Tea Break – Troublemaker

Beogradski sastav Tea Break pratim prakticno od njihovih prvih dana, i s obzirom da sam ih tokom posledjih meseci gledao cak tri puta “uzivo”, moram naglasiti da su kao sastav  izuzetno sazreli, postavsi ubedljiv koncertni akt. Oni su takodje od samih pocetaka jako dobro znali sta zele i koliko mogu, te i sam tok njihove karijere nije poplocan ikakvim iznenadjenjima. “Troublemaker” je aktuelno izdanje iz prosle godine, koje bend najavljuje kao single, ali s obzirom da se na njemu nalaze tri numere sa razlogom cemo ga tretirati kao EP izdanje. Tea Break-ov melodic punk rock se takodje na odredjeni nacin “razvija” u svakom smislu, ali ono sto na neki nacin predstavlja donekle ogranicavajuci faktor, je isuvise izrazena orijentacija u stilskoj varijanti ka manirizmu koji “pokriva” jednu tipicno amerikanizovanu opciju hibridnog i konfekcijskog zanrovskog pristupa. Tea Break ne zvuce kao ovdasnji bend, sto samo po sebi nije nikako lose, ali ne mora da bude ni dobro. Uticaj 90-tih godina i americke skole je evidentan preko sve tri ponudjene numere, iako jedan prisutni energetski naboj i izvodjacka koherentnost su primetni kao dodatni kvalitet. “Troublemaker” je dakle ocekivano izdanje benda, koje ipak pokazuje napredak unutar njihovih redova, i najavljuje mogucnost makar blazeg zaokreta iz zamki postavljenog manirizma.

Ocena: 7,5/10

Website: www.teabreakmusic.com www.myspace.com/teabreak

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/tea-break.html

Intervju sa bendom za RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-bendom-tea-break.html

 

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Rambo Amadeus – Hipishizik Metafizik

Poput mnogih drugih beogradskih etabliranih sastava/muzicara/zvezda iz nekog ranijeg perioda, i Antonije Pusic – Rambo Amadeus poslednjih godina suocava se sa autorskom krizom, koju takodje prati i odredjeno pomanjkanje ili umanjenje trazenosti na ovdasnjoj i generalno Ex-Yu sceni. To ne znaci apriori da hercegnovljanski umetnik nije manje prisutan na koncertnim podijumima, ali ulozi nisu toliko veliki kao u nekim ranijim vremenima. Sam autor, gitarista i pojac na svojih nekoliko poslednjih ostvarenja suocio se sa pomanjkanjem svezih ideja i kreativnih izvodjacko-tekstualnih resenja, sto se itekako odrazilo na samu dinamicnost toka karijere. Prica koja se iz izdanja u izdanje ponavljala, postajala je suvise ocekivanom, i Rambu je ocigledno nedostajala svezina.

Aktuelni album “Hipishizik Metafizik” je dosta “raspevano” i “rasvirano” ostvarenje, koji se u idejno-tekstualnom smislu i dalje bavi ocekivanim lokalno/nacionalno/politikantskim temama,sa logicnim  autorovim “iskrivljenim” pogledom na proslost, sadasnjost i sto je najvaznije realnost. Ima tu saljivih asocijacija, dosetki, u kojima se na volseban nacin spajaju proslost i sadasnjost, staro i novo, ali, ali sve je to cuto na razlicite nacine mnogo puta, od samog muzicara. Dakle, Rambo i dalje citira samoga sebe, ne uspevsi bas vesto da izadje iz vlastitog ponavljajuceg corsokaka.

Sa druge strane sama muzika koja uglavnom predstavlja bolji deo zasebne celine (no ne i u zajednickoj kombinaciji sa tekstovima), je donekle prosirena zanrovskim “koketiranjem” najvise sa formom jazz-a, od nu jazz-a, preko fusion-a, do razlicitih crossover varijacija. I tu je umetnik prilicno ubedljiv, cini se sa jakim razlogom. Bolji deo albuma predstavlja i produkcija koja je uradjena i postavljena “u skladu” sa muzickom matricom, izrazenije nego sto je to bio slucaj na brojnim ranijim izdanjima.

“Hipishizik Metafizik” nije polozio ispit u onome najvaznijem, a to je idejno-izrazajni koncept, ali je u dobroj meri energicnije i “svezije” ostvarenje od nekolicine prethodnih.

Ocena : 6,5 / 10

Website: www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Bane Mayo – Euphorion

Beogradjanin Bane Mayo je muzicar cija karijera traje duzi niz godina, istina ne sa tako evidentnim kontinuitetom. Tokom 70-tih i 80-tih godina predvodio je sastav “Logika Otkrica”, koji je takodje bio diskografski aktivan. Njihovo delovanje je na kratko tokom 90-tih godina revitalizovano, a kasnije pored stalnog posla u vlastitom studiju, Mayo se bavi periodicno i solo karijerom.

“Euphorion” je album sniman i realizovan sa vecom grupom saradnika kao sto su : Alis Dunica, Sinisa Radovic, Andreja Maricic, Misa Savic, Milan Maric… i njegova realizacija je prilicno dugo trajala, tacnije od oktobra 2002-e do juna 2007-e godine. Na albumu se naslo 15 tema, trajanja nesto kraceg od 52 minuta. Sam muzicki materijal bavi se onom vrstom izvodjackog tragalastva, kojom je Mayo bio i ostao veran tokom svih prethodnih godina. Sama muzicka postavka balansira od psychedelic/ambiental varijante do netipcnih pop/rock idioma, sa jasnim improvizatorskim svirackim istupom, primetnim na dobrom delu materijala. Takodje se moze reci da je Mayo u odredjenoj meri prihvatio postulate psychedelije iz 70-tih godina, pa cak i skrivenih kraut rock detalja, prisutnih preko nekoliko tema. Same numere variraju takodje zanrovski od slucaja do slucaja, iako odredjena povezujuca nit “lebdi” nad kompletnim materijalom.

“Euphorion” je album sa muzikom koja se jednostavno mora slusati vise puta, da bi se prihvatila autorova poruka. Samo izdanje nema neku odredjeniju vremensku odrednicu, moglo je biti snimljeno pre 30 ili 15 godina, ali takodje i u sadasnje vreme (kao sto uostalom slucaj i potvrdjuje), i to u ovom slucaju vise predstavlja prednost nego manu.

Ocena: 7/10

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Vlatko Stefanovski Trio – Thunder From The Blue Sky

Doajen Ex-Yu scene skopski gitarista Vlatko Stefanovski u saradnji sa cenjenim holandskim gitaristom Janom Akkermanom i klavijaturistom Damirom Imerijem snimio je i objavio album naziva “Thunder From The Blues Sky”koji je u svojoj najvecoj meri posvecen bluesu kao zanru, ali i mladalackoj ljubavi makedonskog muzicara. Za one koje su slabije informisani, Akkerman je svojevremeno na prelazu 60-tih u 70-te predvodio uz Thijs Van Leera cuveni progressive akt Fokus, a u kasnijem periodu njegova solo karijera korespondirala je sa fusion i jazz formom. Oni su se inace upoznali na Kumanovskom jazz festivalu, a njihova saradnja prosiruje se i zakazanim (nekim vec realizovanim) koncertima na pomenutom Ex-Yu podneblju, a mozda i sire.

“Thunder From The Blues Sky” uglavnom je sacinjen od onih jako dobro poznatih, “presviranih” i etabliranih blues klasika, prepoznatljivih i onoj populaciji koja nije rasla sa ovom zanrovskom formom, ili ciji afiniteti ne korespondiraju sa pomenutom muzickom opcijom. Nijednog momenta ne treba sumnjati da se pred publikom nalazi u tehnickom smislu veoma dobro realizovano ostvarenje, gde svakako treba pridodati da i u izvodjackoj formi jedan ocekivani pastiche je prisutan od pocetka do kraja. Vlatko Stefanovski Trio uz dodatak pomenutih gostiju zaista i zvuci kao usviran i uigran bend, ali sad dolazimo do onog obaveznog ali… Stefanovski je gitarista i muzicar kojem ne nedostaje imaginacija, a cije jako oruzje predstavlja energija njegove licnosti i nacin kojem pristupa izvodjenju muzike. Nazalost, ovde sve to nedostaje, bez obzira na usviranost i uigranost glavnog aktera i njegovog slavnog gitaristickog kolege.”Thunder From The Blue Sky” ne daje nam za pravo da mislimo ili uvidimo kako je Stefanovski dao neki svoj drugaciji pogled na brojne jos jednom isticem “isvirane” teme kao sto su: “Stormy Monday Blues”, “Rock Me Baby”, “Hoochie Coochie Man”, “You Got It Move”, ” Need Your Love So Bad”, “Thrill Is Gone” …. Takodje, njegova vokalna interpretacija je najblaze receno “problematicna”, najvise mislim u tom smislu da je vecinu songova otpevao na isti nacin “ravno” i izvodjacki manje inventivno. Naravno, Stefanovski je najubedljiviji u temi “Country”, koju je Leb I Sol svojevremeno izvodio za potrebe filmske muzike (filma “Diplomac”), a ista se pojavila na albumu “Zvucni zid”, jer kroz pomenutu numeru najmanje je primetna izvodjacka sputanost, koja je takodje u odredjenoj meri “uzela” danak svirackoj leprsavosti.

Sve u svemu, “Thunder From The Blue Sky” je album sa kojim potencijali skopskog gitariste nisu najadekvatnije iskorisceni, sto sa druge strane ne znaci da ce komercijalnost izdanja biti manja ili smanjena.

Ocena: 6/10

Website: www.vlatkostefanovski.com.mk

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Kraljevski Apartman – Cuvar Tajni

Prošle su tri godine neizvesnosti i išcekivanja i najzad pred nama je novi, peti po redu studijski album Kraljevskog apartmana pod nazivom “Cuvar tajni”. Deset novih pesama u ukupnom trajanju od oko 48 minuta snimano je u studiju 5 PGP RTS-a. Kao i dosad, autor je Zoran Zdravkovic, gitarista i osnivac benda, mada u stvaranju muzike ucestvuje ceo bend, a Zdravkovic je sam napisao tesktove i aranzmane. Glavni razlog kašnjenja albuma, kao što vecina vec zna, jeste odlazak originalnog pevaca Lotketa iz benda. Njega je zamenio DJera, mladji i energicniji.

Muzicki, to je sasvim prepoznatljiv zvuk Apartmana – brzi, glasni, energicni hard and heavy sa puno melodijskih pasa`a i terci. Ritam sekcija sjajno, kao i uvek, pulsira i daje posebnu tezinu zvuku benda. Rifovi su odlicno odsvirani i na cd-u zvuce izuzetno. Novi pevac DJera dobio je više nego nezahvalnu duznost da pesme otpeva u duhu onoga što je Apartman radio prethodnih 12 godina, ali da pritom doda svoj personality, da ne bude Lotketova kopija. Po mom mišljenju, u tome je uspeo, prevashodno zbog svojih dobrih vokalnih predispozicija (veliki raspon, odlicni visoki i vrišteci registri i mogucnost da otpeva i ciste i “prljave” deonice podjednako dobro, što je svakako novi kvalitet benda). Medju fanovima ce svakako biti polemika da li je DJera bolji od Lotketa ili ne. Cak i legende poput Brucea Dickinsona i Briana Johnsona su se na pocetku rada sa Maidenima, odnosno AC/DC sretali sa brojnim problemima kada je u pitanju prihvatanje od strane fanova. Stoga verujem da je bend sazreo da novonastalu situaciju prebrodi i iz nje iza|e još jaci. Naravno, na momente DJera podseca na Lotketa, ali ne zbog svoje interpretacije koliko zbog standarda koje je Apartman postavio. Preporucujem i najokorelijim Lotketovim fanovima da daju šansu novom pevacu i novom albumu. Interesantno je da u tekstovima preovladjuju ljubavne i licne teme, uz standardnu metal tematiku (naslovna numera i “Carobni štap”, pre svih) a da nema klasicnih bajkerskih i rokerskih himni.

Od 10 stvari standardnog Apartman arsenala na prvo slušanje izdvajaju se “Carobni štap”, za koju je snimljen i prvi video spot, zatim “Prst sudbine” i “Pusto ostrvo”, koja dosta “vuce” na Maidene, jedne od glavnih uzora Apartmana, što clanovi benda nikad nisu ni krili. Tu je i rokacina srednjeg tempa “Još samo jednom”. Naslovna stvar “Cuvar tajni” je pesma sa epskim tekstom, koja se prosto uvlaci pod kozu posle prvog slušanja i idealno nadovezuje na najveci hit sa prethodnog albuma – “Ruku pravde”. Svakako treba reci par reci i o ponovo odsviranom i snimljenom klasiku “Jesen”, sa uvodom iz Vagnerovih “Valkira”. Ova balada je sada, uz bogatiji zvuk i daleko bolju produkciju (veoma upecatljiv zvuk klavijatura) dobila potpuno novu dimenziju. Po kvalitetu nimalo ne zaostaju ni ostale 4 pesme, “2008” koja otvara album, “Burne godine”, sjajna pucacka “Ne treba mi raj” i power balada “Dodji po mene”.

Sve u svemu, potpuno je jasno da bend nema nameru da odstupi ni za pedalj od onoga što najbolje radi. To ce se svakako dopasti fanovima, ali ce pesme sa novog albuma pravi test publike doziveti kad krenu zive svirke.

Da rezimiramo: oni koji su do sad voleli Kraljevski Apartman imaju razloga da nabave album, preslušaju ga i nauce tekstove kako bi ih na koncertu pevali horski sa bendom. Oni koji im nisu naklonjeni, ili koji su zeleli promene u zvuku benda, neka ih i dalje izbegavaju, jer na ovom albumu nece naci fensi zvuk, tra-la-la melodijice, vec pravi, cvrsti i beskompromismi heavy metal made in Sebia.Ocena: 8/10

intervju sa grupom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-markom-nikolicem-iz-benda-kraljevski-apartman.html

profil grupe na RSN: https://rockserbia.net/kraljevskiapartman.html

 

Autor Recenzije: Vladimir Kostic – Darkness   

 

Blackmore’s Night – Secret Voyage

Aktuelno ostvarenje Richie Blackmore-a i Candice Night objavljeno je tokom letnjih meseci na trzistima Evrope i Amerike. Nakon poslednjeg raskida sa Purplom, Richijeva istrazivanja kroz medieval teritoriju i prostranstva tkzv. renesansne muzike zajedno sa Candice Night izazivala su narocito nakon prvih albumskih izdanja znacajnu paznju javnosti. Kroz akusticni ambijent i teme koje su budila secanja na neka davna vremena, pomenuti duo ponudio je svoje koliko-toliko originalno vidjenje kroz autorski izraz, koji je sigurno zasluzivao odredjenu dozu respekta. Ali nazalost, s obzirom da se prica kontinuirano ponavljala iz izdanja u izdanje, jedan ocekivani izvodjacki i interpretatorski pristup poprimao je sve vise obrise ponavljajucih elemenata postavsi parafraza samom sebi. “Secret Voyage” citira jos jednom sve one elemente prepoznatljive iz njihovih ranijih albuma, balansirajuci izmedju ocekivanih medieval, do sofisticiranijih ethno postavki, trudeci se da ipak pronadje neki “drugaciji” izlaz primetan kroz obrade Rainbow songa “Rainbow Eyes” i pesme poznate iz repertoara Elvis Presley-a – “Can’ t Help Falling In Love”. Sam album mozda vise nego ranija ostvarenja ulazi na teritoriju Enya/Clannad izraza, ali posmatravsi kao celinu, najmanje je interesantan od svih prethodnih. “Secret Voyage” definise autorsku i izvodjacku krizu unutar Blackmore’s Night redova, alarmirajuci neophodnost nekakvog menjanja ili pomeranja kursa.

Ocena: 5/10Website: www.blackmoresnight.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Olivera Dragicevic Skvo – Samo Pokusavam Da Zivim

Za one koji nisu toliko informisani, Olivera Dragicevic u narodu poznata kao Skvo, vec je duzi period na sceni. Puno je svirala i nastupala po beogradskim klupskim prostorima kao basistkinja, a najcesce se zadrzala u cover bendu Old Spice. Kasnije je krenula i sa pevanjem, i povremenim sviranjem gitare. Pre nekoliko godina objavila je debitantsko ostvarenje za “PGP RTS”, a relativno nedavno i drugi album naziva “Samo pokusavam da zivim”, ovog puta izdavac je “Rock Express Records”. Skvo je poznata u domacoj “rockerskoj” javnosti po svom izuzetno konzervativnom stavu prema muzici, i izuzetno respektabilnom odnosu prema ostavstini perioda 70-tih godina na Ex-Yu prostoru. Poznata je takodje i njena povremena saradnja sa muzicarima etabliranim u pomenutom periodu, a aktuelan album na neki nacin i predstavlja hommage njenim idolima, jos uvek savremenicima na sceni. “Samo pokusavam da zivim” sacinjen je od 9 pesama, ali i bonusom  od video klipova i multimedije. Na albumu su joj se pridruzili Bora Corba, clanovi Riblje Corbe, R.M. Tocak, Bata Kostic (Ex-Yu Grupa), Dadi Stojanovic (Zona B.), Proja (Fuzzbox), Babura (Ex-Siluete), njen mladjani sin Pera, Scepa (Nightshift)… Sigurno da pomenuti gosti na odredjen nacin daju “slagvort” samom izdanju, a pesme koje oni sa Oliverom interpretiraju/sviraju dobile su pastiche bendova u kojima su radili/rade, delovali i deluju. Dakle, kao sto je bilo za ocekivati jedan sveopsti flavour 70-tih godina je prisutan na kompletnom izdanju, i ko god je okrenut ovakvoj vrsti muzike, a da je pristalica ovdasnjih 70-tih, moze biti u odredjenoj meri ispunjen svim onim sto se nalazi na albumu. Ali, jedna preterana konzervativnost mora se jos jednom etiketirati, bez obzira na afinitete pomenute Olivere, i njeno primetno ne angazovanje da sam materijal poprimi makar malo izrazeniju moderniju dimenziju.To je realnost iz koje pevacica i ne pokusava da izadje.

Ocena : 6 / 10

Website: www.rockexpres.org e-mail : [email protected] e-mail : [email protected]

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Grave Forsaken – Destined For Ascension

Australijski bend Grave Forsaken aktivan je od 2004-e godine. Njihovo delovanje od tada poseduje kontinuitet, pa i odredjeni napredak. Poceli su kao bend sa jakim death metal obrisima, ali su se vremenom nasli u thrash pravcu sa takodje snaznim uticajima svih mogucih elemenata klasicnog heavy-ja. “Destined For Ascension” ih predstavlja kao siguran, uigran i usviran akt, ciji sound je pod uticajima 80’s i 90’s thrasha. Ima u odredjenim songovima sa izdanja i blazih death elemenata, ali i puno vise klasicnih heavy idioma. Same ponudjene teme poseduju odredjenu svezinu, a bend je pokazao da sa prilicnom strascu i energijom interpretira vlastiti repertoar. Nisu toliko melodicni, pa cak ni originalni, ali im to ne smanjuje jasnu ubedljivost koju kao grupa imaju. “Destined For Ascension” se sastoji od 10 ujednacenih pesama, od kojih mozda zavrsna “The Road To Damascus” ce kod publike imati najvise uspeha.

Ocena: 7/10 website: www.graveforsaken.com www.myspace.com/graveforsaken

 

Autor Rezenzije: Branimir Bane Lokner

Antologija – Nemiri

Nemirne zivotne price mladih Apatinaca inspirisale su ih da srpsku rok scenu poboljšaju za još jedan kvalitetan album. Pet momaka grupe Antologija su diskom “Nemiri” izdatim pod okriljem One Records-a zaokruzili svoj cetvorogodišnji rad. Dostojno su se predstavili sa svojih dvanaest heavy – progressive pesama cije je aranzmane i tekstove pisao pevac i solo gitarista Vladimir DJuric uz pomoc ostalih clanova benda. Uglavnom energicnog tona ovaj album sadrzi i nekoliko balada – “Cekajuci Dan” i “ Zabranjeni Grad”. Hit na albumu je pesma “Nemiri” za koju je uradjen i spot zanimljivog sadrzaja. Mogu da pohvalim rad Antologije na tekstovima, jer cini se kao da je bend na to dosta obratio paznju što je retkost kod nas! Takodje je bitno reci da su tekstovi uradjeni na srpskom što je još jedna od stvari koja je mene pridobila. Izgleda kao da je rak-rana svima našim mladim bendovima cover, koji vrlo cesto stavljam kao zamerku. Cini mi se da Antologija nije preterano radila na svom coveru tako da je to (mozda zanemarljiv) nedostatak. Još jedna stvar koji bih htela da istaknem je vrlo specifican glas pevaca, vrlo dopadljiv, i razlicit u odnosu na ono što nam je bilo predstavljeno do sada. Ne preterano agresivan nacin da se iskaze ono sto im je na duši kroz svima poznate price iz svakodnevnog zivota je dobra preporuka za kupovinu ovog albuma!Ocena: 8/10

Intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-igorom-i-vladimirom-iz-benda-antologija.html

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/deathangel.html

 

Autor recenzije: Jovana Tomic

Legacy – Trust

Album “Trust” pirotskog benda Legacy je još jedno u nizu ostvarenja naše mlade muzicke scene. Za rad ulozen u muziku, tekstove, aranzmane i dizajn odgovoran je citav bend zajedno sa dva pevaca što im daje još jednu zanimljivu notu. Aranzmanski ovaj album je sjajan, jer pesme nisu dovoljno duge da postanu dosadne i cine zaokruzenu celinu (nema prevelikih digresija u odnosu na glavnu temu) što ja posebno cenim. Bend se odlucio za tekstove na engleskom i solidno su to odradili iako sam na samom pocetku bila pomalo skepticna. Ovde bih doduše morala da stavim primedbu na izgovor oba pevaca koji u nekim pesmama zaista para uši! Momak koji je otpevao gotovo sve pesme (Dragan Dzunic) ima vrlo pamtljivu boju glasa koja se savršeno uklapa sa muzikom! Moglo bi se reci da je muzika dosta melodicna i agresivna što je zanimljiv spoj, ali moze se tu naci i poneka lagana pesma. Naime, poznato je da najbolje balade obicno pišu “metalci”, pa tako ni Legacy nije izuzetak (“Masquerade” i “For You I Cry”). Moji favoriti na albumu su prethodno pomenuta “For You I Cry” i “Demoncracy” mada ne mogu da ne pomenem i pesmu “There Is No World”. Za pesmu “Indigo Child” je uradjen jako dobar spot koji se kao bonus nalazi na albumu! Ono što nedostaje ovom albumu je svakako malo bolja produkcija, cini mi se da su klavijature i bubanj pomalo zanemareni, a akcenat stavljen na gitare. Atmosfera koju stvara muzika i njena uklopljenost sa tekstovima i coverom pokazuje da je bend vodio racuna o svemu i za to im idu sve pohvale!

Ocena: 7/10

Intervju sa bendom na RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-legacy-bendom-iz-pirota.html

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/legacy.html

 

Autor recenzije: Jovana Tomic