Drum`n`Zez – Dunava Ukus
Novosadski sastav Drum’ N’ Zez je poslednjih meseci u ekspanziji sto se tice vlastite karijere, koja traje ne bas u kontinuitetu od 1997-e godine. Pre par nedelja “PGP RTS” im objavljuje drugi po redu “oficijalni” album, jer kako sami kazu prvi kojeg su snimili nije nikad ugledao svetlo dana, a prethodni kao sto je poznato tokom prosle godine realizovao je “SKC Novi Sad”. Drum’ N’ Zez su uslovno receno siru prepoznatljivost pridobili pojavljivanjem na “Beoviziji”mada nema sumnje da je njihov muzicki izraz zasluzivao i zasluzuje i bez pomenutog medijskog “supporta” odredjenu primecenost i sto je vaznije prihvacenost. “Dunava ukus” se sastoji od materijala koji pre svega nudi dobro raspolozenje, prijatan osecaj pri preslusavanju, i sobom donosi primerenu dozu igrivih ritmova, neozbiljnih asocijacija, melodicnosti napretek, i isto tako potencijalnih hitova. Iako su se pojavili mnogo godina kasnije, njihov pristup “vuce” kroz sebe puno pozitivnih elemenata pridoslih iz ovdasnjeg novog talasa, i na momente podsetili su me na nedovoljno ostvareni beogradski sastav iz pomenutog perioda – Petar i Zli Vuci. Sto se samog ponudjenog materijala tice, novosadjani nisu upali u zamku “ponavljanja”, i vrlo su mudro aranzmanski postavili redosled pesama, koje uspesno zanrovski balansiraju, tako da nijednog momenta sami songovi potencijalnom slusalackom uhu tesko mogu postati dosadni. Dakle u “diskografskom” smislu bend je polozio ispit zrelosti, ne upadajuci u “problem” tkzv. drugog albuma. Kod ovakvih bendova kao sto je Drum ‘N’ Zez najveci test predstavljace u dolazecem periodu nacin medijske prezentacije i same promocije. Praksa u ovdasnjoj sredini je naime pokazala da ako ovakvi i (slicni) sastavi vlastiti marketing “guraju” kroz tkzv. neestradnu prizmu, tesko uspevaju da se u komercijalnom i svakom drugom smislu odrze, a ako se ipak odluce za malo vise “estradizovanu” pricu, uvek postoji opasnost da im karijera krene u pogresnom pravcu. Nadam se da su oni toga svesni i da ce u danima koji slede znati da povuku prave poteze.
Ocena: 8/10 Website: www.pgp-rts.co.yu www.drumnzez.com www.myspace.com/drumnzez intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-vojom-iz-benda-drum-n-zez.html profil benda na RSN:https://rockserbia.net/drumnzez.html
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Holy Blood – The Patriot
Iz Ukraine i to glavnog grada Kieva dolazi sastav Holy Blood, dobro poznat pristalicama desavanja unutar folk metal teritorije. Osnovani su 1999-e godine, i do sada su zajedno sa aktuelnim objavili tri albuma. Prvo izdanje “The Wanderer (2002.) ” bilo je vise orijentisano ka death/black metalu, dok je drugi album “Waves Are Dancing” (2004.) imao vise poliran sound, puno folk elemenata, ali je zadrzao agresivnost black i death metala. Aktuelni album “Patriot” mnogo je vise folkie orijentisan nego prethodna dva. Bend je ozbiljno pristupio samoj realizaciji albuma, a nesto ranije pustio je da video za naslovnu numeru “The Patriot” kruzi netom. Ukrajinci deluju u postavi kvinteta, a aranzmani su im tako postavljeni da preko elektricnih instrumenata sviraju drevni i drveni instrumenti, sto daje specijalan zacin samim pesmama. Tako na jednoj strani imamo agresivne vokalne deonice i energicno muziciranje, dok kao kontrast sa druge strane “nadiru” toplije emocije reprodukovane pomenutim “prirodnim” instrumentima. Bez obzira sto su ambicije sastava velike, cinjenica je da na danasnjoj folk/pagan/black sceni egzistira ne mali broj intersantnijih pa i originalnijih aktova. Ipak, “The Patriot” sa 9 priredjenih tema + bonus multimediom je ozbiljno realizovano ostvarenje kojem se u tehnickom smislu nema sta zameriti.
Ocena: 6,5/10Website: www.bombworksrecords.com www.artistworxx.de
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Deliverance – River Disturbance
Veterani USA christian metal scene Deliverance ponovo su u zizi intersovanja, zahvaljujuci reizdanju kultnog ostvarenja iz 1994-e godine “River Disturbance”. Bend inace postoji od 1985-e godine, i krenuo je kao thrash akt, da bi vremenom modifikovao svoju izvodjacku postavku. Aktuelno reizdanje sastoji se od potpuno novog artworka, remasterizovanih songova i bonusa od 4 numere. “River Disturbamce” je neka vrsta sage kroz koju se provlace hard rock i progressive metal elementi, bogatih i koloritnih aranzmanskih resenja, snaznih emocija i veoma dobre sviracke osnove. Bend Jimmy P. Browna u ono vreme uneo je prilicno inovacija unutar progressive metala kao zanra, a i danas “River Disturbance” zvuci kao sveze i tek realizovano ostvarenje. Album prakticno nema slabijih ili manje ubedljivih elemenata i ne zakazuje ni na jednom mestu.
Ocena: 9/10
Website: www.retroactiverecords.net www.artistworxx.de www.musicbuymail.eu
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Jupiter VI – Back From Mars
Iz Las Vegasa, Nevada dolazi sastav Jupiter VI, inace to je drugi bend Jimmy P. Brown-a, gitariste, autora i pevaca sastava Deliverance. Jupiter VI je album “Back From Mars” snimio i objavio 2006-e godine, ali ovih dana izdanje dozivljava evropsku premijeru, a tim povodom naslovna numera “Back From Mars” je snimljena i na nemackom jeziku i zove se “Zuruck Vom Mars”, kao neka vrsta zahvalnice grupe nemackim fanovima. Jupiter VI su svakako intersantan akt jer se u muzickom smislu oslanjaju na retro postulate i najvise britansku varijantu 70’s glama. Narocito im je bliska Bowie-jeva Ziggie/Spiders From Mars faza, kao i donekle pristup kojeg je u svojoj pocetnoj karijeri imao Marc Bolan sa T. Rexima. Ima tu jos nekih dodataka koje mozemo pripisati odredjenim alter varijantama, ali se jedan sveopsti 70’s flavour ustolicio na albumu americkog sastava. I sama produkcija je tako postavljena, a pesme su uglavnom snimljene i odsvirane u laganijem srednjem tempu. “Back From Mars” je preporucljivo izdanje za 70’s glam retro freakove i u tom kontekstu ga treba i posmatrati.
Ocena: 7/10
Website: www.retroactiverecords.com www.artistworxx.de www.musicbuymail.eu
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Phobia – Druga Strana Ulice
Iz Bosaskog Broda dolazi sastav Phobia, osnovan septembra meseca 2001-e godine. Krajem 2003-e objavljuju i prvi Demo, a tokom prethodne godine za “Rock Express Records” i album naziva “Druga strana ulice”. Tokom vremena egzistiranja svirali su puno po mestima i gradovima Republike Srpske i Bosne, i poznavaocima prilika na ovdasnjoj punk sceni nisu toliko anonimni. U zanrovskom smislu Phobia se oslanja na postulate klasicnog punka, street punka i punk rocka. Ima u njihovim pesmama i prilicno melodicnosti, ali isto tako i tvrdjih rekao bih cak metal elemenata pa i skrivenih hardcore detalja. Pevaju na maternjem i engleskom jeziku, a sam ponudjeni materijal razliit je medju sobom, i takodje razlicit izrazajni pristup je vidljiv od pesme do pesme. Momci su album snimili u poznatom kragujevackom studiju “Cesnjak” kod neizbeznog Vuje koji je i obavio ulogu producenta. Problem Phobiinog izdanja je nejednak kvalitet medju samim pesmama, jer ima onih sasvim solidnih, dobrih, ali i znatno manje ubedljivih,a isto tako i njihova tekstualna poruka koja dodiruje socijalne i lokalne teme je na nekim mestima “jasnija” na drugim “tanka”. Phobii kao bendu sasvim sigurno treba relevantnija medijska paznja, naravno u granicama mogucnosti, jer je njihov album generalno u regionu prilicno nezapazeno prosao.
Ocena: 6,5/10Website: www.phobia.rs.ba
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Till – What Does It Mean
Novosadski bend Till postoji od 2002-e godine i do sada kako sami kazu uglavnom nisu menjali postavu. Pojavljivali su se na nekoliko prestiznih kompilacijskih izdanja, odrzali vise koncertnih nastupa koji su informisali javnost o njihovoj poruci, a tokom maja meseca im izlazi dugo ocekivani album za “SKC Novi Sad” koji bi trebao predstavljati znacajan iskorak bar sto se tice dosadasnje faze karijere. U bendovom press infu stoji kako se njihov pristup oslanja na sve ono pozitivno sto je na svetskoj sceni doneo indie-alter rock, mada ruku na srce najsnazniji uticaji koji se osecaju u njihovoj poruci dolaze sa americkog tla, mnogo manje sa britanskog otoka. Kraj 80-tih i prva polovina 90-tih godina su im vodeca inspiracija, kroz koju su pokusali, (vise uspesno, a manje neuspesno) da ponude svoju izrazajnu viziju i stil. Pesme su im interpretirane na engleskom jeziku, sam izvodjacki pristup ima puno depresiv/melankolik elemenata, i na samoj atmosferi ponudjenih songova kreiraju sviracka i aranzmanska resenja. “What Does It Mean” predstavlja uspesan diskografski stepenik za grupu, cijim clanovima prijateljski sugerisem da na sledecem izdanju ponude u dizajnerskom smislu adekvatnije resenje covera. Bez obzira na umetnicke slobode i pretenzije, kao i eventualnu poruku koju su zeleli da saopste, ovakvo resenje covera CD-a uglavnom odbija potencijalnog kupca, ali i slusaoca bez obzira na njegove/njene privatne afinitete.
Ocena: 7,5/10
Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/tillband
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Space Eater – Merciful Angel
Beogradski sastav Space Eater docekao je tokom prosle godine napokon realizaciju svog albuma za svedskog izdavaca “I Hate Records “. Nakon par Demo ostvarenja, ucestvovanja na dve zajecarske gitarijade, i vise odrzanih koncerata po Srbiji, deo svog cilja i zelja beogradski kvintet je ostvario. To naravno ne bi smelo da zadovolji clanove postave, od kojih je veci deo takodje aktivan i u drugim sastavima. Kako sam imao priliku da primetim bar sto se web glasila tice, Space Eaterov album je od strane inostranih recenzenata doziveo razlicita kriticka vidjenja, od onih vrlo pozitivnih, umerenih, preko negativnih. Ali, generalnom promocijom na netu, bend moze biti zadovoljan i tu je disko kuca svoj deo posla dobro obavila. Space Eater izvode onu varijantu speed/thrash metala americke Bay Area skole, iako donekle ima i uticaja nemacke varijante. Testament, Exodus i Overkill mogu se navesti kao odredjeni uzori, iako je bend pokusao da pronadje neki svoj put. Clanovi Space Eatera su dobri sviraci, frontman Bosko Radisic je veoma dobar poznavalac thrash pravca (inace on je glavni urednik fanzina The Vault) i od samog starta bend je znao sta hoce, koliko moze i koliki su im dometi. “Merciful Angel” je profesionalno snimljen i postavljen album, tehnicki koliko je to moguce dobro, gde zapravo najveci problem po bend predstavlja priblizno istovetan nacin tretiranja aranzmansko/stilsko/izrazajne formule, tako da na kraju kao rezultat imamo blagu “jednolicnost” samog postavljenog materijala. Pesme u vecoj meri lice jedna na drugu i to na kraju vise zna da smeta, nego sto po sam bend predstvalja prednost. Space Eater sa ponudjenim pesmama jednostavno nisu imali daha da kompletan albumski materijal izadje iz zamke jednolicnosti. Na to bi u buducnosti vise morali da obrate paznju. Ipak nekoliko numera odskace kvalitetom, od kojih bi istakao “Bombs Away” i naslovnu “Merciful Angel”. Licno sam mozda vise ocekivao od beogradskog benda, ali pretpostavljam da odredjeni propusti ce sledeceg puta, naravno ako do njega dodje biti prevazidjeni.Ocena: 6,5/10
Website: www.space-eater.com
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Prolece – Meuh!
Novosadski sastav Prolece u poslednje vreme zaokuplja paznju javnosti domacih i generalno vojvodjanskih underground prilika, a takodje i ovdasnja hardcore/punk javnost nije nezaintersovana za njihovo delovanje. Dugo ocekivani album naziva “Meuh!’ trebao bi realisticno predstavljati njihovo visegodisnje iskustvo, sakupljenu energiju i nadasve stavove. U muzickom smislu Prolece su na terenu prilicno starije varijante hardcore/punka, rekao bi cak sa korenima u ranim 80-tim godinama. Na momente znaju da podsete mnogo vise na post novotalasne bendove, iako je hardcorovski background ipak ocigledan. U njihovom zvuku primetan je jedan pravolinijski monoton sound, mada tekstovi i tretiranje vokala su sve samo ne monotoni. Prolece se dobro snalaze u vlastito ponudjenoj prici koja ima i elemente humora, ali i primetnog nihilizma, i tako postavljeni dualitet stvara kod slusaoca zanimljivu sliku o bendu. Prolece jesu originalni u svom pristupu, iako odredjeni feeling zna da asocira na rani period beogradskog sastava SMF. U tehnickom smislu moglo bi se sto sta zameriti nacinu na koji su snimljeni odredjeni instrumentalni detalji, a to se narocito odnosi na bubanj, ali to kod ovakvih sastava i nije najvaznija stavka. Prolece su ponudili svoje vidjenje ovakve forme, koja je na danasnjoj hardcore/punk sceni kod nas prilicno usamljena.Ocena: 7,5/10
Website: www.skc.ns.org.yu
intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-nebojsom-iz-benda-prolece.html
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Overheadspace – Beyond The Scope Of Days
Braca Rik i Joe Wambaugh formirala su tokom 2005-e godine bend naziva Overheadspace. Jos iste sezone objavljuju EP naziva “Working Class” kojeg su ubrzo krenuli i koncertno da promovisu. Prosle godine realizuju i debitantski full-length naziva “Beyond The Scope Of Days”. Overheadspace, koji inace deluju kao trio uspevaju da ponude svoje originalno vidjenje izrazajne forme cija je osnova rock i hard rock. Ima tu elemenata preuzetih iz 70-tih godina, takodje 80’s metala, ali i puno classic rock idioma, kao i skrivenih grunge opcija. Tekstovi im imaju viseslojnu dimenziju i poruku sa humanim prefiksom, a same pesme su razlicite medju sobom, ali jednako slusljive, melodicne i u isti mah intrigrantne. Produkcija Tim Rice-a sa clanovima sastava upravo je takva da se ne moze odrediti jasni vremenski okvir i potencijalnom slusaocu moze da se ucini kako je materijal mogao biti snimljen u 70-tim, 80-tim, 90-tim godinama, isto kao i recimo juce. To u njihovom slucaju predstavlja prednost, a nikako manu. “Beyond The Scope Of Days” se sastoji od nesto vise od 53 minuta kvalitetne muzicke ponude, koje otkrivaju Detroitski sastav kao akt koji ima sta da ponudi na danasnjem muzickom trzistu.
Ocena: 8,5/10
Website: www.overheadspace.com www.myspace.com/overheadspace
e-mail: [email protected]
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner
Pure Hatred – Choking On The Sweet Air Of Freedom
Iz Seattle-a, Washington dolazi sastav Pure Hatred, inace kvartet u postavi. Tokom prosle godine objavili su svoje debitantsko ostvarenje naziva “Choking On The Sweet Air Of Freedom”. Njihov izraz bi se mogao okarakterisati kao prilicno cudna kombinacija metal, hardcore i thrash elemenata. Odredjeni koreni izrazajnog pristupa mogu se naci u 90-tim godinama, i primetni su uticaji sastava kao sto su Prong, DRI, Anthrax, Pro-Pain… Sam sound je prilicno haotican i psihotican, protkan nekom vrstom vokalnog dualiteta, po principu vruce-hladno, a karakteristicne su i ceste promene izvodjackog raspolozenja, kao i motorike samih songova. Pure Hatred nacin izrazavanja predstavlja stil u stilu, a jasna je i DIY koncepcija i psihologija kojeg clanovi postave slede. Na albumu se naslo 17 numera, kratkih po duzini trajanja ali slicnih po produkcijsklom tretiranju.
Ocena: 7/10
Website: www.purehatred.com www.myspace.com/purehatred420 e-mail: [email protected]
Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner