Kako biste ljudima ukratko predstavili šta je to što Vi svirate?Neki miks stilova… Svi clanovi benda su pod razlicitim uticajima, tako da se to i moze cuti u pesmama. Otprilike ja bih to nazvao neki Alternativni Pop Punk sa primesama Grunge – a. Mada moze i drugacije…Generalno ne volim baš tu kategorizaciju, sve je to Rock And Roll. Najbolji odgovor na to šta mi to sviramo bi mozda bio – gitarska muzika. 🙂Posle singla “In the city” uradili ste studijski album “Novi dan”. Kako je nastao album, inspiracija, ko je radio na albumu?Pa prvo ovako, singl smo radili sami u svom improvizovanom studiju, a “Novi Dan” je nastao kombinacijom nekih starih i nekih novih pesama iz prvobitnog perioda benda. Ideja kompletnog albuma je u stvari naša prva prava prezentacija benda, isto tako i prvi ozbiljan snimak koji posedujemo, tako da za nas on predstavlja “Novi Dan”. Generalna inspiracija albuma je ono tipicno: zivot, ljubav, smrt…I zajebancija. Mozda i jos svašta nešto. No, da ne komplikujem. Uostalom, ostavljamo slušaocima slobodan prostor da sami izvode zakljucke. Iskreno, pošto sam pisao vecinu tekstova, tj. skoro sve, mogu reci da su oni opis nekih mojih stanja uma u datim momentima iskazane kroz reci i melodiju…bez puno filtriranja i ulepšavanja. Na albumu smo radili nas trojica i što se tice zvuka mnogo nam je pomogao Miloš, gitarista benda Ludak u Razvoju, koji nam je takodje bio producent, a na samom albumu nam je pratece vokale, u jednoj pesmi, otpevao Vuja iz KBO – Thanks!Da li  ima neka pesma koja je Vama posebna i koja je publici favorit?Pa, što se toga tice, mozda subjektivno meni je “Dobro jutro, maco”, jer je u njoj izrazeno mnogo emocija koje mozda nisam ni trebao otkrivati, ali eto to je to. Ustvari, svaka pesma nam je draga na svoj nacin, a pesme na engleskom su malo starije što se tice izraza, ali to ne znaci da ti stavovi više ne postoje, naprotiv. Što se tice publike, to je od grada do grada drugacije. Postoji jedna pesma koja nije na albumu koja je draga muškoj populaciji, a zove se Don’t Ever i ciju reviziju radimo na Srpskom za novi album, a inace recimo “Cošak novog vremena”, “Novi Dan”, “Neciji Kompjuter”…najbolje da svako zakljuci za sebe.

Da li su Vaše svirke uglavnom u Sremskoj Mitrovici i gde sve ljudi mogu da Vas cuju?Pa ne, mi mozda najmanje sviramo u Sremskoj Mitrovici, jer publika ovde je drugacije orijentisana (cast izuzecima), a mi se trudimo da odemo u svako mesto gde nas pozovu.Pošto je izašao album, hoce li biti neke promocije u vidu spotova ili samo koncerata?Spotovi su idejno rešeni za nekih 2-3 pesme, imamo scenario,  ali ce mozda biti tek za par meseci “on the air”. Na koncertima uglavnom sviramo sve pesme sa “Novi Dan” tako da je i to neki mozda najbolji vid promocije albuma.

Koliko postoji saradnje i kooperativnosti izmedju bendova kod nas?Pošto i sam sviram u 3 benda, a basista u još jednom, trudimo se da jedni drugima izadjemo u susret i pomognemo kad nešto treba (pozajmica opreme, nameštanje koncerata i sl.). Ovaj oblik poštovanja i saradnje u rock muzici je u stvari kod nas u zemlji najbitniji, jer mora postojati komunikacija i saradnja bendova (svih), pogotovo u našem ne-mainstream segmentu scene.Generalno, po Vašem mišljenju, kakvo je stanje na našoj rock sceni?Stanje naše rock scene je sve gore i gore, realno, nije više ni problem nepostojanje bendova, ima ih dosta u razlicitim muzickim zanrovima, nego nas je veoma lako nasamario i sam internet i otudjivanje ljudi jednih od drugih. Ja se trudim da posetim svaku mogucu svirku koja mi je u blizini i koja me interesuje, ali mnogi to više ne praktikuju. Nestala je sama draz odlazaka na koncerte i prostori su sve manje i manje puni, osim u slucaju totalnog main stream-a i cover bendova koji sviraju obrade Bajage, Corbe i Colica. Postoje i muzicki lobiji po gradovima (da ne prozivam) koji ne dozvoljavaju infiltraciju spolja, što je takodje cudna pojava, mnogi bendovi koji su manje više popularni precenjuju svoje nastupe što je takodje problem (mozda ne sami bendovi, vec menadzeraj), mladji bendovi nemaju nacin da se promovišu osim putem interneta, što kod nas nije globalni medij…i tako dalje…Uostalom, sve to svi mi znamo, samo niko ništa ne preduzima i isto kao sad ja sve ostaje na recima…ALI! Mi smo uvek za revoluciju!

Postavili ste ceo album na besplatan download. Zašto ste se odlucili na takav potez?Zato što su izdavacke kuce kod nas neozbiljne ili prepotentne (cast izuzecima mada mi nismo naleteli na njih), drugo – ljudi više ne kupuju muziku, vec je “skidaju” sa net-a. Trece – mi ionako ne zelimo nešto da zaradjujemo od toga, generalno sviramo zbog ljudi koji nas slušaju i zbog nas samih…jer, je to ono što nas cini sretnima i daje nam mogucnost eksploatacije naših osecanja i stavova, a to je bar po mom subjektivnom mišljenju, nešto što cini coveka onim što jeste…Njegovo ogledalo, njegov pecat u egzistenciji. One Big Hell radi na novom albumu koji ce takodje biti besplatan za download, a isti mozete ocekivati 2009te. Tacan datum cemo javiti.

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/One_Big_Hell.html Besplatan download albuma: https://rockserbia.net/mp3-download/albumi-one-big-hell-novi-dan.html

Intervju za RockSerbia.Net: Tea

1. Srdjane, koja je tvoja muzicka pozadina? Kako je pocelo i na cemu si sve radio?

Jos od malih nogu, muzika me je privlacila vise od svega. Jedan od najstarijih omiljenih poklona koje pamtim bila je kaseta grupe Osmi Putnik “Glasno, glasnije”, koju smo brat i ja dobili od tece jos daleke 1988. Ustvari, to je sigurno jedan od prvih albuma koji nam je priblizio zvuk gitare – naravno, pored Riblje Corbe i legendarnih “Motora” (Divlje Jagode). Vec par godina kasnije, dosli smo do sledece velike prekretnice – Alice Cooper i njegov (tada aktuelan) album “Trash”. Ubrzo smo upoznali i Maiden, Judas Priest, AC  DC, Guns N Roses – i to u stvari i jeste bio pocetak jednog velikog sna – da i sami jednog dana postanemo RNR muzicari.Secam se da smo tada imali neizbezni svakodnevni ritual da, preslusavajuci kasete do neizmoglosti skacemo po sobi, imitirajuci nase tadasnje heroje – Angus Young-a, Slash-a i ostale RNR momke, koje sam dozivljavao na isti nacin kao i He-man-a, ili Zagora-te-neja. Zapravo, tada je vec bilo jasno da je muzika polako pocela da gura u drugi plan uobicajene decje igre. Pocetkom devedesetih smo postali pravi heavy metal kolekcionari, kupovali kasete, magazine (legendarni “Hard Metal”, u pocetku “Cao”) i upoznali prve heavy metal drugare, a sa nekima od njih i danas sviram u istim bendovima. Pocetkom devedesetih je osnovan i prvi bend ciji sam ja bio clan – Psychoparadox. Prvi koncert sa tim bendom sam imao vec u 12. godini, a prvi album snimio sa 13. U globalu, muzika koju smo tada radili je zvucala pomalo naivno, ali smo u tom periodu iskomponovali i neke pesme na koje sam jos uvek ponosan. Pricam o prvoj Psychoparadox fazi.

2. Reci mi nesto o Alogiji, njenoj proslosti, sadasnjosti i buducnosti.

Jos tokom devedesetih, u vreme Psychoparadox-a, imali smo zelju da osnujemo neki bend koji bi radio muziku po uzoru na melodicni heavy metal/hard rock. Medjutim, problem je bio taj sto nikako nismo mogli pronaci adekvatnog pevaca. Bas u periodu kada je ta nasa zelja prolazila kroz kulminaciju, nekadasnji 3. kanal RTS-a je pokrenuo “3k dur” takmicenja gde smo zapazili nekoliko izvanrednih pevaca, medju kojim su bili i finalisti Nikola Mijic i Ivica Laus. Stupili smo u kontakt sa momcima, poslali im muziku, njima se to jako dopalo i obojica su se (zajedno sa Bojanom Milovanovicem, takodje 3k dur finalistom) nasli na debi albumu Alogije. Vec 2000. godine smo zavrsili prve kompletne Alogia pesme sa Ivicom – “Lament”, “Samson”… Kasnije se prikljucio i Nikola sa pesmama “Bajka”, “Secanje na slike iz sna”, “Amon”, “Iznad Vremena” i tako je album “Price o vremenu” pocinjao da bude sve blizi svom finalnom obliku. Album je objavljen 2002. za ONE RECORDS i napravio veliki boom, pokrenuo mnoge stvari i lavinu novih bendova. Za veoma kratko vreme, Alogia je sa velikom lakocom pocela da okuplja po 1000 ljudi na nastupima po Beogradu. Vrhunac promocije se desio 29. novembra 2002. na prvom zvanicnom solo koncertu benda u velikoj sali SKC-a, kada je za samo nekoliko dana gotovo planulo 1 500 karata. Tako je sve pocelo.Alogia je 2004. objavila jos jedan studijski album “Price o zivotu”, posle kojeg su usledile svirke po celoj Srbiji, cd sa kojeg su se izdvojile pesme “Novi Dan”, “Kao snegovi”, “Magija”… Kao kruna promocije, organizovan je verovatno najvazniji koncert benda i snimanje DVD-a u prepunoj velikoj sali SKC-a, 13. maja 2005. Na tom koncertu smo imali neke izvanredne goste – Zele (Divlje Jagode), Dzindzer i Vicko (RIblja Corba), Gale (Kerber) i Uros (Osvajaci). Live album je objavljen 2006. godine, a DVD 2007. U medjuvremenu smo imali zaista mnogo znacajnih koncerata, svirali na mnogim poznatim festivalima – EXIT, BEER FEST, GITARIJADA u Zajecaru (revijalni deo), ROCK VILLAGE, vise puta na trgu u Beogradu. Svirali smo pre Whitesnake-a, Savatage-a, Apocalyptica-e, Paul Dianna… Obisli smo skoro sve velike gradove u Srbiji.Trenutno, Alogia radi na pesmama za naredni, dugo ocekivani studijski album, koji ce biti objavljen sredinom 2009. Krajem iste godine planiramo i sledeci veliki solo koncert sa nekim novim gostima.

3. Mozes li nam objasniti sta je tacno E.D.?  

“Expedition Delta” je muzicki projekat koji sam radio zajedno sa nekim afirmisanim i poznatim muzicarima sa svetke progressive rock i metal scene. Ima ih zaista mnogo, sa svih strana sveta i iz raznih zemalja – Nemacka, Holandija, Italija, Austrija, Danska, Svedska, USA, Francuska…Menazder celog projekta je Gary Wehrkamp (Shadow Gallery), a cd je 04. marta ove godine objavio strani izdavac “Prog ROck REC” i”SPV”. Album je objavljen i u Srbiji, pod okriljem “One records”-a, 05. marta ove godine. Reakcije su fenomenalne, vec sada imamo sjajne planove za buducnost ED-a, dobili smo gomilu izvanrednih recenzija, a neki novinari su album okarakterisali cak kao jedan od najboljih u okviru ovog muzickog zanra.

Delove recenzija mozete procitati na mom sajtu: http://www.expeditiondelta.com/rev.html

Album je recenziran u mnogim poznatim rock magazinima i na mnogim poznatim rock/metal sajtovima.

4. Tekstovi pesama u E.D. su veoma emotivni, sta ti je dalo inspiraciju?

Kao i uvek, bio sam inspirisan nekim privatnim stvarima koje su mi se tada desavale, kao i nekim svojim razmisljanjima i stavovima. Jako sam vezan za sve sto uradim u muzici, i kada god sam stvarao ili komponovao, trudio sam se da rezultat bude odraz onoga sto sam osecao i onoga sto mi se desavalo u trenutku stvaranja – svaki album koji sam snimao sa sobom nosi atmosferu vremena u kojem je nastajao, i bas zato su mi sve te pesme toliko drage, jer sa sobom nose secanja na dobar deo moje proslosti.5. Koliko je E.D. tebi bitan za karijeru i ima li E.D. buducnost?       

ED mi je veoma bitan. ED je otvorio neke “nove horizonte”, pruzio neke nove mogucnosti i napravio pravo osvezenje u mojoj muzickoj karijeri. ED je dobio veliko priznanje od nekih, meni jako vaznih muzicara kojima sam se godinama divio – a to su bas one stvari koje te na kraju ucine zaista srecnim. Pored albuma Alogije, planiram da sledece godine zavrsim i ED-2 album, koji cu osmisliti zajedno sa Gerijem Wehrkamp-om, gitaristom americkog progressive benda Shadow Gallery, bend koji je dobrim delom uticao na moj stil sviranja jos od srednjoskolskih dana. Gary ce zajedno sa mnom ucestvovati i u komponovanju, a deo albuma ce biti snimljen u njegovom studiju, u Americi. CD ce ponovo objaviti “Prog Rock records/SPV”.

6. Ko bi jos ucestvovao na narednom ED albumu?

Ne planiram onoliko gostiju koliko ih je bilo na prvom cd-u, voleo bih da to svedem na uzi krug ljudi i da sve priblizim jednoj klasicnoj rock postavi. Naravno, zadrzacemo neke od guest muzicara koji su svirali na prvom albumu, ali isto tako planiram da ukljucim i neka nova imena. Prvi ED album je bio zaista drugaciji od svega sto sam do tada radio, potpuno drugaciji i od onog sto se desava na srpskoj sceni. U stvari, to je prvi (i za sada jedini) multinacionalni metal cd ciji je idejni tvorac Srbin. Ja to tako volim da kazem.:) Bilo bi pomalo besmisleno ako bismo sledeci album uradili po istom principu i ideji. Probacemo da malo drugacije postavimo stvari, ali ce osnova ostati slicna. Voleo bih da i sledeci album sa sobom donese nesto novo i drugacije.

7. Hoce li tekstovi pesama imati slicnu ili drugaciju tematiku od proslog projekta ili ona uvek varira u zavisnosti od inspiracije?

Zaista jos uvek ne znam. Uglavnom prvo napisem muziku, pa tek kasnije i tekstove. Mislim da to najvise zavisi od toga kako cu se osecati u narednom periodu.

8. Kako E.D. stoji u Srbiji, a kako u USA?

Kao sto vec rekoh, strane kritike su sjajne, a dobio sam i mnogo mailova od fanova iz raznih zemalja. Veoma sam zadovoljan, jer sam svestan toga koliko je danas tesko pridobiti nove fanove, a zatim i prodati diskove. Ne zaboravimo da je ovo tek prvi ED album i da je to ime potpuno novo na americkoj i evropskoj progressive sceni. Naravno, u afirmaciji mi je dosta pomoglo to sto sam na albumu imao sve te sjajne svirace i nekoliko zvucnih imena. Iskreno, poceo sam ovo da radim nerazmisljajuci o reakcijama, uspehu ili neuspehu, radio sam to pre svega zbog sebe, jer mi je sam proces snimanja bio jako zabavan. Sa druge strane, tesko mi je bilo da ocekujem ista, jer veoma dobro znam da se muzicka industrija suocava sa problemima novog doba – u stvari, to su problemi koji su dosli sa razvitkom tehnologije. Ovo je vreme jako malih tiraza. U staroj Jugoslaviji je 50 000 prodatih ploca znacilo neuspeh, dok danas najveci srpski rock/pop bendovi mastaju o tim tirazima. Naravno, necu ni pricati o tome koliko je mp3 download zamenio prodaju diskova. Tesko je zainteresovati ljude, jer im je jednostavno pruzeno sve – tokom osamdesetih je bilo par TV stanica, ali je markentinski efekat bio mnogo jaci, jer je tih par TV kanala pratila skoro cela Jugoslavija. Danas imamo bezbroj televizijskih stanica, a opet mnogo manje RNR-a u medijima. Jos jednom, jako sam zadovoljan reakcijama na ED, kako u inostranstvu, tako i u Srbiji – jer, ako uzmemo u obzir okolnosti o kojima sam pricao, ja sam dobio daleko vise od onog sto je realno za ocekivati. ED se odlicno prodaje, ali u skladu sa savremenim standardima.

9. Koliko i kako je Alogia pomogla E.D. i obratno E.D. Alogiji?

Mislim da nema tu neke preterano velike obostrane koristi. Alogia i ED se u osnovnoj strukturi razlikuju. Alogia je jasno namenjena balkanskoj sceni, sa tekstovima na srpskom i nema neke preterano velike afinitete ka inostranom trzistu. Barem ne za sada. “Expedition Delta” je drugaciji, ideja je drugacija, cilj se razlikuje. Naravno da ce svaki uspeh ED-a koristiti i clanovima Alogije, i obrnuto – a to tako moze da funkcionise bas zato sto su ove dve stvari nastale na razlicitim idejama i lepo se dopunjuju, u suprotnom – ove 2 stvari bi se gusile. Nema smisla raditi jedno isto na dva razlicita polja. To bi znacilo samo bespotrebno trosenje energije. To je cak i fanovima dosadno.

10. Mozes li da zivis samo od svoje muzike?

Ne mogu da zivim samo od sviranja i komponovanja. Ali, sve sto radim se vrti oko muzike. Imam vise razlicitih poslova u domenu muzike.

11. Imas li neke uzore, omiljene bendove… Zapravo sta ti najvise slusas kod svoje kuce i da li muzika koju pravis i slusas govori o tebi, ako da sta to govori o tebi?

Sa jedne strane sam tradicionalni metal/rock fan i kolekcionar, ali slusam prilicno raznoliku muziku koja zalazi daleko iza rock domena. Evo, dok kuckam ovo, upravo prolazi Duffy verzija pesme “Distant dreamer”. Stalno tragam za “novim i neistrazenim”, a opet nikada ne zaboravljam tradicionalne vrednosti. Volim sve ono sto je na neki nacin obelezilo razlicite periode mog zivota. U trenucima nostalgije mi lepo legne YU ROCK, a cesto slusam i “Frank Sinatra station” na Last FM-u. Uopste mi nije vazan stil, vazno mi je da mogu da osetim. Mislim da muzika govori o ljudima, ali nikako ne govori sve. Ne mislim da mozes suditi o nekome po onome sto slusa. Niti mislim da mozes proceniti nekoga po tome. Naravno, ima ekstremnih primera. Razlikuje se od slucaja do slucaja – muzika o nekome govori sve, a o nekome ne govori nista.

12.  Koji je tvoj san? A koji realan san?

Najvaznije je spoznati sebe i ono sto te cini srecnim. Ja verujem da u tome i jeste poenta svega – da naucimo da sto bolje koristimo vreme i da ucinimo zivot sto zabavnijim. Za to je potrebno da sto bolje upoznamo sebe, da naucimo da se prepustimo i izbrisemo predrasude. Ja sam deo svojih snova vec ostvario. Oduvek sam zeleo da se ozbiljno bavim muzikom na nacin koji ja volim, a to je upravo ono sto radim. Naravno, godinama su moji snovi sazrevali i dobijali neke nove dimenzije. Siguran sam da postoji mnogo lepih i zabavnih stvari sa kojima se nikada nisam ni sretao. Hocu da ih pronadjem. 😉

13. Poruci nesto muzicarima, umetnicima i fanovima.

Dovoljno su oni pametni i bez mene. 🙂 Ja sam samo jedno veliko dete koje jos uvek uci! 🙂

14. ’Ajde makar nesto…da ne zavrsimo na 13. pitanju. 🙂

Zaradjujte da biste ulagali u svoje snove, ali nikada nemojte preci preko vasih snova da biste zaradili! 🙂

Korisni Linkovi:

http://www.expeditiondelta.com/

http://www.myspace.com/expeditiondelta

http://www.myspace.com/alogija

http://alogia.bb.rs/

Intervju za Rockserbia.net: Jovana Reljic (http://www.myspace.com/jovejna )

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Prošlo je prilicno vremena od izlaska debi albuma „Ljubav“. Da li je bend Trigger zadovoljan kako se odvijala situacija po izlasku albuma?

Mozda mnogo vremena kad bi se radilo o albumu izdatom u nekoj normalnijoj zemlji! (smeh). Prvi album rock benda je kad se radi o domacoj muzickoj sceni zaista specificna situacija, narocito sa obzirom kakva je klima po pitanju muzike, publika se po prvi put upoznaje sa necim što taj bend radi, potrebno je vreme tako da je i period promocije albuma znatno produzen. Tako da smo mi tek poceli sa promocijom, mnogo ljudi je od nedavno culo za nas, mnogi ce tek cuti, i naš CD je za njih nešto potpuno novo. Uskoro ce se pojaviti sledeci video, u toku jeseni cemo imati veliki broj samostalnih nastupa i sve ce se to nastaviti i u sledecoj godini.   

Što se tice toga kako mi dozivljavamo sve to – jednostavno kao nuznost i deo našeg bavljenja muzikom. Trudimo se da radimo kao da ce sve ispasti najbolje moguce a naravno okolnosti nam nekad mogu a nekad i ne moraju ici na ruku. Vecinu problema sa kojima se suocavamo smo i ocekivali u nekoj meri – to su problemi sa kojima se vecina muzickih sastava na sceni suocava. Baviti se rock muzikom ovde je mazohizam samo po sebi, ali ne vidim drugo rešenje nego biti uporan. Trenutno se novijim bendovima ne daje mnogo prostora niti se narušava status quo u kome na istim festivalima, koncertima i tv kanalima uglavnom gledamo ista stara lica ali mislim da se priblizavamo nekoj tacki kada ce promena biti nuzna.   

Cinjenica je da je mišljenje strucne  kritike pozitivno. Kakva je situacija sa publikom? Na koje pesme publika najbolje reaguje?

Da, dobili smo vrlo pozitivne kritike za album i zive nastupe, i to je zaista sjajno, mnogo znaci cuti lepe reci od ljudi iz muzickog sveta koji imaju kriticki ili umetnicki autoritet. Naravno ono što je još bitnije je da publika nadje sebe u našoj muzici, a ljudi srecom – ako je to do srece (smeh) jako dobro reaguju. U sve oko benda je ulozen i ulaze se veliki trud, pokušavamo da pomerimo neke granice šta se ocekuje od benda iz Srbije, muzicki i produkcijski i prija kad ljudi to prepoznaju i nagrade dobrom voljom. Što se tice pesama to je naravno individualno. Mozda bi se moglo reci da primecujem one koje kod nas više privlaci neka muzicki tvrdja, metalu okrenuta strana, i one kojima je zanimljiviji taj elemenat eksperimentisanja sa elektronikom i ambijentalnijim zvukom. Shodno tome i izbor “omiljenih” pesama nekog slušaoca.

Gde je sve promovisan album, tj. koji gradovi su imali prilike da Vas cuju? Da li je uopšte bilo samostalnih promotivnih svirki sem Beograda ili su tek u planu?

Mi smo imali niz vrlo cudnih pehova oko samog izdavanja albuma, tako da je i to razlog što je koncertna promocija na kraju odlozena za jesen, kao i mnoge druge stvari… Zaista smo se obradovali kad je CD konacno poceo da se pojavljuje u prodavnicama, iako je zvanicno izašao pre toga! (smeh) Uglavnom smo više svirali grupne koncerte, velike ili male, ali mislim da je od nedavno broj ljudi koji su culi za Trigger došao do neke dovoljne cifre da bi samostalni nastupi imali smisla.

Koji je sledeci korak? Mozda spot za još neku pesmu?

Posle ovog za pesmu “Jedan dan” sledeci video ce biti uradjen za “Više nece biti nas”, ali da bi izbegli da se ponovi ovolika pauza izmedju dva spota, vec polako planiramo i treci. Takodje je snimljena i emisija “Metropolis Live” za TV Metropolis pa ce ljudi moci i tu da nas gledaju, a jedna od pesama sa live-a ce biti emitovana kao neka vrsta spota. Mi radimo vec duze vreme na sledecm albumu, ali je to kod nas dugotrajan, temeljit proces. U medjuvremenu treba uraditi dosta toga, na primer, dovršiti englesku verziju albuma.

U planu je engleska verzija albuma? Mozeš li mi reci nešto više o tome?

Od pocetka smo planirali da uradimo i engleske verzije nekih pesama i vidimo koliko bi za to bili zainteresovani neki izdavaci van Srbije. Nekim bitnim ljudima je cak vec i ovako interesantno, na primer puštali su srpske verzije pesama neki strani internet radiji, posebno New York Hard Rock Radio, i svi su bili u jako pozitivnom fazonu. Bili smo u bloku pesama sa Rammsteinom, kao “Eto moze metal i na drugim jezicima” (smeh). I za njih tamo je ono što radimo interesantna mešavina stilova. Mislim da i mi ovde moramo poceti razmišljati globalnije, jer je Srbija u svakom slucaju malo trzište i naša metal scena ne moze da egzistira ništa mnogo bolje od trenutnog stanja oslanjajuci se samo na domacu publiku. Videcemo kakav ce konacan oblik cela prica poprimiti, nemamo ništa protiv da uradimo ovaj isti album samo na engleskom, ali mozda se na na engeskoj verziji pojave i neke druge pesme kao dodatak ili umesto par postojecih.

PGP se sve više otvara ka neafirmisanim bendovima. Pored Vas i Broken Strings, Ljute Papricice i još neki bendovi su izdali albume za PGP. Iskeno, da li je bilo teško „prici“ ovoj izdavackoj kuci?

Postoji mnogo pogrešnih ideja, urbanih legendi i dezinformacija vezano za saradnju sa izdavackim kucama, kojima verujete kad ste mlad bend ili laik koji je fan muzike. Mi smo namerno radili tako da zaobidjemo neke uobicajene faze koje bend ima jer nam je muzicka kilometraza koju imamo kao pojedinci to dozvoljavala, tako da smo od pocetka radili na tome da bend i album istovremeno zazive, tj sam izlazak albuma je bio povezan sa time da se i mi pojavimo kao bend na sceni. Nee dozivljavam, kao što mozda to mnogi vide, album kao neko dostignuce ili uspeh – to je samo nuznost da bi postojali na mapi, nosac zvuka, deo posla i postojanja jednog benda i zaista mislim da se sve oko izdavanja istog previše mistifikuje kod nas. Nije teško snimiti album i izdati ga, teško je napisati dobru pesmu, teško je doci do ušiju slušalaca, i dobiti publiku, a album je samo jedna stepenica od mnogih. Da nije konkretno PGP izdao ovaj album izdao bi ga neko drugi, i ne mislim da bi to suštinski išta promenilo. Izdavanje albuma konkretno za PGP ima tu dobru stranu da je za mnoge ljude neka vrsta validacije – što je za mene loše, jer ime izdavacke kuce nije ono što bi trebalo biti vaznije od onoga što se nalazi na samom nosacu zvuka – pa makar da ste ga sami izrezali kod kuce. Naravno kad vec ta tri slova otvaraju neka vrata, ne bunimo se i koristimo tu pogodnost. PGP je bio pozitivan što se nas tice – lako smo se dogovorili i izašli su nam u susret što se tice nekih specificnih zahteva, na primer, nešto slozenijeg pakovanja diska.

Pretpostavljam da te je umorilo objašnjavanje znacenja imena benda (smeh) ali, zamolio bih te i da posetiocima portala RockSerbia.Net objasniš znacenje reci trigger i kazeš nam zašto baš takav naziv benda.

Smisao reci “Trigger” je dobrim delom povezan sa idejom kako treba da zvuci bend i celom tematikom pesama, koje su starije od samog naziva za grupu, on je došao kasnije. “Ljubav” je na više nacina intiman album, skup pesama koje se bave unutrašnjim stanjima i posledicama koje spoljne okolnosti imaju na naš unutrašnji svet, te konacno time kako se nosimo sa time, i pretpostavljam da ce to i dalje biti prisutno kao tematika u pesmama. “Trigger”je ono što svojim dešavanjem u nama pokrece psihološku reakciju, i cini da se osecamo na odredjen nacin i vidimo svet tako kako ga vidimo u nekom trenutku. Konacno, i muzika sama je ono što menja naše unutrašnje stanje, svaka ona muzika koja nešto zaista znaci i koja nema samo svrhu da zabavlja, razonodi. Ako Trigger pokrece nešto unutar svojih slušalaca – onda je cilj ispunjen.

Ukrašcu par recenica iz biografije Trigger-a: „Za ljude iza imena Trigger, ovo je samo pocetak putovanja, u kom ste pozvani da ucestvujete i dopustite da vas muzika dodirne i izmeni. Svako ima svoj okidac – šta pritiska vas?“. E sad to pitanje postavljam ja tebi. Dakle, šta pritiska Dušana Svilokosa?

Sve što moze da ostavi jaku impresiju na mene, pozitivnu ili negativnu, naravno. Ako si mislio na to a ne da li me pritiskaju brige! (smeh) Zanimaju me ljudi, kako funkcionišu, osecaju i misle, i odatle se zaista moze crpsti nepresušna inspiracija. Konacno, svako unutrašnje putovanje moze za posledicu imati izvlacenje necega vrednog na površinu, nekada i necega što biva pretoceno u muziku.

Poznato je da imaš i svoje solo projekte van benda. Hoceš li nas malo više uputiti o cemu se radi?

Nisam siguran da li bih to nazvao “solo projektima”. Bavim se godinama muzikom u razlicitim oblicima, i to je ono od cega zivim, nevezano za Trigger koji je moja ljubav i ono što radim iz ljubavi. Vidiš, ovo se uklopilo uz naziv albuma (smeh).

Mozda si mislio na neke instrumentalne pesme koje su ljudi imali prilike cuti? Sve do nedavno sam gledao na ideju instrumentalnog albuma kao na nešto što je besmisleno u našim uslovima, jednostavno kao na gubljenje vremena radi dokazivanja blizoj i daljoj rodbini i prijateljima da je taj neko strašan instrumentalista. Od nedavno sam sklopio ugovor sa “Gary Kramer Guitars” kompanijom, i Leo Scala,  covek koji stoji iza dizajna i koncepta njihovih instrumenata mi je dao puno podrške na svaki nacin, tako da uraditi neki skup instrumentalnih pesama sada moze imati smisla ako bi bilo adekvatno plasirano u inostranstvu. Ono što mi najviše nedostaje je vreme, jer bih se zaista zeleo posvetiti tome jednako koliko i albumu za Trigger. Najveci deo gitarskih instrumentalnih albuma je preblizu tome da se pretvori u masturbaciju interesantnu samo drugim gitaristima, a ono što mene interesuje je album sa pesmama – koje su eto samo ovaj put “ispricane” gitarom umesto glasom. Tehnicko umece je pozeljno, ali cesto napravi više štete nego koristi.

Takodje ce se uskoro na kompilaciji pesama iskomponovanih na poeziju Milana B. Popovica pojaviti i pesma “Pokrov iznad mene”, a pod imenom “Disparador” koja se opet razlikuje od ovoga što radi “Trigger” muzicki. “Disparador” ce se mozda u buducnosti pojaviti i u trajnijem obliku, cak i kao album, sa pesmama koje ne idu uz koncept grupe „Trigger“.

Jedno tinejdz pitanje (smeh), koji muzicari su imali najveci uticaj na tebe i na cijim pesmama i muzici si ti odrastao i formirao svoj stil sviranja?

Uf, moram ti priznati da je na to zaista teško jednostavno odgovoriti. Nisam siguran da sam ikada imao neke ljude kao idole na koje sam se “lozio” u ocekivanom smislu, bar kad se radi o onima koji uce instrument – kao gitarista na gitariste. Mnogo ljudi su uticali na mene kao autori, kompozitori i tekstopisci, jednako kao i gitaristi. Kao svaki HM klinac normalno, gotivio sam Maiden i Metaliku, ali mi se kasnije sve više širio ukus i najcešce me inspiriše muzika koja je van “Heavy” zanra. Mark Knopfler i ono što je radio sa Dire Straits je uticalo mnogo na mene, kako po pitanju njegovog sviranja tako i autorski. Sa te neke uslovno mekše strane definitivno Peter Gabriel, kojeg obozavam, Sting, najviše iz Police perioda zatim Trent Reznor… U poslednje vreme me inspiriše i etno muzika razlicitih naroda. Sa te neke virtuozne strane, odrastao sam uz Vai-a i Satriania, narocito je Joe uvek bio interesantan jer je umeo da upotrebi tehniku u sluzbi pesme. Van Halen su mi takodje bili vazni, kako on kao gitarista tako i bend, mozda više rani Halen nego ono kasnije. Eric Jonson mi je bio uvek bio fascinantan, a od blues gitarista, ponajviše SRV. Mogao bih i dalje da nabrajam, i opet bih nekog ispustio, suštinski, mislim da je bitno da kao muzicari ucimo od onih pre nas, apsorbujemo što više toga i zatim naucimo kako da to pretocimo na svoj nacin, damo mu novi, naš identitet. Pokušavam da uvek ostanem otvoren na nove stvari i da se menjam i rastem kao muzicar, bez pokušaja da se ogranicim na bilo koji nacin, ili da uticem kakav ce biti krajnji ishod.

Pitanje koje cesto volim da postavim muzicarima, šta je to što “podmece nogu” našoj sceni, odnosno šta treba da se promeni da bi domaca scena “lakše disala”? Publika, izdavaci, mediji, sami bendovi, ili treba menjati kompletan “sistem”? Mozeš li da daš dijagnozu situacije i postaviš terapiju?

To je zaista slozeno pitanje, na koje postoji mnogo odgovora, mnogo validnih odgovora, i bolje bi posluzilo kao tema za seriju tribina, nego kao nešto što ja sam mogu u jednom pasusu definisati i objasniti. Mislim da bi se suština svodila na to da se problemi koje mi imamo kao pojedinci u okviru ovog naroda, ove nacije, pokazuju na jako ruzan nacin i na muzickoj sceni. U nekoj komercijalnijoj muzici, gde je novac najbitniji, sama ta cinjenica da se radi o poslu donekle reguliše stvari- finansijski uspeh ili neuspeh tu jasno pokazuje šta ide a šta ne ide.

Neke najruznije osobine dolaze do izrazaja upravo kad se radi o muzici kao licnom izboru bez “komercijalnih” pretenzija. Kad bi svako od nas prvo pogledao u sebe, postao svestan šta i kako sam cini, kako doprinosi ili odmaze tome kako zivimo i radio ispravnije, mi bi brze ozdravljali kao društvo – tako je i u muzici. Nazalost, vidim da je prst obicno uvek uperen negde drugde i ka nekom drugom. Muzicari i publika se medjusobno krive, a onda krive izdavacke kuce i medije, a oni na kraju krajeva samo lepo pokazu šta se koliko prodalo i zakljuce da nije do njih nego do publike, tj konzumenata muzike, i da mediji samo emituju ono što publika trazi. Onda se obicno završi sa nekom nakaznom tezom da je navodno narod glup pa voli sve najgore, ili pošto je glup, lako mu je plasirati bilo šta. Po meni lecenje je veoma jednostavno, ali vemo zahtevno po svakog od nas.

Ako ste muzicar zapitajte se da li zaista radite na sebi punom snagom ili se samo pravdate kako je za sve kriva okolina, drzava i okolnosti, proverite da li ucite i da li se razvijate, ili ste samo jaki na recima, da li ste napisali zaista dobre pesme ili bi to moglo mnogo bolje, da li pruzate maksimum publici, svakim aspektom svog rada, ili imate ocajan omot demo diska i samo stojite na bini kad svirate, da li se bavite svojom karijerom i ucite o tome kako funkcioniše posao ili naprazno maštate o nekom “menadzeru” koji ce magijskim putem iznenada od vas napraviti zvezde itd.

Ako ste ljubitelj muzike, zapitajte se da li ste pozitivni i podrzavate ljude oko sebe i muzicare ili ste zlobni i cinicni, da li ste skinuli baš sve albume sa neta ili ste podrzali bar one grupe ciji rad cenite kupovinom diska majice ili ulaznice, da li na internet forumima provodite vreme pljujuci bendove cija vam se muzika ne svidja po temama, ili hvalite bendove koji vam se dopadaju, da li vam je kad se radi o trošenju para vaznija u zivotu dobra svirka, ili da pijete svako vece dvolitarku piva na klupi u parku, da li imate doktorat muzikologije koji vam daje za pravo da se ponašate kao prefinjeni profesionalni kriticar koji svaki dan ustaje na levu nogu, ili bi mogli sebi da dopustite i da budete naivniji, dobrodušniji, otvoreniji i pozitivniji i da više paznje posvetite kvalitetima i pozitivnim stranama, a ne da ponizavate verbalno one koji se trude i bore.

Ne postoji neki “sistem” koji je negde tamo, odvojeno od nas. Mi sami ljudi, mi smo ti koji treba da se promene da bi bilo bolje.

Dušane, hvala na razgovoru! Veliki pozdrav od portala RSN!

Hvala i vama! Pozdrav!

Profil benda na RSN https://rockserbia.net/Trigger.htm

Myspace prezentacija benda: http://www.myspace.com/bandtrigger

intervju za Rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Prvi album na zalost nikada nije doziveo „svetlost izdavaca“, što opet govori mnogo toga o današnjoj sceni i onima koji misle šta moze da prodje, a šta ne… ili u prevodu, onima koji misle gde mogu da uzmu novac, a gde ne, a pri tome znajuci da je vecina današnje omladine spremna da proguta sve što se servira, ali da ne pricamo o tome.

Drugi album snimaju u izmenjenoj postavi pocetkom 2005-te godine to jest sa novim instrumentima 🙂 i izdat je u martu 2007-e godine pod etiketom Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada. Album „Iz slane vode“ je došao i do mene, ubrzo sam shvatio da je odlicno kada ustaneš ujutro, i kreneš na posao, staviš sluške u uši i cupkaš do posla…baš recept za uzivanje, i u momentima pecenja rakije i gazenja grozdja za vino. Na Beoviziji Drum’n’Zez postaje poznatiji širim masama i dobijaju šansu da snime album za PGP RTS – Dunava Ukus. Vec sam naslov albuma govori sve 🙂 takodje, su sada u fazi snimanja video spotova. Mislim da mozemo dosta da ocekujemo od Drum’n’Zez-a, koji je svojom ljubaljvu prema muzici pokazao da stvari mogu da se dese i ako prodje 11 godina…

 Sledi kratak intervju sa Vojom, frontmenom Drum’n’Zez-a, inace, operskim pevacem 🙂

Vojo, da li mozeš da nam objasniš korene, to jest radjanje benda?Krenulo je neozbiljno…lupanje u šerpe, lance i uz duvanje… u frulice (smeh) A, godinama je mutiralo u jedan bend sa skoro pa klasicnom postavkom instrumenata.

U suštini, da li ste bili svesni da cete stvoriti novi pravac na našim prostorima, kako vi to zovete „agro reggae„?

Pa, uvek smo znali da smo specijalni. Evo, u medjuvremenu smo napravili još jedan novi pravac „panonski surf – pop“. Kad je neko kreativan, onda to samo ide.

Koji su Vaši muzicki uzori?

Pa, pošto nas je oko jedanaest u bendu, a svako ima svojih desetak uzora, što mu dodje da ih imamo oko 100 glupo je da ih sve sad imenujemo, ali zaista ih ima iz svih mogucih zanrova…

Izašao je Vaš novi album “Dunava ukus”. Da li vec  imate feedback kako se prodaje album i kako je prihvacen?

Pa, bukvalno je tek pristigao u radnje, ali mi ove primerke što smo imali, razgrabili su se i koliko cujem ljudi samo traze i traze. A, niko se još nije zalio.

Planirate li uskoro neku turneju po Srbiji?

Planiramo, ali necemo ništa da forsiramo. Voleli bi da svi budu zadovoljni na kraju te turneje, a tu ubrajamo i sebe. Neki minimalni uslovi da se stvore i krecemo!

Ko je u suštini pokretac i kreativac u bendu, ili svako ima svoj deo na novom albumu?

Pa, svako ima neki svoj momenat, ali bez timskog rada ništa od svega ne bi bilo. Neko uvek ima svojih pet minuta i onda malo utice na ostale i odmah su svi veseli… A, ima i kad bude nervoze, ali dobro sad. (smeh).

Kako je uticala Beovizija na Vašu “karijeru”?

Pa, dosta pozitivno, uz malo prozivke od strane nekih drugara, više kroz šalu, sve ostalo je bilo OK: iskustvo, lakše dopiranje do PGP-a, povecana slušanost, afirmisanost kod komšija i rodbine…

Kako jo došlo do saradnje sa PGP-om ?

Pa, mi smo hteli i prethodni album još da izdamo za njih, ali je ocigledno sama Beovizija malo prevagnula u ovom slucaju. Mi, smatramo da je PGP u ovom trenutku jedno zdravo rešenje za nas i sa nostalgijom se secamo dana kada se sa strahopoštovanjem gledalo na njihov logo na albumu. Sada su vremena mnogo teza za obe strane, ali tu smo da pomazemo jedni drugima.

Šta misliš o sadašnjoj sceni?

Slabo smo u domacoj muzici i slabo o sceni razmišljamo uopšte, ali svakako nije veselo cim ovakvih bendova kao što smo mi ima samo jedan – naš (smeh).

I, neka poruka Vašim fanovima za kraj price?

“Mani drogu – u vinu je istina!” “Nikad tribute – mozeš ti i bolje!” “Kupi naš CD – košta k’o dva piva , a mnogo duze ze ti trajati!”  itd.

Profil benda na RSN https://rockserbia.net/DRUMNZEZ.html 

Myspace benda: http://www.myspace.com/drumnzez

intervju za rockserbia.net: Kristijan Rizanji

Prvo što mi o sebi pada na pamet je to da sam pevac i gitarista punkrock bendova SIX PACK i Covek Bez Sluha. Muzikom se bavim od tamo nekog petog – šestog razreda osnovne kada sam sa sadašnjim basistim Six Pack-a Djoletom poceo da vukljam akusticnu gitaru po školskom dvorištu i kada sam upisao muzicku školu. Prolazeci kroz svoje klinacke bendove i prepevavajuci RAMONES-e, malo po malo poceo sam da komponujem i pišem, tako da sam danas autor najveceg dela materijala bendova u kojima sviram. Odrastao sam u provinciji, pa je voznja SKATEBOARD-a, iako moja strast, u nekoj 25toj godini okoncana  pesmom “Fabricka Greška”… Dan danas cuvam dasku i ponekad je poguram i isprevrcem po dvorištu, a glad zadovoljim gledajuci majstore na Extreme kanalu. U medjuvremenu sam objavio svoju prvu zbirku pesama MEGAFON. (Preuzeto sa myspace-a – http://www.myspace.com/mickeysixpack   Na ovoj myspace stranici mozete besplatno procitati Mikijevu zbirku pesama „Megafon“.)

Ovog puta tema razgovora sa Mikijem je bio Covek Bez Sluha.

Dokle se stiglo sa novim albumom CBS?

Imali smo mali maler, gitarista je imao ozbiljnu operaciju, tako da smo pomerili snimanje. Nadam se da ce, uz Bozju pomoc, album izaci u septembru. Imali smo tu srecu da grad Kragujevac spozna prave vrednosti i da nam pomogne u finansijskom smislu, tacnije da nam omoguci da udjemo u studio kod Vlade Georgieva, koji vazi za jedan od najboljih na Balkanu.

Znaci da je album pri kraju?

Da, kao sto rekoh, ocekujemo da ce izaci u septembru.

Gde vas mozemo cuti uskoro?

Uskoro krece promocija albuma,tako da…Bicete obavesteni o svemu na vreme.

Jeste li svirali za vreme leta negde?

Jesmo, svirali smo na nekoliko festivala, na dva kao hedlajneri. Svirali smo i na ovogodišnjem Exitu.

Izašli ste iz okvira Srbije?

Pa da. Cini mi se da smo izašli iz okvira lokalnih heroja, buduci da smo u Kragujevcu uvek bili omiljeni bend, sada smo malo prosirili auditorijum, tako da smo leto proveli svirajuci na festivalima u Hrvatskoj, Bosni…

Ne bih te puno zadrzavao pošto si u frci. Šta mozes poruciti mladjim bendovima koji su na pocetku karijere?

Prvo, moraju da shvate da bavljenje rokenrolom trazi puno odricanja, truda, znoja… Nije ni najmanje lako na +40 stepeni biti u studiju i snimati album. Ukoliko nisu spremni da se potrude neka ne ulaze u celu pricu. Dovoljan pokazatelj isplativosti tog truda je to što na primer ti ispred rockserbia-e zeliš da radiš intervju sa nama.

Hvala ti na izdvojenom vremenu. Nadam se skorom izlasku albuma i vidjenju na nekoj svirci u Beogradu!

I ja se nadam to isto. Mada nismo bend koji baca preterano veliki akcenat na Beograd, svraticemo i tu na promociji. Zelja nam je da nas cuju ljudi iz cele zemlje…i šire.

intervju za rockserbia.net: Strahinja Nikolic

– Sada ste na novom pocetku. Šta mi mozete reci o Lavrintu?Pa, bilo je veoma teško naci ljude za novi pocetak. Uspeo sam da sastavim ekipu dobrih muzicara, videcemo kako ce to ispasti.

– Da li je u planu album? Spremate neki materijal?Pa, album je u planu, ali još nista nije definitivno.

– Koji zvuk mozemo ocekivati od Lavirinta? Hoce li biti nekih promena u odnosu na zvuk Kraljevskog Apartmana?Vokal ostaje isti.(smeh) Šalim se! Bice malih promena, vracam klavijature u bend.– Poznati ste kao jedan od uzora mladim ljudima koji tek pocinju. Šta imate da im porucite?Da se drze gitare, da se bore i sve ce biti ok, sve ce doci na svoje.

Nazalost, Lotke nije imao puno vremena za pricu. Ostaje nam da se nadamo da ce sve teci pozitivnim tokom i da uskoro mozemo cuti autorske pesme Lotketa sa novom ekipom.

Strahinja Nikolic

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Magma postoji od 1997. godine. Puno muzicara je prodefilovalao kroz bend, jedino si ti kao idejni tvorac sve vreme prisutan u bendu. Zamolio bih te da nas upoznaš sa pocecima Magme i sadašnjom postavom…

Poceli smo ’97. u sedmom razredu osnovne škole. Bili smo i tada dobri, pojavili smo se pred sam kraj te godine u emisiji „Intonacija“ Treceg kanala i bili odabrani od strane gledalaca za najbolji demo bend i svirali smo obrade nekih domacih bendova. Pošto smo bili klinci veci deo benda je to sve shvatao kao da treniraju neki sport, ono kao sad bi fudbal, sutra tenis pa se postava menjala svakih par meseci tako da to nije funkcionisalo. A sada se okupila ekipa koja samo svira u Magmi zbog metala, a u tezga bendovima zbog para(?). Trenutna postava je najbolja do sada i nadam se da ce tako i ostati. Milan Jejina lupa bubanj, Vihor Ristic svira bas, Jovan Dorkin se dere, a ja sviram dzitru. Svira se metal.

Od samog pocetka, nevazno u kojoj postavi je bio bend, Magma je osvajala nagrade, ali ipak kao da je nešto nedostajalo. Kockice su se, mogu slobodno reci, tek ove godine potpuno slozile. Koje su to „kockice“ na koje se cekalo?

Mislim da smo ozbiljniji i svakako bend bolje zvuci. Mi se i dalje jednako trudimo na svakoj svirci, nismo ni jedno takmicenje shvatali na taj nacin, vec kao obicnim nastupom pred publikom. A odlucujuca kockica je svakako odgovarajuci pevac.

U veoma kratkom vremenskom periodu osvojili ste dve velike nagrade – Nektar Demo Fest u Banja Luci 2. mesto i pobeda na 42. Zajecarskoj gitarijadi…

Oba puta smo bili stvarno iznenadjeni iz razloga što sviramo metal na engleskom. Zadovoljni smo, i te nagrade na takvim takmicenjima nam znace, jer su nam potvrda da ta muzika koju pravimo nije loša i nije totalno uzalud svirati u tom bendu.

Kakvi su tvoji utisci iz Banja Luke s’obzirom da sam cuo da je sve bilo profi i da su bendovi imali maksimalne uslove?

Oni su razvalili u svakom pogledu, nacin na koji su nas ugostili, oprema, smeštaj, hrana sve je bilo kao da smo svi došli revijalno, a neko drugi da se takmici. Svi smo bili na superu nedelju dana. Nadam se da ce se odrzati još puno puta i savetujem svima da se prijave, predobro je.

Ovi uspesi su Vam otvorili vrata nekih znacajnih festivala na ovim prostorima. Gde ste sve svirali posle Zajecara i kakve utiske nosiš sa tih dešavanja?

Svirali smo na Rock village festivalu koji je bio odlichan i hvala Van Goghu koji je dugo radio tonsku probu, pa su se okupili ljudi kad smo poceli, i Inter Art City na Kališu koji nije zaostao za Village-om. Ali potvrdili smo te festivale pre oba takmicenja tako da toliko o tome.

Sticajem okolnosti bio sam prisutan jednom prilikom kada je niz pohvala na racun tvog sviranja izneo Bane Lokner. Ono što je njega zanimalo, zanima i mene, kako uspevaš da se muzicki „transformišeš“ i to vrlo uspesno radiš? Jer, poznato je da pored Magme sviraš u jos nekoliko bendova, a svi sviraju zanrovski razlicito.

Nikada o tome nisam razmišljao, ali mislim da ima veze sa slušanjem muzike. Npr. da stvarno skapiraš atmosferu koju odredjena muzika stvara…mozda.

Dugo si aktivni clan naše scene, putuješ po celoj Srbiji sa 202… kakva je situacija „na terenu“? Cinjenica je da postoji kvantitet bendova, ali, da li, po tvom mišljenju postoji i kvalitet i šta je to što koci našu scenu?

Kvaliteta ima i to dosta u svim zanrovima kako u Beogradu tako i u manjim sredinama. Mislim da samo treba više prostora za bilo koji vid r’n’r-a u medijima. Narodnjaci i dalje vladaju, to se vidi…

Osvojili ste maltene sve što je moglo da se osvoji u zemlji, postojite dugo… pitanje koje si sigurno bezbroj puta cuo, kada se moze ocekivati zvanicno izdanje Magme i koji su uopšte planovi benda?

Planiramo da do leta 2009. album izadje. Pre toga moramo da dobijemo osvojene nagrade da bi bilo šta poceli. Pregovaramo sa nekim studijima za snimanje, a što se izdavaca tice samo nam je vazno da u svakom mestu bude po bar jedan disk u jednoj radnji, a posle copy & paste. Planovi su u principu svetska dominacija cim se prvenac rasproda.

profil benda na RSN: https://rockserbia.net/MAGMA.html

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Šta mi mozeš reci o nastanku Decontrolled-a?

– Pa, cela ideja je pocela 2002, otprilike, kao solo projekat Marka Tice. U pocetku je sve bilo zamišljeno kao studijska varijanta. Mi smo se sreli 2003, tad smo došli na ideju da sve to razradimo, ali tek 2005-2006 smo napravili prvi bend. Ranije smo imali dva vokala, sada sam ja ostao kao jedini vokal. Inace,u bendu su još Matija Dragovic (bubanj), Marko Tica (gitara), Vuk Kazimirovic (gitara), Miloš Milic (bas), i Sanjin Corovic (klavijature).

Reci mi kom zvuku pripada Decontrolled? Kako bi ti definisao Vaš zvuk?

– Au…to je moje najneomiljenije pitanje… Iskreno, nemam pojma. Gomila ljudi mi kaze “Vi svirate alternativni metal”, “Vi svirate nu metal”, “Vi svirate rap-core”… Postoji sajt koji drzi arhivu svih metalbendova na svetu, nas na primer nema na njemu, buduci da mi po njima nismo metal. Ajde da pomirimo mišljenja – sviramo moderni metal.

Koliko sam upucen album je snimljen. Kada cete izdati?

– Da, album je vec snimljen, samo treba da izadje. Prva ideja je bila da izadje kao self-relese, ali smo odustali od te ideje, buduci da smo zeleli da postignemo neki kvalitet zvuka, koji je ovde redak. Posle je bila ideja da ga izda Terra nostra, medjutim na kraju smo potpisali ugovor sa Automatic records-om.

Planirate neku svirku uskoro?

– Kad izadje album. Svirke su nacin da se on promoviše, tako da, bice na jesen. Bicete obavešteni, u svakom slucaju. Meni nije bitno šta, kako, bitno mi je da sviramo bilo kad, bilo gde i sa bilo kim.

Šta misliš o današnjoj metal-sceni kod nas?

– O tom pitanju mogu da pricam narednih sat vremena. Nisam baš pozvan da pricam o rocku, ali što se metala tice, ima sjajnih bendova. Ako izuzmemo cover-tribute bendove, koje ne racunam u ozbiljno sviranje, ima neverovatnih talenata. Ali, tu ima mnogo faktora protiv, kao što su novac, tacnije nedostatak istog, ogranicenost u putovanjima, poznanstvima, promocije… tako da, cak iako sve uradiš na svetskom nivou, imaš ogromne šanse da ne uradis ništa.  Ipak, nada postoji.

Hvala ti na razgovoru.Vidimo se na promociji.

-Hvala Vama na pozivu. Cekaj prvo da izadje album…O promociji cemo kad izadje.

intervju za rockserbia.net: Strahinja Nikolic

Šta mi mozete reci o nastanku o Pera Defformera?

-Ideja se rodila ’92. Ja sam poceo da pravim neku svoju muziku, rifove. Odrastao sam na rocku i metalu, ali je u to vreme postao aktelan i turbo folk. Buduci da je bilo dosta dobrih bendova, koji su svirali rock/metal, hteli smo da uradimo nešto drugacije. A, i zeleli smo da iskazemo svoje mišljenje o trenutnoj muzickoj sceni.

Pritom ste i jako dobri?

– Pa, recimo da smo dobri zato što smo drugaciji. Mi 15 godina postojimo, nije se pojavio ni jedan bend koji lici na nas. Nezvanicno, ovo radimo zato što volimo, i radili bi to dok god nama prija. Zvanicno, ovo radimo zbog para. I ne isplati se.

Koliko albuma ste izdali do sad?

– Sa ovim što sad treba da izadje, dva i po. Imamo jedan ceo i imamo snimljen, ali neizdat drugi, tako da ce ovo biti drugi i po.

To znaci da je gotov album?

– Da, završeno je sve. Imali smo malih problema sa omotom, ali je to sredjeno, tako da bi trebalo da bude gotovo do kraja avgusta, i u septembru da izadje. Imamo 15 pesama, 16 hitova, i 17 evergreen-ova. Uz to, snimili smo i jedan spot, u planu je drugi kad se vratimo sa odmora. Nadam se da ce do tad album gotov, tako da krecemo punom parom u promociju u septembru. Inace, da dodam da je album snimljen u studiu “Piknik”.

Hoce li biti još nekih novina u Peru Defformeru? Spremate li novi materijal?

– Da, da, doci ce do odredjenih promena. Uvodimo pevaljku, daire, harmoniku… tacnije, svi smo izbaceni iz benda, i umesto nas dolazi sasvim druga ekipa. Nezvanicno, Seka Aleksic i Šestorica mladih, sedmi se oprobao u drugoj industriji.(smeh) Šalim se, naravno! Imamo vec nekoliko novih pesama, moj plan je da kad se vratimo sa odmora prestanemo sa sviranjem starih stvari na probama i da krenemo sa uvezbavanjem novih pesama.

Kada cemo imati prilike da vas cujemo?

– Pa, posle Alter rock festa idemo na odmor. Znaci, od septembra ce biti i svirki.

Kazite mi, za kraj, ko su clanovi Pera defformera?

– Goran Biševac (vokal), Sasa Fris (gitara), Nenad Kovacevic (bas) i Slobodan Stanojevic(bubanj).  

Nadam se da cu uskoro drzati vaš album u rukama .Iskreno, jedva cekam da ga cujem.

-Veruj mi, i ja se nadam! (smeh)

Profil benda na rockserbia.net  https://rockserbia.net/bishke.html

Strahinja Nikolic

12.00 Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:”Calibri”,”sans-serif”; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:”Times New Roman”; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;} Album prvenac je konacno u prodaji. Upoznaj nas sa pojedinostima vezanim za album. Koliko pesama se nalazi na albumu „Trust“, kako su nastajale pesme i, za one koji nisu culi Vaše stvari do sad, kojom tematikom se bave Vaši tekstovi?

Prvo zelim da pozdravim tebe Dragiša i sve ljude u RockSrbija koji se svim srcem borite za pravu stvar. E ovako, naziv albuma je tRUST, slozenica reci poverenje TRUST i rdjati RUST – spoznajte sebe i ono u šta i kome verujete, da li je to ikreno, istinski ili samo obmana, trulez, rdja koja nagriza i izjeda i najsjajniju stvar. Album sadrzi 10 pesama, da i sve su na engleskom. Tekstovi su malo remek delo našeg basiste Nenada i prepuni metafora, najlepša stilska figura, pa ko razume, shvatice poruku. Tri teme se provlace kroz pesme: socijalna tema (društvo, politika), ljubavna tema (neostvarene i zaboravljene ljubavi) i naravno neizostavna tema religije. Grupa je neka mešavina Maidena i Dickinson benda sa dosta terci, što znaci dosta pravog, ne forsiranog, heavy metala. Pesme su nastajale spontano, u zavisnosti sa našim raspolozenjem, dolazile su same od sebe. Nikad nismo nešto forsirali, kao sednemo i hajde da pravimo pesmu. Jednostavno se desi. Najbolje stvari se prave od tri akorda i za pola sata, posle je samo razrada.

Verujem da je puno vremena i truda ulozeno u stvaranju pesama. Kada je zapoceo rad na materijalu i gde je sniman album?

Mi nismo imali baš takav problem. Inspiracija za pesme nam nikad nije falila, dok s druge strane dobro poznata boljka rokera – finansije. Grupa funkcioniše od 2002. Do sada je bilo dosta izmena, najviše na vokalu. Teško je pronaci Bruce Dickinsona u Srbiji, a još teze u Pirotu, pa smo trazili neku drugu alternativu i super je sada. (smeh)Album je sniman u Smederevu, studio PARADOX, kod naših majstora gitare Srdjana i Mikice Brankovic, Alogia. Tako da smo imali ogromnu pomoc oko aranzmana i odredjenih unisonih delova. Imali smo i tu casta da Srdjan izgostuje na albumu sa pratecim vokalima i dodatnim gitarama. Zanimljivo je to da su pesme cekale pet godina, a snimili smo ih za mesec dana, ne zato što smo mi kao neki muzicari, nego zato što nismo mogli više da izostajemo sa posla, neki su cak davali i krv da bi imali dva dana bonusa. (smeh) To je rock’n’roll.

Svih deset pesama je na engleskom. Zar Vam se ne cini da publika u Srbiji bolje reaguje na pesme koje se pevaju na srpskom?

Ne. Mislim da ova mladja publika baš više sluša stranu muziku i dobro razume strani jezik. I mi sami smo odrasli uz british heavy. Sem Kerbera koji su neprevazidjeni kod nas, nije bilo baš dosta dobrih bendova koji guraju taj HM fazon. Ja  jesam za to da tekstovi naših bendova budu na srpskom jeziku, ali teško je da napišeš tekst koji ce da bude dobar, a da tema ne bude samo ljubavna. Mi još uvek nismo spremni za to, a ko i to radi svaka mu cast. Ne kazem da su naši tekstovi loši, daleko od toga, ali ponovo je ovo brdoviti Balkan i cirilica. Stariji tu negoduju, kao “sine, to je dobro, ali misliš li da bi Englez pevao po naški”. Prednost engleskog je to što sve lepo zvuci (smeh).

Hajde da se vratimo malo na pocetak rada benda Legacy. Kada je nastao bend i na ciju inicijativu?

Kao što sam rekao bend je nastao 2002. U suštini cetvorka (gitara, klavijature, bas, vokal) funkcionišu još od ’98 pod imenom IMPULS K pod upravom doma vojske. Radile su se samo obrade, a svi su iz benda zeleli da rade autorsku muziku, tako da na moju inicijativu bend nastavlja dalje pod nazivom LEGACY (nasledje, zaostavština). Obrade su ok za uvezbavanje benda i sviranje pesama koje ljudi vole, ali i najgora autorska stvar je bolja od bilo koje obrade, daje pecat tvog dozivljaja muzike.

Pretpostavljam, pošto su sve pesme na engleskom, da Vam je u planu proboj na strano trzište. Da li ste do sada preduzeli neke konkretne poteze ili tek planirate da ostvarite kontakte?

Uh, to jeste svima nama cilj, ali mnogo je teško. Mi pokušavamo takodje. U kontaktu smo sa jednom grckom izdavackom kucom, pregovori su u toku, ali otom potom. Planovi su nam za pocetak da nas prvo publika u Srbiji upozna.

Pre gotovo mesec dana bila je premijera spota za pesmu „Indigo child“. Da li uspevate da pokrijete troškove, s’obzirom na cinjenicu da je situacija vrlo teška za ljude koji se bave „ne turbo folk muzikom“?

Troškovi su kod nas minimalni. Imamo tu srecu da oko nas imamo ekipu kreativnih ljudi koji umetnost vide kroz ideju, a ne novac. Konacno su tu ljudi koji zele da urade nešto dobro, ne da stoje sa strane kao posmatraci i samo kritikuju, dok zivot prolazi pored njih. Spot je nas iskreno koštao 80 evra, od toga 50 za ozvucenje koje stoji kao scenografija, 20 za prevoz i 10 za 2 kamere. Pivo ne racunam. Reci „ne moze i nemam“ su samo izgovori, volja je bitna.

Album je u prodaji, snimljen je jedan spot…šta dalje? Da li ste koncertno aktivni?

Koncertno smo aktivni. Prvo pojavljivanje i u isto vreme promocija albuma bice avgusta na pirotskom ROCK ON’ metal festivalu. Cisto da najavim, da malo izreklamiram. Dolazi nam AlogiA, Rapid Force i Father(Croatia) plus podrška pirotskih bendova i još nekih demo bendova. Do tada pravimo pauzu da bi odradili letnje poslove i došli do bolje opreme. Posle toga svirke po Srbiji, što više to bolje. Ljudi koji prate naš rad znaju da ove deset pesme nisu jedine autorske koje mi sviramo. Imamo u planu minimum još dva albuma. Osecamo da imamo još dosta toga da pruzimo u svetu muzike, ali za pocetak jedno po jedno.

Zanima me tvoje mišljenje o domacoj sceni. Ti si deo benda koji trenutno egzistira, u kontaktu si sa publikom, da li ima mesta u Srbiji za rock/metal muziku ako uzmemo u obzir da mediji forsiraju muziku potpuno drugaciju od ove koju vi svirate.? Naravno, mislim na „turbo dzihad“

Mislim da je sada dosta bolje nego što je bilo. Preziveli smo „turbo“ prezivecemo i Grand. Znaš, zilavi smo ti mi rokeri, ne dajemo se tek tako. Što se tice scene, meni je ok. Ima stvarno mnogo bendova, mnogo klinaca sa dugim kosama i gitarama. Kao što si rek’o ti – od tolikog kvantiteta mora da dodje i kvalitet. Citao sam ti clanak, extra. A, i mediji su malo blazi. Mene samo brinu oni koji nam “prodaju kulturu za 200 din na kioscima“, znaš sistem vrednosti i šta to beše.

Prema tvom mišljenju, koji su glavni problemi domace scene i šta to najviše „guši“ mlade, nefirmisane grupe?

To sam cekao da me pitaš. Najveci je problem to što neafirmisani bendovi ne podrzavaju jedni druge, vec ti neafirmisani bendovi misle da su zvezde i da su kako oni kazu mnogo dobri. Mikica Brankovic mi je rekao jednu dobru stvar, moram da citiram, ne zelim da se uvlacim – “Muzika nije sport. Ako je neko konj i zeli da se trka neka izvoli na hipodrom i neka nadje sebi rivala pa trka do besvesti.“ Ako Srbija ima dva dobra benda to je dobro, ali zalosno. A, ako Srbija ima dvesta dobrih bendova to je dobro.E, to je lepo. Svi smu u istom loncu, a medjusobno se davimo. Ubi nas ponos.

I za kraj, reci mi gde moze da se nabavi Vaš album?

Za kraj mogu da ti kazem „ne znam“. Stvarno. Toliko smo se izgubili ovih dana da ni ne znam gde u centrali moze da se nadje disk. Znam za Ips-store. Za Pirot smo mi zaduzeni. Javicu ti ovih dana, obecavam. Još jednom pozdrav od grupe LEGACY i hvala tebi Dragiša i svim ljudima u RockSerbia. KEEP FIGHTING FOR METAL!!!

Profil benda na RockSerbia.net