosu na ovde? Koliko su posecene? Kako ste tamo prihvaceni?

Zadovoljstvo je raditi takve koncerte. U Bugarskoj je sve na jednom višem nivou, od ozvucenja koje je sjajno, do publike koja uopšte nije rezervisana i ostaje do kraja koncerta i sve vreme se provodi. Koncert na kome smo ušestvovali bio je najveci u nizu promotivnih koncerata kompilacije “CREDIT TO THE NATION” i pored TEA BREAK-a ucestvovali su još i bendovi: ARTERY, WICKEDA, JAYA THE CAT, LA MUCHEDUMBRE i CROWFISH. Naš zajednicki utisak je da smo prošli jako dobro u svakom smislu. Publici se dopalo to sto radi TEA BREAK, ostvarili smo jako dobre kontakte i mislim da ce sada svakako uslediti novi poziv iz Bugarske. Što se tice koncerata u Hrvatskoj, bilo je krajnje vreme da se probije ta barijera i da krene ta kulturna razmena jer u tome vidimo šansu da se ljudi ponovo povezu. Poznato je da muzika spaja ljude i to je nešto u šta treba ulagati.

5. Single “Troublemaker” mislim da je postala hit… Sta vi kazete o tome i da li spremate još neku pesmu?

Kada smo izdavali singl Troublemaker, hteli smo da napravimo eksperiment, tj. hteli smo da pre nego što snimimo drugi studijski album, imamo uvid u to kako ce album da izgleda. Inace pored pesme “Troublemaker” tu su još dve pesme, “Burn This Town” i “Left In Me”. Mislim da smo uspeli u svojoj nameri i da je singl u velikoj meri naišao na odobravanje kod publike. Ovih dana se ocekuje izlazak spota za pesmu “Burn This Town”, dok ce se spot za pesmu “Troublemaker”, najverovatnije zavrteti kada bude izašao drugi album koji je spreman i ceka snimanje.

6. Kakvi su vam dalji planovi sto se tice koncerata i drugog albuma?

Sigurno je jedino to da planiramo mnogo da sviramo. Imamo neku ideju da treba da se svira što više van granica. TEA BREAK je bend koji peva na engleskom jeziku i prirodno je da zelimo da se probijemo i van naših granica. Naše je trzište jako malo, ne postoje velike turneje pa je od velikog znacaja da se trziste proširi i na prostore bivših republika. Sada je lakše nego ranijih godina, prilike su se znacajno promenile pojavom MTV ADRIA-e , tako da su se stvorili uslovi za proboj. Radeci na pesmama za drugi album bend je dosta sazreo, pre svega u muzickom smislu, i mislim da posedujemo kvalitet za tako nešto.

7. Pošto se moze reci da ste afirmisan bend, da li mozete reci na koji nacin moze neki neafirmisani bend da se progura? Koji je vaš put bio? Da li vi imate neki savet da date mladjim bendovima?

Pre svega je potrebno da klinci ulazu u svoje muzicko obrazovanje, svoj instrument i da kontinuirano rade na svojim pesmama. Znaci probe do besvesti. Mnogi mladi muzicari zaradjuju novac tezgareci po klubovima i svirajuci pesme stranih i domacih izvodjaca, i to je jedan od nacina. Medjutim, iako je ovaj nacin ponekad dobar za individualni progres i napredak u tehnickom smislu, loš je za kreativni razvoj, kao i za domacu muzicku industriju. Pametnije je ulagati vreme i novac u svoje pesme. Predlozio bih bendovima da ulazu u svoj MERCH tj izradu svojih majci i slicnih proizvoda kao i da ulazu u promociju preko interneta. Pojavom MySpace-a i Facebook-a stvari su se bitno popravile na planu promocije bendova i njihovog rada. Ukoliko nemate novca za oficijalni sajt benda otvorite besplatnu stranicu na jednom od ovih sajtova.

profil benda na rockserbia.net: https://rockserbia.net/Mladja.html

intervju za rockserbia.net: Tea

Posle velike pauze snimljen je album „Nicija zemlja“. Zamolio bih Vas da nam predstavite ostale clanove benda koji su radili na novom albumu i da nam kazete ko su autori novih pesama?

-Pored mene i Ljubiše Zivanovica (bubanj), tu su i dva nova clana Vladimir Ðokic Šaja -gitara i Saša Stefanovic – bas. Što se novih pesama tice, nastale su od strane Šaje i mene sa izuzetkom dve pesme, „Mamurna jesen“ i „Plašim se“, koje su nastale još u doba stare Invazije, ali su ovde predstavljene u sasvim novom ruhu.

Sa novim albumom i novom postavom došao je i malo drugaciji zvuk…

-Naravno, mislim da smo postigli upravo ono što smo i hteli, promenili smo nacin razmišljanja u onoj meri u kojoj je svako od nas uneo nešto svoje i u pesme, a i u samu realizaciju istih, a u isto vreme smo se trudili da zadrzimo ono po cemu je Invazija i bila prepoznatljiva.

Slobodno mogu reci da Invazija ima status kultne grupe i veliki je broj poštovalaca Vašeg rada. Gde stari fanovi, a i buduci mogu da nabave Vaš novi album?

-Imali smo nekih problema vezanih za distribuciju, ali ce to biti ispravljeno veoma brzo, a do tada novi album se moze naruciti preko našeg sajta  www.invazija.net

Na prethodnom materijalu kao gosti pojavili su se Milan Ðurdrevic i Billy King. Da li ima gostiju i na ovom albumu?

-Da, na novom albumu nam je mnogo pomogao Vladimir Ruzicic Kebac, koji je odsvirao bubanj na celom materijalu i Dušan Jankovic u ulozi klavijaturiste na pesmi ’’Plašim se’’.

Koliko sam upucen, još niste krenuli sa promotivnim koncertima povratnickog albuma. Kada se to moze ocekivati?

-Promocija albuma je odrzana u Valjevu krajem marta u klubu ’’Central’’ gde smo odrzali mini koncert i predstavili neke od novih pesama, podsetili na stare i nadam se, zadovoljili više od 500 posetilaca. Što se ostalih nastupa tice, planirano je da krenu u avgustu, a svi koji se budu interesovali bice blagovremeno obavešteni preko našeg sajta i myspace prezentacije.

Mozemo li se nadati da cemo gledati Invaziju na nekom od festivala? Exit mozda, pa tu je i Beer Fest, a nekako najlogicnji bi mi bio nastup na Zajecarskoj gitarijadi. Koji su uopšte planovi benda?

-Ja bih iskreno voleo da se pojavimo na nekoj od tih manifestacija, ali to ne zavisi samo od nas, videcmo. Što se nas tice nastojacemo da imamo što više nastupa širom zemlje i predstavimo se ljudima na pravi nacin, a to je prava, dobra live svirka. 

Vratimo se malo u prošlost. Cesto je menjana postava benda što je u velikoj meri kocilo rad. Zašto se to dešavalo? Niste nailazili na razumevanje ostalih clanova ili su neki drugi razlozi u pitanju?

-Zapravo postava i nije menjana drasticno. Okosnicu stare postave su uvek cinili Zeljko Vukovic Pika-gitara, Zelimir Lukic-bas i ja, dok je originalni bubnjar Goran Marinkovic posle dugog niza godina napustio bend, a na njegovo mesto došao Ljubiša Zivanovic koji je u bendu i danas. Svi ostali koji su povremeno ucestvovali u radu benda su naši prijatelji koji su u to vreme zajedno sa nama pokušavali da jednostavno zive rock&roll.

Od 1999. do 2006 bend nije postojao. Ponovno aktiviranje Invazije baš u ovim trenucima je slucajnost ili ste mozda osetili da se menja situacija na ovim prostorima što se tice hard’n’heavy zvuka?

-Mislim da je dosta mladih naraštaja pocelo da uziva u muzici koju smo mi nekad voleli i stvarali, što je divna promena u odnosu na neko blize prošlo vreme, ali smo ponovo aktivirali bend iz prostog razloga što volimo da sviramo i mislim da imamo i šta da kazemo i nadam se da cemo tako nastaviti i biti još bolji.

Dovoljno ste kompetentni da napravite komparaciju sadašnje situacije što se rock’n’roll-a tice i prethodnog perioda, konkretno mislim na devedesete i osamdesete. Kakvo je tada bilo stanje u rock’n’roll-u, a kakvo je sada?

-Neke stvari su se promenile, a neke pak ostale iste. Ono što razlikuje neko prošlo vreme i sadašnje je to da smo nekada imali takvu situaciju i zivot na ovim prostorima koja je bila jako loša, ali je ucinila da budemo onakvi kakvi jesmo i da se borimo za rock&roll na svoj nacin, što ponekad i nije uspevalo, zbog cega bend nije ni funkcionisao neko vreme. Ono što raduje je da danas postoji veliki broj mladih generacija koje ponovo neguju nasledje rock&roll-a i heavy zvuka u globalu i mislim da to stvara dobar prostor i daje nadu svima da ce se rock vratiti na mesto koje mu pripada. 

Ko su Vaši muzicki idoli, odnosno ko je imao najveci uticaj na Vas kada ste pocinjali da se bavite muzikom, a kome se sada divite?

-Postoji puno bendova koji su na mene tokom godina ostavili jak utisak, a koji to i danas rade kao što su Whitesnake, Deep Purple, Led Zeppelin, Ufo, Scorpions, zatim Van Halen, Dokken, Winger, itd. Poslednjih niz godina takodje se pojavilo dosta bendova koji po malo izlaze iz klišea standardnog rocka i daju neku novu i zanimljivu dimenziju kao što je npr. Dream Theater.

Zahvaljujem se na izdvojenom vremenu. Zelim Vam puno srece sa novim albumom. Pozdrav od portala RockSerbia.net!

-Hvala puno i veliki pozdrav od mene i grupe Invazija.

Profil benda pogledajte na: https://rockserbia.net/shaja.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic 

Na pocetku bih te zamolio da posetiocima Rock Serbia-e pribliziš pricu o nastanku Gavrila Principa. Od kada postoji bend i zašto to ime?

– Svi mi smo svirali po razlicitim smederevskim bendovima i izlazili u istu kafanu posle posla pa kao ajde da nadjemo kvalitetniji nacin da trošimo svoje vreme. Inace, ja još uvek sviram u starom pank bendu Potres, ali nisam baš redovan na probama pošto nemam mnogo vremena za putovanje u Beograd. U pocetku smo hteli da to bude samo zajebancija bez ozbiljnih planova, ali posle himne Ultra Semendria koju smo snimili za navijace FK Smederevo i koncerta sa legendarnim Kud Idijotima u Smederevskoj Palanci naglo je poraslo interesovanje za nas, pa smo se i mi malo više potrudili oko svega. Ime smo izabrali iz fazona, odnosno kao parodija na bend Franc Ferdinand. To je u stvari prica o muzickoj industriji koja svake godine izbaci po neki novi bend koji je kao ekstra inovativan i šta ti ja znam šta. Da sam juce rodjen pa i da poverujem. Naš logo mali Gavrilo sa prackom je zajebancija na sopstveni racun i pokazuje koliko smo mi u stvari “mocni” protiv te muzicke industrije.

Izdali ste svoj prvi album. Ko su autori i gde je sniman?

– Pesme smo pravili uglavnom zajedno. Mozda ja donesem nekih 70% muzike i teksta, pa svako malo doda svoje i zajedno to uoblicimo. Album smo snimali u studiju Paradox kod naših dobrih prijatelja brace Brankovic iz Alogije. Album je sniman u fenomenalnim uslovima i na vrhunskoj opremi, što nam je bilo dodatni podstrek da se više potrudimo.

Naziva albuma je “Najebali”, na koga se to odnosi?

– Odnosi se na celu našu generaciju. Svi mi imamo te likove tapšace po ramenu koji vec na sledecem stepeniku zaboravljaju odakle su pošli iako smo im mi sami pomogli da se popnu na taj stepenik. Mislim da je svima jasno o cemu se radi.

Tekstovi pesama su uglavnom buntovnicki. Šta je to što Vam najviše smeta, ono protiv cega se najviše borite svojim pesmama?

– Nema tu najviše i najmanje. Tekstovi govore o svim tim stvarima koje muce malog coveka u današnje vreme. Ne zanosimo se mi da cemo promeniti svet, ali stvari treba reci i ljudima skrenuti paznju. Pokušati da promenimo bar sebe i onaj uzak krug ljudi oko sebe. Ako se uz to još i dobro zabavimo, misija je ispunjena.

Zanimljivo je da ste postavili ceo album na besplatan download. Šta Vas je “nateralo” na takav potez?

– Pa to je vrlo jasno. Samo glup covek bi u vreme mp3 i interneta pokušao da proda nešto za šta još niko ne zna. Namerno nismo ni trazili izdavaca, jer hocemo da ostanemo ekskluzivni vlasnici prava na svoj rad, samo mi i publika. Nama su inace prijatelji pomogli finansijski oko samog snimanja pa bi i sa te strane bilo licemerno prodavati.

Gde oni koji zele da kupe mogu da nabave Vaš album?

Najbolje je direktno od nas. Imamo myspace profil gde nas ljudi mogu kontaktirati i naruciti album ili majice i bedzeve koji su skoro izašli.

Svirate turneju sa hrvatskim bendom Alergija. Otkud saradnja sa njima? Inace, Stipe iz Alergije o Vama ima samo reci hvale.

– Sa Alergijom smo se sprijateljili baš preko malopre pomenutog majspejsa. Jednostavno smo videli da razmišljamo na isti nacin i imamo vrlo slican pristup bitnim zivotnim stvarima, pa smo hteli da se ujedinimo i to pokazemo ljudima. Ova turneja, koja je inace završena prošlog vikenda koncertima u Puli i Zadru, je pomerila mnoge stvari u glavama ljudi, cak su i sa MTV Adria prepoznali to i napravili prilog o tome i intervju sa Alergijom i nama. Nadam se da ce i drugi bendovi poci našim primerom, jer nas malo ima i moramo da se drzimo zajedno, inace ce nas narodnjaci pregaziti. Inace, meni je jako drago što smo ovu turneju radili baš sa njima jer su po meni oni sledeci veliki Hrvatski pank bend.

Stekao sam utisak da ste popularniji u Hrvatskoj nego u Srbiji. Kako je publika u Srbiji prihvatila pesme?

– Mi nemamo takav utisak, mislim da prolazimo isto u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Mozda generalno u Hrvatskoj ima više ljudi koje zanimaju ovakve stvari, ali oni koji su u toj prici isto reaguju bilo gde.

Završena je turneja “Ista meta”, šta dalje? Koji su dalji planovi Gavrila?

– Nemamo posebnih planova. Kao i do sad, pravimo nove pesme, sviramo gde nas pozovu. U ovom trenutku se spremamo za Live&Loud pank festival u Zadru koji ce se odrzati 25. i 26. jula gde sviraju stvarno fenomenalni bendovi iz cele bivše Jugoslavije plus specijalni gosti.

Po tvom mišljenju, kakva je situacija u Srbiji što se tice punk muzike, i rock-a uopšte? Moze li jedan relativno novi bend na sceni, kao što je Vaš, da napravi korak napred ka izlasku iz anonime u današnjim uslovima u zemlji Srbiji?

– Situacija je kao i sa svim u našoj zemlji jadna. Bend moze da se probije ako ima pricu i kvalitet. Svaki rad se nagradi kad tad. Ja veci problem vidim u samom pristupu stvarima, odnosno u odnosu  bendova i publike prema svemu. Taj odnos je u vecini slucajeva konzumentski i površan, tako da ljudi ne shvataju samu suštinu stvari i naravno takve price nemaju dubinu i brzo nestaju. Ja pank i rokenrol uopšte vidim kao deo sveta koji razmišlja svojom glavom. Ne mozemo pricati o svemu ako pricu svedemo na konzumentski nivo gde je bitno obuci pravu garderobu, napiti se i uopšte raditi stvari koje se od tebe ocekuju. Sad vidim svi kukaju zbog otkazivanja Castle festa, a sami smo doveli do toga sbog nedostatka svesti. Pank i rokenrol nisu stvari koje se kupuju na gondoli u supermarketu, one se teškom mukom prave.

Bilo mi je zadovoljstvo da pricamo. Pozdrav od portala Rock Serbia!

– Hvala na interesovanju i zelim da Vam portal što duze traje, jer promoviše prave stvari.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Kako ti se cini da je publika prihvatila nov album „Duhovi u sobi”?

-Mislim da ga je publika sjajno prihvatila! Dešava se da nam ljudi na koncertima govore da smo im omiljeni bend i da im se baš dopada album. Takodje, na osnovu komentara ljudi koji dolaze na naš sajt i na našu stranicu na myspace-u vidimo sjajne reakcije na album i na ono što radimo. Samo mislim da bi album mogao biti bolje medijski promovisan ali izdavacka kuca za koju smo izdali album nije se baš potrudila da nas promoviše nego sve uglavnom radimo sami, ali to nije baš dovoljno.

Mislim da se pesma „Ona”  izdvojila kao hit medju tinejdzerkama…

-Pesma „Ona” nije sa novog albuma. ”Ona”, ”Pesimista” i „Budan sanjaš” su izašle kasnije kao ep „Budan sanjaš”. To je album koji je radjen za predstavu „72 device”. Scenario za predstavu je napisao Dimitrije Vojnov i daje se u pozoristu Dadov. To je tinejdzerska predstava koja je radjena po uzoru na americke tinejdzerske komedije. Bili smo na premijeri koja je bila sjajna. Prvi put smo tako nešto radili i imali smo jako malo vremena, ali bilo je to sjajno iskustvo i uzivali smo u radu.

Da li ima neka pesma sa albuma „Duhovi u sobi” koja je vec izdvojena kao hit?

-Naša omiljena pesma sa albuma je „Mislim na tebe”, mada je pesma „Moraš biti jak” publika najbolje prihvatila i najviše je pohvaljuju.

Pored Beograda i Novog Sada kao gradova gde je sve vecinom skoncentrisano, i Kruševca kao vašeg rodnog grada, ima li još gradova u kojima imate koncerte i koliko su poseceni?

-Sweeper je svirao u mnogo gradova u Srbiji, od gradova u Vojvodini kao sto su Novi Sad, Subotica, Backi Petrovac pa sve do Niša. Pored toga svirali smo i u Hrvatskoj. Svi koncerti su uvek dobro prošli i svi su bili poseceni. To je i zbog toga što su to uglavnom grupne svirke i tako je dosta ljudi imalo prilike da nas cuje. Imali smo dobra iskustva na svim koncertima tako da uvek jedva cekamo da sviramo. To nam je i bio uvek prioritet, da imamo sto više svirki i da nas ljudi cuju.

Kakvi su vam dalji planovi što se tice koncerata?

–Pošto je ovaj koncert otkazan nadamo se da cemo za dvadesetak dana odrzati drugi. To ce biti promocija albuma „Duhovi u sobi” i ep-a „Budan sanjaš”. Konkurisali smo i da sviramo na Exit-u, a vec smo svirali na Exit-u ’06. Pošto trenutno u studiju snimamo novi album, preko leta necemo imati mnogo vremena za svirke. Verovatno cemo u septembru i oktobru imati koncerte u Hrvatskoj i eventualno neki u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu i jos nekom vecem gradu u Srbiji.

Pošto si rekao da svirate i u Hrvatskoj, kako su tamo poseceni vaši koncerti, kakva je atmosfera tamo?

-Publika u Hrvatskoj je stvarno sjajna. Tamo se pop/punk i punk/rock mnogo više sluša. Cini mi se da tamo ima mnogo više ljudi koji nas prihvataju i slušaju. U Hrvatskoj bude više ljudi na koncertu i pop/punk pravac je tamo mnogo više zaziveo nego kod nas. Ljudi znaju naše pesme i mnogo više prate punk/rock i pop/punk nego ovde. U Splitu nam se dogodilo da ljudi znaju naše pesme. To je sjajno i volimo da sviramo tamo. I na našem sajtu i na našoj myspace stranici veliki broj komentara ostavljaju baš ljudi iz Hrvatske. Mislim da tamo mozda i imamo više slušalaca nego ovde.

Kako se tebi cini punk scena u Srbiji  i citava punk kultura kod nas? Da li uopšte postoji i kakva je?

-Mi smo punk/rock bend pa cu se ja ograniciti na tu scenu… Stanje nije baš sjajno. Mislim da je krajem 90-ih i pocetkom 2000 situacija bila bolja. Bilo je više bendova i u Beogradu i po drugim gradovima. Vremenom su se bendovi raspadali i sada nas ima jako malo. Trenutno, mi ne poznajemo više od pet bendova koji sviraju punk/rock u Srbiji. Naravno, to je jako malo.U drugim zemljama Evrope i u Americi je drugacije. Postoji i tendencija da se pravci punka menjaju pa sad ima mnogo uklapanja zanrova gde se punk sklapa sa hard core-om, metalom i taj deo scene je u procvatu, dok sam punk/rock stagnira sada, i ni malo nije u zavidnoj situaciji.

Ostaje nam da se nadamo da ce punk/rock scena i kod nas oziveti…

 intervju za rockserbia.net: Tea

Muzika koju stvaraju stavlja se u pravce drumm’n’bass-e, techno-a, hard core-a,…, ali autenticnost njihove muzike ogleda se u kombinovanju gitarskog zvuka i elektronike, neznih i agresivnih vokala, neumoljivih bubnjarskih kao i definitivno najmelodicnijih bas deonica, neuhvatljivih transformacija ritma, slanju jasnih poruka bunta, kao i ljubavnih stihova i ono po cemu ih uvek mozete prepoznati-sjajna energija kao koren svake pesme i svake svirke!

Razgovarali smo sa Majom o predstojecem albumu, o trenutnom i vec dugo zastupljenom stanju na našoj (alternativnoj) muzickoj sceni i naravno o tome gde ih mozemo slušati u skorijoj buducnosti.

 Bend E-play postoji od 1999. godine. Nakon 9 godina, treci album je u najavi. Zašto je potrebno toliko vremena da prodje od albuma do albuma?

Ne znam. Valjda zato što smo u srbiji i zato što se ovde sve odvija sporo.

Vaš rad podrzalo je dosta ljudi priznatih u muzickoj industriji, gotovo su svi beogradski bendovi, zanrovski bliski E-play-u stali uz Vas, tu je i Nikola Vranjkovic u ulozi producenta. Šta je potrebno jednom bendu da njegov rad, osim u ušima publike, zazivi i u ušima kolega muzicara?

Potrebna je “kolegijalnost” i druzenje. Mi jako puno volimo veci deo scene. Još ako prijatelji muzicairi smatraju da si uradio pravu stvar onda je to pun pogodak. Najbolje je kada ti na koncert dodje puno “kolega” (obojeni program), kada ti ustupe svoju prostoriju za vezbanje (eyesburn),kada ti pozajme pojacalo (darkwood dub), kada zaboraviš palice pa ti daju svoje (disciplina kicme), kada ti ponesu pojacalo (dza ili bu) ili kada izadju na binu da ti pomognu oko postavke (block out). Stvarno nam je dosta bendova pomoglo više puta. Ove koje sam nabrojala su samo neki od tih.

Majo, Ti si sviranju bas gitare dala jednu potpuno novu dimenziju, na bini je taj instrument prosto deo Tebe. Koliko je vremena bilo potrebno da prodje u vezbanju da bi sada delovala toliko samouvereno i koliko je teško savladati bas kao melodicni instrument?

Bas je prilicno tezak za sviranje…. S obzirom da se radi o cetvorozicanom instrumentu. Postoji mnogo nacina za sviranje. Ja ga uglavnom sviram trzalicom, jer imam jako puno brzih delova, a i potreban mi je zvuk trzalice. Sviram bas dosta jako i trudim se da on bude što više melodican i dinamican. Dinamika sviranja mi je jako bitna. Sviram ga od sedmog-osmog razreda. Gitaru sam ucila od petog razreda. Imam još puno toga da naucim… Instrument se uci tokom celog zivota… Sve zavisi do kog nivoa zeliš da nauciš.

Koliko je nešto novo prihvatljivo i koliko je istinska autenticnost u muzici danas prisutna? Cini mi se da vecina hrli ka ostavljanju nekog licnog pecata, da u toj zurbi izgubi na pocetnoj ideji.

Mi se trudimo da na svakom albumu postoji nešto novo i da se ne ponavljamo ali da ostanemo dosledni …….za druge ne znam.

Iako su snage u bendu rasporedjene pola-pola (dve zene i dva muškarca), ipak vas dve dozivljavaju kao frontmen-e. Koliko zene sa instrumentima i jasnim stavom osvajaju privilegija ili osporavanja i koliko je, baš zbog toga, bio trnovit put od samih pocetaka do danas?

Ponekad smo privilegovane , a ponekad se pojavi “preki pogled tradicionalnog srbina”!  Sve u svemu, posle par minita, kada vide biljanu i mene na našim koncertima predrasude (ako su postojale) padaju u vodu. Smatramo se ravnopravnim sa bilo kojem drugim muzicarem (muškarcem). Jedina razlika je što ne mozemo da ponesemo svoja pojacala.

U Vašim pesmama je prisutan osecaj nekog nezadovoljstva svakodnevicom, a ipak svaka pesma je protkana voljom da se nešto uradi, promeni. U kojoj meri je apatija danas postala model za izradu pesme i da li neki izvodjaci idu linijom manjeg otpora kako bi se dodvorili publici? Ono što hocu da pitam-koliko ste ostali pri svojim stavovima i dokle, po Vašem mišljenju, muzicar treba da ide u borbi za simpatije publike?

Mi se ne dodvoravamo publici. Radimo kako mislimo da treba i kako se osecamo. Stvaramo muziku iz sebe i za sebe, a ne samo zbog drugih. Nemamo strah da moramo napraviti hit po svaku cenu za široke mase. Jer da tako razmišljamo u srbiji, onda bi otišli drugim putem. Mi to necemo. Radimo kako se osecamo i ako se to nekome dopadne ….super! A ocito je da se dopada samo nam fali veca medijska podrška kako u osnovnim školama ne bi pevali samo stihove popularnih narodnih pevacica. Pevamo o tome kako se osecamo, o našim lošim danima, o ljubavi, prolaznosti, ali svaki put cete naci recenicu koja ce vam govoriti da treba ici dalje i što više pokušavati da uradiš nešto. To nam je i osnovna ideja. Ne volimo ljude koji sede i cekaju da im padne sa neba. Kada se u našim pesmama nadje i publika onda je to to.

Broj ljudi koji posecuje svirke gradskih underground bendova u principu ne varira mnogo, moze se reci da je stalan. Kada je publika u pitanju da li je bitniji kvalitet ili kvantitet?

Obozavamo da sviramo velike bine i velike festivale gde bude  po 10.000 ljudi. Ako te tada publika podrzi nema ništa lepše od toga. Bitan je kvantitet ali je kvalitet presudan.

Vaša koncertna aktivnost je dosta šarolika, od samostalinh koncerata, preko festivala, modnih revija,… koja je Vaša ciljna grupa?

Ciljna grupa su mladi ljudi (srednjoškolci, studenti,). Na zalost takvih je sve manje, a sve više onih starijih koji i jedini prate koncerte. Nisu mladi ljudi krivi što nemaju gde da se upoznaju sa takvom vrstom muzike. Pogledajte na šta lice naši domaci tv kanali i bice vam sve jasno. Muzika koja se pušta u dopuni programa je kriminalna i nesposobna da edukuje mlade ljude i ubija im zelju da se bilo cime aktivraju. Valjda je to njihov cilj.

U jednom intervjuu ste rekli da nemate tremu pred nastup, jer ucestvujete u samoj organizaciji, ali iza Vas su svirke po gotovo svim mestima u Srbiji, nastup na EXIT-ovom main stage-u, nastup ispred ADF-a, takodje Beofest u Bolonji, zar baš nigde nije bilo mesta za neku pozitivnu tremu? To sam ja rekla. Ne znam kako ostatak benda stoji sa tremom (pretpostavljam da ona u nekoj malo meri i postoji), ali ja sam na svim nastupima i vrlo organizaciono aktivna i mesta za tremu nema jer sam uvek u potpunom haosu zato što sve ostalo kod lokalnih organizatora kasni (ili nije spremno) u vecini stvari. Trema je sasvim u redu i zdrava je, ali ja za to nemam vremena.

Iako ste vec ostvaren i visoko rangiran bend, nalazite vremena da izadjete u susret mladima koji Vam se obrate za pomoc, odrzavate kontakt sa Vašim fanovima, uvek ste puni energije. Gde nalazite inspiraciju?

Mi smo cvrsto rešili da se bavimo muzikom. Izabrali smo taj put i sada nema nazad. Ceo zivot smo podredili tome. Trudimo se da odrzimo kontakt sa fanovima i da pomognemo mladim bendovima (ako smo u mogucnosti). Uvek se trudimo da za takve stvari nadjemo motiva iako ga po neki put nema.

Kada smo kod inspiracije, svi smo svesni cinjenice da od bavljenja alternativnom muzikom i nema neke preterane zarade. Takodje, publika nekada zna da bude dosta nezahvalna i da pola svirke proprati bez pomeranja. Ipak, svaka Vaša svirka predstavlja evoluciju u odnosu na onu prethodnu i sa Vaše svirke se ne odlazi umoran, nego pun energije. Šta Vi dobijate za uzvrat i koja je Vaša krajnja ambicija u bavljenju ovom vrstom muzike?

Na koncertima dobijamo mnogo od publike. Dajemo 100% sebe i publika to ume da prepozna. Svakim danom sve više zivimo i cenimo svoju publiku. Naš krajni cilj je  da osvojimo svet. Bitno je potruditi se a ostalo ce se vec desiti.

Bend E-play dobio je naziv po jednoj diskoteci u Madjarskoj. Koja je Vaša ocena nocnog zivota u Srbiji i postojanja adekvatnih lokala u kojima bi ljudi van zastupljenog miljea imali prilike da se okupljaju?

U beogradu nocnih klubova, kafica i lokala nikad nije bilo malo. Ima vrlo simpaticniih mesta gde moze da se cuje dobra muzika i da se sretne kulturni društveni sloj. Bilo bi dobro da ima više koncertnih prostora. Ne znam kako je u drugim gradovima, znam samo da ne postoje prostori u kojima bi bendovi mogli da odrze koncerte za 300-400 ljudi. Moglo bi se poraditi na tome u svim ovim silnim politickim kampanjama.

Da li izdavacke kuce dozivljavate kao kreatore javnog mnjenja? Pitam, jer sam imala cast da upoznam veliki broj mladih bendova, kojima su zatvorena vrata i pre nego što su se pojavili pred njima, zato što to što oni rade nije “in”. Šta je danas “in”?

Izdavacke kuce kod nas ne rade po principu “šta je in?”, jer da rade tako onda bi aktuelna imena imala jako dobru kampanju. Izdavaštvo kod nas nikad nije bilo u goroj situaciji nego sada, pre svega zato što je broj downloadovanja ogroman i sa tim se oni ne mogu takmiciti, a onda i zato što ne reklamiraju svoj proizvod dovoljno da bi od njega zaradili. Da ne spominjem da  se gotovo na svim televizijama gase ili su ugašene muzicke emisije tako da izdavac kao takav i nema neku perspektivu, još ako se i ni malo ne  potrudi rezultirace velikim novcanim gubitkom. Cinjenica je da mladi bendovi ne mogu da se izbore za svoja izdanja. Mogu im poruciti da probaju sa internetom ako su im sva ostala vrata zatvorena.

Šta biste promenili na današnjoj muzickoj sceni da Vam se ukaze prilika za jedan takav poduhvat?

Promenila bih da mogu:

• neaktuelnost alternativne muzicke scene na medijima
• promociju izdanja od strane izdavaca
• nedovoljnu aktivnost od strane muzicara
• neprofesionalan odnost lokalnih koncertnih organizatora
• manjak ozbiljnog pristupa kod lokalnih promotera

Predstoje Vam nastupi na Green Fest-u 02. jula, na EXIT festivalu 13. jula i u Kotoru na Refresh festivalu 07. avgusta. Da li je u planu mozda i neki samostalni koncert ili ce isti sašekati odgovor publike na treci album?

Za sada svi koncerti koji su dogovoreni za leto su nastupi na festivalima. Beogradski samostalni koncert ce sigurno još malo sacekati… Bice i samostalnih koncerata sigurno.

Za kraj, u najavi za sledeci album se pominje saradnja sa Alekom (Eyesburn), Markom Nasticem, Viktorom Jurigom, Milanom Radovanovicem, Dejanom Hasecicem. Stvarno sjajna ekipa ljudi okupljena oko jedne ideje. Šta mozemo da ocekujemo od tog albuma?

Ovaj album nece biti svakidašnji i ne treba da bude. Imace drugaciju dimenziju. Gitarska zivost sa energicnom ritam sekcijom ce na ovom albumu biti uvijena u elektro milje. Naravno zivost instrumenata nece nikako izostati. Produkcija je poverena nikoli vranjkovicu od kojeg se ocekuje mnogo. Sa alekom iz eyesburna smo imali divnu saradnju i napravili smo dve jako lepe  pesme. Jedna od njih ce mozda biti i prvi singl, zove se “loš dan”. Marko nastic ce uraditi remix jedne od pesama sa našeg novog albuma. Album ce ugledati svetlost dana na jesen ove godine.

Hvala na izdvojenom vremenu.

HVALA VAMA. 

E-Play na RockSerbia.Net:

https://rockserbia.net/Eplay.html

intervju za rockserbia.net: Nataša Radman