Prvi put sa muzikom Alex Blacka susreo sam se preslusavajuci snimke poslate za banjalucki “Nektar demo Fest”. Takodje sam njega i bend gledao i u jednoj od kvalifikacionih veceri pomenutog festivala, s obzirom da su usli u uzi izbor sastava koji se na istom takmicio. “Flash Of Time” predstavlja njegovo Demo/Promo ostvarenje realizovano pocetkom godine, preko kojeg se predstavio u koliko je to moguce reprezentativnom svetlu. Moze se reci da je Alex posedovao ranije iskustvo, a u njegovom press materijalu koje kruzi netom pise da je tokom dosadasnjeg zivotnog puta odsvirao 800 koncerata. Nema sta, impresivno ako je naravno tako. No, da se vratim na njegovo “Flash Of Time” ostvarenje na kojem se predstavio sa 9 autorskih numera. Alex je na terenu moze se reci originalne varijante rock/metala, koji se moze tretirati kao i neka vrsta crossovera. Puno polaze na samu atmosferu pesama koja je specificna, i cesto izlazi van pomenutih zanrovskih okvira. Vazan akcenat daje samim “live” nastupima sto je potvrdio i na banjaluckom “Nektar Demo Festu”, te se o njegovoj muzici ne dobija potpuna slika, preslusavanjem samo studijskih numera. Ima u njegovim songovima psychedelic elemenata, takodje ambijental, koji je potpomognut netipicnim vokalnim narativnim pristupom. Inace, Alex peva na engleskom jeziku, a iako njegov materijal treba posmatrati kao povezujucu celinu, pomenuo bih song “Eternal Life” kao meni licno najintersantniji. Alex se pokazao kao originalan autor, sto je uvek za pohvalu, cak i onda kada neki drugi tehnicko-realizatorski detalji ne funkcionisu bas najbolje.Ocena: 7,5/10

Website: www.alexblack.vindy.com www.myspace.com/alexblackrocks e-mail: [email protected]

Profil Benda na RSN: https://rockserbia.net/alex28.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Iz Obrenovca dolazi sastav Incomplete. Deluju kao trio, a nedavno sam imao priliku da ih gledam “uzivo” na dvodnevnom beogradskom “Bombshell” festivalu. Postoje od 2003-e godine, a aktuelan Demo kojeg sam imao prilike da dobijem nakon njihovog nastupa u maloj sali “SKC”-a, sastoji se od 7 numera, kratkih, britkih, furiozno odsviranih i izvedenih. Pevaju na maternjem jeziku, tekstovi im dodiruju socijalne ali i svakodnevne teme. Muzicki su na terenu punk rocka, alter rocka i hardcore-a, sa jakim melodicnim prizvukom i izrazenom energijom sa kojom interpretiraju materijal kojeg izvode. Tehnicki su apsolutno nesavrseni, cak i nesigurni, ali pomenutom energijom uspevaju da nadomeste pojedine manjkavosti. U koncertnoj formi njihove pesme imaju jedan izrazeniji garage/noise upliv, koji nije toliko primetan u studijskoj varijanti. Incomplete poseduju “sarm” koji dolazi iz drugog plana, i za ocekivati je da ce se njihov izraz u dolazecem periodu jos modifikovati i razvijati.

Ocena: 7/10

Website: www.myspace.com/incompletestuffs Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/incomplete.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Consecration je bend koji egzistira na ovim prostorima vec 8 godina. Muzika kojom se bave je gotovo nemoguca za bilo koju vrstu kategorizacije ili zanrovske odrednice. Ima tu svega: doom metala, progressive rocka, stonera, ambienta, gothica… Kako ljudi vole da bendove svrstavaju u vrste, rase i pasmine, na samom pocetku treba objasniti da je u slucaju ovog benda to naprosto nemoguce. Ako baš ne mozete bez toga, nazovimo njihovu muziku experimentalnim metalom. Oni za sebe vole da kazu da su “Def leppard doom metala”, ali bih ih ja pre nazvao “jedinim pravim balkanskim pandanom Opeth-a”.  U svakom slucaju, album “aux” je plod dugogodišnjeg rada i iskustva ovog benda. Shvativši da je na ovim prostorima nemoguce ocekivati komercijalni prodor sa ovakvim pristupom, bend sam izdaje svoj studijski prvenac, koji je moguce besplatno downloadovati preko njihove myspace stranice http://www.myspace.com/consecr8 na cemu im se ovom prilikom posebno zahvaljujem.

Sedam kompozicija u ukupnom trajanju od oko 50 minuta vode slušaoca na fantasticno muzicko putovanje, kroz sintezu najboljih momenata u istoriji progresivne muzike, pocev od Pink Floyda i King Crimsona, pa do Sigur Rosa, Anatheme i Opetha. Ukratko, njihova muzika je onoliko protivna komercijalnom rock metal šablonu koliko je to moguce i zamisliti. Uprkos tome, zvuk i produkcija, kao i aranzmani su toliko dobro odradjeni da je zaista teško poverovati da je album radjen kod nas. Bubnjar Matija Dagovic i basista David Lazar Galic su ritam sekcija koju nikako ne mozete predvideti. Smena parnih i neparnih, jakih i sporih ritmova je konstantna. Pevacu i gitaristi Danilu Nikodinovskom nisu strani ni death metal elementi, posebno primetni u pesmama “Aimless”, koja otvara album, “Absinthe” i “Shelter Me”. Medjutim, u trenutku kada pozelite da razvezete kosu i krenete da mlatite njom, akusticni pasa` vas bukvalno sastavi sa zemljom. Poslednjih 13 minuta albuma pod nazivom “Mercury room” su prica za sebe, najpre totalni haos kroz muzicki trip crnim rupama, zatim duga tišina i na kraju 4 minuta predivnih akusticnih tonova, koji je Danilo još lepše razradio kroz side project Amaranth. Od ostalih pesama kao licni favorit izdvajam “Cliffhangers” koja je “uhvatila” najbolje momente iz rada britanskog sastava Anathema. Svakako su zanimljive i “Rinasek” sa interesantnim aluzijama ka elektronskoj muzici kroz vokale, kao i naslovnu “Passage” (aux).

Sve u svemu, kada krenete sa preslušavanjem ovog albuma, budite spremni na sve. Moguce je da cete posle nekoliko minuta dobiti zelju da iskljucite. Nemojte to nikako da uradite, jer cete sami sebe uskratiti za jedno od najneverovatnijih muzickih iskustava koje ovi prostori mogu da vam pruze. Što ih više budete slušali, sve više cete ih voleti. Ovaj proizvod je svakako zasluzio plasman na inostrano muzicko trzište.Ocena: 9/10                                                                   

Website: http://www.myspace.com/consecr8

Download Albuma: https://rockserbia.net/mp3-download/albumi-consecration-aux.html

Autor Recenzije: Vladimir Kostic – Darkness

Tokom 2005-e godine formiran je sastav Anmod na pepelu afirmisanog akta Fornication, koji je tokom delovanja od 1996-e godine objavio 2 albuma, i imao jednu uspesnu turneju po Evropi. Anmod su svoje aktuelno debi izdanje objavili za holandsku kucu “Deity Down Records”. Deluju u postavi tria, a njihov izraz bi se mogao okarakterisati kao izrazito brutalna varijanta death metala sa jasnim grind dodacima. Na albumu se naslo 12 numera, uglavnom koncepcijski realizovanih na istovetan nacin, a uticaji death pravca iz 90-tih godina su jednako primetni kao i uplivi novijih tendencija. Album je na momente preproduciran, sto narocito vazi za tretiranje bubnjeva, koje je miksano tako da na pojedinim delovima zvuci jace od gitare i basa. Numere su “otprasene” u veoma brzom tempu, a pomenuta brutalnost prati kompletan materijal bez izuzetka. Sama atmosfera koju nude postavljene teme, ne ostavlja prostora za preterana razmisljanja, te ako ste pristalica onoga sto rade bendovi kao sto su Disgorge ili Deeds Of Flesh, u pristupu Anmoda naci cete dovoljno razloga za uzitak.Ocena: 7,5/10

website: www.anmod.com.br www.myspace.com/anmod www.deitydownrecords.com

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Gitarista Bane Jelic i pre realizacije svog prvog albuma, preko kojeg se predstavio kao ovdasnja varijanta izvodjaca koji se sasvim vesto snalazi na teritoriji koju su ranije “istrazili” Joe Satriani ili Steve Vai, imao je karijeru u sastavima kao sto su “Viktorija, Jugosloveni, Magicno Oko, Neverne bebe…” Tu se istakao kao zapazen instrumentalista pred kojim stoji izgledna buducnost. Iako, kako informacije kazu on ima spremne materijale za instrumentalnu varijantu potencijalno realizovanih albuma, zeli da se ogleda ali i ne ogranicava, i u drugim zanrovskim formama. Tako album “Srce zmaja” pokusava da pomiri nesto sto u ovoj ali i drugim sredinama i nije bas moguce, a to je komercijalnost, koketiranje sa popom i ethnom na nacin takav da bi se mogao svideti sirokim narodnim masama, a pri svemu tome da postoji nekakva stilizovanija izvodjacka, aranzmanska i produkcija forma, koja ne bi smetala dignitetu njegove licnosti. To uglavnom nikad ne uspeva, pa cak ni onda kada u marketinsko-promotivnom smislu postoji  televizijska reklama koja bi pokrila “zivot” samog izdanja i pesama koje se nalaze na istom. Tehnicki i realizatorski Jelic se potrudio da u tom segmentu stvari izgledaju i deluju maksimalno profesionalno, i imao je pomoc etabliranih kolega/nica kao sto su Milan Djurdjevic (Neverne Bebe), Vlada Novicic, Stevan Nimcevic, Ceca Slavkovic… Bane se takodje ogledao i kao pevac, a same pesme imaju onaj zalosni ovdasnji tugaljivo/ljubavno/patosirajuci pristup, kao sto je slucaj kod najveceg broja zvezda “City Recordsa”. Ponavljam jos jednom, malo znaci izrazenija i realizatorski ubedljiva tehnicka podrska, kao i sam aranzmanski pristup kojeg su akteri imali pri realizaciji ponudjenog repertoara, kad je krajnji efekat upravo takav, da sam ponudjeni materijal odbija tkzv. ozbiljnije konzumente, a ovako postavljen nije intersantan ni fanovima ovdasnje turbo pop price. “Srce zmaja” predstavlja veliku gresku u koracima, i nekoliko milja unazad za gitaristu, kojem bi bilo bolje da se okrene zanrovskoj formi koja je pratila njegovo prvo solo izdanje.

Ocena: 3/10

Website: www.mascom.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Aktuelno ostvarenje britanskog sastava, prvo je nakon 6 godina duge diskografske neaktivnosti. Bend je punim sjajem zasjao na prelazu prve u drugu polovinu 80-tih godina, a komercijalnost njihovih izdanja takodje je imala kontinuiranu nit i u 90-tim. “Songs From The Sparkle Lounge” je pomalo iznenadjujuce izdanje uradjeno od strane clanova sastava. Sam materijal po prvi put nije toliko “poliran” i “preproduciran”, jednom recju po svaku cenu isfuran kako bi udovoljio najvise americkoj slusalackoj populaciji. 11 priredjenih numera, otkrivaju Leppard kao ozbiljan i zreo akt, a jedna preovladjujuca mirnija atmosfera balansira preko priredjenih numera. Sve stvari su u tehnickom i svakom drugom smilsu uradjene prema ocekivanju, a donekle iznenadjuje omot CD-a, koji izgledom asocira na poznati “Sgt. Paper”… cover legendarnih Beatles-a. Verovatno je bend na neki nacin sebe zeleo da uporedi sa liverpulskom cetvorkom, ali to je uostalom bila njihova volja. “Songs From The Sparkle Lounge” uglavnom se sastoji od po kvalitetu ujednacenih pesama, i veci broj je takodje radijski prijemciv.Ocena: 7,5/10

Website: www.defleppard.com www.multimediarec.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradski sastav Tea Break pratim prakticno od njihovih prvih dana, i s obzirom da sam ih tokom posledjih meseci gledao cak tri puta “uzivo”, moram naglasiti da su kao sastav  izuzetno sazreli, postavsi ubedljiv koncertni akt. Oni su takodje od samih pocetaka jako dobro znali sta zele i koliko mogu, te i sam tok njihove karijere nije poplocan ikakvim iznenadjenjima. “Troublemaker” je aktuelno izdanje iz prosle godine, koje bend najavljuje kao single, ali s obzirom da se na njemu nalaze tri numere sa razlogom cemo ga tretirati kao EP izdanje. Tea Break-ov melodic punk rock se takodje na odredjeni nacin “razvija” u svakom smislu, ali ono sto na neki nacin predstavlja donekle ogranicavajuci faktor, je isuvise izrazena orijentacija u stilskoj varijanti ka manirizmu koji “pokriva” jednu tipicno amerikanizovanu opciju hibridnog i konfekcijskog zanrovskog pristupa. Tea Break ne zvuce kao ovdasnji bend, sto samo po sebi nije nikako lose, ali ne mora da bude ni dobro. Uticaj 90-tih godina i americke skole je evidentan preko sve tri ponudjene numere, iako jedan prisutni energetski naboj i izvodjacka koherentnost su primetni kao dodatni kvalitet. “Troublemaker” je dakle ocekivano izdanje benda, koje ipak pokazuje napredak unutar njihovih redova, i najavljuje mogucnost makar blazeg zaokreta iz zamki postavljenog manirizma.

Ocena: 7,5/10

Website: www.teabreakmusic.com www.myspace.com/teabreak

Profil benda na RSN: https://rockserbia.net/tea-break.html

Intervju sa bendom za RSN: https://rockserbia.net/intervjui/intervju-sa-bendom-tea-break.html

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Poput mnogih drugih beogradskih etabliranih sastava/muzicara/zvezda iz nekog ranijeg perioda, i Antonije Pusic – Rambo Amadeus poslednjih godina suocava se sa autorskom krizom, koju takodje prati i odredjeno pomanjkanje ili umanjenje trazenosti na ovdasnjoj i generalno Ex-Yu sceni. To ne znaci apriori da hercegnovljanski umetnik nije manje prisutan na koncertnim podijumima, ali ulozi nisu toliko veliki kao u nekim ranijim vremenima. Sam autor, gitarista i pojac na svojih nekoliko poslednjih ostvarenja suocio se sa pomanjkanjem svezih ideja i kreativnih izvodjacko-tekstualnih resenja, sto se itekako odrazilo na samu dinamicnost toka karijere. Prica koja se iz izdanja u izdanje ponavljala, postajala je suvise ocekivanom, i Rambu je ocigledno nedostajala svezina.

Aktuelni album “Hipishizik Metafizik” je dosta “raspevano” i “rasvirano” ostvarenje, koji se u idejno-tekstualnom smislu i dalje bavi ocekivanim lokalno/nacionalno/politikantskim temama,sa logicnim  autorovim “iskrivljenim” pogledom na proslost, sadasnjost i sto je najvaznije realnost. Ima tu saljivih asocijacija, dosetki, u kojima se na volseban nacin spajaju proslost i sadasnjost, staro i novo, ali, ali sve je to cuto na razlicite nacine mnogo puta, od samog muzicara. Dakle, Rambo i dalje citira samoga sebe, ne uspevsi bas vesto da izadje iz vlastitog ponavljajuceg corsokaka.

Sa druge strane sama muzika koja uglavnom predstavlja bolji deo zasebne celine (no ne i u zajednickoj kombinaciji sa tekstovima), je donekle prosirena zanrovskim “koketiranjem” najvise sa formom jazz-a, od nu jazz-a, preko fusion-a, do razlicitih crossover varijacija. I tu je umetnik prilicno ubedljiv, cini se sa jakim razlogom. Bolji deo albuma predstavlja i produkcija koja je uradjena i postavljena “u skladu” sa muzickom matricom, izrazenije nego sto je to bio slucaj na brojnim ranijim izdanjima.

“Hipishizik Metafizik” nije polozio ispit u onome najvaznijem, a to je idejno-izrazajni koncept, ali je u dobroj meri energicnije i “svezije” ostvarenje od nekolicine prethodnih.

Ocena : 6,5 / 10

Website: www.pgp-rts.co.yu

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Beogradjanin Bane Mayo je muzicar cija karijera traje duzi niz godina, istina ne sa tako evidentnim kontinuitetom. Tokom 70-tih i 80-tih godina predvodio je sastav “Logika Otkrica”, koji je takodje bio diskografski aktivan. Njihovo delovanje je na kratko tokom 90-tih godina revitalizovano, a kasnije pored stalnog posla u vlastitom studiju, Mayo se bavi periodicno i solo karijerom.

“Euphorion” je album sniman i realizovan sa vecom grupom saradnika kao sto su : Alis Dunica, Sinisa Radovic, Andreja Maricic, Misa Savic, Milan Maric… i njegova realizacija je prilicno dugo trajala, tacnije od oktobra 2002-e do juna 2007-e godine. Na albumu se naslo 15 tema, trajanja nesto kraceg od 52 minuta. Sam muzicki materijal bavi se onom vrstom izvodjackog tragalastva, kojom je Mayo bio i ostao veran tokom svih prethodnih godina. Sama muzicka postavka balansira od psychedelic/ambiental varijante do netipcnih pop/rock idioma, sa jasnim improvizatorskim svirackim istupom, primetnim na dobrom delu materijala. Takodje se moze reci da je Mayo u odredjenoj meri prihvatio postulate psychedelije iz 70-tih godina, pa cak i skrivenih kraut rock detalja, prisutnih preko nekoliko tema. Same numere variraju takodje zanrovski od slucaja do slucaja, iako odredjena povezujuca nit “lebdi” nad kompletnim materijalom.

“Euphorion” je album sa muzikom koja se jednostavno mora slusati vise puta, da bi se prihvatila autorova poruka. Samo izdanje nema neku odredjeniju vremensku odrednicu, moglo je biti snimljeno pre 30 ili 15 godina, ali takodje i u sadasnje vreme (kao sto uostalom slucaj i potvrdjuje), i to u ovom slucaju vise predstavlja prednost nego manu.

Ocena: 7/10

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner

Doajen Ex-Yu scene skopski gitarista Vlatko Stefanovski u saradnji sa cenjenim holandskim gitaristom Janom Akkermanom i klavijaturistom Damirom Imerijem snimio je i objavio album naziva “Thunder From The Blues Sky”koji je u svojoj najvecoj meri posvecen bluesu kao zanru, ali i mladalackoj ljubavi makedonskog muzicara. Za one koje su slabije informisani, Akkerman je svojevremeno na prelazu 60-tih u 70-te predvodio uz Thijs Van Leera cuveni progressive akt Fokus, a u kasnijem periodu njegova solo karijera korespondirala je sa fusion i jazz formom. Oni su se inace upoznali na Kumanovskom jazz festivalu, a njihova saradnja prosiruje se i zakazanim (nekim vec realizovanim) koncertima na pomenutom Ex-Yu podneblju, a mozda i sire.

“Thunder From The Blues Sky” uglavnom je sacinjen od onih jako dobro poznatih, “presviranih” i etabliranih blues klasika, prepoznatljivih i onoj populaciji koja nije rasla sa ovom zanrovskom formom, ili ciji afiniteti ne korespondiraju sa pomenutom muzickom opcijom. Nijednog momenta ne treba sumnjati da se pred publikom nalazi u tehnickom smislu veoma dobro realizovano ostvarenje, gde svakako treba pridodati da i u izvodjackoj formi jedan ocekivani pastiche je prisutan od pocetka do kraja. Vlatko Stefanovski Trio uz dodatak pomenutih gostiju zaista i zvuci kao usviran i uigran bend, ali sad dolazimo do onog obaveznog ali… Stefanovski je gitarista i muzicar kojem ne nedostaje imaginacija, a cije jako oruzje predstavlja energija njegove licnosti i nacin kojem pristupa izvodjenju muzike. Nazalost, ovde sve to nedostaje, bez obzira na usviranost i uigranost glavnog aktera i njegovog slavnog gitaristickog kolege.”Thunder From The Blue Sky” ne daje nam za pravo da mislimo ili uvidimo kako je Stefanovski dao neki svoj drugaciji pogled na brojne jos jednom isticem “isvirane” teme kao sto su: “Stormy Monday Blues”, “Rock Me Baby”, “Hoochie Coochie Man”, “You Got It Move”, ” Need Your Love So Bad”, “Thrill Is Gone” …. Takodje, njegova vokalna interpretacija je najblaze receno “problematicna”, najvise mislim u tom smislu da je vecinu songova otpevao na isti nacin “ravno” i izvodjacki manje inventivno. Naravno, Stefanovski je najubedljiviji u temi “Country”, koju je Leb I Sol svojevremeno izvodio za potrebe filmske muzike (filma “Diplomac”), a ista se pojavila na albumu “Zvucni zid”, jer kroz pomenutu numeru najmanje je primetna izvodjacka sputanost, koja je takodje u odredjenoj meri “uzela” danak svirackoj leprsavosti.

Sve u svemu, “Thunder From The Blue Sky” je album sa kojim potencijali skopskog gitariste nisu najadekvatnije iskorisceni, sto sa druge strane ne znaci da ce komercijalnost izdanja biti manja ili smanjena.

Ocena: 6/10

Website: www.vlatkostefanovski.com.mk

Autor Recenzije: Branimir Bane Lokner