Prošle su tri godine neizvesnosti i išcekivanja i najzad pred nama je novi, peti po redu studijski album Kraljevskog apartmana pod nazivom “Cuvar tajni”. Deset novih pesama u ukupnom trajanju od oko 48 minuta snimano je u studiju 5 PGP RTS-a. Kao i dosad, autor je Zoran Zdravkovic, gitarista i osnivac benda, mada u stvaranju muzike ucestvuje ceo bend, a Zdravkovic je sam napisao tesktove i aranzmane. Glavni razlog kašnjenja albuma, kao što vecina vec zna, jeste odlazak originalnog pevaca Lotketa iz benda. Njega je zamenio DJera, mladji i energicniji.

Muzicki, to je sasvim prepoznatljiv zvuk Apartmana – brzi, glasni, energicni hard and heavy sa puno melodijskih pasa`a i terci. Ritam sekcija sjajno, kao i uvek, pulsira i daje posebnu tezinu zvuku benda. Rifovi su odlicno odsvirani i na cd-u zvuce izuzetno. Novi pevac DJera dobio je više nego nezahvalnu duznost da pesme otpeva u duhu onoga što je Apartman radio prethodnih 12 godina, ali da pritom doda svoj personality, da ne bude Lotketova kopija. Po mom mišljenju, u tome je uspeo, prevashodno zbog svojih dobrih vokalnih predispozicija (veliki raspon, odlicni visoki i vrišteci registri i mogucnost da otpeva i ciste i “prljave” deonice podjednako dobro, što je svakako novi kvalitet benda). Medju fanovima ce svakako biti polemika da li je DJera bolji od Lotketa ili ne. Cak i legende poput Brucea Dickinsona i Briana Johnsona su se na pocetku rada sa Maidenima, odnosno AC/DC sretali sa brojnim problemima kada je u pitanju prihvatanje od strane fanova. Stoga verujem da je bend sazreo da novonastalu situaciju prebrodi i iz nje iza|e još jaci. Naravno, na momente DJera podseca na Lotketa, ali ne zbog svoje interpretacije koliko zbog standarda koje je Apartman postavio. Preporucujem i najokorelijim Lotketovim fanovima da daju šansu novom pevacu i novom albumu. Interesantno je da u tekstovima preovladjuju ljubavne i licne teme, uz standardnu metal tematiku (naslovna numera i “Carobni štap”, pre svih) a da nema klasicnih bajkerskih i rokerskih himni.

Od 10 stvari standardnog Apartman arsenala na prvo slušanje izdvajaju se “Carobni štap”, za koju je snimljen i prvi video spot, zatim “Prst sudbine” i “Pusto ostrvo”, koja dosta “vuce” na Maidene, jedne od glavnih uzora Apartmana, što clanovi benda nikad nisu ni krili. Tu je i rokacina srednjeg tempa “Još samo jednom”. Naslovna stvar “Cuvar tajni” je pesma sa epskim tekstom, koja se prosto uvlaci pod kozu posle prvog slušanja i idealno nadovezuje na najveci hit sa prethodnog albuma – “Ruku pravde”. Svakako treba reci par reci i o ponovo odsviranom i snimljenom klasiku “Jesen”, sa uvodom iz Vagnerovih “Valkira”. Ova balada je sada, uz bogatiji zvuk i daleko bolju produkciju (veoma upecatljiv zvuk klavijatura) dobila potpuno novu dimenziju. Po kvalitetu nimalo ne zaostaju ni ostale 4 pesme, “2008” koja otvara album, “Burne godine”, sjajna pucacka “Ne treba mi raj” i power balada “Dodji po mene”.

Sve u svemu, potpuno je jasno da bend nema nameru da odstupi ni za pedalj od onoga što najbolje radi. To ce se svakako dopasti fanovima, ali ce pesme sa novog albuma pravi test publike doziveti kad krenu zive svirke.

Da rezimiramo: oni koji su do sad voleli Kraljevski Apartman imaju razloga da nabave album, preslušaju ga i nauce tekstove kako bi ih na koncertu pevali horski sa bendom. Oni koji im nisu naklonjeni, ili koji su zeleli promene u zvuku benda, neka ih i dalje izbegavaju, jer na ovom albumu nece naci fensi zvuk, tra-la-la melodijice, vec pravi, cvrsti i beskompromismi heavy metal made in Sebia.Ocena: 8/10

intervju sa grupom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-markom-nikolicem-iz-benda-kraljevski-apartman.html

profil grupe na RSN: https://rockserbia.net/kraljevskiapartman.html

Autor Recenzije: Vladimir Kostic – Darkness   

Aktuelno ostvarenje Richie Blackmore-a i Candice Night objavljeno je tokom letnjih meseci na trzistima Evrope i Amerike. Nakon poslednjeg raskida sa Purplom, Richijeva istrazivanja kroz medieval teritoriju i prostranstva tkzv. renesansne muzike zajedno sa Candice Night izazivala su narocito nakon prvih albumskih izdanja znacajnu paznju javnosti. Kroz akusticni ambijent i teme koje su budila secanja na neka davna vremena, pomenuti duo ponudio je svoje koliko-toliko originalno vidjenje kroz autorski izraz, koji je sigurno zasluzivao odredjenu dozu respekta. Ali nazalost, s obzirom da se prica kontinuirano ponavljala iz izdanja u izdanje, jedan ocekivani izvodjacki i interpretatorski pristup poprimao je sve vise obrise ponavljajucih elemenata postavsi parafraza samom sebi. “Secret Voyage” citira jos jednom sve one elemente prepoznatljive iz njihovih ranijih albuma, balansirajuci izmedju ocekivanih medieval, do sofisticiranijih ethno postavki, trudeci se da ipak pronadje neki “drugaciji” izlaz primetan kroz obrade Rainbow songa “Rainbow Eyes” i pesme poznate iz repertoara Elvis Presley-a – “Can’ t Help Falling In Love”. Sam album mozda vise nego ranija ostvarenja ulazi na teritoriju Enya/Clannad izraza, ali posmatravsi kao celinu, najmanje je interesantan od svih prethodnih. “Secret Voyage” definise autorsku i izvodjacku krizu unutar Blackmore’s Night redova, alarmirajuci neophodnost nekakvog menjanja ili pomeranja kursa.

Ocena: 5/10Website: www.blackmoresnight.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Za one koji nisu toliko informisani, Olivera Dragicevic u narodu poznata kao Skvo, vec je duzi period na sceni. Puno je svirala i nastupala po beogradskim klupskim prostorima kao basistkinja, a najcesce se zadrzala u cover bendu Old Spice. Kasnije je krenula i sa pevanjem, i povremenim sviranjem gitare. Pre nekoliko godina objavila je debitantsko ostvarenje za “PGP RTS”, a relativno nedavno i drugi album naziva “Samo pokusavam da zivim”, ovog puta izdavac je “Rock Express Records”. Skvo je poznata u domacoj “rockerskoj” javnosti po svom izuzetno konzervativnom stavu prema muzici, i izuzetno respektabilnom odnosu prema ostavstini perioda 70-tih godina na Ex-Yu prostoru. Poznata je takodje i njena povremena saradnja sa muzicarima etabliranim u pomenutom periodu, a aktuelan album na neki nacin i predstavlja hommage njenim idolima, jos uvek savremenicima na sceni. “Samo pokusavam da zivim” sacinjen je od 9 pesama, ali i bonusom  od video klipova i multimedije. Na albumu su joj se pridruzili Bora Corba, clanovi Riblje Corbe, R.M. Tocak, Bata Kostic (Ex-Yu Grupa), Dadi Stojanovic (Zona B.), Proja (Fuzzbox), Babura (Ex-Siluete), njen mladjani sin Pera, Scepa (Nightshift)… Sigurno da pomenuti gosti na odredjen nacin daju “slagvort” samom izdanju, a pesme koje oni sa Oliverom interpretiraju/sviraju dobile su pastiche bendova u kojima su radili/rade, delovali i deluju. Dakle, kao sto je bilo za ocekivati jedan sveopsti flavour 70-tih godina je prisutan na kompletnom izdanju, i ko god je okrenut ovakvoj vrsti muzike, a da je pristalica ovdasnjih 70-tih, moze biti u odredjenoj meri ispunjen svim onim sto se nalazi na albumu. Ali, jedna preterana konzervativnost mora se jos jednom etiketirati, bez obzira na afinitete pomenute Olivere, i njeno primetno ne angazovanje da sam materijal poprimi makar malo izrazeniju moderniju dimenziju.To je realnost iz koje pevacica i ne pokusava da izadje.

Ocena : 6 / 10

Website: www.rockexpres.org e-mail : [email protected] e-mail : [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Australijski bend Grave Forsaken aktivan je od 2004-e godine. Njihovo delovanje od tada poseduje kontinuitet, pa i odredjeni napredak. Poceli su kao bend sa jakim death metal obrisima, ali su se vremenom nasli u thrash pravcu sa takodje snaznim uticajima svih mogucih elemenata klasicnog heavy-ja. “Destined For Ascension” ih predstavlja kao siguran, uigran i usviran akt, ciji sound je pod uticajima 80’s i 90’s thrasha. Ima u odredjenim songovima sa izdanja i blazih death elemenata, ali i puno vise klasicnih heavy idioma. Same ponudjene teme poseduju odredjenu svezinu, a bend je pokazao da sa prilicnom strascu i energijom interpretira vlastiti repertoar. Nisu toliko melodicni, pa cak ni originalni, ali im to ne smanjuje jasnu ubedljivost koju kao grupa imaju. “Destined For Ascension” se sastoji od 10 ujednacenih pesama, od kojih mozda zavrsna “The Road To Damascus” ce kod publike imati najvise uspeha.

Ocena: 7/10 website: www.graveforsaken.com www.myspace.com/graveforsaken

Autor Rezenzije: Branimir Bane Lokner

Nemirne zivotne price mladih Apatinaca inspirisale su ih da srpsku rok scenu poboljšaju za još jedan kvalitetan album. Pet momaka grupe Antologija su diskom “Nemiri” izdatim pod okriljem One Records-a zaokruzili svoj cetvorogodišnji rad. Dostojno su se predstavili sa svojih dvanaest heavy – progressive pesama cije je aranzmane i tekstove pisao pevac i solo gitarista Vladimir DJuric uz pomoc ostalih clanova benda. Uglavnom energicnog tona ovaj album sadrzi i nekoliko balada – “Cekajuci Dan” i “ Zabranjeni Grad”. Hit na albumu je pesma “Nemiri” za koju je uradjen i spot zanimljivog sadrzaja. Mogu da pohvalim rad Antologije na tekstovima, jer cini se kao da je bend na to dosta obratio paznju što je retkost kod nas! Takodje je bitno reci da su tekstovi uradjeni na srpskom što je još jedna od stvari koja je mene pridobila. Izgleda kao da je rak-rana svima našim mladim bendovima cover, koji vrlo cesto stavljam kao zamerku. Cini mi se da Antologija nije preterano radila na svom coveru tako da je to (mozda zanemarljiv) nedostatak. Još jedna stvar koji bih htela da istaknem je vrlo specifican glas pevaca, vrlo dopadljiv, i razlicit u odnosu na ono što nam je bilo predstavljeno do sada. Ne preterano agresivan nacin da se iskaze ono sto im je na duši kroz svima poznate price iz svakodnevnog zivota je dobra preporuka za kupovinu ovog albuma!Ocena: 8/10

Intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-igorom-i-vladimirom-iz-benda-antologija.html

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/deathangel.html

Autor recenzije: Jovana Tomic

Album “Trust” pirotskog benda Legacy je još jedno u nizu ostvarenja naše mlade muzicke scene. Za rad ulozen u muziku, tekstove, aranzmane i dizajn odgovoran je citav bend zajedno sa dva pevaca što im daje još jednu zanimljivu notu. Aranzmanski ovaj album je sjajan, jer pesme nisu dovoljno duge da postanu dosadne i cine zaokruzenu celinu (nema prevelikih digresija u odnosu na glavnu temu) što ja posebno cenim. Bend se odlucio za tekstove na engleskom i solidno su to odradili iako sam na samom pocetku bila pomalo skepticna. Ovde bih doduše morala da stavim primedbu na izgovor oba pevaca koji u nekim pesmama zaista para uši! Momak koji je otpevao gotovo sve pesme (Dragan Dzunic) ima vrlo pamtljivu boju glasa koja se savršeno uklapa sa muzikom! Moglo bi se reci da je muzika dosta melodicna i agresivna što je zanimljiv spoj, ali moze se tu naci i poneka lagana pesma. Naime, poznato je da najbolje balade obicno pišu “metalci”, pa tako ni Legacy nije izuzetak (“Masquerade” i “For You I Cry”). Moji favoriti na albumu su prethodno pomenuta “For You I Cry” i “Demoncracy” mada ne mogu da ne pomenem i pesmu “There Is No World”. Za pesmu “Indigo Child” je uradjen jako dobar spot koji se kao bonus nalazi na albumu! Ono što nedostaje ovom albumu je svakako malo bolja produkcija, cini mi se da su klavijature i bubanj pomalo zanemareni, a akcenat stavljen na gitare. Atmosfera koju stvara muzika i njena uklopljenost sa tekstovima i coverom pokazuje da je bend vodio racuna o svemu i za to im idu sve pohvale!

Ocena: 7/10

Intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-legacy-bendom-iz-pirota.html

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/legacy.html

Autor recenzije: Jovana Tomic

Mnogi savremenici narocito beogradskih novotalasnih desavanja slozice se da  bi prica o ovdasnjim 80-tim godinama bila siromasnija bez prisustva Dusana Mihajlovica Spire i njegovog sastava. Takodje, vazno da ne kazem prakticno jedino oruzje Spire i Ljudskih Bica bili su nezaboravni koncertni nastupi, koji su uprilicavani cesto i na neobicnim mestima kao sto je npr. bio prostor pozorista “Atelje 212”. Fama o ovoj grupi tokom novotalasnih dogadjanja prelazila je naravno i granice Beograda, a u ono vreme izuzetno je bio intersantan podatak da je Spira o svom trosku i sopstvenoj reziji snimio LP album u Londonu ( govori se o tirazu od 50 do 100 stampanih primeraka ), i koji tada nije nailazio na odobravanja ondasnjih celnika u domacim diskografskim kucama, koji ga nisu hteli objaviti. Pomenuti album zvao se “Dijagnoza”, i on je 1986-e godine potpuno neocekivano i kada mu vreme nije, objavljen u reziji “PGP RTB”-a, i to tokom kratkotrajnog perioda sefovanja Olivera Mandica kao urednika domace produkcije u pomenutoj izdavackoj kuci.Takodje je zanimljivo, da tiraz reizdate “Dijagnoze” 1986-e godine je opet bio veoma mali i ogranicen, koliko se secam nije prelazio cifru od nekoliko stotina stampanih kopija. Tako dolazimo do konstatacije da “Dijagnoza ” u oba slucaja postaje trazenim vinylnim kolekcionarskim ostvarenjem, cija cena na odredjenim mestima prelazi cifru ( sa danasnjeg aspekta posmatrano ) od 100 EU. Tokom prve polovine 80-tih godina Spira nije imao srece sa ovdasnjim izdavacima da objavi, realizuje i plasira svoje cinjenica je snazne i originalne autorske ideje, pocinje da se bavi i drugim delatnostima ( konstruise gitarsko pojacalo ), kasnije na red dolaze kompjuteri, on se seli na Britansko ostrvo i povremeno tek dolazi u Beograd.

“Multimedia Records” mnogo godina kasnije kao dvostruki CD u luksuznom crno-belom digi pakovanju objavljuje Spirin opus, a pored pomenute “Dijagnoze” na drugom CD-u predstavljen je album naziva “Dizajn za stvarni svet” kojeg je autor sa saradnicima snimio 1987-e godine, ali koji u ono vreme takodje nije diskografski objavljen. Spira, za kojeg mnogi narocito mladji konzumenti domace muzike ne znaju da je autor vrlo prisutne pesme “Prvi sneg”, pojavio se tokom oktobra meseca prosle godine na kratko u Beogradu, da jednim polu-najavljenim koncertom kako-tako promovise izlazak ovog izdanja, koji ipak s obzirom na znacaj kojeg je tokom novog talasa imao ovaj umetnik prolazi nezapazeno. S obzirom da sam bio upucen kako je sve to teklo, zelim istaci da krivica nije bila na izdavacu, vec u cinjenici da se Spira nije potrudio ili nije zeleo, da njegov povratnicko-promotivni koncert dozivi bilo kakvu relevantniju medijsku paznju. “Dijagnoza” je album koji je u ono vreme autenticno odslikavao idejne i autorske smernice Spire i benda. Rec je o izdanju koje na retko prisutan sugestivno-psiholosko-narativni nacin komunicira sa pojedincem kao centrom univerzuma,  pri cemu jedan vise teatralno-artisticki pristup u izvodjackom smislu jasnije odvaja Spirin stil od svega slicnog sto se o ono vreme tokom perioda novog talasa pojavljivalo na Ex-Yu sceni. Moze se reci da je “Dijagnoza” na neki nacin i konceptualni album, iako to u samoj osnovi i nije bila mozda zelja aktera. Poslusajte teme kao sto su “Slobodan pad”, “Budjenje”, “Marina”, a narocito “Igrac na zici”, koje jasno odslikavaju sirinu autorskog i izvodjackog koncepta Spire i Ljudskih Bica. “Dizajn za stvarni svet”, album koji je snimljen 1987-e godine, u idejnom ali i svakom drugom smislu nastavlja tamo gde je Spira sa “Dijagnozom” stao, iako se cini da je mnogo vise hermeticniji nego sto je to slucaj bio sa debi ostvarenjem. Na nesto vise od 74 minuta muzike naslo se puno mesta i prostora za autorsko eksperimentisanje i takodje slobodno idejno vidjenje obradjenih tema, i cini se da je u tom smislu sam autor dosta lutao. Isto tako, posmatrano iz ugla sadasnjeg trenutka “Dizajn za stvarni svet” mnogo vise zvuci “passe”, neuklopljen u savremenije tokove, sto sa druge strane nije slucaj sa “Dijagnozom”. Prava je steta, sto zbog samog Spire, javnost nije vise u mogucnosti i relevantnijoj poziciji da se adekvatnije upozna sa nasledjem kojeg je on tokom perioda novog talasa ostavio. Steta, jer pomenuti period narocito kada govorimo o beogradskom new wave-u, bez uloge Dr.Spire i Ljudskih Bica bio bi znatno siromasniji.

Ocena: “Dijagnoza”  9/10             “Dizajn za stvarni svet”   5/10   Website: www.multimediarec.co.yu                www.myspace.com/doktorspira

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Banjalucki sastav Afrodizijak jedan je od retkih ciji muzicki izraz se oslanja na dualitet udarackih i vokalnih elemenata. Ali, nacin na koji to oni rade, svakako se ne moze smatrati banalnim ili pojednostavljenim. Bend zajedno deluje vec neko vreme, a dobar deo postave angazovan je u drugim sastavima ili artistickim projektima. Tokom prve polovine 2008-e godine, “PGP RTS” im objavljuje album, na kojem se nasla 10+1 bonus numera, a povodom realizacije istog uradjen je i promotivni koncert u beogradskom “SKC”-u. Moje prvo koncertno suocavanje sa njima nije me ostavilo toliko odusevljenim, jer za moj ukus zvucali su i izgledali preterano “intelektualizirano” za jedan tkzv. udaracki bend, gde u nekom izvodjackom ali i psiholosko-realizatorskom smislu njihove ideje su mozda vise sledile jedan latino pristup, nego sto su se oslanjale na primerice afro. nasledje. To je naravno bio deo njihovog izbora, a i sam album sledio je pomenuti pristup. Moram priznati da  mi  je drugo suocavanje “uzivo”   koje se odigralo na otvaranju banjaluckog “Nektar Demo Festa” znatno popravilo sliku o njima, jer su delovali mnogo opustenije, otvorenije dozvolivsi da u sviracko-izvodjackom smislu se prepuste nekoj vrsti blazeg eksperimenta i i improvizacije. “Trybl” je izdanje koje je u izvodjackom smislu po grupu otvorilo mnoge teme i izazove, i u koje se bend sa edukativnog aspekta upustio na relevantan nacin, trudeci se da izazovima ovakve zanrovske forme odgovori na po njih  sto je bolje moguce. Cinjenica je da preslusavajuci  album, se  moze doci do zakljucka da cilj nije u potpunosti ostvaren, ali da potencijal samih aktera price je tek nacet, i on sigurno nije mali, te je za ocekivati da ce u buducnosti biti relevantnije iskoriscen. “Trybl” kao studijsko ostvarenje takodje u odredjenoj meri ogranicava mogucnosti benda, za kojeg je bina sigurno ne samo pravi izbor, vec i nuzno ostvarenje samih izvodjackih ideja. Kako energija u ovakvoj izvodjackoj postavci igra nezaobilaznu, da ne kazem najvazniju ulogu, njeno “oslobadjanje” i adekvatno ( ne ) artikulisanje sigurno ce pomoci grupi da brze izadje iz odredjenih, jos uvek  neresenih zamki. Ipak, “Trybl” kao izdanje pored navedenog predstavlja i neku vrstu pionirskog diskografskog poduhvata, te samim tim neke manje tehnicke greske, ovde se mogu kroz prste progledati. Afrodizijakov potencijal je velik , i clanovi postave pred sobom  imaju zadatak da na sledecem izdanju izglednije promovisu svoje inace vrlo originalne ideje. Ocena : 7,5/10Website: www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner