Kamenicko/novosadski bend The Dogz, ranije znan kao Mighty Dogz, pre izvesnog vremena objavio je svoj aktuelni full-length nazvan “Let It Burn!”. Sastav je aktivan na domacoj garage sceni poslednjih nekoliko godina, i sa njihovim delovanjem dobro su upoznate pristalice garaznih tendencija i pravaca. Aktuelno ostvarenje donosi odredjene novitete kroz njihov pristup, ako ga uporedimo sa prethodnim snimcima. I dalje je bend veran garage rock/garage punk varijantama, ali ovoga puta stiilski su se malo vise priblizili tkzv. “normalnijim” rock detaljima. Takodje i sama produkcija koja je uradjena pod “dirigentskom” palicom starog prijatelja Komandanta Adama u njegovom studiju (mada je bend asistirao u realizaciji), je nesto “meksa”, nego sto bi to potencijalni fan garage zvuka ocekivao, ali je na kraju to bila odluka samog sastava. Pesme su izvedene u brzom, ili nesto brzem tempu, sa slicnom motorikom. Ponudili su svoju autorsku opciju, i nema sumnje da su izvukli maksimum iz vlastitih snaga. Novi Dogz album je mozda nesto manje zanrovski definisan, ali je bend zakoracio u teritoriju koja im po trenutnim afinitetima potpuno odgovara. Ocena: 7,5/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/thedogzrock

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Italijanski sastav Vexillum oformljen je 2004-e godine, a dvojica momaka – Luca “Akira” Torelli i Michele Gasparri su pokrenuli kompletnu pricu. 2007-e godine realizuju debi Demo EP izdanje “Neverending Quest”, a vazno je istaci da se nakon realizacije istog, postava dopunila novim clanovima. Kao sto je to slucaj sa vecinom novijih (ali i starijih) italijanskih grupa, nacionalni press/webzini puno pisu o njima, ali su uglavnom anonimni u ostalom delu sveta. Vexillum su u izrazajnom smilsu okrenuti ka formi epic/power pravca sa klasicnim heavy uplivima, pri cemu je evidentan naglasak ka melodiji i melodicnosti. I tu su vrlo slicni velikom broju nacionalnih kolega. Na njihovom EP-u su se nasle 4 numere priblizno slicne forme, realizacije ali i vrednosti. Samoj muzici, kao i svirackom delu ne moze se puno toga zameriti, ali nazalost ostrica negativne kritike upucena je ka produkciji. Ritam sekcija je potpuno pogresno snimljena/tretirana, a takodje izrazito maniristicki pristup karakterise produkciju generalno. U idejnom smislu bend je pokazao da ima potencijala, za pohvalu je takodje i artwork covera EP-a, ali pomenuta produkcija “kvari” kompletnu finalnu sliku. Ocena: 6,5/10

Website: www.vexillum.biz www.myspace.com/shadowvexillum

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz gradica Trail, Oregon, dolazi gitarista/songwriter/trubadur – Pete Herzog. Njegova karijera je uglavnom nepoznata sirem auditorijumu, ali nema sumnje da sviracki stil, kao i generalan muzicki background pokazuju da se radi o osobi sa velikim iskustvom. Tokom godina on je svirao kao solo izvodjac, ali takodje i sa raznim bendovima, dok jednog dana nije odlucio da je najbolje da nastavi sam sa svojim instrumentom. Veran je bluesu i roots varijantama, mada se itekako dobro snalazi u ulozi autora. Koristi bootleneck tehniku, ali po mom misljenju glavni kvalitet njegovog izraza lezi u specificnom vokaliziranju, punom cestih promena raspolozenja i atmosfere. Zato kao rezultat imamo mogucnost da cujemo kako je svaki song sa albuma specifican, bogat razlicitim emocionalnim raspolozenjima. “Homestyle” se sastoji od 18 tema, gde su 3 cover verzije poznatih tradicionala. Vecini potencijalnih slusalaca ce se verovatno svideti Petova verzija pesme “House Of The Rising Sun”. Kao album “Homestyle” je bogat prijatnim trenucima, neocekivanom atmosferom, gde prakticno nema slabijih mesta. Ocena: 8,5/10

Website: www.peteherzogmusic.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Poslednjih meseci Grcki web portali u prilicnoj meri izvestavaju o delovanju sastava Kingdragon. Deo razloga svakako lezi u cinjenici da grupu predvodi veteran nacionalne hard i metal scene, klavijaturista i pevac George Aspiotis, afirmisan i van granica svoje zemlje. Prvo diskografsko pojavljivanje, sastav je uprilicio nedavno izlaskom EP izdanja, jednostavno nazvanog “Fire In The Sky”. Grcki bend se predstavio sa 4 numere, trajanja nesto duzeg od 17 minuta, koje su na teritoriji melodic rocka/melodic hard rocka, sa snaznim AOR uplivima, i uticajima legendarnih americkih sastava kao sto su: Foreighner, Toto, Survivor… Problem samog benda i ponudjenog materijala, je sto je on isuvise maniristicki tretiran, prilicno ocekivano postavljen, snimljen, realizovan i produciran. Oseti se snazan dah 80-tih i 90-tih godina, iako je produkcija postavljena tako, da “zvuci” ovovremenski. I pored odredjenih kvaliteta, problem pomenutog manirizma je vrlo jak, i on pri sticanju finalnog utiska-smeta. Ne sumnjam, da pristalice AOR/melodic rock tendencija, mogu pronaci u songovima benda razlog za prihvatanje, ali ocigledan je nedostatak originalnosti. Time bi se bend u buducnosti svakako morao ozbiljno pozabaviti.

Ocena: 6,5/10

Website: www.kingdragon.gr

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner 

Nemacki sastav Neronia nastao je nakon okoncanja price poznatog progressive benda Ulysses. Tokom prethodnog perioda objavili su jedan Demo, full-length album “Nerotica” (2003.) i aktuelni CD “Blue Circles”. Nemci su ponudili intersantnu progressive/neo progressive varijantu sa zapazenim tretiranjem/uplivom klavijatura. Pesme su snimljene uglavnom u srednjem i nesto brzem srednjem tempu, sa mudrom realizacijom i obecavajucim aranzmanskim ukljucivanjima. Na pojedinim mestima pristup Neronie me je podsetio na stil poznatog Kanadskog sastava SAGA, ali ne moze se reci da Nemci nisu ponudili i neko svoje vidjenje autorske price/poruke. Cinjenica je da pristalice progressive tendencija mogu naci u njihovoj muzici dovoljno izazovnih momenata. Licno, iako nemam puno razloga za kriticarsko nezadovoljstvo, cinjenica je da bendu ipak nesto vise originalnosti ne bi skodilo. Ocena: 7/10

Website: www.neuronia.ru

e-mail: [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Tashkenta, Uzbekistan dolazi sastav Fromuz, kojeg cine iskusni i provereni muzicari. Ovaj bend kojeg mnogi svetski analiticari smatraju buducim znacajnim aktom novije progressive scene, postoji od 2004-e godine. Diskografski su se javili, prosle 2007-e, objavljujuci CD/DVD izdanje naziva “Audio Diplomacy”. Pre izvesnog vremena objavljuju i svoje drugo ostvarenje, album “Overlook”, koje realizuje americka disko kuca “10 T Records”. Fromuz su snimili kompletno instrumentalan album, kojeg cini pet duzih tema. Bend je na terenu progressive rock pravca, ali sa znacajnim uplivom fusion i jazz rock elemenata. Kako se u grupi nalaze vrsni instrumentalisti, odlicni muzicari, pravi je uzitak preslusavati njihov album, na kojem se preplicu brojne teme, ceste promene tempa, jednom recju pravo bogatstvo aranzmanskih izazova i resenja. Produkcija Igora Iosisa je takodje moderno postavljena, i sam realizovani materijal moze se smatrati na neki nacin modernim, iako je bend jasno pokazao kako mu nisu strani uticaji tkzv. starije skole i starijih izrazajnih progressive/fusion varijanti. “Overlook” je ubedljivo ostvarenje, i nema sumnje da su momci iz Uzbekistana uradili dobar posao.

Ocena: 9/10

Website: www.fromuzband.com www.10trecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Noviji sastav na nacionalnoj svedskoj sceni je Stone Carpet, ciji poceci datiraju iz 2006-e godine, kada su delovali pod drugacijim imenom. U njihovim redovima su se stvari vrlo brzo odvijale, i nakon promene naziva u sadasnje, krecu sa realizacijom pesama koje su se nasle na njihovom EP-u “Silence”. Svedjani su se predstavili sa pet ujednacenih numera, vrlo dobro produciranih i postavljenih. Osnova njihovog izraza je melodicnost, a sa druge strane rock pristup, i u stislkoj varijanti ima dosta toga sto karakterise njihovu muziku. Pesme su im radijski prihvatljive i vrlo slusljive, a njihov melodic rock apsorbuje i neke druge elemente kao sto su grunge i alter opcije. Naslovna numera “Silence” kao i song “Still I Am Mine”, su mozda nesto ubedljivije od ostalih, ali generalno uzevsi “Silence” je izdanje koje relevantno otkriva adute grupe. Ocena: 7,5/10

Website: www.myspace.com/stonecarpet

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Novosadski SKC se opet potrudio da još jedan kultni novosadski bend ima svoje zvanicno izdanje i zagrebe svojim oštrim zvukom u istoriju novosadskog andergraunda i prikupi novu publiku.

Album novosadskog oi! benda Provokacija iz 90-ih, pod nazivom “Novi Sad via Novi Sad” je reizdanje njihovog prvenca “Novosadske verzije” i materijala kojeg mnogi imaju u svojoj kolekciji kao “album” (koliko mi je jasno, nikad zvanicno nije izdat). Na albumu mozete cuti novi zvuk starih pesama poput “Moderna omladina”, “Pogled kroz mrak”, “Bela oluja” u drugacijem pakovanju, što je vredno za kolekcionare i ljubitelje pank podzanrova. Povratak benda Provokacija se desio na prošlogodišnjem Exitu (2007) kada su zajedno sa Vriskom Generacije vratili ovaj pank zvuk u Novi Sad. Na Exitu su nastupali kao predgrupe oi! legendama The Business-ima. Provokaciju generacije iz 90-ih pamte po energicnim zivim nastupima i šutkom u publici koja bi se neretko završavala tucama i haosom ispred bine. U Novi Sad, kroz Novi Sad je maksima ovog albuma; ulice, asfalt, svoj licni svet i ljudi u njemu, sa flašom u ruci. Tekstovi na albumu su u onoj dobitnoj formulaciji, price o novoj generaciji “Moderna omladina” (U vašem ogledalu niste više vi/ Vi ste moderna omladina/ preko noci ste postali drugi/ vi ste moderna omladina), o picu i greškama koje pravimo konzumirajuci isto u mladosti (“Pogled kroz mrak” i “Boce”), price o promenama kod sebe i drugih. Svakako, pesme na albumu predstavljaju slike odrastanja i jednog sveta, dosta zatvorenog za sve koji posmatraju spolja.

Za razliku od tekstova koji se nisu menjali, muzika na albumu daje novi dozivljaj pesmama. Ponovo snimljen materijal zvuci kompaktnije i usviranije od ranijih snimaka, sa drugacijim zvukom instrumenata, s tim što je i prošlo desetak godina od poslednjih snimaka. 

Ovaj novi album sadrzi i par bonus stvari (ukljucujuci snimak iz nekadašnjeg Kamelota tokom jedne od poslednjih njihovih svirki koja je odrzana 2000. godine) koje tu tamo mozete naci u ranijim kolekcijama. Nikad nije na odmet imati CD sa kvalitetno uradjenim bukletom, malom knjizicom sa sve tekstovima i mnogim podacima. Ukoliko ne posedujete album prvenac, ovih 28 pesama ce nadomestiti taj nedostatak. Uz 2 Minuta mrznje, GBB, Vrisak generacije, Provokacija predstavlja jedan poseban zvuk u Novom Sadu, koji se u poslednjih tri godine vraca na velike bine, zajedno sa reizdanjima albuma.

Autor Recenzije: Jelena Tipšin

Poznavaoci desavanja na domacoj garage sceni dobro su upoznati sa radom novosadskog sastava Ragman. Takodje, malo ko od onih koji posecuju ovdasnje koncerte, tesko da se nece sloziti sa konstatacijom da su Ragman “uzivo” jedan od najubedljivijih ovdasnjih aktova. U svojim redovima novosadjani imaju izuzetno kvalitetne muzicare kada je rec o ovoj zanrovskoj formi, i moram priznati da posmatrajuci ih par par puta u koncertnoj varijanti, dolazim do zakljucka da svakom sledecem bendu koji nastupa posle njih mora biti izuzetno tesko, ukoliko zele da se adekvatno predstave publici/auditorijumu. Sviracka ubedljivost Ragmana prevazilazi ovdasnje standarde, a njihova sa jedne strane rafiniranost, a sa druge ubedljivost svrstavju ih u red aktova koji po mom misljenju i u svetskim okvirima mogu da se nose sa americkim kolegama. Aktuelno izdanje “Wrong Side Of The Bottle” iako sturo po informacijama i tehnickoj opremljenosti ni najmanje to nije po muzickoj ponudi. Ragman su ovoga puta malo vise okrenuti ka surfu, i “prljavijim” opcijama rock and rolla, ali takodje njihov bazicni prepoznatljivi garage pristup ne izostaje. Uslovno receno novitet predstavlja i izrazenija melodicnost nego sto je to slucaj bio do sada. Nesto vise od 33 minuta muzike, autorski materijal uz dva kratka covera, ubedljivost i od ranije poznatih stavova, nepostojanje slabijih mesta, jednom recju – sjajno. Ragman nastavljaju pravim putem, i preporucujem svim onima koji nisu toliko bliski garage strujanjima, da obrate paznju na ovaj bend.

Ocena: 9/10

Website: www.skcns.org.yu www.myspace.com/skcns

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/ragman.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

“Emir Hot has brought a new and refreshing metal – guitar element to sevdah, while at the same time keeping the classical elements, which gives it a new dimensions and make it even stronger and immortal” – Arnel Brkic, bosnian sevdah expert

Emir Hot, mladi talentovani gitarista iz Bosne je svoju sklonost ka muzici pokazao još u detinjstvu, a vec sa 11 godina je zasvirao u trash metal bendu „Hatred“. Zapazen uspeh u tada vec ratom nagrizenoj „Jugi“ postigao je i u bendu „Neon Knights“ kom su se otvorila vrata Evrope i „Vitezi“ su zasvirali u Italiji. Emir je u mnogo bendova bivše Jugoslavije ostavio svoj pecat, ali nakon dosta obeshrabrenja odlucio je da studira u inostranstvu i nastavi svoju muzicku karijeru tamo. U maju 2005. osvojio je prestiznu britansku titlulu „Guitar Hero of the Year“.

Album „Sevdah Metal“ je stvarao dok je studirao u Londonu uz pomoc nekih od svojih kolega, tako da su nam se ovim albumom predstavili i pevac John West i bubnjar Mike Terrana. Naziv koji nikada ranije nisam cula gledao je u mene sa omota ovog diska. Nisam verovala da se rec “sevdah“ moze upotrebiti u tom kontekstu. Kada je doprlo do mojih ušiju ono što ovaj covek radi sa gitarom bila sam oduševljena!

Deset pesama koje se nalaze na disku su jedan mali novi svet koji pleni originalnošcu i zapanjuje Emirovim talentom! Emir je svirao sve gitarske i bas deonice, a neki recenzenti ga uporedjuju sa Malmstinom i predvidjaju mu sjajnu buducnost – negativnih kritika gotovo i da nema. Kada cujete prvu pesmu na albumu „Foršpil“, odmah je jasno o cemu se radi i da je Emir svojim radom spojio bosanski melos i neverovatne gitarske deonice. Izvrstan vokal me je još više zainteresovao, a zavidna produkcija ostavila bez daha. Sve pesme su prica za sebe, ali bih ja izdvojila dve kao najbolje: Sevdah Metal Rhapsody i You.

Ono što bih takodje volela da pohvalim je cover albuma koji odaje mracnu atmosferu i dosta podseca na bosanski krajolik i samim tim se savrseno uklapa sa muzikom.

Ocena: 9/10

Autor Recenzije: Jovana Tomic