Proslo je godinu dana od izlaska albuma “Izgubljeni svet”. Po tvojoj oceni, kako su ljudi prihvatili drugi album?

Drugi album je nastao veoma brzo posle izdavanja Tamnice, tako da je publika vecinu pesama vec cula uzivo. Elem, tu ima jedna caka, pošto u našoj zemlji uvek mora nešto da fali pa tako i kvalitetno ozvucenje, pa u vecini slucajeva do publike ne dopire jasan vokal. Mozemo reci da se publika bolje upoznala sa našim  pesmama slušajuci CD. Pesme su odlicno pruhvacene.

Na koje pesme publika najbolje reaguje?

Publika najviše reaguje na Srpski san, Trube Jerihona, Prodajem sve. Nekako se ”cudno pogodilo” da svi sanjamo manje više slican san.

Moram da primetim, po tekstovima, da ste u vremenu dok ste “bili” u “Tamnici” imali vise optimizma, verovatno ste se nadali izlasku i boljem svetu, a onda ste izasli iz tamnice u “Izgubljeni svet”. Dalje nema, mora se ostati u takvom svetu, nazalost…

Tamnica je nastajala u vreme kada nismo imali nekih obaveza, sem da sviramo. Tada su nam više bile blize neke lokalne, samo nama bitne stvari. Izgubljeni svet je rezultat zivljenja i borbe da se o nekim stvarima jace i oštrije progovori. Naravno, tu su i masnije gitare i malo cvršci rifovi koji samom albumu daju mracniji ton.

Gde je manje lose, u tamnici ili u izgubljenom svetu?

Pa, iz tamnice postoji mogucnost da se spasiš ili bar ne umire nada o slobodi iz iste. A, iz izgubljenog sveta to malo teze ide.

Vas odgovor na pitanje “da li da sledim nove ideale” je uvek negativan…

Naravno. Ti novi ideali nisu nam ništa dobrog doneli. Oni uvek u sebi imaju dozu tuposti, gluposti i blage kopije prethodnog ideala. Na kraju kao narod ili uopšte kao ljudi pojedemo jedno veliko g….

Je l’ se desava nesto po pitanju novih pesama?

Mi imamo gotovih pet novih pesama koje za sada ne sviramo na koncertima. Ljudi se još uvek nisu zasitili starih pesama, a i bilo bi glupo da ih zatrpavamo novim, pa za sada ih samo sviramo na probama, tj. samo ih mi slušamao.(smeh)

Da li ste koncertno aktivni? Gde Vas mozemo videti?

Do sada smo svirali oko stotinjak svirki, od kojih 42 samostalna koncerta u Srbiji, RS i CG. Prestali smo da jurimo festivale, a u poslednjih mesec dana smo išli sa starim prijateljima i saborcima 202kom na svirke. Napokon smo skrpili pristojno ozvucenje i od maja krecemo na pravu udarnicku promociju “Izgubljenog sveta”. Kako kod nas ništa nije sigurno nemamo konacne termine, ali su u pitanju mesta u Vojvodini i Istocnoj Srbiji, kao i Nikšic, Podgorica, Herceg Novi, Banjaluka itd.

Dugo ste na sceni, punih devet godina. Kakva je sadasnja situacija na srpskoj rock sceni u odnosu na period kada ste Vi pocinjali?

Pa, kod nas se ništa ne menja. Isto je bilo kad smo pocinjali. Scena, nazalost, ne postoji. Sve se radi po principu „kako se snadješ“, a da se snadješ ti moraš da, u najmanju ruku, budeš madjionicar.

Koji su glavni problemi nase scene? Izdavaci su konstantni problem, mediji su i dalje okrenuti nekim drugim “vrednostima”, cini mi se da je i sama publika “gluva” za domace bendove…

Glavni problem naše nepostojece scene je to što neki vrlo loši ljudi koji su se drznuli da sebe nazovu menadzerima i vuku se još iz osamdesetih nemaju sluha za mlade bendove, tj. ne mogu da maknu kintu na njima kao što mogu na bendovima koji sviraju na racun stare slave po trgovima i festivalima priredjenim za dan opština širom zemlje. Slican problem je i sa novim omladincima koji su iz nekih partijskih kasa dobili pare da organizuju festivale pa sa ovima gore pomenutim kroje laznu rok licnu kartu Srbije i po sopstvenom nesluhu i dzepu prave to da publika ogluvi na rok uopšte. Cela ta situacije se odrazava i na izdavace i na medije koji nemaju cemu da se okrenu.

Imas li ideju kako promeniti stvari? Na koji nacin?

Stvari mogu da se promene samo cistim srcem i obrazom. Ovaj vaš portal je odlican pocetak. On daje mnogim bendovima šansu da uopšte neko cuje za njih.

Hvala ti na razgovoru Šole, i veliki pozdrav od portala Rock Serbia!

            Veliki pozdrav od benda koji je umesto saginjanja i puzanja izabrao istinu na celu. Mozda nekom bar damo dobar primer.

            Svako dobro Vam zelim.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Na pocetku, jedno konstruktivno pitanje, kako si Blazo?

Nikako. Juce sam skakao sa 5 metara na zatvorenom bazenu Tasmajdan i pao na stomak. Da sve bude tuznije, glavom sam udario o precku od gola, posto su ga tu postavili za trening vaterpolista.

Ove godine je 15 godina Prljavog inspektora Blaze i Kljunova. Sprema li se neko narodno veselje povodom tog dogadjaja i da li je njeno visocanstvo Anderson Pamela potvrdila dolazak?

U novembru je taj izuzetni dogadjaj. Svi smo u bendu srecni zbog toga. To je kao da smo zavrsili osnovnu skolu i krenuli u srednju. Nadamo se da ce i Pamela doci na proslavu. A, ako ne dodje, nije strasno. Najvaznije da bude mir u svetu i da decija suza vise nikad ne kane.

Zanimljivo je to da tvoja ljubav prema njoj ne jenjava, ali ona i dalje ne obraca paznju na tebe, ili se mozda nesto promenilo?

Sve fatalne ljubavi su neuzvracene. I svi se bave tom temom: od ruskih pisaca i pesnika, pa do savremenih spanskih serija.

Stalno si raspolozen i nasmejan, da li je moguce da te nikad nista ne iznervira?

Nervira me sve ono sto i naseg prosecnog coveka: ucestali porazi fudbalera i kosarkasa, toplo pivo, hladne zene, vruc pesak na moru, ledena voda ispod tusa, diskovi koji preskacu, tiketi koji ne prolaze, kao i rakija koja ne udara.

Dule Savic, Paspalj, Bodiroga…ko je sledeci? Imas li sportskog idola medju aktivnim sportistima? Kosarkasima ne ide, fudbalere necu ni da pominjem…mozda teniseri?

Posle poslednje pesme, koju smo posvetili Ani Kurnjikovoj, a koja nije opravdala nasa ocekivanja, vise necemo snimati pesme o sportskim asovima. Ali, ima jos mnogo idola kojima se moze posvetiti pesma: Paji Vujisicu, Raheli Ferari, Djordju Marjanovicu, Nikoli Telsli, a bogami i Dositeju Obradovicu.

Znaci necemo vise uzivati u sportskim hitovima?

Nazalost, ne. Ali, svakako da ce biti jos nekih pesama, gde se pominju pivo, semenke, kao i kikiriki. A, bez njih nema pravog sportskog dogadjaja.

Dokle je stigla tvoja ideja da se kandidujes za predsednika, drage nam drzave, Srbije? I dalje radis na usavrsavanju svog predsednickog programa ili si digao ruke od svega toga?

Sledeci predsenicki izbori su za 5 godina, tako da imam dovoljno vremena da finansijski ojacam i povecam budzet stranke. Za sada imam 7 olovki, 3 flomastera i 50 plakata. To je jos uvek malo za ozbiljniju kampanju.  

Posto si cesto vidjen na kobasicijadama, rakijadama i ostalim jadama, smatram da si kompetentna osoba da odgovoris na sledeca pitanja: Koji kraj u Srbiji ima najbolje ice, a koji pice?

Svuda se dobro pije i jede u Srbiji. Bitan je sastav ljudi sa kojima locete i krkate. Jer, to je takodje jedna vrsta sporta. Morate imati uigran tim , koji zna koje su mu mogucnosti. U suprotnom vas cekaju dva najveca neprijatelja na tom terenu: rigoleto i mamurluk.

Svirate po vasarima, slavama, saborima i ostalim narodnim desavanjima. Sta je u planu za naredni  period?

‘’Kljunovi’’ su spremni za sve vrste animiranja naroda, a sigurno je da cemo i ove godine nastupiti na Beer festu u Beogradu, kao i Danima piva u Zrenjaninu. Od ostalih proslava nadamo se nastupu na inaguraciji ruskog predsenika u Moskvi i americkog u Vasingtonu.

U decembru prosle godine je izasao live Best off. Album “Pare ne vracamo” je izasao 2002 god. Napravili ste veliku pauzu. Ima li u planu nesto novo?

Na novom zivom albumu ‘’Samo Supermen Srbiju spasava’’ ima i tri bonus pesme: ‘’Vranjanka’’, ‘’Nisam dijamant’’ i ‘’Blazo bekrijo’’. Kad za njih uradimo spotove, ulazimo u studio da snimamo nove. To znaci, negde oko 2016 godine, kad i Srbiji ukinu vizni rezim.

Pratis li nasu muzicku scenu?

Da.

Da li ima neki rock band koji ti je privukao paznju zadnjih godina, meseci?

Kolekcionar sam domacih rok izdanja i svaki novi bend je moj omiljeni u plejeru.  

I za kraj, sta bi voleo da budes kad porastes?

Pekar, lekar, apotekar, staklorezac, knjigovezac, mlinar, vinar, veterinar, pedagog, demagog, polupesnik il’ bolesnik. Sve je bolje od onog sto sam sada: policajac, a i pajac.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Snimanje albuma je pri kraju. Kada se moze ocekivati izlazak?

Pazi ovako, obzirom da ce album, nadam se, biti zavrsen do kraja maja, izdavanje ce se verovatno organizovati za jun-jul.

Koliko pesama ce naci mesto na prvom albumu i ko su autori muzike i textova?

Na albumu ce se naci deset autorskih pesama (9+1 bonus). Autor svih tekstova sam ja, a za muziku smo bili zaduzeni svi podjednako.

Hoce li se na albumu naci neka pesma na srpskom? Ili ako ne na ovom mozda u buducnosti?

Sve pesme su na engleskom jeziku, a sto se tice nekog sledeceg albuma, ko zna mozda i bude neka pesma na  srpskom. Sve u svemu rekao sam: dok ne budem znao da napisem kvalitetan text  na srpskom, necu ga ni pisati.

Pod cijom etiketom cete izdati album? Da li se zna izdavac?

Izdavac za Srbiju ce svakako biti One Records, kao kuca koja izdaje najkvalitetnija rock/metal izdanja u zemlji.

Proboj van granica Srbije posto su tekstovi na engleskom?

To je jedna velika nada koju delimo. Stupili smo u kontakt sa nekolicinom izdavaca, pa cemo uciniti sve sto je u nasoj moci da album plasiramo sa “strane”.

U proslom periodu ste bili aktivni sto se tice nastupa na vecim festivalima. Rock Village, Rock On! u Pirotu…sta je u planu za ovu godinu?

Ove godine cemo, zahvaljujuci Terra Nostra promotion, svirati na  najvecem srpskom metal fetivalu Castle fest-u u Smederevu. Prijavicemo se i za Exit, a postoje i velike sanse da sviramo kao predgrupa grupi Uriah Heep na Tasmajdanu.

Sta se desava po pitanju svirki?

Svirke planiramo uglavnom po izlasku albuma kao promocije. Na meti su nam veci gradovi Beograd, Novi Sad, Nis, naravno  rodni Kragujevac, kao i manji gradovi. Svuda gde je nasa muzika dobrodosla.

Koje je tvoje misljenje o situaciji na domacoj sceni?

Moje misljenje je da postoji mnogo kvalitetnih bendova, ali problem je u to sto ne postoji nijedan veci medij koji ce promovisati te bendove u pravom svetlu, shodno tome, mnogi gube nadu i odustaju.

Po tvom misljenju, kljuc problema drze mediji. Sta jos treba uraditi da bi se poboljsala trenutna situacija?

Treba ljude odvici od predrasuda o dugim kosama, elektricnim gitarama i “dranju”, kako oni kazu. Ono sto im nikada nece biti jasno je da je to nacun da se iskaze misljenje o svetu u kome zivimo, da se kao poruka posalje ona prava emocija koja nas cini onim sto jesmo. Problem je uglavom u tome, shodno cemu rock/metal muzika nece biti prihvacena na ovim prostorima.

Ali, evidentno je da domaca publika ne pruza adekvatnu podrsku domacim bendovima, a kao sto si i sam rekao ima dosta kvalitetnih. Publika je skepticna prema nasim bendovima. Ne moze se reci da nema publike, jer koncerti stranih grupa su  poseceni.

Problem je to postoji mnogo onih koji su tek zakoracili u svet muzicke umetnosti i nemaju objektivno miljenje ni o cemu. Takav covek ce doci  na koncert da gleda gde ces da pogresis  i kraju ce reci da si sranje. Mnogo je takvih.

Nazalost, u pravu si. Ima i zavisti medju bendovima. Ali cini mi se da se smanjuje, da mladji bendovi  saradjuju.

Mogu da ti kazem da i ja mislim da je tako, sve je manje zavisti medju bendovima, ali nazalost ostaje ovaj prvi problem.

Kovca, zahvaljujem ti se na razgovoru. Nadam se da cete uspeti sve svoje ideje i planove da realizujete.

Nada poslednja umire! Ljudi borite se za ono u sta verujete, jer vam to niko ne moze uzeti. Heavy pozdrav svima!

Forever Storm pored Kovce cine još i Miloš Miletic (gitara), Vladimir Nestorovic (bas gitara) i Vuk Stefanovic (bubanj). Više informacija o bendu mozete videti na www.myspace.com/foreverstorm.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Kako je bilo na koncertu u Jabuci? Kako je publika reagovala na novu pesmu “Sta je koga briga”?

Koncert je bio super. Jako smo zadovoljni, a i reakcije publike su bile super. Izgleda da im se svidjela i nova pjesma, jer su pjevali sa nama.

Album je u najavi. Kada se moze ocekivati?

Ovaj live album koji smo upravo snimali u Jabuci bi trebao vrlo skoro u prodaju – samo jos da napravimo mix, omoti i to je to. A, novi studijski album radimo i  nadamo se da ce biti gotov prije kraja godine.

Kakav zvuk mozemo ocekivati na novom albumu? Ko ce se naci kao autor?

Ja nekako mislim da Hard Time ima prepoznatljiv sound i da cemo u tom smjeru i nastaviti. Naravno, sa nekim inovacijama i boljom produkcijom. Autori na albumu ce biti svi iz banda koji imaju dobru ideju ili dobru pjesmu. Za sada smo napravili 4 nove pjesme, tri moje i jednu našeg gitariste Mihe.

Predstoji Vama mala turneja po Srbiji – Beograd 18. april, Subotica 19. i Stara Pazova 20. Vidim po raznim forumima da ljudi jedva cekaju svirke.

Moram priznati da i mi jedva cekamo da zasviramo u Srbiji pošto tu nismo nikada bili, a koliko znam u Srbiji rock dobro kotira. U Beogradu sam nekada bio u vojsci pa mi je to povratak na mjesto gdje sam zivio 9 mjeseci, u Subotici imam rodbinu, a u Pazovi nam je jedan veliki prijatelj. U svakom slucaju veselimo se susretu sa publikom u Srbiji.

Hoce li se na svirkama u Srbiji svirati pesme sa albuma koji je u najavi?

Mislim da cemo svirati jednu ili dvije nove pjesme, a kako ljudi u Srbiji nisu nikada slušali Hard Time uzivo njima ce i tako sve pjesme biti nove!

Pratite li novu scenu? Ima li u Hrvatskoj kvalitetnih mladih snaga?

Ja osobno stalno slušam mlade bandove, a i uvijek kada dolazimo svirati u neki grad inzistiramo da nam neki mladi lokalni band bude predgrupa. Ima puno klinaca koji sviraju i tu i tamo se pojavi i neki vrlo kvalitetan band.

Sta bi treba uraditi da bi se scena poboljsala? Neadekvatna podrska medija i nedostatak pravih izdavaca je, izgleda, i dalje neresiv problem.

U Hrvatskoj nema nikakve podrške rock glazbi u medijima i jedino što nama preostaje je da sviramo gdje god se moze i gdje ima stuje i tako pronesemo svoj rock’n’roll gdje god mozemo. Nekada kada je Hard Time pocinjao bilo je puno više medijske podrške rock bandovima, a danas je sve politika i marketing, tako da je rock na marginali. Nije bolja situacija ni sa izdavacima – samo gledaju na kakvoj komercijali bi mogli zaraditi lovu i to je to.

Cini mi se da je slaba komunikacija Srpska publika-Hrvatski bandovi i obrnuto. Uopste, tesko je doci u priliku da cujemo sta se novo desava na Hrvatskoj sceni, jedino putem interneta, ali nema bas sve na internetu.

Moram priznati da ni mi ovdje nemamo uvid u nove bandove u Srbiji. Tu i tamo kad netko dodje svirati, ali nemamo pojma šta se kod Vas dešava. Vjerovatno je situacija ista i u obratnom smjeru. Znam dosta ovih tribute bandova koji dolaze u Zagreb i koji su super – Gunsi, RHCP, Queen…ali autorske baš i ne poznajem. Cuo sam nekolicinu prošle godine na Rokaj festu, ali moram priznati da mi nitko nije baš zapeo za uho. No, siguran sam da u Srbiji ima super rock bandova. Internet je cudo današnjice i stvarno svašta ima na mrezi, tako da, danas klinci provode sate i sate za computerima i traze glazbu. Mi dobivamo recenzije i pohvale iz svih krajeva svijeta i to nam je super. Nadam se da su i neki ljudi u Srbiji pronšli Hard Time na netu i da znaju šta mi to radimo, pa da ce doci i na naše koncerte, a mi cemo se potruditi da ih ne razocaramo. 

Bila mi je cast da pricam sa Vama. Sve najbolje!

Hvala na podršci i nadam se da se vidimo na nekom od koncerata. Poruka onima koji citaju je da nas provjere na našim stranicama i da se vidimo na koncertima.

Bend svakako vredan paznje. Da nije tako ne bi se odrzali sve ove godine. Više informacija o Hard Time-u mozete procitati na njihovom sajtu www.hardtime-band.com i myspace-u www.myspace.com/hardtimeband.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic 

Prvo da cestitam izlazak albuma prvenca. Citiracu vas: “Kao da svi cekamo nesto da desi se…”, pa eto, puno dobrih stvari se izdesavalo za nepunih godinu dana. Pobeda na gitarijadi, snimljen spot za pesmu “Mozda baš sada”, album je u prodaji, potvrdjeno ucešce na Castle festu…

            Pa da, moglo bi se reci da sve ide i vise nego savrseno, ali ima tu mnogo posla koji smo tek poceli da obavljamo. Sve ovo sto nam se desava je rezultat dobrog rada i zato sada uzivamo u svakom minutu toga.

Da li imas informacije kako ide prodaja albuma?

Pa znas kako, u Automatiku su nam rekli da su jako zadovoljni. Po nekoj nasoj statistici otislo je nesto vise od polovine prvog tiraza, sto je sjajno s’ obzirom da mi zvanicno jos nismo ni poceli sa distribucijom diskova po Srbiji, i za sada je najveci deo tih diskova prodat u Beogradu. Nadamo se da ce uskoro biti rasprodat ceo prvi tiraz, koji nije ogroman, ali za jedan domaci bend i u trenutnim uslovima mislim da je zadovoljavajuce. Naravno, ne planiramo sa time da stanemo.

Koji su konkretni planovi Nightfall-a u buducnosti? Promocija, koncerti…gde sve?

Pa, za sada se fokusiramo na predstojece leto od kojeg dosta ocekujemo. Bice dosta promocija po Srbiji u nasoj reziji. Sto se tice gradova, jos uvek ne znamo konkretno, jer to zavisi od dosta stvari. Evo, pocinjemo sa Kragujevcem 18-og, u planu je Smederevo, Novi Sad i jos neki juzni gradovi. Naravno, ako usledi ponuda i iz nekog mesta u koje nismo planirali da idemo sigurno cemo videti da odemo. Zeljni smo svirke, pa nam nece biti problem da igde sviramo.

Potvrdjeno je ucesce na Castle festu, sto je veliki uspeh, planirate li nastup na jos nekom vecem festivalu?

Ovo leto je udarno i zbog raznih domacih festivala. Kao sto si rekao, potvrdjeno je ucesce na Castle festu. Velike su sanse da nastupimo i na Exitu, kao i na Beer festu. Ali o tome cemo kad dodje vreme. Nasa zelja postoji, ali ne zavisi od nas.

Zemlje u okruzenju, Hrvatska, Bosna predstavljaju zanimljivo trziste. Planirate li neke svirke u tim zemljama?

Naravno, vec je u opticaju Bosna, preciznije Banja Luka i Sarajevo, ali trenutno ne postoji mogucnost da se ide zbog nasih velikih obaveza u Srbiji. U svakom slucaju planiramo da prosirimo delovanje van granica zemlje.

Postoje li sanse za snimanje spota za jos neku pesmu?

Bice jos jedan spot sigurno, a planiramo da ih bude mozda cak i cetiri ukupno. Ali to zavisi od toga kakvi cemo biti sa finansijama, jer necemo vise da radimo spot na silu. Ili ce biti prava stvar ili necemo ni raditi.

Za koje pesme se planiraju spotovi?

Pa, jos uvek smo u fazi dogovora, ali mislim da moze da se nasluti koja je pesma biti u pitanju. Sta ti mislis? (smeh)

Drukcije nije moglo da se desi?

Eto, a u planu je i spot za Horizont koji je na sebe preuzeo nas prijatelj Nemanja Gavrilovic. On je animator i ima zelju da pomogne bandu. Ali je jako zauzet, pa ce realizacija njegove ideje zavisiti od toga kakav on bude sa vremenom.

Clanovi Nightfall-a, Slobodan i Oliver, su bili  na Fox-u, spominje se B92, to je dobra vest,stvara se prostor za metal muziku na televizijama, sto je veliki napredak.

Bili su i jako nam je drago da je televizija koja inace ne praktikuje niti promovise takav tip muzike nasla prostora i vremena za nas rad. Na tome smo jako zahvalni. To je gostovanje samo jedno u nizu i bice ih jos. Zelimo da damo sve od sebe da sto vise ljudi dodje u kontakt sa nasim radom.

Otkud ideja za obradom Opsesije, koja se nalazi na albumu, i jos nekih dance pesama sa  pocetka devedestih koje izvodite uzivo?

(smeh) Cesto me to pitaju, a dosta nam ljudi i zamera na tome. Pa znas kako, ideja nam je bila da sviramo sto manje klasicnih obrada, a da ako sviramo obrade da budu cover varijante u nasem stilu. Zato smo hteli da obradimo neku domacu pesmu koja nije u rock maniru. S’ obzirom da smo u bendu svi mladi i nikoga od nas nije zaobisao dizel period 90-ih. U sali smo spominjali razne dizel hitove i onda se Boban jednog dana na probi pojavio sa tom pesmom. Ljudi su odlepili na pesmu i prosto smo morali da je stavimo kao bonus pesmu.

Pesme koje se nalaze na albumu “Kao da niceg nije bilo” izvodite vec duze vreme. Rano je razmisljati o novim, ali da li se desava nesto po tom pitanju?

Da, da. U poslednje vreme smo dosta aktivni po tom pitanju. Neophodno je zbog nas da se radi na novom materijalu. Vezbacemo nove pesme, promovisati stare, pa mozda do kraja godine udjemo u studio i krenemo da radimo na drugom albumu. Sada je dosta rano da se razmislja o tome.

Cini mi se da se situacija na srpskoj rock/metal sceni poboljsava. Puno je mladih bandova koji bavljenje muzikom shvataju na ozbiljan nacin.

Ljudi se interesuju, broj bendova raste i dosta od njih kasnije pokaze ozbiljan potencijal. Sto se tice bogatstva scene, stvari su dosta bolje, doduse sanse koje se pruzaju tim bendovima i dalje su retke i zato cesto dosta bendova se pojavi i nestane, jer prosto nije bilo prostora za njih da se igde ozbiljnije pokazu.

Stare boljke-izdavaci i podrska medija se izgleda nece jos dugo izleciti?

S’obzirom da je rock muzika i dalje krajnje neprofitabilna izdavaci ne nalaze razloga da pruze nekom bendu sansu. Mada ima izuzetaka i mi iz benda smo jako zahvalni Automatiku koji nam je pruzio sansu i nadam se da ispunjavamo njihova ocekivanja. Nadam da ce se pojaviti jos izdavackih kuca koje ce slediti njihov primer.

Pored Nightfall-a ti sviras i pevas u jos nekim bandovima. Koji su planovi tih bandova? Da li planiras nesto na polju solo karijere?

Palo mi je na pamet par puta i imao sam neke ideje. Cak i poceo da se cimam oko toga, ali sam ubrzo odustao, jer pored silnih obaveza nemam vremena da se tome posvetim onoliko koliko bi trebalo. Uostalom, NightFall sada gazi punom parom i nema potrebe da radim ista sa strane, iako ce sigurno doci vreme kad cu hteti da odvojeno od benda izrazim neke moje pesme. Pored NightFall-a sviram bubanj u bendu koji se zove Doomrash. Trenutno smo tribute za Sentenced, ali je u planu autorski rad. U bendu vlada sjajna atmosfera. Mozhda se cak i kroz taj bend iskazem onako kako bih to mozhda radio solo.

Max, hvala ti na izdvojenom vremenu. Sve najbolje!

Pozdrav svim posetiocima RockSerbie. Nadam se da se vidimo na nekoj svirci. Posetite www.myspace.com/nightfallserbia. Stay Metal!

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic 

Šta se dešava po pitanju novog albuma? Ima li nekih novosti?

Grupa je privremeno prestala sa radom zbog mog odlaska u Rusiju 2003. Po povratku, snimljeno je 11 pesama sa istom ekipom kao na prvom albumu, ali je doslo do razmimoilazenja u stavovima, po mnogim pitanjima, i doslo je do neminovnog razlaza. U bendu su ostali Vladimir i Branislav, a prikljucio se gitarista Niksa Barlov, koji je bio clan grupe Black Time tokom devedesetih, zajedno sa mnom. Niksa je diplomirani filosof, upravnik Rascanske biblioteke i po duhu je veoma blizak meni.

Kada mozemo ocekivati izlazak albuma?

Do sada je finisirano pet pesama, jos deset je osmisljeno. U narednih mesec ipo ocekujem da zavrsimo jos cetiri ili pet pesama, koliko je potrebno za album. Ako bude i neka vise necemo praviti pitanje ( smeh).

Da li se vec sada zna ime izdavaca?

Kako sada stvari stoje, izdavac ce verovatno biti Centar za kulturu Gradac  iz Raske, cija ce ekipa biti zaduzena za omot albuma. Stampanje diskova finansiramo mi. Prakticno, to je samostalno izdanje, dobijamo mnogo veci broj diskova. Sudeci po interesovanju, mislim da cemo uspeti nesto i da zaradimo.

Ovaj album zanrovski ce biti drugaciji u odnosu na „Moc istocnog vetra“ koji je bio u hard rock – power metal fazonu. Kako bi odredili drugi album?

Najbliza definicija je Southern Rock-Power Blues. Interesantno je da svima ovo lici na nesto, ali niko ne navede istu grupu. Neki kazu Smak, neki Yu grupa, neki Atomsko skloniste. Uglavnom, Niksa i ja sviramo onu muzku koju volimo oduvek. A, to je zaista sirok dijapazon (smeh). Neko ce prepoznati uticaj Claptona, Rory Gallaghera, Lynyrd Skynyrd. A, onda na sve to Daba da svoj drugaciji pecat. Tako da, nikada ne znamo kuda ce da nas odvuce ideja. Ja ove pesme izvodim u totalno drugacijem stilu.

Koja je tematika tekstova? Ko su autori tekstova i muzike?

Tekstovi su moji. Muziku radimo Niksa i ja. Ima i nekih komicnih scena. Na primer, pesma Smederevo je u svom prvobitnom obliku bila obrada Springsteen-ove Youngstown, onda se Niksa javio sa mora, bukvalno iz kupatila  i otpevao rif koji mu se vrteo po glavi, a ja snimio na kompu da ne bismo zaboravili. Meni se citava slika pesme Nadji Gral u sebi vrtela u snu, ustao sam i zapisao.

Hoce li biti nekih iznenadjenja na albumu, u smislu dueta ili slicno?

Naravno, samo je pitanje zenskog vokala dosta skakljivo,  posto se Ana u medjuvremenu udala i ima malog bebca, a Djurdja, koja peva u pesmi Prvi ljudi ima druge planove. Uglavnom, bar dve pesme ce biti duet. Ako zavrsimo Templare, onda mozda zapeva i jedan poznati lik.

Hocete nam otkriti ime?

To je neko kome se tekst te pesme izuzetno svideo. Pesma je imala u pocetku dvanaest strofa, on ju je procitao i rekao: nedostaje kletva. Po povratku u Smederevo ja napisem trinaestu strofu na poledjini bus karte. Covek, inace, obozava Jethro Tull i mrzi Rangers. Ali, da ne pricam vise, radi uroka.

Da li je u planu snimanje spota?

Obavezno! Najmanje tri spota. Imamo uslove i sami da snimimo to, ali cemo potraziti pomoc od nekih institucija da nam dozvole snimanje spotova na njihovim lokacijama.

O kojim lokacijama je rec, ako nije tajna?

Stari grad Maglic, Zvecan, SD tvrdjava (ikona i sekira, templari) predeo nacionalnog parka Kopaonik, manastir Gradac. Predivni predeli Srbije u okolini manastira Vratna, prerasti, predivna priroda, prava vilenjacka.

Gde Vas mozemo cuti i da li ce biti svirke pre izlaska albuma?

Za sada, Niksa i ja nastupamo na knjizevnim promocijama, a Daba sa Imperijom po klubovima. Cim se zavrse pesme, krece se s’ koncertima benda. Prvi koncert je verovatno u Raski, za vreme spusta bez granica, pa dalje po svim gradovima Srbije. Paralelno sa tim, nastavicemo svirku na promocijama po muzejima i bibliotekama gde smo jako dobro prihvaceni. Pokusavamo da uzdrmamo srednju generaciju iz zimskog sna.

Po Vama, kakva je situacija na domacoj rock/metal/punk sceni? Napredujemo ili tonemo sve dublje?

Sto se bendova tice, osetan je pomak na bolje. Izdvojio bih Alogiu, Art Diler od autorskih bendova, Eon, ChubbChubbs, Irish Stew, da ne pominjem Celtse, onda Irina i Storm (Bosna) ima dosta dobrih bendova, ali publiku treba animirati.

Imate li ideju sta bi konkretno trebalo uraditi da bi se poboljsala situacija? Koji je Vas stav po tom pitanju?

Mora se formirati mainstream koji ce svirati slusljivu muziku za sve generacije, tek onda je moguce paviti proboj altenativnih grupa i grupa ekstremne orijentacije.

Bendove koje ste pomenuli upravo takvu muziku sviraju…

Pa da, upravo sam i mislio na karavan koji bi cinili Hexagram, Art Diler, Nicija Zemlja, Eon… To svi slusaju. Eon, doduse vise paznje poklanja obradama, ali su fantasticni. Moj omiljeni bend je ekipa iz Petrovca (zna se koja). To su sve dobri momci, rade, studiraju, pozitivno razmisljaju. Treba ih podrzati, zastava je kod njih. Vremenom ce steci vise zivotnog iskustva, pa ce i tekstovi biti okrenuti u tom pravcu. Najveci problem rock muzike u Srbiji su oni koji su nekad svirali, pa batalili i sad mrze sve zivo. Ja, sam poceo da sviram u tridesetoj da bih mogao da pretocim ideje u muziku. U devedesetim nismo imali para ni za mikrofon, ali duh je ostao. Ja se ne bojim svojih godina. Bolje ziveti i jedan dan kao leptir nego hiljadu godina kao larva, i zato smo prst u oku onima koji bi da forsiraju maksimu “cuti, dobro je”.

Zahvljujem Vam se na razgovoru i ocekujemo skorasnji izlazak albuma.

Hvala i Vama. Ako sta zatreba, tu smo. Pozdrav!

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Turneju su na kratko prekinuli polovinom februara, kako bi na Berlinskom filmskom festivalu prisustvovali premijeri filma „Filth and Wisdom”, koji je rezirala Madonna, a u kojem glavnu ulogu ima Eugene Hütz, frontmen Gogol Bordella.

Album „Super Taranta!” magazin Rolling Stone smestio je na 14. mesto 50 najboljih albuma u 2007. godini, dok je numera “Ultimate” na 82. mestu najboljih pesama prošle godine – „Najpametnija pesma koju je Gogol Bordello ikada snimio i najpametnija ovogodišnja pesma” – piše Rolling Stone za „Ultimate”.

The New York Times o Gogol Bordello piše: „Iggy Pop je susreo Kafku”. Britanski komicar Phill Jupitus opisuje bruklinske pankere recima: „Nešto kao kada bi se The Clash i The Pogues potukli… u istocnoj Evropi”, a ako mu je za poverovati onda je Exit festival pravo mesto za Gogol Bordello.

Prenosimo sa:  punkmusic.about.com

Intervju sa Eugene Hutz-om iz Gogol Bordello-a

Razgovor o  Gypsy Punk revoluciji

Intervju: Ryan Cooper

” Eugene Hutz je harizmaticni Ukrajinac, frontmen grupe Gogol Bordello, koja se smatra osnivacem novog pokreta u punk rock muzici, Gypsy Punk. Razgovarao sam sa Hutz-om dok je bio na putu o turneji i o uticaju i poruci ovog novog punk stila.

RC: Kako je na turneji?

EH: Je**no dobro covece.

RC: Gde se trenutno nalazite?

EH: U Lorensu, drzava Kanzas.

RC: Da li je Kanzas uzbudljiv?

EH: Zapravo je iznenadjujuce OK. Ovde je uvek bilo odlicno. Vec smo bili u ovim krajevima. Skoro svuda gde smo do sada nastupali na neki nacin smo pustli korenje.

RC: Zanima me šte zaista oznacava Gypsy Punk revolucija s obzirom da vas ljudi smatraju osnivacima iste?

EH: Pa mislim da dobro smatraju (smeje se). Kasnih 90’tih, kada smo se poceli okupljati u Nju Jorku, imali smo slicne frustracije u pogledu dominantnih vrsta muzike ali i stanja u kom se kultura, uopšteno nalazila. A i, znaš, buduci clanovi Gogol Bordela, pre svih Sergej-naš violinista i ja, bili smo glavni pokretaci cele te price jer smo romskog porekla. Prema tome, to za mene nije bio samo muzicki hobi vec zlatni rudnik inspiracije od samog pocetka.

Mislim da je Zapadna civilizacija i kultura samu sebe kopirala i previše do sada, znaš? To je stvarno neka vrsta kulturnog i ekonomskog problema, nazalost, zato što favorizuje produkte belaca pa se tako samoizolavala od uticaja drugih kultura. Na primer, u Evropi, mozeš cuti nemacku pesmu na italijanskoj radio stanici i obratno i francusku na ceškoj i to se stalno dogadja ali stvari na stranim jezicima nikad ne postanu popularne ili se pak ne probiju u Engleskoj ili Americi. Mislili smo da nešto nije u redu sa tom situacijom i posebno sa romskom muzikom, kao rudnikom autenticne energije, za koju sam otkrio da je jedna od poslednjih rezervoara takve energije. Energije koja budi ljude i pokrece stvari.

Tako da, cini mi se da smo imali zajednicki stav o tome, znaš, sve je vuklo ka tome, ne ni vuklo vec zapravo postavilo bazu Gogol Bordela. Od tada mnogi klinci, od kojih su neki druga generacija Isticno-Evropljana, a neki su baš Amerikanci, svi oni su inspirisani time jer je romska muzika jedan od poslednjih autenticnih rudnika zlata koji je preostao pre nego što jednolicnost u potpunosti preuzme planetu, tako da je ona jedan od poslednjih utvrdjenja. Mislim da je stvarno zadivljujuce to da što smo više na turnejama, ta socijalna i kulturna tendencija dobija na znacaju.

RC: Znam da je vaša poslednja turneja bila sa Flogging Molly. Da li je to što ste bili sa Irskim bendom bio deo etnickog paketa? Ili je to jednostavno bila turneja sjajnih bendova?

EH: Zapravo je mnogo jednostavnije.I mamo zajednickog menadzera a i prijatelji smo..Ista nam je izdavacka kuca i to je to (smeje se). A to nije bila poslednja turneja, posle te smo imali još-Evropu 2 puta pa Kanadu a sada radimo SAD. Mi smo uvek hedlajneri na svojim turnejama ali smo tada pravili izuzetak jer je nekako imalo smisla da idemo sa njima na turneju i predstavimo se njihovim fanovima.

 Flogging Molly se u suštini dosta razlikuje od nas ,ali se naša muzika svidja njihovim fanovima i obrnuto. Postoje drugi bendovi sa kojima smo poceli da saradjujemo a što predstavlja udruzivanje snaga kao što je”Kultur Shock”iz Sietla, bosansko-srpsko-japanski bend koji svira svoju vrstu Balkanskog metallo-punk-a a koji je vrlo, vrlo snazan tako da smo sa njima dosta nastupali. Takodje i grupa”Outer National”, i znaš, grupe sa otreznujucom porukom.

RC: Poceli ste u Nju Jorku a vecinom niste iz SAD?

EH: Pa vecinom smo iz razlicitih krajeva sveta. Jedini Amerikanac trenutno u bendu je Eliot,bubnjar. Juri i Sergej su Rusi, u stvari iz dalekog istoka Rusije. Juri je iz Sakhalin-a, iza Sibira, blizu Japana. Sergej je iz srednjeg dela Rusije, tako da je Gogol Bordello veliki internacionalni centar. Svako donosi svoje informacije i razmenjuje ih sa ljudima iz benda. Ne samo muziku vec i sve druge podatke vezane za njegovu kulturu.    Poslednja osoba koja nam se pridruzila je Pedro Erazo koji je iz Ekvadora, on je naš MC sada. Tu je i Oren Kaplan, gitarista iz Izraela koji na neki nacin i odrzava ovu kompleksnu druzinu na okupu.

RC: Sa svim tim uticajima koji dolaze iz celog sveta, da li ipak postoji muzicki zanr koji je zajednicki svima vama?

EH: Apsolutno. Glavna pokretacka snaga dolazi od istrazivanja mog odnosa sa romskim kulturnim nasledjem. To nam, u suštini i odredjuje pravac. Ja pišem sve pesme, to nam daje zajednicku notu. Kada aranziramo zajedno, to nam je sledeci stepenik u stvaralackom procesu. Tada se dešavaju stvarno kul stvari jer se mogu dogoditi nepredvidivi nacini tretiranja pesme. Ali duša Gogol Bordello-a ce uvek biti vezana za Istocnu Evropu. Mi cemo uvek flertovati sa raznim elementima ali, dodjavola, naše sidro je pušteno u krajevima oko Crnog mora.

RC: Prema tome, da li ti, kao neko ko stoji iza pesama i iza pesme “Immigrant Punk” misliš da ta pesma definiše ono što Gogol Bordello predstavlja?

EH: Pa ima mnogo pesama koje mozeš uzeti i reci “OK,ovo je suština Gogol Bordello-a”. Na primer “Start Wearing Purple”, ili da je sve receno u pesmi “Baro Foro”. Ima tu mnogo slojeva ali “Immigrant Punk” je esencijalna.

 Ta pesma govori o meni. U ovom trenutku ja imam sredjene papire i sve to ali mnogi moji prijatelji još uvek pokušavaju da srede svoj status. Toliko je mnogo birokratije svuda. Na primer u Nju Jorku, svako koga upoznaš je stranac (smeje se). Ne znam nikog ko ima sredjene papire. To je apsurdno na neki nacin.

 Toliko je frustrirajuce. Zeliš da budeš prihvacen kao individua. Izgleda da moramo da smislimo sopstveni generacijski bit koji bi nas odredio. To je je**no frustrirajice.

 Proveo sam 7 godina kao lice bez drzavljanstva. Odrekao sam se ukrajinskog drzavljanstva da bih mogao napustiti zemlju a primio sam drzavljanstvo SAD-a tek 1996. Tako da znam kako je to.

 Kao što sam rekao vecina mojih pesama su autobiografske. Ne mogu da pišem o poljoprivrednim problemima Angole jer ne znam ništa o tome (smeje se). “

Prevod za rockserbia.net: Jelena Pavlovic

Ocekujemo izlazak albuma. Koliko pesama ce se naci na prvencu?Bice deset pesama, razlicitih zanrova.

Koji muzicki pravac je najzastupljeniji? Kako bi sebe okarakterisali?Melodican hard rock, sa primesama jos nekih pravaca… pop, metal, ali je to uglavnom hard rock.

Ko je autor muzike i textova?Pa, tekstove smo pisali Velja (klavijature) i moja malenkost, muziku takodje. Autor teksta za pesmu “Oci crnog andjela” je Matilda Veljkovic, Veljina sestra, i nasa dobra prijateljica. Kada je rec o ovoj pesmi, bice jedno malo iznenadjenje vezano za nju.

Koje iznenadjenje?Ne bih nista za sada da otkrivam. Spremamo jos par iznenadjenja.

Da li je poznato ime izdavaca? Ko je u igri? Spominju se razna imena.Nista jos ne bih da pominjem. Postoje kuce koje su zainteresovane, ali sacekacemo da se miks zavrsi pa cemo onda razmisljati o izdavacu.

Nagrada za celokupan nastup na 41. Zajecarskoj gitarijadi, Hit godine radija 202, snimanje albuma prvenca…a, samo godinu dana postojanja banda. Sta reci? Ulozen je veliki trud u sve ovo, puno suza, znoja…nije bilo krvi, hahaha. Trudili smo se da izvucemo maksimum iz svojih mogucnosti.

Dalji planovi Art Diler-a. Svirke, gde, kad?Pa, ima nas svuda po malo! Hit 202 je i dalje u planu, jer je savrsen vid promocije, takodje tu su i samostalne svirke sirom Srbije. Mislim da je sledeci grad Kostolac, pa onda moguce i Bor, Smederevo itd.

Imate mozda u planu nastup u revijalnom delu Zajecarske gitarijade, kao dobitnici nagrade za scenski nastup, pa Exit je takodje tu, Beer fest ?Pokusacemo da se pojavimo na sto vise znacajnih festivala i muzickih dogadjaja, najvise  radi promovisanja autorskih pesama, tj. albuma prvenca za koji verujemo da moze da bude pocetak preporoda srpske rock scene, koja je u izumiranju.

Kad smo vec kod toga, cini mi se da se situacija kod nas polako menja, da je sve veci broj muzicara i grupa koja na profesionalan nacin pristupa muzici.Ma, uvek je bilo muzicara, nije u tome problem. Po mom misljenju, a nadam se i vecine koji ce ovo da citaju,najveci problem je u sistemu vrednosti koji je u nasoj zemlji veoma poremecen, da se tako izrazim. Narodu se plasira muzika koja ne zasluzuje mesto kakvo ima. Ne bih dalje o tome, samo se nadam da ce ljudi prihvatiti ovo sto mi radimo, takodje i  rad mnogih drugih bendova, kojih ,kao sto si vec pomenuo, ima puno.

Hvala ti Marko na razgovoru. Nadam se da cu sledeci put, kada budemo pricali, drzati u rukama album Art Diler-a.I ja se nadam da cu ga drzati sto pre, posto mi je slusanje vec dosadilo.(smeh) Hvala i tebi.

intervju za rockserbia.net: Dragiša Radulovic

Scottydawg: Deo si muzicke industrije i raznih projekata kao gitarista vec duze vreme. Mozeš li nam reci više o tome kako si poceo da se baviš muzikom profesionalno?

Sin Quirin: Naravno. Poceo sam da sviram gitaru kada sam imao 10 godina u klasicnom malom “garaznom” bendu. Profesionalno sam poceo svirati, za pare i ta sranja, sa svojih 18-19 godina. Moj prvi pravi bend zvao se Rampage i rasturali smo po LA-u neko vreme a onda sam se prikljucio bendu po imenu Tactics. Bili smo neka vrsta thrash-metal benda.Kad se prisetim, veci deo Tactics-a je postao  bend nazvan  Electric Head sa momkom iz White Zombie, Ivan de Prume, na bubnjevima.  Od tada sam ja svirao sa Society 1 a odatle prešao u RevCo; to se dogodilo zato što smo imali zajednickog agenta John Finberg-a. On me je i upoznao sa Al Jourgensen-om. Cini mi se da je to bilo pre 4 godine, i dalje smo u kontaktu. Onda su oni imali zajednicke turneje sa RevCo i pitali me da li sam zinteresovan da radim to i evo me sada…

Scottydawg: Kada si se prikljucio Revolting Cocks (RevCo) i koliko dugo si bio sa njima pre nego si prešao u Ministry?

Sin Quirin: Pridruzio sam se RevCo pre nešto više od 2 godine. Zapravo to je bilo u decembru 2005. kada su me zvali da sviram gitaru u RevCo a u martu 20.06. sam prvi put bio pozvan u El Paso da pocnem sa probama sa RevCo; posle toga smo uradili tu turneju – The RevCo/Ministry Tour. Nakon te turneje Ministry su otišli u Evropu a ja sam ostao u SAD i tada me je Al pitao da li zelim da pišem materijal za album Ministry-a. Kada su se oni vratili iz Evrope i septembru, oktobru,odvukli su me u El Paso i poceo sam da snimam pesme za ulbum The Last Sucker. Bio sam u studiju kada Al me je pitao da se pridruzim Ministry.

Scottydawg: Kako izgleda stvaralacki potupak za tebe kao gitaristu?

Sin Quirin: Znaš, kada sam poceo da pišem za konkretno ovaj album, The Last Sucker, Al mi je rekao da zeli da ovaj album bude stvarno heavy. U suštini da bude “tezi” cak i od Rio Grande Blood ali znajuci da ce to biti poslednji album Ministry-a, ja sam hteo da predlozim razlicite elemente. Nisam hteo samo da se pojavim sa speed metal rifovima. Tako da sam u stvari poceo da pišem rifove koji više zvuce kao Ministry-eve ranije-albume kao sto su: The Land of Rape, Honey i Psalm 69.Tako da sam to imao na umu.Mislim da se u pesmama na kojima sam jedan od autora moze prepoznati ta slicnost sa starim zvukom Ministry-a.Nisu baš skroz u speed metal fazonu, mislim na Let’s Go, Life Is Good i The Dick Song. Više su sa ponavljanjem ritma što se meni i svidjalo kod starijeg zvuka benda.Scottydawg: Da li si od pocetka saradnje sa Ministry i koautorstva znao da ce to biti poslednji album grupe?

Sin: Apsolutno. Al je o tome pricao tokom turneje. Rekao je da ce sledeci album grupe biti poslednji i da ce ova turneja biti poslednja; tako da je to bilo nešto cega smo bli svesni i mislim da sam zato i prihvato saradnju jer sam znao da ce ovaj album biti neka vrsta poslednje izjave i nisam hteo da to bude samo speed metal album.

Scottydawg: Ovaj album je vrlo interesantan zbog naslova The Last Sucker (Poslednja budala, prim.prev.) i slike Dzordza Buša na omotu. Šta bi odgovorio onima koji bi smatrali da je album politicki kontraverzan?

Sin: Pa on upravo to i jeste. To je poslednji deo triologije o koju je Al imao u glavi. Ocigledno, sve tekstove je on pisao pa je to na neki nacin njegova tema. Mi se pojavimo sa muzikom i on u suštini prevlada sa politickim stavovima ali to je ono što cini poslednja 3 albuma. Album pre njih je imao drugaciju temu a ljudi ce uvek pricati ono što hoce. Nije bitno o cemu mi govorimo. Ako bismo napravili album o, ne znam, jebenim lizalicama ili ne znam cemu; oni bi pricali o tome(smeje se). Uvek ce biti kriticara i onih koji podrzavaju i to i jeste ono o cemu je rec na albumu.

Scottydawg: Kakvi su ti planovi po okoncanju Evropske turneje?

Sin: Verovatno cemo svi ici na pregled u neku zdravstvenu ustanovu(smeje se)

Scottydawg: (smeje se) DA li imaš neki rezervni projakat na kojem ceš raditi ili samo RevCo sada?

Sin: Naravno. Kad se vratimo iz Evrope, sredinom jula, verovatno cemo uzeti slobodno mesec dana, ili bar ja hocu; a onda ce novi album RevCo-a biti objavljen, mislim u septembru. Ubrzo nakon toga ide ne turneju. Eto, to je ono što planiram a imam i svoj projekat  koji pokušavam da realizujem i nadam se da ce takodje biti izdat od strane 13th Planet Records.

Scottydawg: Mora da je zabavno raditi sa ljudima kao što su  Al Jourgensen, Trent Reznor i Burton Bell.

Sin: Idalje je ludacki svaki dan. Svaki dan kada sam na probi i okrenem se i pogledam Al-a i dalje imam fleš-bekove u rane 90’te, covece, kada sam iznova i iznova preslušavao stare abume Ministry-a i RevCo-a a sadane mogu da verujem da sam clan benda pa još i pišem pesme za njih. To mi je i dalje trip. Idalje sam njihov veliki fan i nisam stekao stav: “Ja sam clan benda”. Još uvek sam fan ovih momaka.

Scottydawg: Ima li nešto što bi zeleo da otkriješ citaocima?

Sin: Wow, što bih ja zeleo da znaju o meni? (smeje se). Mislim da vec previše znaju. Znaš šta bih zeleo da kazem; hvala svim fanovima. Oni su za nas stvarno fenomenalni. Uz nas su i u dobru i u zlu. Njihova podrška nam jako mnogo znaci i bez njih ne bismo bili u stanju da radimo ovo što radimo i zaista ih poštujemo.

Scottydawg: Hej Sin. Znam da si upravo na putu i zato ti se posebno zahvaljujem na odvojenom vremenu. Zelim ti srecan put i vidimo se uskoro.

Sin: Tako je!”

E pa Sin, i mi vas vidimo uskoro na Exitu. Dobro vi nama dodj’te!

Prevod za rockserbia.net: Jelena Pavlovic