Iz British Columbie dolazi nov intersantan sastav i nada kanadskog rocka, kvartet naziva Mad Shadow. Nedavno su objavili svoje debitantsko izdanje, koje su realizovali sopstvenim snagama. 10 pesama ubedljivo naglasavaju njihove adute, a to su hard rock i rock koji vuku na 70-te godine, cak su i psiholoski duboko na pomenutom terenu, i odredjene asocijacije jasno vode do sastava kao sto su Led Zeppelin, Bad Company ili Humble Pie. Takodje ima u njihovom pristupu tretiranja rhythm and blues varijanti na slican nacin kao sto to rade The Black Crowes, ali i odredjene asocijacije na 90-te godine nisu iskljucene i tu dolazimo do “cvrstine” koju bend poseduje, a bliska je  recimo sastavu Soundgarden. Momci imaju energiju ovog vremena, prilicno su ubedljivi, melodicnost im je takodje izrazena, a sam album prakticno nema slabijih strana. Njihov istoimeni album je takodje i tehnicki-vizuelno dobro opremljen i pomenuta stilizacija 70-tih godina evidentna je i preko izgleda omota CD-a. Mad Shadow su veoma obecavajuci bend i za sada dobijaju samo pohvalne epitete.

Ocena: 8,5/10

Website: www.madshadowband.com www.sonicbids.com/madshadow

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Metalika nikada nece biti ponovo mlada. Koliko god to fanovi zeleli, koliko god to metalu kao zanru mozda potrebno – to je nemoguce. Ali, za razliku od prethodog pokušaja psiho-terapije i silovitog vracanja agresije  (album St.Anger), ovaj put je i sama Metalika ovu cinjenicu prihvatila – i napravila najiskreniji album ove godine, Death Magnetic.

Svaka diskusija o bilo kojoj od Metalikinih ploca zahteva elaboraciju i razradu duzu od same recenzije. Dovoljno je napomenuti da ovaj bend kroz svoju karijeru promenio 5 zanrova muzike, prodao milione ploca i postao istovremeno najomrazeniji i najvoljeniji metal bend na svetu. Posledica ovoga je da se svaka nova ploca gleda sa odredjenom dozom pesimizma, negativnosti i ne-objektivnosti koja je najcesce proizvod nostalgije ili zavisti.  Objektivno oceniti novu plocu Metalike je teško, ako ne i nemoguce.

Da li je Death Magnetic povratak korenima? Ne, nije – ali zato ne zvuci ni kao prethodnih nekoliko albuma. Ako bi morao da se kategorizuje u odnosu na njihova prošla dela, moze se reci da je Death Magnetic neka vrsta mešavine prethodnih albuma sa zvukom “nove” Metalike: Osecaju se elementi starih izdanja (narocito u pesmama kao što su My Apocalypse), ali takodje i Black Album ere,  cak i Load/ReLoad zvuka.  Metalika nije zvucala ovoliko opušteno I sigurno u sebe, još od Black Albuma – ako je ikad i zvucala tako .

Uvodne pesme, That Was Just Your Life  i The End of The Line, iako ne preterano inventivne, lepo karakterišu ovaj album i postavljaju standard za ostatak pesama – minimum solidno.

Tu su pesme sa thrash elementima (Broken, Beat and Scarred i My Apocalypse), ali i funky, hard rock stvari kao što su Cyanide. Kako napredujete kroz album, pesme se poboljšavaju i, sa izuzetkom dosadnog instrumentala Suicide&Redemption, briljiraju do samog kraja ploce.

All Nightmare Long  je zarazna, heavy pesma, sa svom pompom Re-Load-a, no i sa agresijom Master of Pupets-a. U Judas Kiss Metallica poteze Black Album adute, i sadrzi jedan od najpevljivijih refrena na ploci (Bow down…). Konacno, The Day That Never comes je sigurno jedna od Metalikinih boljih pesama – nalik na Unforgiven 2, samo sa dodatnom dugackom, i veoma socnom, solo/instrumental deonicom pri kraju. Kada smo vec kod Unforgivena, tu je i Unforgiven 3,  koji se sasvim prirodno i neisforsirano nadovezuje na Unforgiven 2, i uspeva da, uprkos savršenosti  prethodnika, ipak bude odlicna pesma.

Odmah pri izlasku, Death Magnetic je zustro kritikovan zbog loše produkcije. Sve price o Rick Rubinu kao genijalnom producentu mozda padaju u vodu kada se cuju brojne zalbe bendova o tome kako on “nikad nije tu”,  ali problem na ovoj ploci nije produkcija, vec miks – bubnjevi su jednostavno preglasni, vokali nekada previše tihi i.t.d. Ovaj problem nikako nije dovoljno veliki da ozbiljno ošteti plocu, a i svakako je napredak od nakaradnog St.Anger-a.

Na kraju, da li je ovo metal album godine? Verovatno ne, ali svakako je vatren povratak benda koji je visio na rubu propasti – i kao takav, Death Magnetic je zapravo upravo ono što je trebalo ne samo fanovima Metalike, vec i Metallici kao bendu.

Autor Recenzije: Mateja Vidakovic

Slovenacki sastav Icarus Down aktivan je na tamosnjoj sceni od 2004-e godine. 2005-e objavljuju Demo, a 2006-e EP. Tokom prosle godine im izlazi full-length, dugackog i intersantnog naziva “Contortions, Mood, Swings, And The Inevitable Decay Of Relationships”. Icarus Down su bend koji je prilicno ozbiljno pristupio realizaciji samog albuma, a u tehnickom smislu njihovo CD izdanje je obogaceno i bookletom sa 24 strane. Zanrovski najblaze receno ID su moderan akt ciji izraz predstavlja kombinaciju vise rock varijanti, takodje postcore i crossover elemenata. Screamo i prikriveni grunge detalji su takodje prisutni u njihovom pristupu, a snazna izvodjacka varijanta i sama agresivna motoricnost ponudjenih songova asociraju na jedan  aktivan beogradski bend – Consecreation. Elektronski detalji isto tako imaju jasnu primenu u aranzmanskim resenjima ponudjenoh materijala ciji koncept i postavka su razliciti od pesme do pesme. Icarus Down jesu originalan akt, mada u odredjenim segmentima jos nedovoljno “razradjen”. Potencijal je evidentan, videcemo samo u kom ce se smeru bend u buducnosti razvijati.

Ocena: 7/10

Website: www.cpz-records.com www.icarusdown.net Profil benda na RSN:https://rockserbia.net/icarus-down.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadsku grupu Mali Princ predvodi kantautor i kljucna figura postave Nemanja Nesic. Njegova karijera traje od prve polovine 90-tih godina. Predvodio je grupu Revir sa kojom je objavio dva albumska izdanja, jedno za “PGP RTS” izdavacku kucu, a drugo za “Metropolis “. Ima i solo album iz 2004-e godine naziva “Samo da si tu” realizovan za “Vojvodina music”. Kako stoji u press materijalu , grupa Mali Princ je prirodan nastavak Nesicevih muzickih interesovanja i traganja. Isto tako u pojasnjenju autorskog pristupa benda stoji da se izrazajni i kompozitorski koncept oslanja na tradiciju muzickog nasledja takvih imena kao sto su: Arsen Dedic, Darko Rundek, Sting… Nesic je sa svojim sastavom na albumu i ponudio obradu Dediceve pesme “Milena”, sa cijom verzijom ako je verovati je zadovoljan i saglasan i sam autor. Ipak, cini mi se da su u autorskom i izrazajnom smislu Nesic i Mali Princ najvise na terenu hrvatske kontinentalne sansone, koja je svoje zlatno vreme imala tokom 70-tih godina (Drago Diklic, Zvonko Špišic, Hrvoje Hegedusic) i upravo mi se cini da najveci stepen komparacija ide u smeru linije koju je vodio Hrvoje Hegedusic. To je samo po sebi vrlo intersantno, i tokom poslednjih dekada u Srbiji mi nismo imali izvodjace koji su se oslanjali na postulate tkzv. pomenute hrvatske kontinentalne sansone. U postavi Malog Princa su zanatski dobro usvirani muzicari, i Nesic  u bendu ima sasvim uigran “back up”. “Lako je…” album se sastoji od 11 numera, koje su od strane benda ozbiljno priredjene, i uglavnom su ujednacene po nacinu realizacije, iako ima nekoliko koje su izrazenijeg laganijeg tempa. Po mom misljenju, jedan song se izdvaja od ostalih, a to je 6-ta pesma na albumu – “Dok sve ne prestane”.  Kako sam imao prilike da se ranije informisem o Nesicevim autorskim ostvarenjima, album “Lako je…” predstavlja realan kreativni pomak.

Ocena: 7/10

Website: www.grupamaliprinc.com www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Koliko sam imao priliku da se informisem preko njihove MySpace stranice, Charlie B je sastav koji je uslovno receno svoje pocetke imao jos 1992-e godine. Prvi album su objavili 2006-e godine, zvao se “Pogledaj me”, a nedavno im nacionalni izdavac “PGP RTS” realizuje drugi full-length naziva “Rec”, od kojeg clanovi postave puno ocekuju. Kao bend iz Novog Sada, takodje su dobro poznati u lokalnom i regionalnom okruzenju, mada ostatak srpskih i Ex-Yu teritorija tek treba da se upozna sa njihovom muzickom ponudom. U muzickom smilsu Charlie B se oslanja na pop i melodic pop-rock idiome, ali glavni akcenat pored melodijsko-vokalne linije dat je slozenim i ozbiljno uradjenim aranzmanskim resenjima. Njihovi ponudjeni aranzmani pokazuju sa jedne strane dobru usviranost i muzicku naobrazbu clanova postave, a takodje i evidentan groovy i jazz flavour koji je vidno prisutan preko kompletnog materijala. Dakle, jedna ozbiljnost u postavci je prisutna, ona je evidentna i nakon preslusavanja ponudjenih pesama i tu nekih specijalnih nedoumica nema. Bend me pomalo podseca na beogradski duo Asfalt, koji je delovao jedno kratko vreme krajem 80-tih i pocetkom 90-tih godina, i koji je objavio jedan album slabo primecen, a nedugo nakon cije realizacije je i okoncana njihova karijera. Spomeuo sam ovo kao neku vrstu poredjenja, jer vrlo slicna muzicka opcija je egzistirala kod oba sastava. Izrazajna forma kojoj je veran Charlie B je takva da se moze svideti nesto ozbiljnijoj i starijoj ovdasnjoj publici, i to onoj koja naginje “laksim” jazzy varijantama, ali i onoj koja podrzava muziku sastava kao sto su npr. Neverne Bebe. Mislim da noviji klinci koji imaju jasnu zanrovsku percepciju sto se samog ukusa tice, kao i oni koji naginju definisanijim “trendi” pop ponudama, nece se specijalno zaintersovati za muziku koju nudi Charlie B. Misljenja sam da bi bend trebao imati i takvu medijsko-marketinsku kampanju koja bi se na kraju vise obratila populaciji koju intersuju muzicke varijante, od malo pre tekstu pomenute, a koje je bend sa svoje strane na albumu ponudio.

Ocena: 7/10

Website: www.charliebmusic.com www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski sastav Tona aktivan je na domacoj sceni od 2005-e godine. Secam se da sam imao priliku dva puta da ih gledam “uzivo”, gde i pored relativno ubedljivog nastupa, nije mi bilo bas najjasnije o cemu se sve tu radi kada je rec o muzici i pristupu kojeg su kao bend nudili. Ali, album u potpunosti razotkriva i pojasnjava stvari, definisuci jasno adute koje bend sa svojom porukom nosi.

Tona su originalan akt, a njihov pristup na moderan nacin povezuje rock, metal i punk idiome. Ima tu i grunge, pomalo stoner detalja i svega izmedju, ali jedan originalan stil je evidentan, i iznad svega odnos prema aranzmanima, produkciji i samoj izvodjackoj postavci je takav, da itekako koincidira sa standardima modernog vremena. Veci deo materijala bend peva na engleskom jeziku, dve numere na maternjem, a svaki song predstavlja pricu za sebe i na odredjeni nacin njihov album nijednog momenta nije jednolican za slusanje. Novosadski kvintet predstavlja sigurno buducnost ovdasnje rock scene i preporucujem svim dobronamernim posmatracima i analiticarima domacih desavanja  da obrate paznju na njihove buduce aktivnosti.Ocena: 9/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/tonaband

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/tona.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Prijatelji niskog sastava Novembar i lidera/frontmana Koste, kao i dobro informisani posvecenici domacih neestradnih muzickih desavanja, upoznati su sa planom realizacije albuma na kojem bi se nasle pesme/obrade iz ovdasnjeg novotalasnog i post novotalasnog perioda. Kostina ideja o realizaciji jednog ovakvog projekta/albuma, kuvala se u njegovoj glavi vec jedan moze se reci duzi vremenski period, a napokon, eto doslo je i do same realizacije. Koliko sam informisan, objavljivanje ovakvog albuma nije teklo glatko i sam bend morao se prilicno potruditi da na kraju sve stvari funkcionisu koliko je to moguce izglednije. Na albumu naziva “Radulizam!”, naslo se 14 Kostinih favorita, neke od planiranih pesama su otpale, koliko se secam Houra npr. nije aminovao da se na izdanju nadje i song Kazalista, ali sta je tu je, eto dobre prilike ponovnog podsecanja na jedno sada vec davno vreme, ovoga puta sa drugacijim pristupom i vremenskom distancom.

Veci deo ponudjenog materijala uradjen je i snimljen u nesto drugacijoj (logicno) formi, sa  modifikovanim aranzmanskim resenjima. Neke od pesama dobile su na izrazenijoj melodicnosti, druge pak’ na svirackoj formi, a sama realizacija/produkcija koja je radjena na 4 razlicite lokacije (najvise u novosadskom studiju “Matrix”) u produkcijskom smislu “pozitivno” balansira izmedju perioda nastanka pesama i ondasnjeg vremena sa sadasnjim trenutkom. 2 numere niskog sastava Fleke, koji je u ono vreme puno obecavao, ali nazalost malo postigao (misljenja sam nezasluzeno jer je kvalitet njihovih pesama zasluzivao) – “Slatka mala” i “Baby baby ” dobile su u Kostinoj/Novembar varijanti na dodatnom kvalitetu i misljenja sam da predstavljaju i najbolji deo materijala. Takodje, verzija songa “Mlad i radostan” novosadske La Strade postavljena je na nesto drugaciji nacin sa izrazenijim pop pastichem i takodje dobija sve moguce pohvalne epitete. Renato Matessi i njegovi sastavi Patrola i Zvijezde predstavljeni su sa po takodje jednom numerom – “Ne pitaj za mene” i “Mjesto pod suncem” i moze se reci da je takodje jedan drugaciji aranzmanski odmak postavljen u verzijama Novembra. “Za zelezno zaveso” Pankrta, je tretiran efektno, britko, nadasve melodicno i hiticno, za razliku od originala ciji “agresivniji” vokalni pristup je imao i sasvim drugaciju poruku. Licno nisam toliko zadovoljan uradjenim verzijama pesama rijeckih Termita “Vjeran pas”, kao i “Bombarderi” beogradskog benda Bezobrazno Zeleno, koji Kostinom izvodjackom porukom ne pogadjaju cilj, a u realizaciji nemastovitim aranzmanskim pristupom tretiraju pomenute songove na jedan  vise dosadan i “mlitav” nacin. Ali, ali veci deo albuma radjen je zaista ozbiljno i verujem da ce svi oni koji ga budu nabavili naci svoje favorite medju pesmama koje je bend obradio. “Radulizam!” takodje zasluzuje i adekvatnu promociju u domacoj javnosti, i verujem da ovoga puta (kao sto je to slucaj bivao cesto ranije) Kosta nece biti lenj oko ucestvovanja u vlastitim i njegovog benda marketinskim akcijama.

Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/novembar

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski sastav Ringispil jedan je od onih koji na lokalnoj, generalno vojvodjanskoj ali i hrvatskoj teritoriji uziva odredjeni respekt, i njihov ska, ska/punk pristup dobro je poznat pristalicama ovakve zanrovske forme, koji su se o mogucnosti benda mogli informisati i preko koncertnih nastupa. Ska, kao zanrovska forma i intersna sfera ovdasnjih sastava imala je pokusaj kakvog – takvog trendovskog pristupa najvise u Novom Sadu i Beogradu krajem 90-tih  godina i pocetkom 2000-ih, ali mali broj sastava uspeo je da se odrzi ili se suoci sa diskografskom realnoscu. Ringispil na svoj nacin pokusava da pomiri vlastita muzicka intersovanja koja su negde na sredini izmedju melodicne varijante “2 Tone Ska” price, i ska/punk elemenata pridoslih iz 90-tih godina. Socijalne i lokalnen teme takodje su prisutne u njihovim tekstovima, ali uspevaju kada je potrebno da budu i dovoljno zabavni. I sam ponudjeni materijal koji se nasao na izdanju, tretira ozbiljan pristup kojeg su clanovi postave imali u realizaciji i osmisljavanju aranzmana, pa i nekog generalnog koncepta.

Ponudjeni materijal zato nijednog momenta nije jednolican za slusanje, a takodje dobar deo materijala je i sto se tice same forme raznolik. Meni je licno intersantnije kada bend zasvira melodicne numere sa blagim reggae uplivima, nego kad su vise na terenu “ozbiljnije” ska/punk price. Ali, to je takodje stvar izbora i ukusa.Na albumu se nalazi 11 + 1 “skrivena” pesma, a rec je o coveru Sarla Akrobate – “Ona se budi”. “Luzeri iz kraja” pretpostavljam sasvim adekvatno u ovoj fazi afirmise studijske mogucnosti grupe, ciji je sada glavni zadatak da koliko je to moguce vise “prosire” svoju poruku  na srpskim, Ex-Yu, i naravno ostalim prostorima.

Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.ringispil.net www.myspace.com/ringispil www.komandantadam.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner