Iz grada Breda-e dolazi sastav Dark Intentions, aktivan na holandskoj sceni od 2002-e godine. S obzirom da svi clanovi benda imaju razliciti background, u njihovoj muzickoj formi se oseca vise razlicitih stilskih uticaja. Karijera im je tekla kontinuiranim tokom. Prvo su u sopstvenoj reziji 2004-e godine objavili Demo sa tri numere “Survival Is Not An Option”, da bi 2005-e za “Pure & Simple Records” objavili EP sa 5 numera naziva “Remorse Will Die Today”. Aktuelno ostvarenje “Destined To Burn” je debitantski full-length koji se na trzistu pojavio 30-tog Juna ove 2008-e godine. Dark Intentions su sastav koji u izrazajnom smislu kombinuje vise izrazajnih elemenata, te se njihov pristup moze okarakterisati kao neka vrsta crossovera. Pri svemu tome moze se reci da su prilicno moderan akt, a njihova izvodjacka varijanta kombinuje thrash metal sa snaznim 90’s hardcore pristupom, ali i skrivenim death metal detaljima. Pesme su im intenzivne, a ceste promene ritma i tempa karakterisu kompletan materijal. “Destined To Burn” sa 11 numera i nesto vise od 28 minuta muzike otkriva Holandjane kao bend ubedljiv u svojoj izvodjackoj postavci i izrazenim stavovima.

Ocena: 8/10Website: www.darkintentions.com www.myspace.com/darkintetntions www.deitydownrecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Pomalo neobicna situacija zatekla me je u analizi albuma subotickog sastava Oroz, naziva “Prljava igra”. Nakon par preslusavanja nisam imao nikakav problem sa prihvatanjem njihove poruke, pa i same muzicke forme, ali definicija njihovog stilskog pristupa interpretiranog od njih samih, pa kasnije prosledjenog putem govorne ili pisane reci recenzenata/novinara, mogla je ili moze da odvede potencijalnog citaoca na sasvim drugu stranu. Naime, svoj pristup bend opisuje kao varijantu 80’s hard rocka i heavy metala, sto je tacno samo u jednoj svom delu. MIsljenja sam da njihov sound predstavlja kombinaciju hard rocka i garage rocka, i da sam nacin vokalnog akcentovanja i tretiranja rifova unutar gitaristickih deonica prilicno navodi na vodenicu garage forme.

Dakle, da definisem ono sto mislim da je u njihovom slucaju relevantno – bend izvodi neku svoju varijantu hard/garage rocka, ali to radi na prilicno usviran, uigran i ubedljiv nacin, a sama vokalna linija realisticno prati sviracku pozadinu. Oroz ponudjeni materijal izvodi na maternjem jeziku, i moze se reci da su numere snimljene na albumu uglavnom ujednacenog kvaliteta. Misljenja sam da im je potencijal veoma dobar, takodje i stav koji imaju, s tim da oni ipak nisu u potpunosti hard rock ili heavy metal bend, sto svakako ne mora nista specijalno da znaci, ali i nije nikako lose. Uz malo bolju promociju, sto im nece ici bas lako, vremenom bi mogli da izgrade i izgledniji status na domacoj sceni, naravno ako se na sledecem albumu ” ne pokvare”.

Ocena: 8/10Website: www.oroz-band.net

intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-borisom-dobrokesom-iz-benda-oroz.html

profil benda na RSN: https://rockserbia.net/lemmy-sixx.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lonker

Iz Pasadene, California dolazi Guy Tortura blues i roots gitarista,poslednjih godina stalno nastanjen u Londonu. Njegova karijera nailazi na veliku paznju blues javnosti, a takodje je cest gost Evropskih blues festivala. Takodje je delio pozornicu i sa takvim imenima kao sto su Peter Green ili John Mayall. Nastupa u raznim kombinacijama – sam, u duetu,  sa bendom, a  pre aktuelnog ostvarenja vrlo lep uspeh imali su albumi “Footnote To The Blues” (2002) i “Jefferson Drive” ( 2004 ). “Living On Credit” sa 11 + jednom bonus numerom realisticno odslikava Tortorina intersovanja koja sezu od acousticnog bluesa, preko roots i americana varijanti do country-ja pa i jazz-a. Bez obzira da li izvodi vlastiti materijala ili covere, Guy unosi puno sola u svoje izvodjenje i interpretaciju, i posebnu atmosferu ima kompletan materijal koji se nasao na izdanju. Tortorina muzika takodje nema vremenske ogranicenosti i njegov specifican feeling se jednostavno mora osetiti. Moji licni favoriti sa izdanja, iako kompletan materijal nema slabijih strana su numere “Cotton Was King” i poznat Curtis Mayfildov klasik “People Get Ready”.

Ocena: 9/10Website: www.guytortora.com e-mail: [email protected] Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Strani mediji su puni hvale kada opisuju britanskog blues pevaca i gitaristu Larry Millera. Njegova karijera je u konstantnom usponu, a do sada zajedno sa aktuelnim objavio je pet albuma i to sledecim redom : “Man On A Mission”, “Larrycoaster”, “Live ‘n’ Loud”, “Fearless” i “Outlaw Blues”. U samoj Britaniji ga smatraju nastavljacem tradicije Rory Gallaghera i Stevie Ray Vaughna, sto svakako nije daleko od istine.

“Outlaw Blues” je album sa 10 numera, kojeg je priredio sa trojicom saradnika: Scott Hunterom bubnjarem, Neil Sadlerom basistom, i Matt Empsonom klavijaturistom i harmonikasem. “Outlaw Blues” predstavlja izdanje na kojem se mogu naci eksplozivne blues rock teme, akusticnije numere gde do izrazaja dolazi gitaristina slide tehnika, te “standardne” rhythm and blues varijacije koje asociraju na 70-te godine. Kao jos jednu od influenci u Larryjevom slucaju pomenuo bih George Thorgooda, ali pri svemu Miller se u dovoljnoj meri pokazao kao originalan izvodjac. Svojom pojavom i muziciranjem britanski gitarista unosi svezinu na novijoj blues sceni i njegov rad zasluzuje respekt sa velikm R.

Ocena: 9/10Website: www.larrymiller.co.uk e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Prvi put sa muzikom Alex Blacka susreo sam se preslusavajuci snimke poslate za banjalucki “Nektar demo Fest”. Takodje sam njega i bend gledao i u jednoj od kvalifikacionih veceri pomenutog festivala, s obzirom da su usli u uzi izbor sastava koji se na istom takmicio. “Flash Of Time” predstavlja njegovo Demo/Promo ostvarenje realizovano pocetkom godine, preko kojeg se predstavio u koliko je to moguce reprezentativnom svetlu. Moze se reci da je Alex posedovao ranije iskustvo, a u njegovom press materijalu koje kruzi netom pise da je tokom dosadasnjeg zivotnog puta odsvirao 800 koncerata. Nema sta, impresivno ako je naravno tako. No, da se vratim na njegovo “Flash Of Time” ostvarenje na kojem se predstavio sa 9 autorskih numera. Alex je na terenu moze se reci originalne varijante rock/metala, koji se moze tretirati kao i neka vrsta crossovera. Puno polaze na samu atmosferu pesama koja je specificna, i cesto izlazi van pomenutih zanrovskih okvira. Vazan akcenat daje samim “live” nastupima sto je potvrdio i na banjaluckom “Nektar Demo Festu”, te se o njegovoj muzici ne dobija potpuna slika, preslusavanjem samo studijskih numera. Ima u njegovim songovima psychedelic elemenata, takodje ambijental, koji je potpomognut netipicnim vokalnim narativnim pristupom. Inace, Alex peva na engleskom jeziku, a iako njegov materijal treba posmatrati kao povezujucu celinu, pomenuo bih song “Eternal Life” kao meni licno najintersantniji. Alex se pokazao kao originalan autor, sto je uvek za pohvalu, cak i onda kada neki drugi tehnicko-realizatorski detalji ne funkcionisu bas najbolje.Ocena: 7,5/10

Website: www.alexblack.vindy.com www.myspace.com/alexblackrocks e-mail: [email protected]

Profil Benda na RSN: https://rockserbia.net/alex28.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Obrenovca dolazi sastav Incomplete. Deluju kao trio, a nedavno sam imao priliku da ih gledam “uzivo” na dvodnevnom beogradskom “Bombshell” festivalu. Postoje od 2003-e godine, a aktuelan Demo kojeg sam imao prilike da dobijem nakon njihovog nastupa u maloj sali “SKC”-a, sastoji se od 7 numera, kratkih, britkih, furiozno odsviranih i izvedenih. Pevaju na maternjem jeziku, tekstovi im dodiruju socijalne ali i svakodnevne teme. Muzicki su na terenu punk rocka, alter rocka i hardcore-a, sa jakim melodicnim prizvukom i izrazenom energijom sa kojom interpretiraju materijal kojeg izvode. Tehnicki su apsolutno nesavrseni, cak i nesigurni, ali pomenutom energijom uspevaju da nadomeste pojedine manjkavosti. U koncertnoj formi njihove pesme imaju jedan izrazeniji garage/noise upliv, koji nije toliko primetan u studijskoj varijanti. Incomplete poseduju “sarm” koji dolazi iz drugog plana, i za ocekivati je da ce se njihov izraz u dolazecem periodu jos modifikovati i razvijati.

Ocena: 7/10

Website: www.myspace.com/incompletestuffs Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/incomplete.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Consecration je bend koji egzistira na ovim prostorima vec 8 godina. Muzika kojom se bave je gotovo nemoguca za bilo koju vrstu kategorizacije ili zanrovske odrednice. Ima tu svega: doom metala, progressive rocka, stonera, ambienta, gothica… Kako ljudi vole da bendove svrstavaju u vrste, rase i pasmine, na samom pocetku treba objasniti da je u slucaju ovog benda to naprosto nemoguce. Ako baš ne mozete bez toga, nazovimo njihovu muziku experimentalnim metalom. Oni za sebe vole da kazu da su “Def leppard doom metala”, ali bih ih ja pre nazvao “jedinim pravim balkanskim pandanom Opeth-a”.  U svakom slucaju, album “aux” je plod dugogodišnjeg rada i iskustva ovog benda. Shvativši da je na ovim prostorima nemoguce ocekivati komercijalni prodor sa ovakvim pristupom, bend sam izdaje svoj studijski prvenac, koji je moguce besplatno downloadovati preko njihove myspace stranice http://www.myspace.com/consecr8 na cemu im se ovom prilikom posebno zahvaljujem.

Sedam kompozicija u ukupnom trajanju od oko 50 minuta vode slušaoca na fantasticno muzicko putovanje, kroz sintezu najboljih momenata u istoriji progresivne muzike, pocev od Pink Floyda i King Crimsona, pa do Sigur Rosa, Anatheme i Opetha. Ukratko, njihova muzika je onoliko protivna komercijalnom rock metal šablonu koliko je to moguce i zamisliti. Uprkos tome, zvuk i produkcija, kao i aranzmani su toliko dobro odradjeni da je zaista teško poverovati da je album radjen kod nas. Bubnjar Matija Dagovic i basista David Lazar Galic su ritam sekcija koju nikako ne mozete predvideti. Smena parnih i neparnih, jakih i sporih ritmova je konstantna. Pevacu i gitaristi Danilu Nikodinovskom nisu strani ni death metal elementi, posebno primetni u pesmama “Aimless”, koja otvara album, “Absinthe” i “Shelter Me”. Medjutim, u trenutku kada pozelite da razvezete kosu i krenete da mlatite njom, akusticni pasa` vas bukvalno sastavi sa zemljom. Poslednjih 13 minuta albuma pod nazivom “Mercury room” su prica za sebe, najpre totalni haos kroz muzicki trip crnim rupama, zatim duga tišina i na kraju 4 minuta predivnih akusticnih tonova, koji je Danilo još lepše razradio kroz side project Amaranth. Od ostalih pesama kao licni favorit izdvajam “Cliffhangers” koja je “uhvatila” najbolje momente iz rada britanskog sastava Anathema. Svakako su zanimljive i “Rinasek” sa interesantnim aluzijama ka elektronskoj muzici kroz vokale, kao i naslovnu “Passage” (aux).

Sve u svemu, kada krenete sa preslušavanjem ovog albuma, budite spremni na sve. Moguce je da cete posle nekoliko minuta dobiti zelju da iskljucite. Nemojte to nikako da uradite, jer cete sami sebe uskratiti za jedno od najneverovatnijih muzickih iskustava koje ovi prostori mogu da vam pruze. Što ih više budete slušali, sve više cete ih voleti. Ovaj proizvod je svakako zasluzio plasman na inostrano muzicko trzište.Ocena: 9/10                                                                   

Website: http://www.myspace.com/consecr8

Download Albuma: https://rockserbia.net/mp3-download/albumi-consecration-aux.html

Autor Recenzije: Vladimir Kostic – Darkness

Tokom 2005-e godine formiran je sastav Anmod na pepelu afirmisanog akta Fornication, koji je tokom delovanja od 1996-e godine objavio 2 albuma, i imao jednu uspesnu turneju po Evropi. Anmod su svoje aktuelno debi izdanje objavili za holandsku kucu “Deity Down Records”. Deluju u postavi tria, a njihov izraz bi se mogao okarakterisati kao izrazito brutalna varijanta death metala sa jasnim grind dodacima. Na albumu se naslo 12 numera, uglavnom koncepcijski realizovanih na istovetan nacin, a uticaji death pravca iz 90-tih godina su jednako primetni kao i uplivi novijih tendencija. Album je na momente preproduciran, sto narocito vazi za tretiranje bubnjeva, koje je miksano tako da na pojedinim delovima zvuci jace od gitare i basa. Numere su “otprasene” u veoma brzom tempu, a pomenuta brutalnost prati kompletan materijal bez izuzetka. Sama atmosfera koju nude postavljene teme, ne ostavlja prostora za preterana razmisljanja, te ako ste pristalica onoga sto rade bendovi kao sto su Disgorge ili Deeds Of Flesh, u pristupu Anmoda naci cete dovoljno razloga za uzitak.Ocena: 7,5/10

website: www.anmod.com.br www.myspace.com/anmod www.deitydownrecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Gitarista Bane Jelic i pre realizacije svog prvog albuma, preko kojeg se predstavio kao ovdasnja varijanta izvodjaca koji se sasvim vesto snalazi na teritoriji koju su ranije “istrazili” Joe Satriani ili Steve Vai, imao je karijeru u sastavima kao sto su “Viktorija, Jugosloveni, Magicno Oko, Neverne bebe…” Tu se istakao kao zapazen instrumentalista pred kojim stoji izgledna buducnost. Iako, kako informacije kazu on ima spremne materijale za instrumentalnu varijantu potencijalno realizovanih albuma, zeli da se ogleda ali i ne ogranicava, i u drugim zanrovskim formama. Tako album “Srce zmaja” pokusava da pomiri nesto sto u ovoj ali i drugim sredinama i nije bas moguce, a to je komercijalnost, koketiranje sa popom i ethnom na nacin takav da bi se mogao svideti sirokim narodnim masama, a pri svemu tome da postoji nekakva stilizovanija izvodjacka, aranzmanska i produkcija forma, koja ne bi smetala dignitetu njegove licnosti. To uglavnom nikad ne uspeva, pa cak ni onda kada u marketinsko-promotivnom smislu postoji  televizijska reklama koja bi pokrila “zivot” samog izdanja i pesama koje se nalaze na istom. Tehnicki i realizatorski Jelic se potrudio da u tom segmentu stvari izgledaju i deluju maksimalno profesionalno, i imao je pomoc etabliranih kolega/nica kao sto su Milan Djurdjevic (Neverne Bebe), Vlada Novicic, Stevan Nimcevic, Ceca Slavkovic… Bane se takodje ogledao i kao pevac, a same pesme imaju onaj zalosni ovdasnji tugaljivo/ljubavno/patosirajuci pristup, kao sto je slucaj kod najveceg broja zvezda “City Recordsa”. Ponavljam jos jednom, malo znaci izrazenija i realizatorski ubedljiva tehnicka podrska, kao i sam aranzmanski pristup kojeg su akteri imali pri realizaciji ponudjenog repertoara, kad je krajnji efekat upravo takav, da sam ponudjeni materijal odbija tkzv. ozbiljnije konzumente, a ovako postavljen nije intersantan ni fanovima ovdasnje turbo pop price. “Srce zmaja” predstavlja veliku gresku u koracima, i nekoliko milja unazad za gitaristu, kojem bi bilo bolje da se okrene zanrovskoj formi koja je pratila njegovo prvo solo izdanje.

Ocena: 3/10

Website: www.mascom.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Aktuelno ostvarenje britanskog sastava, prvo je nakon 6 godina duge diskografske neaktivnosti. Bend je punim sjajem zasjao na prelazu prve u drugu polovinu 80-tih godina, a komercijalnost njihovih izdanja takodje je imala kontinuiranu nit i u 90-tim. “Songs From The Sparkle Lounge” je pomalo iznenadjujuce izdanje uradjeno od strane clanova sastava. Sam materijal po prvi put nije toliko “poliran” i “preproduciran”, jednom recju po svaku cenu isfuran kako bi udovoljio najvise americkoj slusalackoj populaciji. 11 priredjenih numera, otkrivaju Leppard kao ozbiljan i zreo akt, a jedna preovladjujuca mirnija atmosfera balansira preko priredjenih numera. Sve stvari su u tehnickom i svakom drugom smilsu uradjene prema ocekivanju, a donekle iznenadjuje omot CD-a, koji izgledom asocira na poznati “Sgt. Paper”… cover legendarnih Beatles-a. Verovatno je bend na neki nacin sebe zeleo da uporedi sa liverpulskom cetvorkom, ali to je uostalom bila njihova volja. “Songs From The Sparkle Lounge” uglavnom se sastoji od po kvalitetu ujednacenih pesama, i veci broj je takodje radijski prijemciv.Ocena: 7,5/10

Website: www.defleppard.com www.multimediarec.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner