Mnogi savremenici narocito beogradskih novotalasnih desavanja slozice se da  bi prica o ovdasnjim 80-tim godinama bila siromasnija bez prisustva Dusana Mihajlovica Spire i njegovog sastava. Takodje, vazno da ne kazem prakticno jedino oruzje Spire i Ljudskih Bica bili su nezaboravni koncertni nastupi, koji su uprilicavani cesto i na neobicnim mestima kao sto je npr. bio prostor pozorista “Atelje 212”. Fama o ovoj grupi tokom novotalasnih dogadjanja prelazila je naravno i granice Beograda, a u ono vreme izuzetno je bio intersantan podatak da je Spira o svom trosku i sopstvenoj reziji snimio LP album u Londonu ( govori se o tirazu od 50 do 100 stampanih primeraka ), i koji tada nije nailazio na odobravanja ondasnjih celnika u domacim diskografskim kucama, koji ga nisu hteli objaviti. Pomenuti album zvao se “Dijagnoza”, i on je 1986-e godine potpuno neocekivano i kada mu vreme nije, objavljen u reziji “PGP RTB”-a, i to tokom kratkotrajnog perioda sefovanja Olivera Mandica kao urednika domace produkcije u pomenutoj izdavackoj kuci.Takodje je zanimljivo, da tiraz reizdate “Dijagnoze” 1986-e godine je opet bio veoma mali i ogranicen, koliko se secam nije prelazio cifru od nekoliko stotina stampanih kopija. Tako dolazimo do konstatacije da “Dijagnoza ” u oba slucaja postaje trazenim vinylnim kolekcionarskim ostvarenjem, cija cena na odredjenim mestima prelazi cifru ( sa danasnjeg aspekta posmatrano ) od 100 EU. Tokom prve polovine 80-tih godina Spira nije imao srece sa ovdasnjim izdavacima da objavi, realizuje i plasira svoje cinjenica je snazne i originalne autorske ideje, pocinje da se bavi i drugim delatnostima ( konstruise gitarsko pojacalo ), kasnije na red dolaze kompjuteri, on se seli na Britansko ostrvo i povremeno tek dolazi u Beograd.

“Multimedia Records” mnogo godina kasnije kao dvostruki CD u luksuznom crno-belom digi pakovanju objavljuje Spirin opus, a pored pomenute “Dijagnoze” na drugom CD-u predstavljen je album naziva “Dizajn za stvarni svet” kojeg je autor sa saradnicima snimio 1987-e godine, ali koji u ono vreme takodje nije diskografski objavljen. Spira, za kojeg mnogi narocito mladji konzumenti domace muzike ne znaju da je autor vrlo prisutne pesme “Prvi sneg”, pojavio se tokom oktobra meseca prosle godine na kratko u Beogradu, da jednim polu-najavljenim koncertom kako-tako promovise izlazak ovog izdanja, koji ipak s obzirom na znacaj kojeg je tokom novog talasa imao ovaj umetnik prolazi nezapazeno. S obzirom da sam bio upucen kako je sve to teklo, zelim istaci da krivica nije bila na izdavacu, vec u cinjenici da se Spira nije potrudio ili nije zeleo, da njegov povratnicko-promotivni koncert dozivi bilo kakvu relevantniju medijsku paznju. “Dijagnoza” je album koji je u ono vreme autenticno odslikavao idejne i autorske smernice Spire i benda. Rec je o izdanju koje na retko prisutan sugestivno-psiholosko-narativni nacin komunicira sa pojedincem kao centrom univerzuma,  pri cemu jedan vise teatralno-artisticki pristup u izvodjackom smislu jasnije odvaja Spirin stil od svega slicnog sto se o ono vreme tokom perioda novog talasa pojavljivalo na Ex-Yu sceni. Moze se reci da je “Dijagnoza” na neki nacin i konceptualni album, iako to u samoj osnovi i nije bila mozda zelja aktera. Poslusajte teme kao sto su “Slobodan pad”, “Budjenje”, “Marina”, a narocito “Igrac na zici”, koje jasno odslikavaju sirinu autorskog i izvodjackog koncepta Spire i Ljudskih Bica. “Dizajn za stvarni svet”, album koji je snimljen 1987-e godine, u idejnom ali i svakom drugom smislu nastavlja tamo gde je Spira sa “Dijagnozom” stao, iako se cini da je mnogo vise hermeticniji nego sto je to slucaj bio sa debi ostvarenjem. Na nesto vise od 74 minuta muzike naslo se puno mesta i prostora za autorsko eksperimentisanje i takodje slobodno idejno vidjenje obradjenih tema, i cini se da je u tom smislu sam autor dosta lutao. Isto tako, posmatrano iz ugla sadasnjeg trenutka “Dizajn za stvarni svet” mnogo vise zvuci “passe”, neuklopljen u savremenije tokove, sto sa druge strane nije slucaj sa “Dijagnozom”. Prava je steta, sto zbog samog Spire, javnost nije vise u mogucnosti i relevantnijoj poziciji da se adekvatnije upozna sa nasledjem kojeg je on tokom perioda novog talasa ostavio. Steta, jer pomenuti period narocito kada govorimo o beogradskom new wave-u, bez uloge Dr.Spire i Ljudskih Bica bio bi znatno siromasniji.

Ocena: “Dijagnoza”  9/10             “Dizajn za stvarni svet”   5/10   Website: www.multimediarec.co.yu                www.myspace.com/doktorspira

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Banjalucki sastav Afrodizijak jedan je od retkih ciji muzicki izraz se oslanja na dualitet udarackih i vokalnih elemenata. Ali, nacin na koji to oni rade, svakako se ne moze smatrati banalnim ili pojednostavljenim. Bend zajedno deluje vec neko vreme, a dobar deo postave angazovan je u drugim sastavima ili artistickim projektima. Tokom prve polovine 2008-e godine, “PGP RTS” im objavljuje album, na kojem se nasla 10+1 bonus numera, a povodom realizacije istog uradjen je i promotivni koncert u beogradskom “SKC”-u. Moje prvo koncertno suocavanje sa njima nije me ostavilo toliko odusevljenim, jer za moj ukus zvucali su i izgledali preterano “intelektualizirano” za jedan tkzv. udaracki bend, gde u nekom izvodjackom ali i psiholosko-realizatorskom smislu njihove ideje su mozda vise sledile jedan latino pristup, nego sto su se oslanjale na primerice afro. nasledje. To je naravno bio deo njihovog izbora, a i sam album sledio je pomenuti pristup. Moram priznati da  mi  je drugo suocavanje “uzivo”   koje se odigralo na otvaranju banjaluckog “Nektar Demo Festa” znatno popravilo sliku o njima, jer su delovali mnogo opustenije, otvorenije dozvolivsi da u sviracko-izvodjackom smislu se prepuste nekoj vrsti blazeg eksperimenta i i improvizacije. “Trybl” je izdanje koje je u izvodjackom smislu po grupu otvorilo mnoge teme i izazove, i u koje se bend sa edukativnog aspekta upustio na relevantan nacin, trudeci se da izazovima ovakve zanrovske forme odgovori na po njih  sto je bolje moguce. Cinjenica je da preslusavajuci  album, se  moze doci do zakljucka da cilj nije u potpunosti ostvaren, ali da potencijal samih aktera price je tek nacet, i on sigurno nije mali, te je za ocekivati da ce u buducnosti biti relevantnije iskoriscen. “Trybl” kao studijsko ostvarenje takodje u odredjenoj meri ogranicava mogucnosti benda, za kojeg je bina sigurno ne samo pravi izbor, vec i nuzno ostvarenje samih izvodjackih ideja. Kako energija u ovakvoj izvodjackoj postavci igra nezaobilaznu, da ne kazem najvazniju ulogu, njeno “oslobadjanje” i adekvatno ( ne ) artikulisanje sigurno ce pomoci grupi da brze izadje iz odredjenih, jos uvek  neresenih zamki. Ipak, “Trybl” kao izdanje pored navedenog predstavlja i neku vrstu pionirskog diskografskog poduhvata, te samim tim neke manje tehnicke greske, ovde se mogu kroz prste progledati. Afrodizijakov potencijal je velik , i clanovi postave pred sobom  imaju zadatak da na sledecem izdanju izglednije promovisu svoje inace vrlo originalne ideje. Ocena : 7,5/10Website: www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Nakon nešto više od dve godine cekanja napokon drzim u rukama album prvenac beogradskog benda Broken Strings. Pobednici 39. Zajecarske gitarijade su svoje fanove dugo ostavili da cekaju, ali svi koji su bili dovoljno strpljivi mogu reci da je vredelo.

Skoro sve pesme sa albuma bend dosta dugo svira uzivo, pa zato i ne cudi kad ljudi koji dugo prate ovaj bend kazu kako je album prepun hitova. Neiscpna energija, vesele pesme, šarm, emocije kao i sve ostale stvari koje su karakteristicne za njihove svirke su i više nego uspešno prenete na ovaj cetrdesetominutni CD. 

Disk otvaraju “Tonovi”, jedna od pesama koje su im donele pobedu na Gitarijadi i vec u tom trenutku nam je jasno da nam pesme nece dugo izaci iz uha. Bend je sam istakao pesmu “Odlazim” uradivši za njega sjajan spot, a kad bi se od mene trazilo da izdvojim neku to bi bilo zaista teško!

Za kraj diska bend je ostavio pesmu “Zice” koja vas definitivno ne ostavlja ravnodušnim. Što se loših strana tice njih jednostavno – nema, jer produkcija je vrhunska i sve je savršeno odsvirano i odpevano!    

Jedino što mogu da zamerim je omot albuma koji je jako siromašan u odnosu na muziku, ali ipak to ne moze pokvariti uzitak preslušavanja ovog diska pa vam i više nego toplo preporucujem da odete do najblize prodavnice i kupite ovo remek delo jedinstveno za naše prostore.

ocena:  9.5 / 10

Jovana Tomic za Rock Serbia.net

Bend ciji se prvi nastup vezuje za 40. Zajecarsku Gitarijadu je za godinu dana postojanja u nepromenjenom sastavu uspeo da dobije priznanje najboljeg demo benda i osvoji narednu 41. Gitarijadu. Pre izdavanja albuma, Nightfall je objavio demo „Svi Odlaze“ sa šest pesama tako da su slušaoci Radija 202 mogli da cuju njihov zvuk i emocije koje pokazuju kroz muziku.

Ovo je jedan od retkih bendova cije se stvaranje ne moze vezati ni za jedan bend posebno, jer nikada nisu bili tribute band vec su pred okrutno uho publike odmah izašli sa autorskim pesmama na maternjem jeziku.

Oni se deklarišu kao mešavina heavy, power i progressive metala, ali ih ja ne bih svrstala ni u jednu branšu zbog karakteristicnosti njihovog zvuka. Sa 12 pesama na albumu pod nazivom „Kao da niceg nije bilo“ u izdanju Automatik Records-a bend se predstavio srpskoj publici. Pokazali su da umeju da naprave hit u metal fazonu, da odsviraju baladu, a takodje i da obrade dizelašku pesmu „Opsesija“ i sve to spoje u ovaj album!

Album otvara instrumental „Fantazma“ koji ima prizvuk misticnosti, a ako se malo udubite i nakon toga poslušate baladu „Vreme nevinosti“ primeticete slicnost ove dve kompozicije. Muziku i tekstove objedinjuju ljubavne teme, kao i teme o prolaznosti vremena i samoce. U istom tonu je i cover albuma, sa palim andjelom, punim mesecom i ljubicastim nijansama naglašavajuci atmosferu njihove muzike. Dobar izbor pratecih vokala dao je pesmama još jednu osobenu crtu, prvenstveno zahvaljujuci fantasticnom glasu Katarine iz Aetra i toliko posebnom glasu Nikole Jankovica Šopke iz benda Dargoron.

Kao favorite na albumu mogu da izdvojim pesme „Kao da niceg nije bilo“, „Ona ne cuje bol“, „Vreme Nevinosti“ i „Horizont“ uz vec poznate „Mozda baš sada“ i „Drukcije nije moglo da se desi“. Bend je takodje pocastio publiku odlicnim progressive instrumentalom „Svi Odlaze“ gde je svoje muzicko iskustvo pokazao Slobodan Stošic, gitarista i idejni tvorac benda. Kao highlight na albumu bih pomenula tekstove pesama koje je uglavnom pisao vec pomenuti gitarista uz pomoc pevaca ovog aktuelnog benda.

Dobre pesme (doduše sa nešto slabijom produkcijom) su same po sebi dovoljna preporuka za one koji vole ovaj zvuk. Nightfallov album prvenac nam samo nagoveštava šta mozemo da ocekujemo od ovog benda u buducnosti, a ovo je jako dobar pocetak.

Ocena 8.5/10

Jovana Tomic za Rock Serbia.net   

Nakon nešto više od dve godine gradjenja imidza kao Red Hot Chili Peppers tribute band, bend “Ljute Papricice” je ozbiljno uplivao u vode autorske muzike debi albumom “U Elementu” u izdanju PGP-RTSa. Ocekivalo se da ce uticaj Peppesa preovladati nad autorskim radom ove grupe, ali na osnovu ovoga sto su ponudili javnosti pokazuje da su izgradili sopstveni identitet uz blagi uticaj americke grupe.

Ovaj cetrdesetominutni funk rock album predstavlja sadrzajno muzicko ostvarenje  snimljeno u jednom veselom maniru koje je posebno karakteristicno za bend. Zurke, provod ali i ljubav su neki od osnovih motiva u pesmama. Prvu polovinu albuma cine vrlo hiticne pesme sa simpaticnim tekstovima, ali zato je druga polovina albuma cini mi se malo slabijeg kvaliteta. Ovde bih mogla da stavim zamerku na kvalitet nekih tekstova kao sto su “Zuta kuca” i “Prazni dani”, mada je muzika za ove pesme jako dobra kao i na ostatku izdanja. Pesma “Ima razloga” je najsvetlija tacka ovog albuma i kao mešavina veselog ritma i dobrog teksta podseca na svojevremene radove grupe “Vampiri”. Cover  je takodje jako interesantno rešenje koje se u potpunosti uklapa sa muzikom i sa imidzom benda. Interesantne bas deonice, izvrstan zvuk gitare i osoben bubanj zajedno sa izuzetnim vokalom mozete naci upravo na ovom albumu. Ovaj disk preporucujem svim ljubiteljima funk rocka, ali mislim da zasluzuje da mu i drugi pruze šansu!

Ocena: 8/10

 Jovana Tomic za RockSerbia.net

Kada sam prvi put cula za ovaj bend i za njihov album nisam ocekivala previše, moram da priznam da mi naziv albuma nije bio dopadljiv – „Baklja slobode“. Ovaj album je izdanje Take It Or Leave It Records-a i na njemu se nalazi osam pesama cije je aranzmane, tekstove i muziku radio ugledni beogradski muzicar Bane Jelic koji je takodje svirao ritam gitaru na svim  pesmama sa ovog albuma.

To me je zainteresovalo pa sam se malo više informisala o bendu. Naime, švajcarsko-srpski sastav muzicara starije garde (uz izuzetak bubnjarass dve gitare, bas, bubanj i zenski vokal cine bend „Evolucija“ koji se ovim izdanjem predstavio prvi put publici u Srbiji. Sviraju gothic rock, a glavni uzori su im Nightwish, Hammerfall, Within Temtation i mnogi drugi. Nazalost, na disku necete cuti ništa što je nalik gore pomenutim bendovima. Muzika bi još mogla da dobije prelaznu ocenu zbog solidne produkcije i aranzmana, ali glas pevacice Tanje Apostolovic to sve baca u vodu. Nisam ocekivala tako lošu dikciju od pevacice koja peva u jednom crkvenom horu! Dubok, prodoran i glas bez osecanja predstavljaju najjaci i najlošiji utisak. Tekstovi su jos jedna stvar koja mi se ne dopada. Kombinacija ljubavnih i patriotskih prica svakako nije moj favorit, a tekstovi su prilicno amaterski, nedoradjeni i nepovezani. Kao hit na albumu bend je izdvojio pesmu „Kralj“ za koju je uradio i spot, ali opšti utisak je da je ovaj album samo mrlja na bogatoj karijeri Baneta Jelica.

ocena: 3 / 10

Jovana Tomic za RockSerbia.net

Album beogradskog benda “Atlantida” u izdanju One Records-a, dostupan je publici od decembra 2006. godine. Energicne pesme i uglavnom ljubavna tematika karakterišu ovo muzicko dostignuce koje je zapazen uspeh postiglo na talasima radija 202 tokom prošle godine. Bend proizvodi Hard n’ Heavy zvuk prozet elementima power metala ali se mogu osetiti i razni etno elementi koji podsecaju na naše stare domace bendove kao sto su Osvajaci i Generacija 5.

Ono sto prvo vidim kad razmišljam o kupovini CD-a je svakako cover albuma. Nazalost Atlantida se ne moze pohvaliti svojim coverom. Cover albuma je u grafuckom smislu siromašan. Kada otvorite buklet, zatecicete fotografije benda i dosta tematski nepovezanih slika pored tekstova pesama. Raznolikost tema u pesmama su pokušali da prate i temama u bukletu sto nije bio dobar izbor. Dok sa druge strane ne mogu a da ne pohvalim logo benda koji je zaista impresivan! Na albumu prvencu se nalazi dvanaest pesama u trajanju od 46 minuta. Album otvara pesma “Atlantida” vrlo pevljiva, ali sa vec vidjenim metaforama i lirskim patosima. Prilicno neupecatljiv vokal je dopunjen zenskim vokalima koji su mi se narocito dopali u pesmama “Vecnost” i “Strahovi”. Za najuspešniju pesmu na albumu “Kraljica pohlepe” je uradjen i spot osrednjeg kvaliteta koji se kao bonus video moze naci na disku. Na albumu se nalazi i jedan instrumental bez naziva. Ocekivala sam da ce biti malo virtuozniji s obzirom na gitarske deonice u ostalim pesmama, ali ovaj bih nazvala prilicno bledim. Opšti utisak o albumu je da su vokalne linije vrlo pamtiljive i jako dobro uklopljene sa muzikom. Bubanj daje energicnost, pesme nisu monotone i jednolicne. Produkcija je solidna za naše prostore. Gitarske deonice su slicne u svakoj pesmi ali su dobre. Klavijature su sjajne i po mom mišljenju one su vrhunac albuma! Cini mi se da je interesantno napomenuti da je kroz ovaj bend prošla citava horda muzicara, i da vecina onih koji su stvarali ovaj album više nisu clanovi benda. Ali da se ovaj clanak ne pretvori u zutu stampu na hard n’ heavy nacin ovde su staviti tacku i albumu benda “Atlantida” dati ocenu 6 od 10.

Jovana Tomic za RockSerbia.net