Koliko sam imao priliku da se informisem preko njihove MySpace stranice, Charlie B je sastav koji je uslovno receno svoje pocetke imao jos 1992-e godine. Prvi album su objavili 2006-e godine, zvao se “Pogledaj me”, a nedavno im nacionalni izdavac “PGP RTS” realizuje drugi full-length naziva “Rec”, od kojeg clanovi postave puno ocekuju. Kao bend iz Novog Sada, takodje su dobro poznati u lokalnom i regionalnom okruzenju, mada ostatak srpskih i Ex-Yu teritorija tek treba da se upozna sa njihovom muzickom ponudom. U muzickom smilsu Charlie B se oslanja na pop i melodic pop-rock idiome, ali glavni akcenat pored melodijsko-vokalne linije dat je slozenim i ozbiljno uradjenim aranzmanskim resenjima. Njihovi ponudjeni aranzmani pokazuju sa jedne strane dobru usviranost i muzicku naobrazbu clanova postave, a takodje i evidentan groovy i jazz flavour koji je vidno prisutan preko kompletnog materijala. Dakle, jedna ozbiljnost u postavci je prisutna, ona je evidentna i nakon preslusavanja ponudjenih pesama i tu nekih specijalnih nedoumica nema. Bend me pomalo podseca na beogradski duo Asfalt, koji je delovao jedno kratko vreme krajem 80-tih i pocetkom 90-tih godina, i koji je objavio jedan album slabo primecen, a nedugo nakon cije realizacije je i okoncana njihova karijera. Spomeuo sam ovo kao neku vrstu poredjenja, jer vrlo slicna muzicka opcija je egzistirala kod oba sastava. Izrazajna forma kojoj je veran Charlie B je takva da se moze svideti nesto ozbiljnijoj i starijoj ovdasnjoj publici, i to onoj koja naginje “laksim” jazzy varijantama, ali i onoj koja podrzava muziku sastava kao sto su npr. Neverne Bebe. Mislim da noviji klinci koji imaju jasnu zanrovsku percepciju sto se samog ukusa tice, kao i oni koji naginju definisanijim “trendi” pop ponudama, nece se specijalno zaintersovati za muziku koju nudi Charlie B. Misljenja sam da bi bend trebao imati i takvu medijsko-marketinsku kampanju koja bi se na kraju vise obratila populaciji koju intersuju muzicke varijante, od malo pre tekstu pomenute, a koje je bend sa svoje strane na albumu ponudio.

Ocena: 7/10

Website: www.charliebmusic.com www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski sastav Tona aktivan je na domacoj sceni od 2005-e godine. Secam se da sam imao priliku dva puta da ih gledam “uzivo”, gde i pored relativno ubedljivog nastupa, nije mi bilo bas najjasnije o cemu se sve tu radi kada je rec o muzici i pristupu kojeg su kao bend nudili. Ali, album u potpunosti razotkriva i pojasnjava stvari, definisuci jasno adute koje bend sa svojom porukom nosi.

Tona su originalan akt, a njihov pristup na moderan nacin povezuje rock, metal i punk idiome. Ima tu i grunge, pomalo stoner detalja i svega izmedju, ali jedan originalan stil je evidentan, i iznad svega odnos prema aranzmanima, produkciji i samoj izvodjackoj postavci je takav, da itekako koincidira sa standardima modernog vremena. Veci deo materijala bend peva na engleskom jeziku, dve numere na maternjem, a svaki song predstavlja pricu za sebe i na odredjeni nacin njihov album nijednog momenta nije jednolican za slusanje. Novosadski kvintet predstavlja sigurno buducnost ovdasnje rock scene i preporucujem svim dobronamernim posmatracima i analiticarima domacih desavanja  da obrate paznju na njihove buduce aktivnosti.Ocena: 9/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/tonaband

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/tona.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Prijatelji niskog sastava Novembar i lidera/frontmana Koste, kao i dobro informisani posvecenici domacih neestradnih muzickih desavanja, upoznati su sa planom realizacije albuma na kojem bi se nasle pesme/obrade iz ovdasnjeg novotalasnog i post novotalasnog perioda. Kostina ideja o realizaciji jednog ovakvog projekta/albuma, kuvala se u njegovoj glavi vec jedan moze se reci duzi vremenski period, a napokon, eto doslo je i do same realizacije. Koliko sam informisan, objavljivanje ovakvog albuma nije teklo glatko i sam bend morao se prilicno potruditi da na kraju sve stvari funkcionisu koliko je to moguce izglednije. Na albumu naziva “Radulizam!”, naslo se 14 Kostinih favorita, neke od planiranih pesama su otpale, koliko se secam Houra npr. nije aminovao da se na izdanju nadje i song Kazalista, ali sta je tu je, eto dobre prilike ponovnog podsecanja na jedno sada vec davno vreme, ovoga puta sa drugacijim pristupom i vremenskom distancom.

Veci deo ponudjenog materijala uradjen je i snimljen u nesto drugacijoj (logicno) formi, sa  modifikovanim aranzmanskim resenjima. Neke od pesama dobile su na izrazenijoj melodicnosti, druge pak’ na svirackoj formi, a sama realizacija/produkcija koja je radjena na 4 razlicite lokacije (najvise u novosadskom studiju “Matrix”) u produkcijskom smislu “pozitivno” balansira izmedju perioda nastanka pesama i ondasnjeg vremena sa sadasnjim trenutkom. 2 numere niskog sastava Fleke, koji je u ono vreme puno obecavao, ali nazalost malo postigao (misljenja sam nezasluzeno jer je kvalitet njihovih pesama zasluzivao) – “Slatka mala” i “Baby baby ” dobile su u Kostinoj/Novembar varijanti na dodatnom kvalitetu i misljenja sam da predstavljaju i najbolji deo materijala. Takodje, verzija songa “Mlad i radostan” novosadske La Strade postavljena je na nesto drugaciji nacin sa izrazenijim pop pastichem i takodje dobija sve moguce pohvalne epitete. Renato Matessi i njegovi sastavi Patrola i Zvijezde predstavljeni su sa po takodje jednom numerom – “Ne pitaj za mene” i “Mjesto pod suncem” i moze se reci da je takodje jedan drugaciji aranzmanski odmak postavljen u verzijama Novembra. “Za zelezno zaveso” Pankrta, je tretiran efektno, britko, nadasve melodicno i hiticno, za razliku od originala ciji “agresivniji” vokalni pristup je imao i sasvim drugaciju poruku. Licno nisam toliko zadovoljan uradjenim verzijama pesama rijeckih Termita “Vjeran pas”, kao i “Bombarderi” beogradskog benda Bezobrazno Zeleno, koji Kostinom izvodjackom porukom ne pogadjaju cilj, a u realizaciji nemastovitim aranzmanskim pristupom tretiraju pomenute songove na jedan  vise dosadan i “mlitav” nacin. Ali, ali veci deo albuma radjen je zaista ozbiljno i verujem da ce svi oni koji ga budu nabavili naci svoje favorite medju pesmama koje je bend obradio. “Radulizam!” takodje zasluzuje i adekvatnu promociju u domacoj javnosti, i verujem da ovoga puta (kao sto je to slucaj bivao cesto ranije) Kosta nece biti lenj oko ucestvovanja u vlastitim i njegovog benda marketinskim akcijama.

Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/novembar

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski sastav Ringispil jedan je od onih koji na lokalnoj, generalno vojvodjanskoj ali i hrvatskoj teritoriji uziva odredjeni respekt, i njihov ska, ska/punk pristup dobro je poznat pristalicama ovakve zanrovske forme, koji su se o mogucnosti benda mogli informisati i preko koncertnih nastupa. Ska, kao zanrovska forma i intersna sfera ovdasnjih sastava imala je pokusaj kakvog – takvog trendovskog pristupa najvise u Novom Sadu i Beogradu krajem 90-tih  godina i pocetkom 2000-ih, ali mali broj sastava uspeo je da se odrzi ili se suoci sa diskografskom realnoscu. Ringispil na svoj nacin pokusava da pomiri vlastita muzicka intersovanja koja su negde na sredini izmedju melodicne varijante “2 Tone Ska” price, i ska/punk elemenata pridoslih iz 90-tih godina. Socijalne i lokalnen teme takodje su prisutne u njihovim tekstovima, ali uspevaju kada je potrebno da budu i dovoljno zabavni. I sam ponudjeni materijal koji se nasao na izdanju, tretira ozbiljan pristup kojeg su clanovi postave imali u realizaciji i osmisljavanju aranzmana, pa i nekog generalnog koncepta.

Ponudjeni materijal zato nijednog momenta nije jednolican za slusanje, a takodje dobar deo materijala je i sto se tice same forme raznolik. Meni je licno intersantnije kada bend zasvira melodicne numere sa blagim reggae uplivima, nego kad su vise na terenu “ozbiljnije” ska/punk price. Ali, to je takodje stvar izbora i ukusa.Na albumu se nalazi 11 + 1 “skrivena” pesma, a rec je o coveru Sarla Akrobate – “Ona se budi”. “Luzeri iz kraja” pretpostavljam sasvim adekvatno u ovoj fazi afirmise studijske mogucnosti grupe, ciji je sada glavni zadatak da koliko je to moguce vise “prosire” svoju poruku  na srpskim, Ex-Yu, i naravno ostalim prostorima.

Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.ringispil.net www.myspace.com/ringispil www.komandantadam.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz grada Breda-e dolazi sastav Dark Intentions, aktivan na holandskoj sceni od 2002-e godine. S obzirom da svi clanovi benda imaju razliciti background, u njihovoj muzickoj formi se oseca vise razlicitih stilskih uticaja. Karijera im je tekla kontinuiranim tokom. Prvo su u sopstvenoj reziji 2004-e godine objavili Demo sa tri numere “Survival Is Not An Option”, da bi 2005-e za “Pure & Simple Records” objavili EP sa 5 numera naziva “Remorse Will Die Today”. Aktuelno ostvarenje “Destined To Burn” je debitantski full-length koji se na trzistu pojavio 30-tog Juna ove 2008-e godine. Dark Intentions su sastav koji u izrazajnom smislu kombinuje vise izrazajnih elemenata, te se njihov pristup moze okarakterisati kao neka vrsta crossovera. Pri svemu tome moze se reci da su prilicno moderan akt, a njihova izvodjacka varijanta kombinuje thrash metal sa snaznim 90’s hardcore pristupom, ali i skrivenim death metal detaljima. Pesme su im intenzivne, a ceste promene ritma i tempa karakterisu kompletan materijal. “Destined To Burn” sa 11 numera i nesto vise od 28 minuta muzike otkriva Holandjane kao bend ubedljiv u svojoj izvodjackoj postavci i izrazenim stavovima.

Ocena: 8/10Website: www.darkintentions.com www.myspace.com/darkintetntions www.deitydownrecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Pomalo neobicna situacija zatekla me je u analizi albuma subotickog sastava Oroz, naziva “Prljava igra”. Nakon par preslusavanja nisam imao nikakav problem sa prihvatanjem njihove poruke, pa i same muzicke forme, ali definicija njihovog stilskog pristupa interpretiranog od njih samih, pa kasnije prosledjenog putem govorne ili pisane reci recenzenata/novinara, mogla je ili moze da odvede potencijalnog citaoca na sasvim drugu stranu. Naime, svoj pristup bend opisuje kao varijantu 80’s hard rocka i heavy metala, sto je tacno samo u jednoj svom delu. MIsljenja sam da njihov sound predstavlja kombinaciju hard rocka i garage rocka, i da sam nacin vokalnog akcentovanja i tretiranja rifova unutar gitaristickih deonica prilicno navodi na vodenicu garage forme.

Dakle, da definisem ono sto mislim da je u njihovom slucaju relevantno – bend izvodi neku svoju varijantu hard/garage rocka, ali to radi na prilicno usviran, uigran i ubedljiv nacin, a sama vokalna linija realisticno prati sviracku pozadinu. Oroz ponudjeni materijal izvodi na maternjem jeziku, i moze se reci da su numere snimljene na albumu uglavnom ujednacenog kvaliteta. Misljenja sam da im je potencijal veoma dobar, takodje i stav koji imaju, s tim da oni ipak nisu u potpunosti hard rock ili heavy metal bend, sto svakako ne mora nista specijalno da znaci, ali i nije nikako lose. Uz malo bolju promociju, sto im nece ici bas lako, vremenom bi mogli da izgrade i izgledniji status na domacoj sceni, naravno ako se na sledecem albumu ” ne pokvare”.

Ocena: 8/10Website: www.oroz-band.net

intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-borisom-dobrokesom-iz-benda-oroz.html

profil benda na RSN: https://rockserbia.net/lemmy-sixx.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lonker

Iz Pasadene, California dolazi Guy Tortura blues i roots gitarista,poslednjih godina stalno nastanjen u Londonu. Njegova karijera nailazi na veliku paznju blues javnosti, a takodje je cest gost Evropskih blues festivala. Takodje je delio pozornicu i sa takvim imenima kao sto su Peter Green ili John Mayall. Nastupa u raznim kombinacijama – sam, u duetu,  sa bendom, a  pre aktuelnog ostvarenja vrlo lep uspeh imali su albumi “Footnote To The Blues” (2002) i “Jefferson Drive” ( 2004 ). “Living On Credit” sa 11 + jednom bonus numerom realisticno odslikava Tortorina intersovanja koja sezu od acousticnog bluesa, preko roots i americana varijanti do country-ja pa i jazz-a. Bez obzira da li izvodi vlastiti materijala ili covere, Guy unosi puno sola u svoje izvodjenje i interpretaciju, i posebnu atmosferu ima kompletan materijal koji se nasao na izdanju. Tortorina muzika takodje nema vremenske ogranicenosti i njegov specifican feeling se jednostavno mora osetiti. Moji licni favoriti sa izdanja, iako kompletan materijal nema slabijih strana su numere “Cotton Was King” i poznat Curtis Mayfildov klasik “People Get Ready”.

Ocena: 9/10Website: www.guytortora.com e-mail: [email protected] Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Strani mediji su puni hvale kada opisuju britanskog blues pevaca i gitaristu Larry Millera. Njegova karijera je u konstantnom usponu, a do sada zajedno sa aktuelnim objavio je pet albuma i to sledecim redom : “Man On A Mission”, “Larrycoaster”, “Live ‘n’ Loud”, “Fearless” i “Outlaw Blues”. U samoj Britaniji ga smatraju nastavljacem tradicije Rory Gallaghera i Stevie Ray Vaughna, sto svakako nije daleko od istine.

“Outlaw Blues” je album sa 10 numera, kojeg je priredio sa trojicom saradnika: Scott Hunterom bubnjarem, Neil Sadlerom basistom, i Matt Empsonom klavijaturistom i harmonikasem. “Outlaw Blues” predstavlja izdanje na kojem se mogu naci eksplozivne blues rock teme, akusticnije numere gde do izrazaja dolazi gitaristina slide tehnika, te “standardne” rhythm and blues varijacije koje asociraju na 70-te godine. Kao jos jednu od influenci u Larryjevom slucaju pomenuo bih George Thorgooda, ali pri svemu Miller se u dovoljnoj meri pokazao kao originalan izvodjac. Svojom pojavom i muziciranjem britanski gitarista unosi svezinu na novijoj blues sceni i njegov rad zasluzuje respekt sa velikm R.

Ocena: 9/10Website: www.larrymiller.co.uk e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner