U periodu u kom su izdali live albume, pod prvobitnim nazivom benda – Majesty, osnovanog od strane studenata muzickog koledza Berkli: Petrucija, basiste Dzona Mijunga (John Myung), i bubnjara Majka Portnoja (Mike Portnoy), grupa je dobila pojacanje u vidu klavijaturiste Kevina Mura (Kevin Moore) i pevaca Krisa Kolinsa (Chris Collins). Grupa Majesty je prodala 1.000 kopija demo snimka sa osam pesama pod nazivom Majesty Demo. Nakon što ih je Kolins napustio 1986. godine, grupa je ostala bez pevaca i posle dugog perioda trazenja nekoga ko ce ga zameniti, novembra 1987. su se zadovoljili Dominicijem (Charlie Dominici). Promenili su naziv u Dream Theater, inspirisani sada uništenim, Kalifornijskim filmskim pozorištem. Nakon što su potpisali za Mechanic Records, bend je poceo sa radom na svom prvom pravom albumu. Odlaganja koja su usledila usled lošeg upravljanja od strane izdavaca ogranicili su grupu na nastupe u malim klubovima i barovima. Frustrirani lošim iskustvom sa izdavacem, Dream Theater su konacno raskrstili sa kucom Mechanic Records.To je bilo jedino skretanje sa kursa ove grupe. Pošto su otkazali Dominiciju, grupa je provela narednih nekoliko godina tragajuci za novim pevacem. Potraga je završena 1991. kada je stigao demo kanadskog pevaca Dzejmsa Labrija (James LaBrie), bivšeg clana grupe Winter Rose. Pošto je doputovao u Njujork na audiciju Labri je pozvan da se pridruzi bendu. Svoj drugi album, Images & Words, Dream Theater su izdali 1992. godine za Atco Atlantic (kasnije pod nazivom  East West). Jedan od tri spota sa ovog albuma, Pull Me Under, postao je MTV hit. Iako je D.T. pokazao znacajan napredak sa svojim trecim albumom, Awake, snimljenim izmedju maja i jula 1994. godine, grupa je ponovo uzdrmana promenama u sastavu. Dok se album još nalazio u studiju, klavijaturista Kevin Mur napustio je bend kako bi se posvetio solo karijeri. Derek Šerinijen (Derek Sherinian) koji je prvobitno angazovan kao privremena zamena za turneju Waking Up the World, postao je stalni clan. Njegov prvi snimak sa D.T. bila pesma A Change of Season koja traje 23 minuta, nastala 1989. a objavljena u septembru 1995. na istoimenom albumu.Nakon mini turneje -The Fix for ’96, clanovi grupe rastali su se na nekoliko meseci radeci na više drugih projekata. Petruci je bio najzaposleniji. Pored toga što se pridruzio Portnoju i klavijaturisti Dzordanu Rudesu  (Jordan Rudess) u Liquid Tension Experiment-u –grupi u kojoj je bio i uticajni basista Toni Levin (Tony Levin), Petruci je, takodje, svirao gitaru sa Trent Gardner’s Explorers Club a pojavio se i kao gost na albumu Tiranny grupe Shadow Gallery. Mijung i Šerinijan saradjivali su sa pevacem grupe King’s X u bendu Platypus. Labri je radio sa grupom Mull Muzzler zajedno sa Metom Gilorijem (Matt Guillory) i Majkom Manginijem (Mike Mangini). Dream je doziveo još jednu promenu kada je Rudes zamenio Šerinijena, kojem je grupa dala otkaz 1999. godine. Iste godine bend je objavio progresivni rok hevi album Scenes from a Memory, konceptualno delo koje je inspirisano pricom iz 1928. godine o ubistvu mlade zene i time što je covek danas na udaru kriminala. Ovo je praceno albumom Live Scenes from New York, 2001. godine, koji je propracen  kontraverzama u vezi sa dogadjajem od 11. septembra pošto se na originalnom omotu nalazi Njujork u plamenu. Grupa je nastavila u progresiv metal stilu sa albumom iz 2002. godine Six Degrees of Inner Turbulence, na koji se oslanjaju albumi koji su ga sledili: Train of Thought iz 2003. i Octavarium iz 2005 godine.Live album Score: XOX – 20th objavljen je 2006. godine na kojem je bend svirao u pratnji orkestra sa 29 instrumenata. Godinu dana kasnije izdali su novi studijski album Systematic Chaos.Šerinien je nastavio da se bavi muzukom kao solista i da svira sa prog i jazz fusion bendom, Planet X. Petruci je izdao solo album 2003. godine, u saradnji sa Dave LaRue iz grupe Dixie Dregs i bubnjarem iz Bostona, Dave DeCenso.

Autor: Craig Harris, All Music Guide

Prevod za rockserbia.net: Jelena Pavlovic

Produkcija neuobicajeno veoma dobra za jedan domaci debi album, rekao bih da se definitivno isplatilo toliko cekanje i od strane benda i od strane nas slušalaca, na ovaj prvenac. Jedina zamerka sa moje strane, mozda u pojedinim trenucima glas zvuci za nijansu tiše nego što bi trebalo, ali je to slucaj samo na par mesta ili sam ja vec ogluveo od glasne muzike svih ovih godina pa mi sada samo treba jaca doza. U svakom slucaju, ono što mene posebno raduje, to je da pesme odišu zajedništvom koje vlada u samom bendu, dakle izbegnuto je ono što cesto biva pogotovo na debitantskim albumima, a to je preterana sterilnost zvuka i nastupa uopšte. Toga ovde definitivno nema, što je još jedna od potvrde kvaliteta i velike perspektivnosti ovog mladog sastava. Tekstovi su vanserijski dobri. Odišu autenticnošcu i u veoma prisnoj i neraskidivoj vezi sa muzikom koja ih prati u stopu. Teme koje se ticu svih nas, sa kojima ne mozemo a da se ne identifikujemo, neusiljeno, pre svega iskreno. Pevanje na veoma visokom nivou, što ce se mozda iznenaditi neke koji su ovaj bend slušali još pre 2-3 godine, a što je još bitnije, momci uzivo zvuce još i bolje. Uspeli su veoma dobro da prenesu svu tu energiju koju sa sobom nose na svakom nastupu i upecatljivu pojavu po kojoj su nadaleko poznati, i na ovaj snimak. Nema ni jedne jedine pesme na albumu koja je tu samo da bi bila na broju, svaka je prica i dozivljaj za sebe, svaka je zaokruzena i vrlo lako ulazi pod kozu, samo joj treba dati šansu. Na mene licno, najveci utisak su ostavile pesme: Tonovi, Odlazim, Grad, Rekvijem i svakako Bermude, ni ostale ne zaostaju. Ponovicu jednu stvar sa pocetka ovih redova, a to je da svaki sledeci put citav album mi zvuci sve bolje, a trazi se, samo tako, da se sluša iznova i iznova. Za sam kraj moram izdvojiti pesmu On, treca na albumu, koja je ostavila na mene utisak kao malo koja pesma u poslednjih 10-ak godina, nije ni cudo da se album i zove po njoj i to s punim pravom. Ovu pesmu slušam uvek veoma glasno, jednosnavno ne mogu drugacije. Nagoni vas na pokret, bunt, akciju, sve ono što je rock ‘n roll u samoj svojoj srzi svih ovih decenija, ako ništa drugo, samo zbog nje ne smete dozvoliti sebi da nemate ovaj album u svojoj kolekciji.  Kod mene ovaj album stoji rame uz rame sa poslednjim albumom Eyesburna “How Much For Freedom” 2005 i sa poslednjim albumom Partibrejkersa “Sloboda ili ništa”, a koga ja stavim pored Brejkersa, taj je meni urezao svoje inicijale direktno u srce.Ako hocete da Vas ogromna strast i energija uzmu na svoja ledja i povedu vas na divlju voznju u nepoznato, ovaj nesvakidašji album prava je stvar za Vas !!!

“VAKA SEKUNDA ZNACI SVE, SVAKI TRENUTAK OSTAJE…”

Nikola Mitrovic, 27. 09. 2008.

Posebno mesto u ovoj prici zauzima RTS, koji bi trebao da bude javni servis svih gradjana. Na njegovim kanalima cak retko vidjamo spotove rock izvodjaca, koji su svoje albume izdali za PGP. Najnoviji spot Partibrejkersa, za pesmu „Dugo te nema“ najcešce vidjam na Televiziji Enter! Udarni singl sa novog albuma Kraljevskog Apartmana, „Carobni štap“ imao sam priliku da cujem u neko doba noci išcekujuci prenose sa US Opena-a. Ove godine zbog svadje RTS-a sa lokalnim vlastima u Zajecaru, ostali smo i bez prenosa Gitarijade. Emisije poput „Zikine šarenice“ propagiraju uglavnom izvodjace muzike koja je vec dobro zastupljena na TV Pinku. Kako onda ocekivati od mladih i talentovanih bendova da se probiju?

Napomenimo da situacija nije mnogo bolja ni u sferi radio programa. Rokeri iz Srbije za sada nemaju privilegiju da kao njihovi istomišljenici u Grckoj imaju Rock radio (imao sam pre nekoliko godina priliku da ga slušam u Solunu). Tako je rock u Srbiji postao gotovo medijski marginalizovan. Monopolizacija je opasna u svakoj sferi zivota, te tako i u oblasti muzike. Alternativa bi uvek trebala da postoji.

Jedno od mogucih rešenja je da se sastavi peticija, kojom bi se trazilo uvodjenje rock emisije na prvom ili drugom programu RTS-a (slicnu ideju izneo je na Rock tribini u Velikoj Plani Dušan Antonic). Vazno bi bilo da incijativu potpisima podrzi što veci broj ljubitelja rock muzike. Smatram da je obaveza RTS-a, kao javnog medijskog servisa da uvazava sve gradjane podjednako, pošto mu svi oni duguju pretplatu. Krajnje je vreme da se krene u akciju!   

Autor teksta: Miloš Ivanovic

7.9.2008 – Prvi dan kvalifikacija

Prvi dan kvalifikacija obelezili su zasluzen prolazak Maron Sho-a, ispadanje Black George-a i nezasluzeni prolazak Benda 72 u finale.

Prvog dana takmicili su se:1.Roadhill 2.Maron Sho 3.Eshaton 4.Bend 725.Chill out6.Black George7.Aetar8.Chubbs9.Potkrovlje 25

U finale su prosli Roadhill (zasluzeno), Maron Sho (ubedljivo najbolji, najsladji, najsimpaticniji prvog dana, medju najboljima za sva tri) i Bend 72 (nezasluzeno). Nazalost, Bend 72 je doveo više drugara od ostalih i u finale je prošao bend koji je ubedjlivo najmanje pokazao za prva 3 dana i bend koji je po ocenama zirija bio predzadnji sa 5 bodova. Šteta, kvalitet bi trebalo da bude presudan, ne broj drugova. I ne mesto iz kog dolazite.

8.9.2008 – Drugi dan kvalifikacija

Drugi dan kvalifikacija protekao je u znaku Tea break-a, Destination-a i odustajanja Inspirita od takmicenja.

Drugog dana takmicili su se:1.Stereo tip2.Scream 3.The Bite4.Destination5.Inspirit6.Tea break7.By Pass

U finale su prosli Tea break (jedni od favorita za pobedu u finalu), Destination(prijatno iznenadjenje) i The Bite (takodje zasluzeno). Malu senku na drugo vece baca odustajanje Inspirita, ali je i to sastavni deo festivala. Nadam se da cemo imati prilike da ih cujemo uskoro. Treba napomenuti da je i rockserbia.net imala predstavnike u ziriju prve dve vecere – Aleksandar Radukin i Dragiša Radulovic su imali cast da se nadju medju renomiranim imenima u ziriju.

9.9.2008 – Treci dan kvalifikacija

Treci dan kvalifikacija i opet ogromna razlika u ocenama zirija i publike.

Treceg dana nastupali su:1.The Dogz2.Sabbatka3.Dark Sky4.Mortero5.Meda,Vuk i Sandokan6.Filthy rich7.The Spiders8.Tit for tat

Iako je ovo vece bilo rezervisano za bendove van Beograda, opet je prevagu odneo broj drugova nekih bendova. U finale su prošli Filthy rich, Mortero i Meda,Vuk i Sandokan (inace, poslednji po ocenama zirija).Ne bi prolazak benda koji je po ocenama zirija poslednji bio gori nego što vec jeste, da nisu zauzeli mesto jednom, bar sinoc, blago receno fenomenalnom bendu – Dark Sky. Nebo mozda jeste tamno, ali je njihova buducnost krajnje svetla.

SKC ce 3.10.2008 ugostiti sjajne bendove. Ukoliko se našlo mesta za pojedine bendove izostanak Dark Sky-a bi znacio da nam pravi duh rock’n’rolla ovde polako nestaje. Jer, ti momci ne sviraju rock’n’roll. Ti momci zive rock’n’roll. Ti momci jesu rock’n’roll.

Strahinja Nikolic

Sedamo u kombi doticne turisticke agencije koja nas vozi do Atine i Terra Wibe parka. Normalno, do samog krajnjeg odredišta u kombiju pice Floydi, pije se pivo, peva se i gomila ludaka oko mene u raznoraznim majicama. Pomislih, predivno, pošto se širi i miris prirode koji mora da nestane do granice. Da skratim dugu pricu… pred Grcku granicu ukapiram da više nemam ni centa u dzepu, jer sam sve potrošio na pivo usput, ali hajde, nema veze, imam kartu i gledacu legendu o kojoj sanjam ceo zivot.

Posle kraceg predaha dolazimo do Terra Wibe parka. Prvo što me opcinjava je da nema one morbidne guzve kao recimo što je bila na Deep Purple-u, ili Steve Vai-u, ili Soul Fly-u. Nekako sve to ide opušteno, ali me najviše iznenadjuje obezbedjenje koje te doceka sa smeškom. A, nas nekolicina kretena koji smo navikli da cim vidiš lika bez vrata moraš dici ruke iznad kao da bereš trešnje. Automatski dizemo ruke, jer ne daj Boze, mozda nas ne shvate kako treba… i ko zna, isteraju napolje. Ali tu nas ceka ogroman topli osmeh od bucka bez vrata i ulazimo opušteno. Pokušavamo da nadjemo dobru poziciju za slušanje. Ja, kapiram, lepše je ka sredini jer me tamo zvuk najlepše grli. Zauzimamo pozicije, iiii cekamo momenat koji smo cekali ceo fucking zivot. Znaci, na koncertni prostor smo ušli oko 18h, i cekali i cekali i cekali, deleci raznorazne travarke. I po neko ko se smilovao da plati pivo mojoj malenkosti sa obzirom da sam pola kombija napojio da Grcke. Moram da priznam da mi je bilo zao što nisam poneo onih 5 kg masti, jer bi se i to popilo na kraju. Ali, ta mante to. Izmedju 21 i 21:30 krece poznati zvuk. Pesma „In the flesh“. Kapiram da sam pijan od zvuka iako sam trezan… majku mu… pa to sam cekao jebenih 30 godina da cujem… i evo malog lika.. koji se kezi sa stejdza i krece opušteno na svom basu… taaa daaaam pesma krece kao bomba, masa dize ruke… histerija… u mojoj glavi samo upijanje momenta da nešto ne bih slucajno zaboravio. Pokušavam da se proguram napred. Gubim digitalac, ali i za to me boli…. Zelim blize zvuku koji grli. Prosto ne mogu da verujem da li sam kuci i gledam glupi divx ili sam tu. Zatim, „Mother“. Još se provlacim kroz masu. Ipak sam ja iz Srbije, navikao sam devedesetih da se guram za hleb, pa cu sada da se guram da pridjem jos blize, jer mi treba duhovni hleb… neko dodaj kayu… nesto mi prica mene boli pimpek… Mislim, ljudi, halo bre, ide Mother. Meni majka u mislima…. cccccc… Napokon, dolazim do pozicije. Predivna  Mother još traje. Roger sedi na stolici i opušteno prede. Majko moja, pa zatim set the controls…. Vrištanje… Pa, „Shine on you“. Zatim, „Have a cigar“… i napokon cujem poznati uvod pesme uz koju sam izgubio nevinost sa jednom devojkom. Krece uvod… „Wish you were here“…. i tu je moj licni kraj. Krecu suze. Place se. Neka cica pored grli. Ne konstatujem….. mislim…. wish you were here…. ceo zivot cekam da cujem uzivo.  Cujem nekih 25000 grla koje peva…  Euforija…. zatim krecu dve pesme sa final cut-a… i svi smo bez teksta. Gutam knedle i gledam prosto ne verujuci da se to dešava. Ekstaza…. zatim krece „Leaving Beirut“. Ali, pre pesme Roger prica kako je kada je imao 16 godina dolazio iz Bejruta i išao ka Grckoj. Pošto je ostao bez para  stopirao i tu mu je jedna porodica iz Libana, koju je sreo, pomogla da stigne do kuce u Engleskoj. Pesma je posvecena doticnoj porodici…. koju on peva pun emocija…. i opet fucking suze….tu mi se gubi svaki trag….  Set lista te veceri je bila sledeca: Prva polovina: In The Flesh, Mother, Set The Controls For the Heart Of The Sun, Shine On You Crazy Diamond, Have A Cigar, Wish You Were Here, Southampton Dock, The Fletcher Memorial Home, Perfect Sense parts 1 and 2, Leaving Beirut, Sheep.

Druga polovina: Dark Side of the Moon… da ne nabrajam dalje. Bis: The Happiest Days Of Our Lives, Another Brick In The Wall (Pt 2), Vera, Bring the Boys back Home, Comfortably Numb  Svetla na bini se gase i ja ne zelim da se pomerim  ne shvatajuci i dalje da me je zgazio voz.. I sada cemu pisanje o necemu što se desilo pre 2 godine? Ima razloga. Malo je danas koncerata koji te ostave bez daha… i kada se probudiš jedno jutro posle dve godine smoren zbog mozda nekog smrtnog slucaja ili nekog sranja u zivotu  setiš se svirke pre dve godine i ona ti da i dalje onaj osecaj najezenosti i da ti osecaj snage, energije  i zbog toga treba pisati o tome… i razmišljati… meditirati. Slušao sam gomilu koncerata… Metallica, Purple, Steve Vai, Soul Fly, KKN, Police, Sting u Novom Sadu, Rundek, Goblini, Atheisti, Pearl Jam Zagreb, ali  ovo je jedna od onih svirki koja te ostavi bez daha… kao prvi sex… i to ti je rock & roll. Iskreno bih voleo da naša scena dobije isti miris. Nije da ga nema, ali se pitam ponekad gde je nestala ona energija koju smo svi imali kada smo recimo izlazili na crtu…. Goblini, Atheisti, Dzukele, sadašnja nafta…. kada smo bili spremni da menjamo svet. Mislim, muzika je tu da menja svet, da otvori neku drugu dimenziju.

Što bi rekao moj matori  „sine sve ti je to blues“. 

Kristijan Rizanji

Filth and Wisdom

Zanr: Komedija / DramaZemlja porekla: Velika BritanijaGodina proizvodnje: 2008.Trajanje: 80 min

Scenario: Dan CadanRezija: Madonna

Glavne uloge: Ade, Olegar Fedoro, Gogol Bordello, Richard E. Grant, Eugene Hutz, Vicky Mclure, Holly Weston

Reziser, koscenarista i producent ovog filmskog ostvarenja, g-dja Madona kada je upitaše da napravi poredjenje izmedju stvaranja filma ili stvaranja muzike rece da kada je film u pitanju “…imate više vremena da iznesete pricu. Imate sat i po do dva sata da spasete svet”

Cinema City nam ove godine, u okviru selekcije Planet Rock, izmedju ostalih, pruza mogucnost da pogledamo i ovaj, na više nacina interesantan film. Radi se o rediteljskom debiju pop dive Madone u kojem glavnu ulogu tumaci Eugene Hutz iz sada vec prilicno popularne gipsy-punk grupe “Gogol Bordello”( koju cemo imati prilike da cujemo na ovogodišnjem Exitu).

“Filth and Wisdom” naime, prati tri cimera (od kojih jednog tumaci Hutz) koji jure snove o slavi i bogatstvu dok rade bedne poslove da sastave kraj s krajem. Radnja filma je smeštena u London. Film je jednim delom inspirisan Hutz-ovim privatnim zivotom. On je naime ukrajinski emigrant, romskog porekla (pravo ime – Evgenij Aleksandrovic Nikolajev)  ) koji se, nakon nakon raznih i dugih peripetija i putovanja sa jednog na drugi kraj sveta, najzad “dokopao” americkog drzavljanstva. U filmu se pojavljuje i njegov bend u cijem sastavu su muzicari iz raznih delova sveta.

Licni utisak: Recimo da se radi o nekom mixu americke komedije – drame sa evropskom atmosferom. Ne zamerite na nespretnom poredjenju, nisam strucna a zelim da vam ga nekako priblizim kao biste lakše odlucili da li ga vredi gledati.

Film me nije razocarao, verovatno zato što od Madone nisam mnogo ocekivala kada je ova umetnost u pitanju. Hutz nije bio loš za naturšcika, simpatican  je i poseduje harizmu. Naime, pricu o necijim patnjama na putu ka sreci nije lako ispricati za sat i po a da pritom  ona stalno biva osvezena  humorom i optimizmom pa, s obzirom na tezinu zadatka, Madona moze da bude ponosna na svoj prvenac.    Sve u svemu, verujem da se necete pokajati ako vas je bilo šta od ispricanog zainteresovalo…

Za rockserbia.net: Jelena Pavlovic

Ovoga puta vam skrecemo paznju na tekst o istorijatu industrial zvuka. Za HC govore gos’n Bandar i njegov Piknik, ekipe iz fanzina Avanti, Elisa u zemlji cuda, Eagle Force (grinderi iz vodica), a od stranaca su to Plakkaggio HARDCORE (Italija) i Scheisse Minneli (Nemacka).

Srescete i imena poput Finnal Approach, Mladina Kina, Sarlo Akrobata,…Krenuo je i novi Aj Hejt strip serijal sa 2 epizode. Ostale filmove, spotove, preglede audio i pisanih izdanja pogledajte na novoj adresi WWW.HELLYCHERRY.CO.NR . #70 se uveliko radi i do pola je gotov. Vec 🙂