Reportaže

Zivot je lep kada Brus Li svira

Zivot je lep kada Brus Li svira

Malo nas je podgrejao nastup Tetrapanka (izgleda da se Boris ugojio…), pa nastup Zutih Dunja ah, a kad je ZBL izasao na binu, a bogme, pa to je bilo… Ma nemam reci!

I tako oni nama predstavise muziku sa ukletog salasa, mi svi popadasmo od srece i radosti i shvatismo da nikad vise necemo plakati zbog ljubavi smrc. Nema sta, bila energicna svirka – Kosti pukla zica i sad intermezzo, Slavko zove nekog iz publike da peva; izadje na binu jedna slatka devojcica i otpeva nam “Kad si srecan lupi tada dlan o dlan…” uz ovacije celog lokala – BRAVO BRAVO! A i “Sta bih dao da sam mali paradajz…

I onda su nasi dragi novosadjani zasvirali SKA uz simulaciju smrti devojke iz publike koja se rise up, rise up kad cuje Ska.. Strava scenski nastup, sa sve kostimima i Martom kao corpse bride. Ja da sam Tim Burton ja bih im ponudila ulogu u filmu, nego sta.

Sve u svemu svirka je bila extraaaa, bilo pankera, metalaca, ma bilo mnogo predstavnika svih mogucih subkultura. Bilo je i fensi cica jbt, pa kad su zasvirali “…ja te volim, ja te volim, ja te volim a ti si (i sve cice vrisnu) : KREMASICAAAAAA….

Neka, ZBL je ispunio nasa ocekivanja… Samo nek nastave ovako…Svi ih volimo i podrzavamo. I krenusmo svi kuci pevajuci “I baš je mokro napolju a ja ne znam kako cu da brzo stignem do kuce, ali suv!

Vasa Fensi cica

Marky Ramone i Michael Graves (ex Misfits) u SKC-u – izvestaj

Marky Ramone i Michael Graves (ex Misfits) u SKC-u - izvestaj

Marky Ramone je ove godine okupio nove ljude kako bi nastavili da šire Ramones maniju. Jedan od njih je cuveni Michael Graves ex vokal americkog benda Misfits. Marky je imao i veoma posecen nastup u Novom Sadu (skoro 10 hiljada ljudi) na EXIT-u 08, na Fusion Stage-u, u skroz izmenjenoj postavi.

Predgupe su krenule negde oko 21:30. Prva je bila Grandpa Candys, nakon njih su nastupili kragujevacki Covek Bez Sluha. Oba benda su na svoj punk-rock-rockabilly nacin zagrejale publiku. Krece kratka pauza od petnaestak minuta i na sceni se uz ovacije publike pojavljuje Marky. Pocinje prava ludnica.

Bend koji ga je pratio je bio sasvim ok, energican, nalozen na Ramonse, pogotovo najmladji clan, basistkinja koja je imala tu cast da izgovara ono poznato „one, two, three, four…“ Gitarista je (u odnosu na svoje godine) sve vreme skakao po bini, genijalno je lozio masu. Sami clanovi benda nisu imali previše komunikacije sa publikom. Marky je u odnosu na nastup na EXIT-u bio vrlo tih i dopustio da ulogu frontmena zauzme Michael Graves koji se u više navrata zahvaljivao publici na odlicnom prijemu. Michael je super otpevao sve pesme Ramonesa, na trenutak me po ponašanju na bini podsecao na Rottena vodje benda Sex Pistols.

U pocetku šutke su bile u prvom redovima, kako bi se kasnije proširile na skoro celu salu. Masa je skoro sve vreme divljala. SKC je bio prepun. Nizali su se hitovi iz bogate Ramones karijere, nabrojacu samo neke: Pet Sematary, Beat On The Brat, Rockaway Beach, Havana Affair, 53rd & 3rd, Sheena Is A Punk Rocker, I Wanna Be Sedated, K.K.K.Took My Baby Away…

Pesma I Belive In Miracles je na neki poseban nacin strava zvucala. Dva puta su se vracali na bis. Prvi put su svirali pesmu What A Wonderful World, u secanju na tvorca i frontmena Ramonsa, Joey Ramone-a, i naravno na samom kraju odsvirali Blitzkrieg Bop.   Svaka cast Marky i ekipi koji na ovaj nacin ozivljava bogatu Ramones zaostavštinu. punk  Ako bi uporedjivao nastup (i bend) sa Exita i sada, moram priznati da mi se ova ekipa više dopala.

Izveštaj i fotografije: Nemanja DJordjevic

 

One Hot Minute u Dangubi – izvestaj

One Hot Minute u Dangubi - izvestaj

Znala sam da ce ovi profi muzicari oduvati Dangubu svirkom cak iako ne bude bilo puno gostiju, a u to sam imala prilike i licno da se uverim u nekoliko gradova u okruzenju – Sarajevu, Zenici, Bihacu, Rijeci i Puli, ali bi za potpun uzitak ipak bila potrebna masa! Svirka je pocela oko 22:30. Bend je odsvirao skoro trideset pesama u jednom bloku i svojom pozitivnom energijom podigao klub na noge. Bilo je tu i starih i novih stvari ove kultne grupe, pa se u Dangubi mogao cuti njihov opsezni repertoar: „Higher Ground“, „Suck My Kiss“ sve do pesama „Charlie“ i „Dani California“. Moram da istaknem da je odsvirano više novijih pesama, ali to je sad individualno da li je to zamerka ili ne.

Kada ovako mocna svirka i ovakvi muzicari ne mogu da privuku više od 50 ljudi u Beogradu koji nema nijedan aktivan RHCP tribute bend, ja zaista ne znam ko moze. Beogradska publika nije ispoštovala One Hot Minute, koji verovatno više nece ni dolaziti ovde da svira, a iskreno, nismo ni zasluzili.

Jovana Tomic

Madball u beogradskom SKC-u – izvestaj

Madball u beogradskom SKC-u - izvestaj

Poprilicno zagušljiv prostor malog kluba SKC-a uticao na to da nam raspolozenje malo opadne, a nervoza poraste, ali kad je gitarista Mitts izašao na binu publika je brzo pocela da se komeša i sa prvim rifom krenula je šutka. Treca pesma po redu – Can’t Stop, Won’t Stop i krcim put ka drugom redu i posle ne znam koliko vremena osecam se ponovo kao klinac na hardkor svirci. Atmosfera se jako brzo zagrejala, pola sale je sve vreme skakalo i šutiralo se, ali su i svi pevali!

Bend nije krio svoje oduševljenje. Freddy (pevac) je posle par pesama, nakon što je osetio blizinu i privrzenost publike, rekao par reci o tome kako je Madball porastao i kako sad uglavnom svira na vecim binama, ali manja sala sa blizom publikom, gde se oseca znoj, odanost i jedinstvo, je ono što cini da se bend oseca kao kod kuce. Shodno tome sva cetiri clana benda su dali sve od sebe da pokazu kako „hardkor i dalje zivi“ (Hardcore Still Lives, njihova pesma). Na zalost, Hoya, prepoznatljivi debeli basista Madballa nije sinoc bio u punom SKC-u zbog nekih lepih stvari u njegovoj porodici (kako je rekao Freddy), ali je Beogradu obecano da ce Madball sledeci put doci u punoj i pravoj postavi.

Nizali su se hitovi, kako sa starih tako i sa novih albuma, publika je nesebicno davala svoj glas i podršku, jer je to baš ono što smo svi ocekivali i svi zeleli. U jednom trenutku bend se povukao sa bine. Naravno, svi smo ih pozvali nazad i oni su izašli na ocekivani bis gde su pozdravili svoj blizak bend „Agnostic Front“ i odsvirali njihovu pesmu „My Life“, usledila je „Demonstrating My Style“ i time se koncert završio.   Delovalo je da je bend bio zadovoljan, što je Freddy u par navrata i spomenuo, ali u svakom slucaju ostaje cinjenica da ce ovaj vikend u SKC-u ostati zapamcen kao jedan kvalitetan hardkor vikend.

Pavle Petrovic

Biohazard posle 10 godina ponovo u Beogradu – izvestaj

Biohazard posle 10 godina ponovo u Beogradu - izvestaj

Koncert je trebalo da pocne u 20h i negde u to vreme je pocela da se pravi guzva ispred dvorane. Neko je primetio da je došao veliki broj fanova iz Bugarske, a posle sam saznao da je u stvari citav autobus došao da sluša velikane iz Amerike, ali i da podrzi bugarski bend Last Hope koje je organizator pozvao da sviraju kao predgrupa. Pored gostiju iz susedstva, nastup su imali i naši – Good Eye Closed.

Last Hope je na binu izašao oko 20:45 i tad je u sali bilo oko 400 ljudi. Jak i energican nastup Bugara je bio baš ono što je publika htela i utisak je da je organizator napravio pravi potez pozivanjem ovog benda. Nakon njihovog nastupa pola sale je izašlo napolje i tad su na binu izašli Good Eye Closed. Publika je prilicno jadno ispratila ovaj bend ali, ruku na srce, nije se ni bend nešto previše potrudio da animira publiku niti da bude interesantan. Obe predgrupe su imale pola sata za svirku i kad je to prošlo krenulo je išcekivanje koje je trajalo dobrih 40 minuta.

Ispunjen SKC je dugo cekao glavne zvezde da izadju na binu. Po završetku svake pesme koja išla sa razglasa publika bi pocela da vice, i konacno oko 10:40 svetla su se ugasila i show je mogao da pocne. Poput njihove muzike, snazno su otvorili koncert sa pesmom sa prvog albuma “Victory”, a posle su samo nastavili sa hitovima. Moglo je lako da se zakljuci da nisu hteli da dozvole publici dodje do daha, a oni su pokazali koliko neumorni mogu biti, pa su tako skakali svi od prvog do poslednjeg reda. Onda su usledili “Urban Discipline”, “Down For Life”, “Retribution” kao obrada grupe Bad Religion “We’re Only Gonna Die”. Fenomenalan odnos sa publikom i neiscrpna energija sa bine pokazala je da ovaj bend ima još mnogo toga toga da pruzi svojim fanovima. Uz “Punishment”, “How Is It” i “Hold My Own” na bis, bend se oprostio od naše publike i tako stavio tacku na jedno sjajno vece. Bilo je lako uocljivo da se bend sjajno proveo na bini, a pevac Evan Seinfeld je istakao da Biohazard nece opet cekati 10 godina da dodje u Beograd (mada smo slicnu recenicu vec culi od nekih bendova prim. aut.).

Set lista:

01. Victory 02. Shades Of Grey 03. What Makes Us Tick 04. Tales From The Hard Side 05. Urban Disciple 06. Survival Of The Fittest 07. Black And White And Red All Over 08. Down For Life 09. Chamber Spins Three 10. Retribution 11. Five Blocks To The Subway 12. We’re Only Gonna Die (BAD RELIGION cover) 13. Love Denied 14. Wrong Side Of The Tracks 15. Punishment 16. How It Is 17. Hold My Own

 

Marko Capljic – Max

Hladno Pivo, 20 godina cuganja, 22.11.2008. Hala Sportova, Beograd – izvestaj

Iako su njihova poslednja dva albuma „Šamar“ i „Knjiga zalbe“ naišla na mnogo širu publiku od one po kojoj su poznati, mnogi su posle kocerta, na putu do Novog Sada izrazili svoje nezadovoljstvo njihovom novim pop-pristupom „za mase“. U svakom slucaju, jedno je sigurno, skoro svi prisutni u hali su znali (skoro) sve tekstove pesama, a i sve karte su bile prodate, tako da ova cinjenica ne igra veliku ulogu na njihov celokupni nastup.

Mile i ekipa su svirali presek svog redovnog repertoara (sa Festivala piva ili Exita), a obuhvatili su i starije pesme sa prva dva albuma, koje davno nismo culi. Profesor nemackog je opet dokazao da za njega pank nije umro (Fur Immer Punk), ali opet i da se pank promenio pod uticajem pop fenomena i spotova na MTV Adria.

Neverovatna atmosfera je ispunila Halu sportova kada je hiljadu ljudi gromoglasnim povicima pozdravilo bend koji se penjao na binu. Nervozna publike što im je dugo trebalo da otvore koncert, i nepostojanje predgrupe je dodatno potpalilo atmosferu.

Svi koji su 22. novembra punili 20 godina su kao rodjendanski poklon mogli uci „pod pokroviteljstvom“ samog benda. Iako nisam videla ni jednog takvog slavljenika, bilo je i dovoljno što je drug iz ekipe slavio 27. rodjendan. Posle peripetija dolaska na koncert vozom, koji po teoriji uvek moze da kasni, zahvaljujuci toj divnoj osobini Zeleznicama Srbije, stigla sam na sam ulaz u 20h, taman kad je pocetak koncerta i zakazan. Usledilo je sretanje sa društvom koje je došlo „Minja expressom“, nalazenje sa drugarom koji je nestrpljivo cekao mene i baterije za fotoaparat i još par usputnih pozdrava sa ljudima iz grada.

Energicna šutka na parteru propratila je ceo koncert, ali stekao se utisak ovog puta da je bilo dosta neizivljene mase (postoje ljudi koji dolaze na koncerte, ne svirke, nego koncerte samo radi šutke, pritom ne poznajuci osnovne ideje „moshpita“ i sl.). Jedan odlican koncert uz najrazlicitiju publiku, najrazlicitijeg stanja svesti (Hladno pivo deluje), ali mozda slab u nekim momentima što se tice pulike, koja je u perifernim delovima sale pomalo zamrla.

Dok su mnogi bili oduševljeni celom atmosferom i bukiranošcu celog prostora, deo publike, koja je bila redovna na ranijim koncertima, uvideli su promenu energije ka mekšem… Ipak videti HP na EXIT-ovoj na bini ispred muzeja, na poljani „Beer Festu-a“, u novosadskom „NS Time-u” se dosta razlikuje, pre svega po repertoari, a naravno i po publici.

Velika završnica bisom i ogromna guzva bile su deo celog putovanja. Minus sa strane organizacije mogao bi da bude dosta neorganizovano obezbedjenje. Bilo je izrazeno selektivno pregledanje posetilaca – od oduzimanje upaljaca, baterija za fotoaparate kod jednih, te samo ovlaš pretresanju kod nekih drugih posetilaca. To je mnoge izbacilo iz takta. Iako je bilo dosta „lica zaduzenih za odrzavanje reda“, sama efikasnost je u nekoj meri zatajila, i stvarala guzvu pri ulasku.

Najbitniji je ipak, ovog trenutka, povratak sa ekipicom u Novi Sad „Minja expressom“ uz kompilaciju Hladnog piva na zvucnom sistemu u autobusu.

Nije sve tako sivo kad imaš s nekim da odeš na pivo.

 

Detaljnu fotoreportazu pogledajte ovde

 

Jelena Tipšin

Fotografije: Nemanja Djordjevic 

 

Zvanicne informacije iz Long Play-a Povodom koncerta Hladnog Piva:

Zagrebacki pankeri Hladno pivo posle nedavnog najveceg koncerta u karijeri u rodnom Zagrebu, uspeli su da u subotu uvece naprave slican spektakl u rasprodatoj beogradskoj Hali sportova, gde ih je 5.000 fanova euforicno pratilo u dvocasovnom zestokom nizanju pesama iz svih faza 20-godišnje karijere.

Posle proslave dve decenije postojanja pred oko 20.000 ljudi na zagrebackom Jarunu, Hladno pivo su ispunili obecanje i istovetno rodjendansko raspolozenje preneli u Beograd, gde su bend i 5.000 posetilaca zajednicki stvorili nesvakidašnji ambijent koji se jedino moze opisati kao – euforija i potpuna ludnica!

Tenzija u dvorani je dobrano narasla vec 45-minutnim kašnjenjem, neophodnim kako bi zbog neopisive guzve na ulazima masa uspela da udje u dvoranu, koja je potom bukvalno eksplodirala od oduševljenja kada su se na bini konacno pojavili pevac Mile Kekin i drugovi. Otvarajuci instrumental “Couvert” sa aktuelnog album “Knjiga zalbe” (2007) slicno je posluzio za otpocinjanje beogradskog koncerta. Brzopotezno je usledila “Sreca”, koja je odmah odslikala odnos izmedju publike i benda, i najavila kakvo ce raspolozenje biti u dvorani do kraja.

Dok je Mile srecno i pomalo rizicno skakutao po monitorima uz rub bine, bend se odmah sjurio u “Carstvo pasea”, a publika je uhvatila obrazac ponašanja koji nije napuštala sledeca dva sata – podignute ruke, divlji ples ispred bine i zaglušujuce horsko pevanje cele dvorane uz bukvalnu svaku pesmu Hladnog piva. Od prve do poslednje, bez izuzetka.

“Dobro vam vece ljudi! Pitali su me kako to odjednom Hladno pivo u Hali sportova? A mi smo imali prepunjen Studentski kulturni centar i gradili smo ovo godinama. Dobro došli na koncert Hladnog piva!”, objasnio je Mile.

Poruku “Pjevajte nešto ljubavno” Beogradjani su odmah prihvatili, a kada je Mile krenuo da poskakuje uz “Nema više naše birtije”, u tome ga je pratio citav parter, sve do “Šanka”.

Bojazan da ce na stranom, šatrovackom jeziku ispevana “Backizagre Stuhpa” ostati neshvacena, pokazala se bez osnova jer je Mile odmah ponudio prevod pesme, koja govori kako “mafijaši jašu kroz sve gradove”.

Posle “Kaze stari šta nam fali”, Mile je pokazao koliko “Teško je biti kul” stavivši na svoju obrijanu glavu peškir umesto nedostajuce perike.

“Ljudi, pjevate bolje od mene! Osjecam se kao tehnološki višak veceras”, Mile nije štedeo pohvale raspevanoj i ustalasanoj publici na parteru i tribinama Hale sportova.

Pevac poznat u Srbiji i po maloj ulozi erotomana u hrvatskom sitkomu “Bitange i princeze” duhovito je najavio “Ljetnji hit” kao “pjesmu za sve homoseksualce i sve krasne muškarce”, dok su na velikom video bimu iza pozornice išle slike mišicavih frajera.

“Dobre prijatelje”, smenio je usnom harmonikom obojeni “Biološki sat”, zatim “Par pitanja”, “Maderfakersi”, a Mile nije mogao a da ne pomene i “Bitange i princeze”.

Kekin je publici ispricao kako je prethodnog dana tokom voznje Beogradom jedan taksista primetio da je medju clanovima benda “onaj mali iz one serije ‘Bitange i princeze'”.

“Momci su rekli: ‘Je, on nam je pjevac’, a taksist je onda pitao: ‘A on i pjeva?”, nasmejao je publiku Kekin. Pevac je našao vremena da se zahvali svim fanovima koji su bendu uputili hiljadu mejlova sa pitanjem kada dolaze u Beograd, zakljucivši slucaj uzvikom: “Evo nas!”

Hladno pivo je nastavilo zestoko sa “Kad ti zivot udahne” i odom malim ljubavima “Ranjeni i ludi” da bi usporili sa uvodom na celu i Miletovoj akusticnoj gitari za “Jedini osmijeh”.

Trubacki obojena vesela poskocica “Konobar” pokazala je da “Nije sve tako sivo”.

“Odlicna ste publika. Prekrasno se osjecam veceras. Hvala vam za ovu noc!”, vracao je Mile emocije publici istom merom.

Posle sat i po zestokog ritma i gromoglasne svirke Hladnog piva, kraj koncerta stigao je u vidu “Šamara” za publiku u Hali sportova.

Ipak, zaglušujuca vriska vratila je Zagrepcane na pozornicu Hale sportova za prvi, poduzi bis. Poodavno poustajala publika na tribinama i uzburkana masa na parteru, bili su odgovarajuci sparing partneri Hladnom pivu koje je muški otprašilo “Soundtrack za zivot”, “Trening za umiranje”, “Rigoletto”, “Ne volim te”, “Fur Immer Punk” i tehno obojenu “Planetu”. “Svaka cast, imate kondiciju”, još jednom konstatacijom je Mile pohvalio Beogradjane.

Drugi bis izazvala je repriza urnebesnih urlika publike, koji ovaj put naizgled nisu uspeli, uprkos jacini, da natrag izmame ceo bend. Samo je Kekin izašao na binu sa akusticnom gitarom. “Roštilj” je pripremio sam objašnjavajuci odsustvo drugova njihovim umorom od zestokog koncerta. Ipak, ostatak benda vratio se za “Supermena” i “Pitala si me”.

Posle “Odjave programa” Mile je pre odlaska sa bine simbolicno dao do znanja da je kraj, kada je skinuo svoju crvenu majcu i bacio je u uskomešano more publike.

Paljenje svetala u dvorani pratio je uzdah razocaranja 5.000 prisutnih fanova Hladnog piva.

Detaljnu fotoreportazu pogledajte ovde

 

Mile Kekin o koncertu:

Frontmen Mile Kekin u ime svih clanova Hladnog piva zahvaljuje se fanovima što su u subotu uvece došli u beogradsku Halu sportova, uz ocenu da je to bio medju najboljim koncertima u 20 godina karijere benda.

“Mislim da je ovo bio jedan od top tri koncerta koji smo ikad odrzali, ne racujuci Jarun. Publika je bila super! Znali su sve rijeci i pjevali su sve pjesme od prve do posljednje. Ovo je bila najglasnija publika koju smo imali! Svi smo se skroz bili najezili. Sve vrijeme smo bili najezeni! Nevjerovatna razmjena energije je bila. Ako ti publika ne valja dzabe ti sve. Mozeš pjevati koliko hoceš, ali koncert nece valjati. Totalno smo odusševljeni”, za Long Play prenosi Mile utiske clanova Hladnog piva.

Hladno pivo su 22. novembra odrzali svoj najveci do sada koncert u Srbiji u beogradskoj Hali sportova, gde su pred 5.000 fanova dva sata uz dva bisa svirali hitove iz svih faza karijere, od pocetaka sa “Fur Immer Punk” i “Trening za umiranje”, preko “Rigoletta”, “Ne volim te”, do stvari sa aktuelnog albuma “Knjiga zalbe” poput “Carstva pasea” i “Srece”.

Posle proslave dve decenije postojanja u septembru pred oko 20.000 ljudi na zagrebackom Jarunu, Hladno pivo su ispunili obecanje i istovetno rodjendansko raspolozenje preneli u Beograd, gde su bend i 5.000 posetilaca zajednicki stvorili nesvakidašnji ambijent koji se jedino moze opisati kao – euforija i potpuna ludnica!

Detaljnu fotoreportazu pogledajte ovde

(Long Play)

Piknik u Beogradu – reportaza

Piknik u Beogradu - reportaza

Zbog svog originalnog zvuka, bend ima veliku bazu poštovaoca, što je i pokrenulo ideju da se formira Pinknik Live ekipa. Majkicu, koji je ostao na mestu vokala pridruzuju se: Friš na gitari i Sloba na bubnjevima (iz benda Pero Defformero), zatim tu su Neša na basu sa klavijaturistom Savom (Moving House, Paper Boys).

Svirka je pocela nešto posle 10 nastupom benda Krš. Teško je definisati pravac ovog benda. Njihov zvuk je veoma originalan i šaljiv. Bend se trudi da ne upadne pod standardne muzicke stereotipe. Po tim svojim stavovima veoma su slicni Pikniku. Tu ima i alternative i new age-a i popa i punka. Ekipa iz Krša odsvirala je 10 pesama i pruzila nam je odlicnu uvertiru pred Piknik.

Nastup Piknika u Livingroomu je tek cetvrti nastup benda uzivo. Pre toga imali smo priliku da ih cujemo u Novom Sadu na Ritmu Evrope (pre odlicnih Damned-a), zatim na EXIT-u (Fusion Stage) i konacno na Neki Noviji Klinci Live. Prvi koncert u Beogradu i prvi nastup benda van Novog Sada bio je u cetvrtak.   Svirka je pocela pesmom Cirkus, usledio je Fizicki Radnik, Mekike i Piroške pa Debeli. Od samom starta Bandar i ekipa emituju cistu energiju što je i publika docekala sa odobravanjem. Prostor kluba bio je solidno popunjem, bilo je mesta za disanje, tako da je svako mogao sebi da napravi prostora i da uziva. Uzivancija, to je prava rec kojom mogu opisati nastup Pinknika, ni u jednom trenutku nije dosadan, tekstovi i muzika su neprevazidjeni. Majkic je jedan od najkreativnijih muzickih stvaralaca kod nas. Svoju pricu gradi za sebe, nije ogranicen, nece da bude isti. Predan je svom radu, ima energije i inspiracije.

Na koncertu je obelodanjena i jedna lepa vest – novi album Piknika je gotov i svetlost dana ce ugledati za par nedelja. Album ce se zvati Dembelan, po jednoj od pesama na albumu. Izdavac je vec dobro poznati SKCNS. U Beogradu smo imali priliku i da premijerno cujemo pesmu Dembelan, i to posle pesme Daj mi mama para za cigara, jer Dembelan predstavlja logican nastavak ove pesme. Više informacija o novom albumu bice objavljeno uskoro na RSN.

Piknik je odsvirao ukupno 23 pesme sa dva bisa. Na kraju, beogradska publika bukvalno nije dala bendu da sidje sa bine što samo govori koliko su ljudi zeljhi muzike Bandara i njegove ekipe.

Svaka cast Piknikovci! Sa vama rockˋnˋroll nikad nece umreti u Srbiji. 

 

Set Liste:

 

Krš

1. Pesma Bez Bola 2. Kosmonaut 3. Lenjost 4. Filmove 5. Some 6. Zakon Ulice 7. Bravo Majo 8. Euforija 9. Razvaljotka 10. Sirotinju

Piknik

1. Cirkus 2. Fizicki Radnik 3. Mekike i Piroške 4. Debeli 5. Ljubavni Piknik 6. Odi Cici Mala/Grad 7. Ispred Dragstora 8. Zabe 9. Daj Mi Mama Para Za Cigara 10. Dembelan 11. Novo Doba 12. Al Je Lep Ovaj Svet 13. Studentkinja 14. Idiotizacija 15. Kosamštasamgdesam 16. Ruzan Sam Ko Ker 17. Zivotinja 18. Baba i Smrt 19. Jedem Svinje 20. O da 21. Miš Puz i Ker 22. BIS: Horor 

 

Aleksandar Radukin

 

 

Provokacija, Bomber, 20.11.2008. CK13, Novi Sad – izvestaj

Provokacija, Bomber, 20.11.2008. CK13, Novi Sad - izvestaj

Predgrupa Prvokaciji je bio Bomber, bend koji je dobro poznat domacoj publici, posebno lokalnoj, po svojim gitarskim deonicama (imaju dvojicu gitarista sa drugacijim muzickim uzorima) i snaznim vokalom Simbeta-Siniše. Njihov zvuk dolazi iz zadimljene garaze, koja gleda na ulicu – pa se garaz zvuk se spaja sa sirovim street pankom. Lemi iz Motorhead-a bi verovatno pljeskao u pauzama cirke. Iako ih znam po bezkompromisnim nastupima, bez pause izmedju pesama, u trecoj brzini, ovaj put su ubacili u drugu. Nastupili su u malo izmenjenoj postavi. Redovni basista Igor A. (zbog opasnog posla u prosvetnom delu neproizvodne delatnosti) ovaj put je bio sprecen da nastupi, pa ga je zamenio kolega iz benda “Brickheads”- Comi. U panku jeste lako se snaci sa bas gitarom, ali komunkacija sa ostatkom benda nije najbolje upalila. Izmedju pesama su pravljene kratke, ali znacajne pauze, što nije karakteristicno za njihov zvuk, te se energija rasplinula. Posle par pogleda i dogovaranja medju clanovima benda, uspeli su da se skupe/pokupe i nekako su nastavili sa svirkom. Izmene u bendu uvek cudno funkcionišu, posebno kada pevac iz jednog benda svira bas gitaru u drugom bendu. Zanimljivo je i da u Bomberima, bubnjeve lupa mladji brat nekadašnjeg basiste Mome iz Provokacije.   Kada kazu skinhead 90-ih, ja odmah pomislim na Provokaciju i GBB, ali Provokacija je ono pravo što se moze potcrtati pod pravu lokalnu licencu oi! pokreta. Njihov kultni album “Novosadska verzija” iz 1995. je po mnogima jedan od najboljih lokalnih albuma u poslednjih 20 godina. Jake stvari kojima uzivo cesto zapale masu do stadijuma makljaze ispred bine. Neke od pesama “Poverenje je imaginacija”, “Pogled kroz mrak”, “Štab”, “Promene” i naravno “Boce” su neizostavne na konceratima u protekle dve godine. Od prvog okupljanja nakon mnogo godina, na EXIT-u 07, kao predgrupa Businessima (zajedno sa Vriskom Generacije) uspevaju da okupe “stare panxe” kao i da pridobiju novu publiku. Iako je bend poznat po opštem haosu koji je uvek izbija na njihovom svirkama, ova pojava je izostala u CK13. Atmosfera na svirci je bila mešavina onog starog stanja haosa pred binom, mokrog poda od piva, remecenje nastupa na bini od strane preaktivnih pojedinca (polu-pijanih iskusnih likova), okupljanje npr. velike mature (tu sam i ja negde) i mladje generacije koji su u mogucnosti da preslušaju ponovo izdat disk.

Ovakva jedinstvena, izmešana masa je donekle retka za videti, što zbog relacije publika i bend sa temom – generacija, što zbog zvuka novosadske scene. Tokom certa, pevac je pozivao skinheade (koji su preostali) da se odazovu. Nije ih bilo, ali se jasno svaki put cuo povik oi! oi! oi! Iako je novosadska oi! scena mnogo slabija od one iz 90-ih, jasno je da zvuk iz ’82. još uvek zivi, sa potvrdom da se u toku promene bendova puštao SHAM 69 ili The Business.

Zbog bisa bend bio “primoran” da svira “Boce”, “Poverenje je imaginacija”, ”Pogled kroz mrak” po drugi put. Oduševljenje mase je poraslo i sa poslednjom pesmom, te je pevac Vlada najavio uskoro i mogucnost da panduri navrate, ako se svirka ne završi uskoro.

Album “Novi Sad via Novi Sad” koji je promovisan je reizdanje njihovog prvenca “Novosadske verzije” i materijala kojeg mnogi imaju u svojoj kolekciji kao “album” (koliko mi je jasno, nikad zvanicno nije izdat). Ovaj novi album sadrzi i par bonus stvari, koje takodje mozete naci u ranijim kolekcijama, ali nije na odmet imati CD sa kvalitetno uradjenim bukletom – malom knjizicom sa sve tekstovima i mnogim podacima. Ukoliko ne posedujete prvenac album, ovaj ce nadomestiti taj nedostatak, i sa novijim zvukom lepo cureti kroz vaš plejer.

Novi zvuk istih pesama u drugacijem pakovanju – za kolekcionare i ljubitelje pank podzanrova.

Jelena Tipšin

Tea Break u Hektoru – izvestaj

Tea Break u Hektoru - izvestaj

 

Pocetak svirke je bio zakazan za 22 casa, ali kao što je to i uobicajeno malo je kasnio. Nešto posle pola 11, bend Blank File izašao da zagreje masu. Svirka je kratko trajala (nesto više od pola sata) ali je bila izrazito efektna. Bend ima šta da ponudi, agresivan, brz i snazan punk-rock zvuk daje nam do znanja da momci cvrsto stoje iza svoje muzike i stavova, definitivno bend koji ima svoj zacrtani identitet i to dokazuju svojom svirkom.

Posle ovakvog zagrevanja na scenu su izašli i “zvezde” veceri – Tea Break. Nastup je od prve pesme “Shadows” krenuo u dobro poznatom stilu, usledio je odmah i “Troublemaker”, bilo je jasno da od samog pocetka energija koju bend emituje nece popustati. Šta reci o svirci, a i samom radu Igora, Mladje, Miše i Kukija. Veliko je iskustvo na njihovoj strani, Tea Break zvuci kompletno, usvirano. Vidi se da iza cele price stoji veliki rad i entuzijazam. Momci svoj rad shvataju veoma ozbiljno, znaju šta rade i furaju svoj fazon. Cak i u ovakvim, manjim prostorima klubova kvalitet benda izlazi na videlo, iako je mom misljenju Tea Break cist koncertni bend.

Nazalost, nije sve savršeno. U Beogradu, a generalno i u celoj Srbiji, ne postoji scena koja prati ovaj muzicki stil melodicnog kalifornijskog panka sa primesama HC-a. Postojali su bendovi, bile je nekih izleta, ali u sadašnjem trenutku Tea Break je bend koji moze u velikoj meri da puca na inostrano trzište (Fat Mike! Gde si?) pre nego u Srbiji. Malo slabija poseta, mada po bendu sasvim zadovoljavajuca, osetila se u nedelju.

Šta nam ostaje da kazemo na kraju.

Pa ljudi… Sretan vam put u London i hvala vam što cete predstavljati našu drzavu na ovako velikom dogadjaju. Necete nas osramotiti, to je sigurno.. kvalitet je na vašoj strani…Nadamo se uspehu!

I da…. Popricacemo o vašem boravku u Londonu kad se vratite.

Srecno!! 

 

Set Lista:

1. Shadows 2. Troublemaker 3. My Hope 4. Heroic 5. CCTW 6. Burn This Town 7. Another Chance 8. Falling 9. 3 Days 10. Delusion 11. Suffer For The…. 12. Shine 13. Colder 14. Life Injection 15. Left In Me 16. The Sign 17. Absolute End 18. Before My Eyes 19. You 20. Rhetoric 21. Screamager 22. WTMW

 

Aleksandar Radukin

 

Gary Moore u Beogradu, Sava Centar 16.11.2008. – izvestaj

Gary Moore u Beogradu, Sava Centar 16.11.2008. - izvestaj

 

Nakon dva najavljena pa otkazana koncerta, Gary Moore se sa pratecim bendom kojeg su cinili basista, bubnjar i klavijaturista, pojavio pred prepunom i rasprodatom dvoranom beogradskog “Sava Centra”. Koncert je poceo zakasnjenjem od tacno 35 minuta, navodno tehnicki elementi sa zvukom su uslovili odredjene probleme, a upravo prilicno “mutan” sound pratio je nastup irskog gitariste tokom veceg dela njegovog nastupa.

Pocelo se sa “Oh, Pretty Woman”, nastavilo sa dobro poznatim songovima iz njegove blues faze, a jedan deo showa posvecen je i izvodjenju novog materijala sa dolazeceg albuma. Moore nije puno pricao, uglavnom je najavljivao songove, gotovo pred izvodjenje svake nove pesme menjao je gitare, i tu je definitivno rekorder od svih gostujucih muzicara koje sam imao prilike da gledam poslednjih godina. Svaka pesma novi model gitare, ali uglavnom istovetna izvodjacka psihologija i manir, sa tako postavljenim aranzmanskim resenjima da je zapravo u startu bivalo jasno kojim tokom ce se “kretati” numere iz postavljenog repertoara.

U jednom momentu Moore je pozvao publiku da pridje bini i izrazenije “ucestvuje” u toku koncerta, sto su beogradski posetioci zdusno prihvatili. Bilo je od strane prisutnih posetilaca, cija je starost u proseku prelazila 50 godina, zelje da se provedu na koncertu gitariste, ali sam taj provod mnogo je manje bio spontan i prirodan, a vise je tekao po nekakvom automatizmu. Nakon jednog sata i 35 minuta, gitarista se sa bendom povukao zavrsavajuci oficijalni deo koncerta. Usledila su dva bisa. Na prvom je odsvirana numera “The Blues Is Alright”, koja je u izvodjenju benda predstavljala mozda i najbolji trenutak vecerasnjeg koncerta, a posle je kao kruna dosla i pesma “Parisienne Walkways”. Sve ukupno koncert je trajao nesto manje od dva sata, i ne moze se reci da on u svom jednom delu nije ispunio ocekivanja. Ali, takodje kompletno muziciranje imalo je vrlo malo ili cak nimalo od one poznate emocionalnosti, intuitivnosti i energije koju je tokom karijere gitarista publici pruzao, bilo na svojim albumima ili koncertima. Gary Moorov koncert pred beogradskom publikom bio je, ajde da kazem solidan, ali takodje svi oni koji nisu dosli, a podrzavaju rad gitariste, sa razlogom nemaju puno potrebe za zaljenjem.

 

 

 

Branimir Bane Lokner

fotografije: Aleksandar Zec