Reportaže

Darko Rundek i Kargo orkestar 17.12.2008. – izveštaj

Darko Rundek i Kargo orkestar 17.12.2008. - izveštaj

Sa minimalnim kašnjenjem izlazi Darko i kreće nastup Haustorovim hitom „Ena“. Od samog početka publika je ustala da igra, a prepuni Sava Centar se pretvara u ogromni plesni podijum. Stolice su naravno smetale da upotpune doživljaj, ali su bar poslužile za odlaganje garderobe, kišobrana i ostalih stvari. Najbolje se snašla masa koja je zauzela prostor između redova sedišta kao i oni, uglavnom mlađi, koji su ispratili koncert tik uz samu binu.

Nizali su se hitovi iz perioda Haustora, mada su očekivano dominirale pesme sa njegove solo karijere. Koncert je bio lepo podeljen u nekoliko etapa, a publika je mogla da uživa u Sjemenima, Ay Carmela, Kuba, Uzalud Pitaš, Apokalipso, Zvuk Oluje (gde je Rundek sam sa sobom zaplesao), Šejn, Ruke, Makedo kao i mnoge druge. Po običaju je otpevao i EKV hit „Par Godina Za Nas“ inspirisan nedavno odgledanim dokumentarnim filmom „Kao da je bilo nekad“. Publika je fenomenalno reagovala na gotovo sve pesme, plesalo se i igralo sve vreme, u pojedinim momentima pljeskali su u ritmu muzike kako bi ulepšali pesme.

Članovi Cargo orkestra su bili na visini zadatka, a posebne ovacije je dobila Isabel koja je predobro svirala violinu. Od gostiju im se pridružio Dino Šaran (Letu Štuke) i sa Darkom izveo numeru Sunce koju su zajedno snimili još 2006.god. U toku nastupa, na velikom video bimu su se smenjivane fotografije koje su upotpunile doživljaj pesama, obojile ih na neki poseban način.

Rundek i Cargo okrestar su priredili pravi spektakl u Beogradu. Pokazali su da su pravi umetnici. Posle dva i po sata koncerta i dva bisa, oprostili su se uz lagani „Šal Od Svile“. Stvarno kvalitetan i prosto nezaboravan i pre svega topao nastup.

Darko Rundek je objasnio da je vreme za novi materijal, nove pesme, novi repertoar, tako da do jeseni naredne godine možemo očekivati novi album. Ceo nastup je sve vreme sniman sa više kamera, tako da postoji opcija i izlaska DVD sa ovog koncerta.

Izveštaj i fotografije: Nemanja Đorđević

Metalfest u Velikoj sali SKC-a, Beograd, 14.12.2008. – izveštaj

Metalfest u Velikoj sali SKC-a, Beograd, 14.12.2008. - izveštaj

Prvi, ali ne i manje vazni, koji su nastupili bili su americki death metal bend Arsis. Relativno mlad bend poceo je svirku u klasicnom death metal maniru, melodicno, brutalno i tehnikalno. Iako za vreme njihove svirke nije bilo velikog odziva, momci su nastupili krajnje profesionalno, ostvarivsi sasvim solidan kontakt sa publikom i pokazavsi nam da mogu da isprashe bash kao i na disku. Set lista je mogla biti i bolja ali ne zameramo im na We are the nightmare, Shattering the spell, A diamond for disease, The promise of never i cuvenoj poslednjoj numeri The face of my innocence.

Zatim je nastupio norveski Keep of Kalessin. Momci zvuce mnogo bolje uzivo nego na disku, imaju tu neku energiju i malkice cudan izgled. Ok, imaju neke gothic industrial kostime, ali s tom sminkom deluju vise kao glameri, a ne blackeri. U svakom slucaju sve pohvale. Publika je pevala uz hitove a narocito vristala Rise armada….Otvorili su svirku pesmom Origin, publika je znala celu Crown of the kings, culi smo i Come damnation i As mist lays silent beneath… Pravim blackerima je bilo kul. Uglavnom lepo zagrevanje za Marduk.

Posle Kok-a sala se puni vernim tr00 black fanovima a ja bezim gore zbog prevelike guzve. Publika skandira “Marduk,marduk”, bilo je i par freakova koji su na koncert dosli sa corpse paintom (mislim ok je za bend ali za publiku???). Mogu da im zamerim na kvalitetu zvuka jer deluje kao da su se trudili da zvuce sto extremnije a ono nije bilo bas sjajno. Nekako me i nisu odusevili ovog puta. Ali svirali su Cold Mouth Prayer, Burn My Coffin, The Levelling Dust, Throne of rats, Fistfucking Godˋs planet…Dalje se ne secam. U svakom slucaju tipicno blekerski pokazivanje mrznje i pesnica na bini. Mislim daaaaj….

Marduk zavrsava a tr00 blekeri napustaju salu i odlaze da sede na stepenicama propustajuci meni najomiljeniji te veceri Kataklysm. Ne zato sto ih gotivim najvise ali zaista su najbolje zvucali te veceri. Ljudi su znali dosta pesama. Meni Maurizio mahnuo posle gore joj! Odsvirali Prevail, masa peva, dole masakr u publici. Meni je najbolje bilo kad je publika pevala Crippled & Broken. Sjajan nastup, sjajan kontakt sa publikom. Stvarno Taking the world by storm. Svirali su i The chains of power, Blood in heaven, Breathe to dominate, As I slither, Where the enemy sleeps….

I naravno poslednji, legende deatha Morbid Angel napunili su salu i odsvirali nenormalno dobro i intenzivno. Ton je mogao malo da bude bolji ali Morbidi su Morbidi pa im oprastamo. Vinsent je pricao viceve i ostvario dobar kontakt sa publikom iako mnogi kazu da ih nervira ali ipak je on showman. Mada sto je stariji sve vise i vise mi lici na Nikki Sixxa haha, nemojte me ubiti… Nevermore je savrsena pesma, te mislim da svi cekamo novi album.

Evo set liste(valjda je to to):

Rapture Pain Divine Maze of torment Bil-Ur Sag Sworn to the Black Fall From Grace Chapel of ghouls Dawn of the Angry Where the Slime Lives Blood on My hands God of emptiness World of Shit

Ja vise nego zadovoljna. Bolji su mi Morbidi bili sada nego proslog puta. Kakva energija. Neka bice jos ovakvih koncerata. Veliki metal pozdrav svim fanovima koji su bili na koncertu, a oni koji nisu, neka dodju sledeci put, za te pare ovo i vise nego vredi videti i cuti.

Stay metal, Fensi Cica

Balkan Beat (Nežni Dalibor, Repetitor, Damir Avdić), Šipražje, Beograd, 12.12.2008. – izveštaj

Balkan Beat (Nežni Dalibor, Repetitor, Damir Avdić), Šipražje, Beograd, 12.12.2008. - izveštaj

Prije samog službenog početka na istom je mjestu i beogradski bend Euforia imao promociju svog drugog albuma «2» tako da je klub bio ugodno popunjen predstavnicima BG alternativne scene. To je ono što moja draga Ana s priličnom dozom sprdnje zove «B92 scena», ali meni je to draga ekipa klošara, probisvjeta, džabalebaroša, lezilebovića, hašomana i težih cirkera koji, pored svih gore navedenih kvaliteta, još sviraju i dobru mjuzu. (Nisam ni na koga posebno aludirao ovdje, ali ako se netko prepoznao, a bože moj…)

Ja sam odradio Euforiu (nije bio problem, pet pjesama) i s coca colom u jednoj i foto aparatom u drugoj ruci čekao sam večerašnje goste. Prvi su se na binu popeli Nežni Dalibor o kojima sam već pisao nekoliko puta ali sam ih samo jednom gledao uživo i bio sam oduševljen. OK, onda su me uhvatili nespremnog, ali i ovaj put Ivica (gitara i vokal), Ljubo (bas), Branimir (bubnjevi) i profa Dragan (ritam gitara) bili su sjajni. Njihov melodični gitaristički pop razlijevao se Šipražjem poput duge nakon kišnog dana, unatoč ne baš najboljem klupskom ozvučenju koje jeste jako, posebno ako stojiš sasvim blizu bine, ali ubija nijanse u zvuku. Veličina ne znači nužno kvalitetu, koliko puta sam to govorio svojim curama, ali jebiga…

Bend je nastup otvorio jednim instrumentalom koji se nije našao na njihovom debi albumu ali je Ljubo rekao kako će se naći na sljedećem da bi zatim prošao kroz sedam-osam pop bisera, od «Metronoma», preko «Samo magli», «Ti si sam», «Plutaju svesti» i «Vekovi» i stvarno te pjesme uživo dobivaju dimenziju više u odnosu na album. Punoća zvuka, čvrstoća benda, a i činjenica da je Ljubo nabavio novi bas značajno su očvrsnuli zvuk benda ali bez gubitka osjećaja za melodiju koja ih krasi. Možda jedina zamjerka treba ići na Ivičin vokal koji u nekim zahtjevnijim stvarima poput «Vekova» nije bio na razini zadatka i nije sasvim vjerno pratio bend, ali kad pred sobom imate ovakav bend, zažmirite na takve sitnice. Zaključna «Sve biće u redu» oduzimala je dah svojom ritmičnom strukturom i turobnom atmosferom no nije mi nakostriješila dlake na leđima iz jednostavnog razloga jer sam ih obrijao prošli tjedan…I da, opet nisu svirali „Značajan događaj“, navodno zato što nisu znali da ja dolazim. E pa ljudi, ja sam vam kao španjolska inkvizija, „and no one expects the Spanish inquisition“!

http://www.myspace.com/neznidalibor

Dalibore su zamijenili Repetitor, beogradski trojac o kome sam najviše pisao u posljednjih godinu-dvije dana jer jednostavno su sveprisutni. Kad god se ja zateknem kod istiočne braće i sestara, velike su šanse da će bend imati svirku, a nije da ih uhodim. Sad kad imaju i debi album «Sve što vidim je prvi put» vani, očekujem da ću se još češće susretati s njima. Ovo je bio još jedan tipičan nastup Borisa (gitara i vokal), Ana-Marije (bas i vokal) i male Milene za bubnjevima, što znači divalj, nervozan, rastrgan, nesavršen, ali svejedno uzbudljiv i neuhvatljiv. Od uvodne «Zdravo za gotovo» pa do zaključne «Sve što vidim…» bend je prosto derao sve pred sobom na sceni, doduše s čestim ispadima iz ritma (već je postalo uobičajeno da se to događa na «Ja» i na «Pukotinama» koje su morali početi tri puta da bi se konačno uhvatili). Uz Borisovo često izlaženje u publiku, klečanje uz pojačalo te uz sjajnu međuigru s Ana-Marijom, uz Milenino svirepo bubnjanje koje i dalje djeluje nekontrolirano i izvan takta, ali mala je definitivno ovladala svojim instrumentom i to se čuje, Repetitor su vjerojatno jedan od najuzbudljivijih mladih i ne samo mladih bendova na sceni danas i ako vam se ukaže prilika da ih pogledate uživo nemojte ju propustiti. U Zagrebu su 17. siječnja pa eto…

http://www.myspace.com/repetitor Šipražje se do početka nastupa Damira Avdića već skoro u potpunosti popunilo i to velikim dijelom ljudima koji su došli samo zbog bosanskog psiha. Avdić je već svirao u Beogradu i ovdje ima malu ali vjernu ekipu sljedbenika koji su došli iskazati divljenje, i bogami napravili su dobru atmosferu: lijepo je vidjeti publiku da od riječi do riječi pjeva s umjetnikom, ako se Avdićevo režanje, vikanje, gunđanje i psovanje može zvati pjevanjem…

Samom Avdiću podrška publike dobro je došla jer mu je glas pukao i nije mogao dati sve od sebe, ali on je tip koji impresionira samom svojom pojavom: onako visok, mršav, s majicom s likom Che Guevare preko koga je, tradicionalno, na početku koncerta izlijepio ljepljivu traku i s električnom Gibson LesPaul gitarom otfrljenom do jaja, dovoljno je samo da stane pred publiku i ova je u transu (Svaka sličnost s Mišom Kovačem na Poljudu je zlonamjerna). Avdićeve pjesme pune boli, bijesa i gnjeva u Beogradu su naišle na plodno tlo i, mada mi ovaj nastup nije bio onako upečatljiv kao zagrebački u Spunku prije nekih godinu i kusur, čovjek ima karizmu da se ukenjaš. Način kako dere svog Gibsona, kako pjeva, gleda u publiku, toliko je uvjerljiv i uživljen da mu se morate prepustiti i vjerovati mu.

Svako malo bi silazio u publiku ispaljujući gitarističke rafale, čak se par puta popeo i na stepenice pored ulaza i mora se priznati – čovjek je pojava! Njegove pjesme možda je teško voljeti, malo ljudi voli slušati pjesme o boli, smrti i agoniji, ali ta duboka iskrenost izvire iz svakog stiha i svakog rifa. Avdić kroz svoje stihove i glazbu metaforički krvari baš kao što je i njegova zemlja Bosna krvarila, nažalost puno manje metaforički, i tog čovjeka treba cijeniti. A Šipražje je pokazalo da ga cijeni.

http://www.myspace.com/damiravdicc   Nakon 45 minuta intenzivnog Avdićevog nastupa publika se počela polako razilaziti, počela se puštati neka drugačija glazba, pa sam i ja pokupio stvari i izašao van na svjež zrak s namjerom da odem kući i odmorim nakon dugog i napornog dana, no kako to obično biva, moji planovi su se stubokom promijenili…Ali o tome više u sljedećem reportu.

Hadžo, slavonski psiho – www.mikrofonija.com

KBO!, SOK 91 i Proleće, CK13, Novi Sad 12.12.2008.- izveštaj

KBO!, SOK 91 i Proleće, CK13, Novi Sad 12.12.2008.- izveštaj

 

Nema sumnje da je KBO! jedna od kultnih pank grupa, u grupaciji melodičnih, pod ruku sa Trulom Koalicijom i par drugih, u Novom Sadu nažalost retko viđena. Ono što je kvaliteno preneseno iz devedesetih, pre svega mislim na kvalitetne žive svirke, je novosadski hard kor zvuk. Tu su Proleće kao ekstrem, dok ostali tipični hc bendovi sa zvukom istočne obale ovog puta pripadaju hc skupini SOK 91, naravno po godini brujanja hardkor zvuka u Novom Sadu.

Treći put u Novom Sadu predstavili su se Kragujevčani KBO! Kao što su jednom izjavili: “Inače, rado bi došli u Novi Sad, ali kada nas pozove neko ko zna svoj posao kako treba!“ I došli su. Nakon uspele svirke u okviru To be Punk festa letos, ponovo su ponudili svoje standardne stvari. Grupa Proleće je nastupila kao gost, najavljen iznenada, baš tog dana, i to je predstavljalo veliko iznenađenje za ljude koje sam ispred srela i prenela informaciju o njima kao specijalnim gostima. Za ljude koji su došli zbog hc priče, to je bilo veliko pojačanje.

Momci iz Proleća su prvi nastupili i zagrejali masu sa svojim zabijačkim zvukom, energijom, ali i svojim morbidnim tekstovima. Pevač „Feki“ je bio u svom raspoloženju da zabavi masu, gde opet pokazuje kako se menja vizuelno svake svirke, dok pevanje ostaje neprocenjivo isto i karateristično za Proleće. Bila je… ogromna gužva pored šanka, slojevita raspoređenost mase (mladi napred, zatim nešto stariji koji bi da se rado ubace u potencijalnu šutku, ali drže čašu, te onda oni iskusni koji cugaju ili koriste trenutak za priču).

Sledeći na binu su stupili SOK 91, koje sam posebno nameravala čuti, u postavi sa kompilacije Hard Core Novi Sad (2007) – lokalni hardkor veterani (Vitke, Dušan, Brki, Zgro).

Mikrofon je preuzeo panker Mare, oličenje panka, koji se nije najbolje uklopio sa instrumentalnim delom svirke, ali je toliko eneregije uložio da je stvarno bilo šteta propustiti svirku. Ne znam kakva je budućnost SOK-a 91, ali vidim da imaju stvari koje se sviđaju masi, te možemo očekivati još par koncerata ovakve vrste.

KBO! su već veterani što se tiče svirki, ali ih u Novom Sadu retko vidimo. Oni ne pripadaju zvuku koji bi bio klasični novosadski pank, te potreba za dovođenjem bendova sličnih rima i zvuka je ostala u zapećku što zbog profesionalnosti organizacija svirki, što sbog interesovanja samih organizatora. Bilo kako bilo, Kragujevčani su svirali presek svojih albuma „Za jedan korak“, „Ne menjajte stanicu“ i „Drugarska stvar“ kao i par novijih stvari, a „Samoća“ je izazvala najviše rekacija i naravno šutku.

Zanimljivo je videti kako osamnaestogodišnjaci i cela nova generacija se daje u prve redove, a posle svirke je jedan mališa pitao kako može da kupi sve albume KBO!-a. Zanimljivo je i da je publika KBO!-a večinom bila van Novog Sada, što je svakako pozitivan povratak različite publike, kada nije samo jedna te ista ekipa na koncertima.

Ovog puta nisam dobila ni jednu modricu, ali zato su me, opet, zamalo izpolivali sopstvenim pićem. Korisno & praktično je imati telohranitelja pri šutkama.     

 

Jelena Tipšin

foto: Dalibor P.

 

Aki Rahimovski, Pozorisna sala Stara Pazova, 7.12.2008 – izveštaj

Aki Rahimovski, Pozorisna sala Stara Pazova, 7.12.2008 - izveštaj

Aki je nastupio zajedno sa postavom koja ga prati na vojvodjanskoj turneji, a formaciju cine dve izuzetne pratece pevacice, koje su imale prilike i da se solisticki iskazu, te klavijaturista, a ponudjeni materijal je logicno radjen  vecim delom uz pomoc matrice, sto pokazace se nije smetalo krajnjem pozitivnom utisku, kojeg je dobila publika po okoncanju manifestacije. Aki i ekipa saradnika se nisu stedeli, i zajedno sa bisevima koncert je trajao cak 2 sata i 25 minuta, gde nijednog momenta frontman nije krio entuzijazam i zadovoljstvo sto peva pred zahvalnom publikom koja, pokazalo se jako dobro poznaje gotovo kompletan ponudjeni opus pesma. A Aki je izvodio pored nekoliko songova sa njegovog solo albuma, materijal poznat iz repertoara Parnog Valjka (cije neegzistiranje, da li trenutno, ili na neodredjeni period sa tugom istice).

Veci akcenat je dat pesmama iz poslednje faze benda, kao i numerama sa izdanja realizovanih tokom 90-tih godina, ali nisu izostali ni oni veliki hitovi, koji su bili popularni tokom 80-tih godina. Glavninu repertoara cinile su balade, koje inace kako kaze sam pevac najvise preferira i privatno voli (uskoro  mu izlazi album poznatih ljubavnih pesama koje su snimljene sa filharmonijom), a u jednom trenutku otpevao je i poznati song Bijelog Dugmeta – “Sanjao sam nocas da te nemam”, istakavsi kako mu je zao, sto mu se tokom proteklih godina nije ukazala prilika da sa sarajevskim bendom i saradjuje.

Publika koja je maksimalno ispunila prostor (oko 500 dusa), zajedno sa Rahimovskim je pevala vecinu kompozicija, a glavninu posetilaca cinile su mame i cerke, nesto slicno kao sto je to slucaj poslednjih godina kada nastupaju Bajaga i Instruktori.Aki se pokazao kao vrstan profesionalac, koji nije stedeo sebe, i bez obzira da li neko preferira muziku Parnog Valjka i drugih pesama koje smo culi, ne moze se a ne priznati da je ovaj iskusni znalac iz sebe izvlacio maksimum, sto je za svaki respekt. Bila je to prilicno sentimentalna noc, koja je vecinu prisutnih vratila u neko proslo vreme. Aki je sa svoje strane ucinio sve da pokaze kako pauza u koncertnom “druzenju” sa publikom sa ovih prostora zapravo nikada nije postojala.

 

 

 

 

Branimir Bane Lokner

Fotografije: Zoran Milic

Diverzija i Shoplifters u CK13, Novi Sad. 06.12.2008. – izvestaj

Diverzija i Shoplifters u CK13, Novi Sad. 06.12.2008. - izvestaj

Andergraund trijumfuje, kako god da okreneš objektiv, diktafon ili tastaturu. Nacice rupu kroz koju ce da prodje, jer ipak je „ispod zemlje“ (underground).

Osjecki hc-pank bend „Diverzija“ su se novosadskoj publici predstavili promocijom novog albuma “Bloodied but Unboned“. Iako su decki poceli sa svirkom u polupraznom prostoru CK13, ovo nije prva svirka osjeckih pankera u Novom Sadu. Do trece pesme masa je vec shvatila da nema šale sa melodicnim hc-om i ubrzo su zauzeli svoje polozaje. Mesto za mošpit je bio predat u ruke cetiri klinca, koji su zarko pokazali svoje umece ispred bine. Zanimljivo je to što je poprilican broj fotografa belezilo svirku, dok je publika cupkala. Diverzija je bend koji je uz stalnu postavu uspeo da se izvezba i zauzme solidno mesto na osjeckoj andergraund sceni, dok su u Srbiji relativno poznati u klupskim krugovima. Svoj novi album opisuju kao direktan, sirov. Iako vam ne curi krv iz ušiju dok slušate zvucni sistem, bicete veoma zainteresovani kombinacijom melodije i siline (ni traga od emo zvuka).   Kao hedlajneri uz mrak i instrumentalni snimak, popeli su se Shopliftersi – novosadjani poznati po razlicitim angazmanima u novosadskim bendovima. Ono što je u svim njihovim bendovima zajednicko je melodicni pank zvuk, prijemcivost celoj pank publici. Ovu karakteristiku su ubacili u Shoplifterse, i tako stvorili najpankerskiju verziju The Smiths-a, ili drugaciji osecaj Descendents-a, (ali prvo cega se setim je pesma od SmithsaShoplifters of the World Unite“). Osnovani su 2002. godine i od tad su klesali svoj zvuk i menjali clanove postave, dok nisu došli do dobitne kombinacije. Od tada su snimili jedan niskobudzetni spot, probili se sa svojim snimcima na lokalnoj televiziji i ubrzo (u promenjenoj postavi) snimili prvi album za SKCNS pod nazivom „Technicolor Melodies“. Prava uzivancija, jeftine cigare, spika, cure, opuštanje uz cugu ili prijatelje… to je njihov svet koji se cuje i uzivo i na albumu. U subotu su zvucali stabilno, jako, a opet i prijatno. Dok slušate njihov album, mozete slušati tekstove, ali uzivo ne mozete stajati mirno, pa su tada tekstovi na drugom mestu.   Energija i prijatelji.

Jelena Tipšin

Kanda Kodza i Nebojsa u Domu omladine 05.12.08.- izvestaj

Kanda Kodza i Nebojsa u Domu omladine 05.12.08.- izvestaj

Sam album „Deveti zivot“ je neki vid nastavka „Prekida stvarnosti“ iz 2005. god. Mogu slobodno reci mracniji, revolucionarniji i dosta cvršci album. Sve pesme vas vode u neku drugu dimenziju, zatvaraju, ali i otvaraju nove poglede, stvaraju, ali i radjaju sumnje na sve ono što nas okruzuje.

Što se samog koncerta KKN tice bilo je to pravo vece za pamcenje. Oduševili su publiku koja je neumorno igrala i pevala punih dva sata koliko je i trajao nastup. Muzicki su zvucali besprekorno. Akusticna sala Doma omladine se pokazala kao idealno mesto za nastup. Oliverov glas razara sve oko nas, preko psihodelije, do pobune pa cak i do granice neprijatnosti. U par navrata zaboravlja tekst, ispada, ali i to je tako uklopljeno da ne remeti i ne narušava ama baš ništa. Oliver igra, skace, pada, pije, smeje se… Nenadove i Jankove gitarske deonice su prosto savršene i nadovezane, na trenutak improvizovane. U svakom slucaju cine celinu, daju posebnu atmosferu. Pored pesama sa novog albuma, koji je vec odlicno primljen medju fanovima, svirali su stvari sa albuma „Prekidi stvarnosti“ kao i dobro poznate hitove iz predjašnje faze benda.

Pred sam kraj nastupa bend se povlaci, ali i ubrzo vraca na bis „Crvenim konjima“, „Every Nation“, a meni posebnu dragu pesmu „Ahead There“ sviraju ovoga puta i u live verziji. Genijalno zvuci. Oliver vidno oduševljen, pozdravlja publiku. Vraca se sam, uzima gitaru i krece „J Become“ za sam kraj koncerta. Najavljuje ponovno druzenje u neko skorije vreme…

Šta reci, carobno vece…      

Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic

Analizator u novosadskom Dvoristu – izvestaj

Analizator u novosadskom Dvoristu - izvestaj

Kao i obicno, ovi energicni sexy momci odrzavaju svoj status boraca za ljudska prava. I ovog puta su rekli da su satanisti picke, ponudili utehu silovanim devojcicama, odrzali bukvicu sinovima koji siluju seke i stosta pride. Da je metal aktivizam popularan potvrdjuje i cinjenica da bend ima dva nova clana, Iliju i Jovu, a od januara ce nastupati pod novim imenom.

O tom potom. Promo je extra, sa malo politickog aktivizma, al opet bitno je da jos igra debela mecka… Bice jos o ovome…

Fensi cica

Nastup finalista GBOB takmicenja i benda The Lates – izvestaj

Nastup finalista GBOB takmicenja i benda The Lates - izvestaj

Nakon 3 pesme, na binu je izasla ekipa iz benda DESTINATION! Ekipa kazem, jer je sastavljena od odlicne muske muzicke postave i jos boljeg zenskog vokala. Nastup su zapoceli svojom autorskom pesmom kojom su osvojili prvo mesto po odluci publike na nedavno odrzanom Nacionalnom Finalu GBOB Takmicenja. Kroz narednih 45 minuta, bend je konstantno drzao, sad vec mnogobrojnu, publiku na nogama i mesajuci autorske stvari i obrade, napravio odlicnu atmosferu! Odlican bend koji nakon prvobitne euforije oko GBOB-a i osvajanja puta za Rumuniju, nastavlja sa dobrim svirkama, podize standarde svojih nastupa i stice iskustvo koje je naravno preko potrebno za jos veci uspeh mladog benda

Nakon energicnih DESTINATION, usledio je BAND 72, takodje finalista GBOB takmicenja, koga se ljudi mogu setiti po interesantnim odelima koja su nosili na nastupu. Ovaj put bez odela ali sa odlicno izabranim obradama. BAND 72 je dodatno zagrejao atmosferu pred nastup slavljenickog benda.

THE LATES, malo poznat ali bend sa vec trogodisnjim stazom, iz “srednjoskolskog r’n’r” prelazi u ozbiljniju fazu, sazreva, a najvise nam o tome govore odlicne autorske pesme koje su dobro primljene kod publike. Mesajuci autorske i cover pesme, bend je priredio pravo rodjendansko slavlje!

Iako je torta izostala, oko 200 ljudi je svojim prisustvom napravilo odlicnu atmosferu i svojim dolaskom ta publika je pokazala da ipak ima nade za mlade bendove i muziku koju sviraju. Put na koji polaze bendovi koji se ozbiljno posvecuju svom radu i muzici je dug ali vecerasnja publika im je dala vetar u ledja!

 

Filip Petrovic

Radulizam na delu

Radulizam na delu

Na albumu Novembra se nalaze obrade Azre, Pankrta, Šarla Akrobate, Petra i zlih vukova, Patrole (jedna od mojih omiljenih pop-novotalasnih grupa iu SFRJ) dok je pesma od Prljavog kazališta izostala zbog neslaganja Jasenka Houre oko ideje za takvim projektom, i ne vidim da je Novembar time oštecen.

U subotu je bio i 29. novembar, nekadašnji Dan Republike, što je neka vrsta podsecanja na fenomenalnu muziku iz tog vremena, ali bez tople rakije i pecenog praseta i ostalih drangulija tadašnjih slavlja…

Novembar u novembru – iskusni pank bendovi su uvek dobrodošli u Novi Sad. Teško je okarakterisati Novembar kao samo niški pank bend, jer je pevac Kosta nekadašnji clan benda Studeni Studeni iz Zagreba, koncertna aktivnost grupe je najsnaznija u Nišu i Novom Sadu. Njihova muzika je i pank i rok i pop, umiksovana tako da je energicna, pevljiva i dopadljiva sa onim klasicnim smislom sa haos i ritam.

Njihov album „Radulizam“se u subotu mogao kupiti po pristupacnoj ceni od 300 din. Za novosadski koncert kao vokal je angazovan Radule, gle slucajnosti u nazivu albuma, jedan od pevaca i gitarista Atheist Rap-a. Ovog puta on nije drzao gitaru, samo je imao ulogu vokala i majstora za sporedne komentare. Pesme „Samoca“, „Zelezno zaveso“, „Ne pitaj za mene“  na albumu predstavljaju rok zvuk za dodacima izuzetnog melodicnog panka.   Iako se pregrupa „My Fault“ popela na binu oko 22.30h, bilo je dovoljno mase da pozuri bend na binu i da zasviraju prve taktove. „My Fault“ su kalifornijski pank iz ravnice sa blagim vokalom, pop-pank melodijom, jednostavnim bubnjem i klasicnim imidzem Blink 182. U prvom redu su bili prijatelji benda i, naravno, devojcice. Pored svojih pesama, svirali su i obrade, kao i jednu njihovu stariju pesmu kada im je glavni vokal bila Ivana (sada gitaristkinja i pevacica „Oruzjem protiv otmicara“). Za one koji vole klasicne kalifornijske pank (one nakon NOFX-a) i pop taktove – „My Fault“ svakako treba da poslušaju. Lepi su, a i pevaju.

Mnogi koji su došli pred sam pocetak svirke nisu mogli da kupe kartu, što zbog popunjenog prostora za svirke, što zbog nesipravnosti WC-a (oba). To je mnoge iritiralo pa i mene… U klubu gde se toce litre piva i vina/bambusa ne radi WC ?! I to se nekad dešava…

Nakon toga mnogi su otišli na after u susednu kaVanu na horsko pevanje pank i ostalih hitova.

Jelena Tipšin